Unija studenata Vršac

Unija studenata Vršac

Unija studenata Vršac je nevladina, neprofitna organizacija osnovana sa ciljem jačanja studentske zajednice na teritoriji opštine Vršac.

 

office@studentivrsac.org

“Glas nisu reči, glas je onomatopeja reči. Pravi govor se ne čuje, on se izriče iznutra“, govori David Albahari. Jedan od najpoznatijih pisaca današnjice, rođen je 1948. godine u Peći. Već nakon nekoliko meseci seli se u Ćupriju. Uprkos tome, u njegovom životu se posebno ističe grad Zemun. Dobitnik je mnogih značajnih nagrada, uključujući i nagradu “Ivo Andrić”, za roman “Opis smrti” 1973. godine, kao I NIN-ovu nagradu 1996. godine za roman “Mamac”. Albahari je srpski pisac jevrejskog porekla, koji kaže da nekad sebe vidi kao rokera, a nekad kao Jevreja. Svoj život, razmišljanja i dela David Albahari podelio je sa publikom tokom književne večeri.

Književno veče – Susret sa Davidom Albaharijem, održano je ove srede u Tački susretanja.

Veče su otvorili učenici muzičke škole "Josif Marinković", koji su izveli numeru "Perfect day" na klasičnim instrumentima. Pored njih, priliku da učestvuje u otvaranju je imao i mladi glumac Luka Brković, koji je prisutnima pročitao jedno Albaharijevo delo. Nakon toga je usledio razgovor sa Davidom Albaharijem. Pisac je svojim interesantnim pričama držao pažnju publike skoro dva sata. Mnogobrojni Vrščani su se pojavili i bili očarani pričom koju je on pripovedao.

 

Da li ste do sad bili u Vršcu i kako vam se dopada ovde?

Do sada sam nekoliko puta bio u Vršcu, pri čemu mi je Književna opština Vršac čak objavila jedno delo. U pitanju je knjiga eseja "Prepisivanje sveta". Jednostavno, osećam se da kao autor pripadam ovde. Stvarno sam srećan što sam došao i što je celo veče proteklo ovako.

U mnogim Vašim knjigama se spominje Zemun. Zbog čega je on tako poseban za Vas?

Rođen sam u Peći i tu sam proveo prva 3 meseca svog života. Nažalost, tad nisam umeo da pišem, pa o ovom gradu nisam ni pisao. Nakon toga smo se preselili u Ćupriju, koja se takođe spominje u mojim delima kao tajanstveno mesto Ć. Ipak, Zemun je moj grad. Prihvatili su me kao da sam rođen tamo i za mene je on grad nad gradovima. Tu sam doživeo svoju prvu ljubav, prvu patnju, prvu mržnju, sve prvo... Jedina stvar koja mi se desila u Ćupriji, a nije u Zemunu je da posečem nogu.

Jedna od stvari koje su karakteristične za Vaše stvaralaštvo su i kratke priče. Po čemu se one razlikuju od običnih priča i kako ste počeli da ih pišete?

Kratke priče nisu tu da daju odgovor, već da čitalac ostane dodatno zapitan. Počeo sam da ih pišem sedamdesetih godina prošlog veka. Po meni, pisanje se, kao i ostale umetnosti, vežba tako što se kopiraju druga dela. Kao što su pesnici nekad učili da pišu pesme imitirajući tuđe, tako sam i ja pisao kratke priče. Na mene je posebno uticalo proučavanje Zen budizma i Koana. Tako je i nastala moja
najkraća priča, Koan, od priče koja glasi „Ako podignem ruku, reče on, kuda će moja ruka otići?“. Jedna gospođa je napisala 15 strana objašnjenja, pokušavajući da objasni ovu jednostavnu priču i moram priznati da mislim da nije uspela u tome.

Sa Žarkom Radakovićem ste pisali "Knjigu o muzici". Kako vam se dopao rad u četiri ruke i da li biste to ponovili?

Sa Žarkom već radim na novoj knjizi koja će se zvati "Knjiga o fotografiji". Radimo na isti način kao što smo radili kada smo pisali prethodnu knjigu, ja njemu pošaljem jednu sliku i priču o njoj, pa on meni pošalje svoju sliku i priču i to ponovimo par puta, pa se onda vraćamo i pišemo o fotografijama koje je onaj drugi odabrao.

Osvojili ste mnogobrojne nagrade. Samo za "Životinjsko carstvo" ste dobili nagrade "Isidora Sekulić" i "Dušan Vasiljev". Da li postoji neka vaša omiljena nagrada, koja se ističe od drugih?

Pisac sa nagradama ima čudan odnos. On ih i priželjkuje i ne priželjkuje, zato što ga nagrada ipak dovodi u žižu interesovanja javnosti i stvara mu novu publiku. To opet ima i lošu stranu, a ona zavisi od čoveka do čoveka. Nekim ljudima to smeta, jednostavno ne voli preveliku popularnost. Najveća ili bar najznačajnija nagrada je NIN-ova nagrada, davne 1996. godine. Tu je, takođe, nagrada "Most-Berlin" koja mi je dodeljena u isto vreme kao piscu i kao prevodiocu.

Prevodili ste na mnoga dela i pisce. U Vašem širokom opusu nasla su se dela izraelskih, kanadskih, američkih, engleskih, australijanskih autora. Da li je prevođenje drugih dela uticalo na Vaša autorska? Da li ste nalazili inspiraciju u tome?

Dobijao sam inspiraciju iz tekstova koje sam prevodio. Čovek bira sam tekstove, pa shodno tome, bira ono što mu najviše znači. Neki romani koje sam prevodio, Nabokov, Pinčon, Apdajk, znatno su uticali na mene, pa i na moje pisanje.

Za sve ove godine, napisali ste puno dela, priča i romana i niste ostali bez inspiracije. Danas ima mladih koji su spremni da se upuste u te vode, ali nekako brzo odustaju od te strasti. Koji je Vaš savet mladim piscima?

Ja lično, ne volim da pišem kada je tu neko drugi. Jedini svedok mog pisanja je moja mačka, koja određuje kada ću da pišem.
Nema drugog saveta kad je reč o pisanju, osim da treba konstantno pisati. Ja pišem svakodnevno, pišem po jednu ili dve stranice, pesama, priča, eseja. Ako budete tako pisali, kada pogledate posle nekog vremena, prikupiće vam se dosta materijala. I naravno, ako nisi uspeo, pokušaj ponovo, možda nećeš ni ponovo uspeti, ali uvek vredi pokušavati. Tako se postaje bolji.

 

Pisale: Jelena Njegomir i Miljana Nikolić

 

nedelja, 22 novembar 2015 18:13

Završena obuka „Budi novinar!”

Drugi dan obuke „Budi novinar!” počeo je sa zadacima koje su pripremili Andrea Gašparević i Vladimir Vašalić, sa ciljem da učesnici provere i utvrde stečeno znanje. Nakon radionice, usledile su priče i saveti iz prakse, a potom i predavanje o ličnom brendiranju.

„Neke greške ne možete ispraviti...”  upozorava Vladimir Vašalić, dopisnik Blica i osnivač mreže informativnih portala MOJKraj.rs, uz objašnjenje: „Kada nekome iz nehata nanesete ogromnu štetu, ne možete to posle ispraviti, te zbog toga morate odoleti pritisku da objavite nešto što smatrate da nije za javnost”. Odgovarajući na pitanja publike, opisao je i stanje u medijima po pitanju cenzure i govorio o dostupnosti podataka koji su značajni za istraživačko novinarstvo.

Obuku je zatvorio Ivan Ćosić, vlasnik marketing agencije Plain&Hill, svojim predavanjem o ličnom brendiranju. „Vreme je da postanete brend!”, poručuje on i dodaje:  „Radite na sebi, gradite svoj tim i negujte svoju mrežu, radite ono što volite i volite ono što radite!”. Između ostalog, skrenuo je pažnju na veliku brzinu kojom se tržište menja i da moramo biti spremni da se svakodnevno usavršavamo kako bismo išli u korak sa njim.

Koordinator projekta, Stevan Petrov nadovezao se na poslednje predavanje: „Kao što smo imali priliku da čujemo od Ivana Ćosića, veoma je bitno da svoje znanje delimo sa drugima, jer tako obezbeđujemo da se društvo razvija.” i istakao: „Upravo je to razlog zbog kog smo organizovali ovu obuku i nadamo se da smo to i uspeli kroz interesantna predavanja i radionice”.

Iskoristićemo priliku da još jednom zahvalimo Televiziji Banat i sajtu RTV-a na medijskoj podršci, pekari „Hermes“ na donaciji u vidu posluženja za učesnike,  predstavnicima DOF-a, koji su ispratili ceo događaj i Kulturnom centru na ustupljenom prostoru.

 

subota, 14 novembar 2015 13:55

Svetski dan borbe protiv dijabetesa

Svetski dan borbe protiv dijabetesa se obeležava svakog 14. novembra još od 1991. godine na inicijativu Međunarodne dijabetološke federacije i Svetske zdravstvene organizacije kao odgovor na sve veći broj obolelih od šećerne bolesti širom sveta.

Ovaj datum obeležava se širom sveta, a izabran je u čast rođendana Frederika Bantinga koji je, zajedno s Čarlsom Bestom, prvi izložio ideju koja je dovela do otkrića insulina 1921. godine.

S obzirom na to da je plava zvanična boja Ujedinjenih nacija, na današnji dan 2007. godine veliki broj znamenitosti bio je osvetljen plavim reflektorima. Gradovi u Srbiji takođe su bili učesnici u ovoj globalnoj kampanji.

U svetu ima vise od 246 miliona dijabetičara, a u našoj zemlji oko 600.000, od kojih 50% i ne zna da je obolelo. Procenjuje se da će ih do 2030. godine biti 700.000.

 

Prekontrolišite svoje zdravlje, budite brži od svake bolesti!

 

Napisala: Zorana Tomić

petak, 13 novembar 2015 18:48

Svetski dan ljubaznosti

Iako je danas petak 13, nećemo skretati pažnju sa lepših tema. U svakom slučaju, i taj jedan petak 13. bolji je od svakog ponedeljka.
Naime, danas je Svetski dan ljubaznosti.
 
Na inicijativu Svetskog pokreta za ljubaznost, u Tokiju je 13. novembra 1998. godine održana konferencija o ljubaznosti. Tom prilikom je doneta posebna deklaracija, koja govori o toleranciji i prihvatanju različitosti.
 
Psiholozi ocenjuju da  ljubaznost prema drugima čini ljude srećnim i da takvi gestovi mogu da poprave raspoloženje.
Umesto što ste možda  planirali da ovog petka ostanete kod kuće, jer ste o njemu čuli razne zastrašujuce priče, izađite u svoje dvorište i javite se svakom prolazniku. Verovatno ćete nekoj usamljenoj baki ulepšati dan ili čistačici vaše ulice pokazati da je neko primetio njen trud.
 
1. Recite nekome koga ste povredili, a niste se izvinili: “IZVINI”
2. Zahvalite se roditeljima
3. Idite do radnje komšinici koja se tek porodila
4. Ustanite starijem čoveku u autobusu
5. Recite partneru koliko vam je stalo
6. Pitajte ljude kako su i saslušajte ih
7. Kažite neudatoj starijoj ženi da lepo izgleda
 
Tako ćete pomoći i sebi-bićete bogatiji za nekoliko lepših gestova, što će vaš karakter učiniti lepšim, a i bolje ćete se osećati.
 
-Samo “HVALA” je jače čak i od novčane nagrade:
U jednom istraživanju su roditelje koji su kasnili u školu po decu novčano kažnjavali. To nije urodilo plodom koliko je nakon jednog njihovog dolaska na vreme i učiteljičinog “HVALA” dovelo kašnjenje do minimuma.
 
-Pomaganje jača imunitet i mozak:
Manja je mogućnost da ćete upasti u depresiju ako redovno pomažete. Istraživanje pokazuje da je imuni sistem takvih ljudi jači i da ređe boluju od  hroničnih bolesti. Zapamtite - što su ljudi oko vas srećniji, i vi ste! Niko ne ostaje ravnodušan pred iskrenim osmehom!
 
Za NOĆ VEŠTICA bili smo veštice, budimo onda danas ljubazni. Ako ni zbog čega drugog, verujte, čovek će lepše  izgledati danas s osmehom i finim ponošanjem, nego  sa zastrašujucom maskom na licu te noći. Počnimo od danas, mozda nam se današnja maska dopadne i rešimo da ona postane deo naše svakodnevice.
 
Zorana Tomić
 

Želite da studirate u inostranstvu ili da radite u firmi koja posluje sa strancima? Onda vam je sigurno potreban dokaz da znate neki strani jezik, a u nedelju ćete u Novom Sadu moći da saznate kako stojite sa engleskim. Kembridžovo besplatno testiranje znanja engleskog jezika biće održano u ispitnom centru Excalibur u Novom Sadu u nedelju, 15. novembra. Tu ćete moći da saznate kako biste prošli na tom zvaničnom testu koji prihvataju mnoge kompanije i univerziteti kao dokaz znanja jezika.

Ispitivaće se dve komponente zvaničnih testova - Use of English i Writing, odnosno snalaženje i znanje vezano za gramatiku i vokabular, kao i pisanje.
"To jako dobra prilika za bilo koga da se okuša, jer svi ti testovi se šalju nazad u Kembridž i rezultati se dobijaju nakon tri nedelje za Use of English, a četiri nedelje za pisani deo, zato što pismeni deo zapravo pregledaju ljudi, trenirani stručnjaci koji daju pismeni osvrt na rezultat koji je ostvario određeni kandidat, pa možete da zaključite šta je dobro, a šta treba da popravite", kaže menadžerka ispitnog centra Excalibur Julkica Gajdobranski.
Ova dva dela su i teža od čitanja i slušanja, pa ćete lakše moći da saznate šta se očekuje od vas i koje su finese. Pre početka svakog dela organizatori kažu koliko će da traje određen deo testa, šta je neophodno da se uradi i kako se ispunjava test, ali svakako je važno upoznati se sa formom testa, jer ćete onda biti brži i sigurno ćete bolje uraditi test.
"Svi smo mi izloženi engleskom jeziku, ali prosto neki ljudi mnogo više slušaju kroz filmove i muziku i prate emisije na kablovskoj televiziji koje su i zabavnog ali i obrazovnog kakraktera i mislim da je veoma važno biti izložen izvornom jeziku. Nakon toga, nekome treba vođstvo, pa se odlučuje na privatne časove ili se sprema u školi, a neko je izražen individualac i sam se sprema za polaganje", dodaje Julkica.
Excalibur kao ispitni centar radi tri godine, godišnje organizuju šest ispitnih rokova i ne postoji ograničenje u broju ljudi koji mogu da se prijave, a besplatno testiranje organizuju dva puta godišnje - u novembru i aprilu. Možete da se prijavite na mejl info [at] eec.rs ili pozivom na telefon 021 300 58 96.

Tekst preuzet sa portala oradio.rs

nedelja, 08 novembar 2015 14:41

Pozorišna jesen u Vršcu

Stigla je jesen, a s njom i divni pozorišni dani.
 
Od 22.10. do  01.11.2015. godine Vršcani su imali priliku da uživaju na XXIII međunarodnom festivalu pozorišne klasike "VRŠAČKA POZORIŠNA JESEN". Predstavilo nam se sedam predstava iz različitih gradova.
 
Pored toga što smo bili odlični domaćini, naše pozorje je otvorilo takmičarski deo svojom premijerom "Zla žena". Po oceni publike, ona je osvojila drugo mesto, što je za svaku pohvalu i radovanje, jer će možda baš ovom premijerom pozorište slavnog Sterije opet oživeti!
 
Prvo mesto po oceni publike osvojila je predstava "Mrešćenje šarana" u izvedbi Narodnog Pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke, koja je vratila stariju publiku u prošlost I podsetila ih kako je izgledao težak period njihovih života za vreme Drugog svetskog rata. Otvoriili su istini vrata te nije ni čudo što niko nije ostao ravnodušan posle nje.
 
Žiri u sastavu Branislava Lješević (predsednica), Božidar Kalezić i Miroslav Miki Radonjić, doneo je odluku da je  "Kazimir i Karolina", u režiji Snežane Trišić , najbolja predstava u celini. Pobedničku predstavi izveo je “Atelje 212”.
 
"Ona impresionira u svakom segmentu. Ekspresivan glumački izraz, efektna i funkcionalna scenografija. Inscenacija Horvatovog teksta otelotvoruje savremene civilizacijske fenomene", ocenio je žiri.
 
Snežana Trišić je uradila odličan posao i što se tiče odabira teksta, glumaca , pa i svog zadatka režije, te je i nagrada za režiju otišla u njene ruke. Imali smo čast da odgledamo još jednu njenu predstavu "Nosorog", u izvedbi kikindskog pozorišta, koja dobila je specijalnu nagradu. Ova predstava je dokaz da pozorište nije samo mesto za zabavu, već i mesto gde čovek može naučiti da se slabost pred donkihotovskom snagom može pobediti izborom da se kao pojedinci ne transformišemo u bezličnu, opasnu masu.
 
Nebojša Ilić opravdao je svoju popularnost  na "daskama koje život znače" i dobio jednu od glumačkih nagrada za ulogu Šircingera u predstavi "Kazimir i Karolina".
 
"Stvara lik, koji se od naivnog, prostodušnog, običnog čoveka transformiše u pragmatičnog pojedinca na kom se uočavaju znaci nadolazećeg nacizma", rekao je žiri.
 
Njegova koleginica Jelena Đokić je u istoj predstavi oduševila sve, ne samo lepotom, već i glumom. Nagrađena je  “jer stilski dosledno prati osnovnu ideju predstave i oživljava sudbinu mlade žene u jednom suludom istorijskom trenutku.”
 
Nagrada "TOMISLAV PEJČIĆ" pripala je Pavlu Jeriniću za ulogu Deli Jove u delu "Bela kafa", zbog nesputane scenske energije.
 
“Rekla bih da je ovo najbolji festival u ovih 13 godina, koliko boravim u Vršcu. Ovo je put koji Vršac mora pratiti I graditi. Festival ovakve vrste je jedna od najdragocenijih stvari za pozorišni život Strbije, a pre svega za naš grad. Takođe je i dokaz da Vrščani vole pozorište, ali ono pravo, u kojem se dešava umetnost. Pred dobrom predstavom nema ravnodušnog  čoveka. Srećna sam što postoji festival i što na taj način pozorišni ljudi širom Srbije znaju za Vršac”, rekla je Vanja Radošević,  glumica Narodnog pozorišta  “Sterija”.
 
Pored svih sjajnih umetnika i publika je zaslužila veliki aplauz. Ovogodišnji festival je u isto vreme oduševio gledaoce i podsetio ih da pozoriše zapravo  postoji zbog njih. Ako ga niste dugo posetili, posetite ga, sigurna sam da ćete ga ubrzo zavoleti!
 
Autorka: Zorana Tomić
 
četvrtak, 05 novembar 2015 08:00

Koliko košta jedno “Izvini?”

Ako ste ikada šetali pijacom, sigurno  ste čuli onu rečenicu: “Jos malo, pa nestalo..”. Nestaje kupusa, graška, čarapa, ali šta je sa rečima? Njih ima dosta, ali ih niko neće. Neće ih, a ne koštaju ništa. Što je čudno za naš narod, jer Srbi uzimaju sve što im se ponudi za džabe, iako im ne treba. Možda će trebati kumu ili tašti. Uvek imamo ostavu u glavi ako je u pitanju materijalno. Em je besplatno, em ne psuje majku (i sami znate kako reagujemo kada nam neko uputi takvu psovku), tako da se ne da problem na videlo.
 
Kad sam bila mlađa mislila sam da je možda  to strašno IZVINI u suparničkoj tečinoj stranci, pa neće da ga spominje pred tetkom, ali onda sam shvatila da to nema veze ni sa politikom. Uvidela sam to u trenutku kada je tetka rekla: “Ništa od izvini, a? Ja pronađem trag karmina na košulji, a ti i dalje ništa!”. Tu mi je palo na pamet da se izvini krije u parfimeriji. Tamo su sve komšinice koje su me čuvale kupovale šminku. Nema gde drugde da bude. Međutim, na jednom rođendanu sam namerno udarila jednog dečaka. Mama mi je na to rekla: “Odmah da si rekla IZVINI!”  Izvini? Pa to se govori? Bila sam u čudu. Toliko sam bila srećna što sam saznala da je IZVINI zapravo reč  da se nisam uplašila da ću posle toga dobiti po turu. Ali ako je reč, zašto je onda ne izgovoraju često, kad već konstantno pričaju o nečemu? Govore i više nego što je potrebno. Nakon što sam se izvinila, mama je rekla: “Bravo, sad si velika devojčica!”.  “Mama, ako sam ja velika devojčica kada se izvinim, da li to znači da je teča mali čovek kada se ne izvini?”, pitala sam ispred svih gostiju. Teča se postideo, a profesor filozofije, koji je bio na rođendanu, pomazio me je po glavi i rekao: ”Bravo sine, bićeš ti jednog dana velika žena i veliki filozof”.
 
Vremenom mi je postajalo sve čudnije kada čujem tu reč, ali sam zato s godinama počela i više da je cenim. Možda ne nju toliko koliko ljude koji znaju da se izvine. Njih čuvam  jer je jedno izvinjenje jednako s poštovanjem koje imaju prema ljudima. Dobro, nije ni da je lako izgovoriti je. Treba za to hrabrosti, ljubavi, kulture. Postoji i ono prećutano IZVINI, e ono se već plaća. Ako ga prećutite, možda je više nikada ne zagrlite, ne popričate s njom, ne uživate vikendom zajedno, makar to bilo i samo gledanje u jednu tačku i ćutanje. Pre nego što rešite da  ga ne izgovorite, zapitajte se koja je cena ljubavi i mira, možda će se ipak više isplatiti da budete kulturni! Nebitno je koje je vreme,  “IN JE BITI FIN”.
 
 
Autorka: Zorana Tomić
 

Ove nedelje nemate izgovor da ostanete kod kuće i dosađujete se. Očekuje nas mnogo dešavanja i sigurni smo da će svako od vas pronaći nešto što ga zanima.
U toku je Vršačka pozorišna jesen i organizatori su nam pripremili veoma zanimljiv program, pa vam preporučujemo da posetite pozorište (više o ovoj manifestaciji možete pročitati OVDE). Izdvojili bismo i konferenciju wwvrsac 2015, koju nazivaju najinspirativnijom konferencijom u Srbiji i na kojoj možete čuti mnogo korisnih priča.
Što se tiče noćnog života, organizovan je veliki broj žurki povodom Noći veštica. Mi vam preporučujemo da dođete u London Pub i obećavamo odličan provod, kao i do sad.

Kultura:
Narodno pozorište „Jovan Sterija Popović“
Sreda
„Drame o velikanima“ - Promocija knjige, 18:30
Predstava „Bela kafa“, 20:00
Četvrtak
Predstava „Mnogo vike ni oko čega“, 20:00
Petak
Predstava „Palilulski roman“, 20:00
Subota
Predstava „Pokondirena tikva“, 20:00
Nedelja
Predstava „Šarene igrarije“, 11:00
Predstava „Play Sterija“, 20:00

Tačka susretanja 
 Četvrtak 
Književni susret – regionalna priča

 Milenijum, kongresna dvorana
Petak i subota
Konferencija - wwvrsac 2015


Zabava:
Četvrtak
Kwon – Studentska žurka

Petak
Kwon - Cocktail night & DJ Branković FAMILY
Čađava furuna – Liga Izuzetnih Sremaca
Deltix – Koncert: Đani, 22:00
Kafanica „Naša tajna“ - Blondy band

Subota
 Halloween žurke
London Pub – DJ Vandal Steve (žurka Unije studenata)
DOV - DJ Koja
Jazzva - DJ Tatjana Kainak
Kwon – DJ Voice, DJ Aleksandar Radić
Deltix – DJ Lule
Čađava furuna - M.O.M.O.band
Kafanica „Naša tajna“ – Tamburaši „Stari znanci“

Autor teksta: Jelena Njegomir

utorak, 27 oktobar 2015 20:40

Prethodni sazivi

2015 - 2019

Upravni odbor:
Aleksandra Zarija (predsednica)
Jasmina Krajovan (potpredsednica)
Dario Maticki (sekretar)

Nadzorni odbor:
Ana Janošev
Ivana Bučalina
Miloš Višacki

Skupština:
Mateja Lazin (Glavni i odgovorni urednik portala)
Alena Delkić
Dajana Mitrov
Filip Daćevac
Ana Todorović
Jelena Joca
Katarina Todorović
Ivana Rajić
Marija Spasojević
Denis Oprea
Boris Simović
Milica Milošević
Jelena Škorić
Đurđina Grujić
Gojko Jovanović
Sara Mrđa
Sanjin Isanović
Katarina Joka
Predrag Trnjanac
Darko Spremo
Marija Đuričić
Nikola Novaković
Miljana Nikolić
Jovana Jović

Alumni:
Borivoje Matić
Nemanja Antić
David Srbu
Stefan Stanković
Goran Nikolić
Ivana Višekruna
Bojan Todorović

2013 - 2015

Upravni odbor:
Borivoje Matić (predsednik)
Ana Janošev (potpredsednica)
Miloš Višacki (sekretar)
Ivana Bučalina
Nemanja Antić

Nadzorni odbor:
Ivana Višekruna
Nebojša Milić
Jovana Kovačević

Impresum:
Anja Babinka (Glavna i odgovorna urednica)
Jovana Kovačević (zamenica glavne i odgovorne urednice)
Andrea Gašparević (social media manager)
Mariana Fodor
Jasmina Krajovan
Sara Mrđa
Aleksandra Zarija

Skupština:
Milorad Bakić
Ivana Pepić
Svetlana Jovanović
Stefan Stanković
Bojan Todorović
Jelena Joca
David Srbu
Stefan Trikić
Igor Santrač
Goran Nikolić
Denis Oprea
Nikola Grbić
Milica Milošević

2012 - 2013

Upravni odbor:
Borivoje Matić (predsednik)
Stefan Stanković (potpredsednik)
David Srbu (sekretar)

Skupština:
Ana Janošev
Ivana Bučalina
Miloš Višacki
Milorad Bakić
Anja Babinka
Igor Santrač
Nemanja Antić
Stefan Trikić
Denis Oprea
Ivana Višekruna
Bojan Todorović
Goran Nikolić

utorak, 27 oktobar 2015 08:35

Novo rukovodstvo Unije studenata

Na godišnjoj sednici skupštine održanoj u subotu 24. oktobra, izabrano je novo rukovodstvo Unije studenata. Borivoje Matić povukao se sa mesta predsednika, a na tu poziciju izabrana je Aleksandra Zarija. Takođe, Unija je bogatija za nekoliko novih članova.
 
"Za dve godine rada Unije prešli smo put od potpune anonimnosti, do toga da nam je organizacija prepoznatljiva širom naše zemlje. Zasluge za to snosi ceo tim Unije sa kojima je bilo milina sarađivati, kao i veliki broj ljudi koji je pomagao naš rad. Došlo je vreme da mladji preuzmu inicijativu i verujem da će oni nastaviti na najbolji mogući način rad Unije, sa novom vizijom i novim ciljevima", rekao je Matić.
 
Pored toga, došlo je i do strukturnih promena unutar same organizacije; podeljena je u četiri sektora i izabrani su koordinatori:
 
•Sektor za pisanje projekata - Milorad Bakić
 
•Sekor za informisanje - Jasmina Krajovan
 
•Sektor za koordinaciju studenata u Vršcu – Nemanja Antić
 
•Sektor za zabavu – Stefan Trikić.
 
„Unija studenata stekla je zavidan kredibilitet zahvaljujući osnivačima i prvim članovima. Naš zadatak kao nove generacije je da u najmanju ruku održimo kontinuitet u radu Unije, ali nova generacija nosi i nove vibracije koje će se sigurno osetiti u predstojecim projektima“, ističe Aleksandra Zarija.
 

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

VrsacMOJKraj

PricajmoOTome

ClickMan

iserbia

edukacija

OpstinaVrsac

VAK

parakvadvs

VrsacPlus

Cefix

eVrsac

OklagijaRS

KulturniCentarVrsac

ArchLAB

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu