Marketing tim Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada održaće  prezentaciju fakulteta sutra, 6.aprila u ŠC „Nikola Tesla“, sa početkom u 9:30 časova.
 
Studenti će sa đacima razgovarati o prijemnom ispitu, smerovima, pripremama, prosečnom danu na fakultetu, a potom će odgovarati na njihova pitanja.
 
Prezentacija je otvorena za sve srednjoškolce, bez obzira na to koju školu pohađaju.
 
Objavljeno u Srednjoškolci
subota, 13 februar 2016 14:09

Neda Grubiša: “Svi smo mi Ana Frank”

Premijera predstave “Ana Frank”, rađena po njenom dnevniku, održana je u sredu, 10. februara u NP “Sterija”, povodom 71. rođendana našeg pozorišta. Režiju je potpisao Vlatko Ilić, a za specifičnu scenografiju pobrinuo se Vojislav Klačar.  
 
Predstava je bila vrlo neobična, glumci su sve vreme bili na vertikalnoj konstrukciji, a pored toga, dve glumice su tumačile lik glavne junakinje.  Tamara Tamči Toskić i Neda Grubiša, glumice našeg pozorišta, pokušale su da publici dočaraju unutrašnju borbu koja se vodila u trinaestogodišnjoj devojčici, zatvorenoj u potkrovlju  poslovnog prostora njenog oca.
 
Neda Grubiša, nakon sabiranja utisaka, zaključuje da je veoma zadovoljna predstavom. 
 
“Generalno, zadovoljna sam. I ja sam se lepo osećala na sceni, ali je bilo malo treme. Mislila sam u jednom trenutku da će mi srce iskočiti, jer je ipak velika odgovornost govoriti tu količinu teksta i raditi ovakvu vrstu projekta koji nije klasičan. Igramo na vertikalnoj konstrukciji, penjemo se gore-dole i to nije baš najstabilnije, ali je takav koncept predstave. Bili su to jako veliki izazov i odgovornost. Sada mi je jako lepo jer mislim da smo koleginica i ja uradile divan posao. Ovo je bio projekat kojim smo hteli da pokažemo da smo svi negde Ana Frank, ne samo ljudi koji su bili sa nama na sceni ili nas dve koje govorimo isti tekst, nego i svi koji su nas večeras gledali. Sam tekst i govori da ona ima jednu bolju i jednu lošiju stranu Ane, tako da smo mi napravili tu podelu gde se igramo sa tekstom i prebacujemo tu loptu jedna sa druge, gde je jedna srećnija, a druga tužnija, pa se menjamo. Mislim da je to pravi potez”.
 
Na pitanje kakve reakcije publike očekuje, Neda britko odgovara.
 
“Ja uvek kažem da je ljudima teško ugoditi. Nekoga je možda radio tekst, nekoga sama ta konstrukcija, koja zapravo predstavlja zgradu u kojoj su se oni krili i tako smo hteli da dočaramo njihov život u toku te dve godine koje su proveli tamo. Najstrašnije od svega je to što znamo da se po dnevniku oni tu kriju dve godine, a da ih samo mesec dana pre kraja rata odvode u logor. To šta ko misli, prepuštam publici. Ja stojim iza sebe da sam uradila savršen posao, da je gledljivo, pitko i da svako može da pročita.”
 
Nakon premijere u Vršcu, naše pozorište putuje na festival u Rešicu. Naša redakcija im želi puno sreće u Rumuniji i nadamo se da će nas obradovati nekom nagradom.
Slike sa premijere možete pogledati u galeriji ispod.
 
Objavljeno u Kultura
četvrtak, 04 februar 2016 21:43

Pregled dešavanja od 5. do 11. februara

Ove nedelje nas očekuje mnogo zanimljivih dešavanja. Fanovi sporta moći će da podrže vršačke košarkaše i košarkašice u utakmicama koje im predstoje, svi filmofili će imati priliku da uživaju u projekcijama filmova iz ciklusa “Novi francuski film” (ulaz je slobodan), dok će oni koji vole da pevaju moći pokažu svoj talenat na karaoke žurki u Priči.

Kultura i sport:

Narodno pozorište "Sterija"
Sreda
Ana Frank - premijera 20:00
Četvrtak
Teatrul De Vest - Rešica 20:00

Centar Milenijum
Subota
Mini Maxi liga 11:00 - 15:00
KK Vršac – KK Beovuk 18:00
ŽKK Vršac - ŽKK Vojvodina 20:30
Nedelja
Mini Maxi liga 09:00 – 18:00
Cetvrtak
Film - "50 nijansi crne" 20:00

Trg Svetog Teodora Vršačkog
Petak
Polazak u šetnju Sterijinim stazama 13:15

Kulturni Centar
Petak
Predstavljanje knjige poezije Petra Žarkova “Jutarnja kapija” 19:00
Nedelja
Predavanje Spasoja Vlajića – “Zaštita od biohemije stresa i straha” 17:00
Ponedeljak
Film – “Čovek koga su previse voleli” 19:00
Utorak
Film – “Kineski rebus” 19:00
Sreda
Promocija knjige „Ja ili ja, ko sam ja?“ i razgovor sa njenim autorom, dr Lazarom Trifunovićem 19:00
Četvrtak
Film - „Bird People“ 19:00


Zabava:

Petak
Priča – Karaoke party
London Pub – Acoustic night
Kafanica "Naša tajna" – Blondy band, Dario, Zorica
Čađava Furuna - Sans banda

Subota
DOV – Gitarijada 21:00
Kwon - DJ VOICE & DJ Aleksandar Radić
Eskada bar – Bend Blizanci & Tea Stoševska
Čađava Furuna – Black Cat
Kafanica "Naša tajna" – Black and White band

ponedeljak, 01 februar 2016 20:26

Radojka Rada Đuričin

Nakon profesora Dušana Stankova, oslučili smo da vas ove nedelje upoznamo sa našom glumicom Radojkom Radom Đuričin. Rođena je u Vršcu 31. maja 1934. u svešteničkoj porodici Marinka (čuvenog pop-Marinka, kako su ga meštani zvali, čije ime nosi jedna ulica u Vršcu) i Mileve Đuričin. Ima mlađu sestru Nadeždu. 
 
Rada je glumom počela da se bavi skoro slučajno,a u karijeri dugoj pedeset pet godina imala je više od stotinu pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga. Prvo je studirala srpski jezik i književnost, zbog čega se iz rodnog grada preselila u Beograd.  Na Fakultetu dramskih umetnosti diplomirala je 1958. u klasi Josipa Kulundžića, zajedno sa Nikolom Simićem, Ružicom Sokić i Velimirom Batom Živojinovićem. Te godine je i debitovala glavnom ulogom u predstavi “Dnevnik Ane Frank” na sceni Narodnog pozorišta. Naredne godine postaje članica Jugoslovenskog narodnog pozorišta.
 
Objavila je knjigu „Tajna crne ruke”, dnevnik u kome je beležila događaje na probama istoimene predstave  koja je izvedena 1983, u režiji Ljubiše Ristića.  Dramatizovala je tekstove svog najboljeg prijatelja Mome Kapora, sa kojim se družila od studentskih dana. Čuveni slikar i književnik je, kako piše Politika- “iskričavu lepotu Radinih tamnih očiju i prepoznatljivog osmeha (jednako blistavog danas, bez ikakvih kozmetičko-hirurških intervencija, kao i kad je bila nestašna vršačka gimnazijalka) ovekovečio na portretu „Dama sa šeširom”. 
 
Svoj Vršac neizmerno voli i često mu se vraća. U  intervjuu za magazin Hello! rodni grad opisala je ovako: “Vršac je jedan od najlepših gradova Srbije: crkve, Vladičin dvor, Gradska kuća, muzeji, “Milenijum”, Vršački breg sa kulom, “Vila Breg” i vidikovac sa prekrasnim pogledom na grad i nepregledne vinograde. Mnogo je lepote i pravih sadržaja u mom malom – velikom Vršcu”.
 
Udata za prof. dr Dragoslava Popovića, nekadašnjeg profesora nuklearne fizike, sa kojim ima sina Radana, filmskog snimatelja . 
 
Dobitnica je mnogobrojnih nagrada među kojima izdvajamo nagradu za životno delo Zlatni ćuran, koju je dobila 1975. za ulogu Glorije u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta “Vuci i ovce” i nagradu za životno delo koju joj je uručila Opština Vršac, zajedno sa ikonom Svetog Teodora Vršačkog. To je nagrada, kaže, na koju je najponosnija. 
 
Naša Rada živi i radi u Beogradu. Nadamo se da će još dugo pleniti svojim prelepim toplim osmehom i da ćemo je i dalje gledati na daskama JDP-a. 
 
 
                            
Objavljeno u Znameniti Vrščani
nedelja, 31 januar 2016 08:58

Vršačko pozorište kao mesto inkluzije

Kreativna interakcija sa učenicima ŠOSO "Jelena Varjaški", nastavnicima i stručnim saradnicima, vaspitačima i pozorišnim stvaraocima na temu vremena i satova održana je protekle nedelje u Narodnom pozorištu "Sterija".
 
Radionica je kreirana  i organizovana kao uvod u rad na predstavi pod nazivom "Bajka o uspavanom Vremenku" čija je premijera zakazana za 20. mart, Svetski dan pozorišta za decu i mlade. 
 
Radionice su za sve zainteresovane tokom februara meseca 2016. otvorene sredom od 15h i četvrkom od 17h. 
 
Objavljeno u Kultura
četvrtak, 21 januar 2016 15:11

Pregled dešavanja od 22. do 28. januara

Ne znate gde da izađete ovog vikenda? Ide vam se u pozorište, a ne znate šta je na programu? Hteli biste da pogledate neku dobru utakmicu, ali ne znate gde? Pogledajte ovu listu i sigurni smo da ćete naći odgovore.
Od dešavanja organizovanih u našem gradu ove nedelje posebno izdvajamo humanitarnu akciju koju u četvrtak organizuje “Velo”. Sav novac od espresso kafa popijenih tog dana biće doniran Domu za nezbrinutu decu "Vera Radivojević” iz Bele Crkve. Pored toga, svim ljubiteljima sporta bismo preporučili da u subotu odu u Milenijum i uživaju u prijateljskoj utakmici između rukometaša "Mladosti" iz Vršca i beogradske "Crvene Zvezde".

 

Kultura i sport:

Narodno pozorište "Sterija"
Četvrtak
Ožalošćena porodica 20:00

Centar Milenijum
Subota
Mini Maxi liga 09:00 - 18:00
RK Mladost, Vršac – RK Crvena Zvezda, Beograd 20:00

Velo
Četvrtak
Kafa za decu 8:00 – 18:00

 

Zabava:

Petak
Kwon - CAHOUSTIC band
Kafanica "Naša tajna" – Black and White band
Čađava Furuna - Sans
Priča – Nikola & Miloš

Subota
DOV – Čovek vuk
Jazzva – “Sensual Night” – Bachata Kizomba Salsa
Kwon - DJ VOICE & DJ Aleksandar Radić
Esada bar - Baroco Band
Kafanica "Naša tajna" – Paradox band
Čađava Furuna – Svila i Olok banda

Opština Vršac raspisala je konkurs za dodelu materijalne pomoći studentima i učenicima srednjih škola sa područja Opštine Vršac za 2016. godinu, prenosi eVršac.

Član Opštinskog veća mr Vladimir Stanojev kaže da će materijalnu pomoć dobiti 15 studenata prve godine fakulteta, 30 studenata ostalih godina fakulteta i 35 učenika srednjih škola.
 
Pravo na dodelu materijalne pomoći imaju učenici odnosno studenti koji studiraju na teritoriji Republike Srbije, prvi put su upisali i položili sve predmete iz predhodne godine studija i ispunjavaju sledeće uslove:
 
1. da imaju prebivalište na teritoriji opštine Vršac,
2. da su učenici srednje škole koji imaju prosek ocena 5,00 u predhodnoj školskoj godini 2014/2015. i čiji ukupan prosečan mesečni prihod po članu zajedničkog domaćinstva ostvaren u predhodna tri meseca pre konkurisanja, iznosi najviše 15.000,00 dinara ili
3. da su redovni studenti, čiji ukupan prosečan mesečni prihod po članu zajedničkog domaćinstva, ostvaren u predhodna tri meseca pre konkurisanja, iznosi najviše 15.000,00 dinara i da su:
- studenti prve godine studija sa prosečnom ocenom 5,00 u četvrtoj godini srednje škole ili 
- studenti druge i ostalih godina studija sa najmanjom prosečnom ocenom 8,00 za školsku 2014/2015. godinu.
 
Više možete pogledati OVDE
 
Izvor: eVršac
Objavljeno u Razno
četvrtak, 14 januar 2016 16:58

Učiteljski fakultet: Srbija VS Grčka

Večita dilema mladih ljudi, budućih studenata i diplomaca tiče se ostanka ili odlaska iz države. U potrazi za boljim standardima, kvalitetnijim obrazovanjem i većom šansom za zaposlenjem godišnje se broj odlazaka povećava. Te tako među onima koji razmišljaju da napuste Srbiju, 20 odsto je preduzelo konkretne korake da napusti zemlju. Polovinu anketiranih studenata roditelji podržavaju u odluci da odu iz zemlje.

Obrazovanje učitelja u Srbiji ima dugu tradiciju i ono traje punih 180 godina. Januara 1871. godine počinje sa radom Učiteljska škola u Srbiji, sa sedištem u Kragujevcu, da bi sedam godina kasnije ta škola preseljena u Beograd. Još davne 1812. godine osnovana je Prva srpska Učiteljska škola u Sent Andreji, koja je 1816. godine preseljena u Sombor. Učiteljska škola u Beogradu deluje od 1878. godine, sa prekidima zbog rata, sve do septembra 1972. godine.

Skupština Republike Srbije je 1. jula 1993. godine usvojila Zakon o učiteljskim fakultetima u Republici Srbiji, nakon čega Učiteljski fakultet u Beogradu te godine počinje zvanično sa radom.
Danas na teritoriji cele zemlje imamo Učiteljske fakultete koji obrazuju mlade ljude za jedan od najzahtevnijih poziva, obrazovanje dece.
 Kako kaže grčki pisac Nikos Kazantzakis „ Učitelji su ti koji  sebe koriste  kao mostove, pozivajući svoje učenike da pređu preko njih, zatim, pomažući im preći, radosno onemoćaju, hrabreći ih da sami sagrade takve mostove“.

U ovom Studentskom Dvouglu ugostoli smo studentkinju Učiteljskog fakulteta u Beogradu  Tamaru Kračunjel i Vasiliki Christodoulou koja studira Učiteljski fakultet u prestonici Grčke.
Još jednom ćemo videti sličnosti i razlike u studiranju u Srbiji i inostranstvu, koje su vrline i mane života kod nas i u zemljama širom sveta.

TamaraKracunjel

Tamara

VasilikiChristodoulou

Vasiliki

Zašto ste se odlučile za studiranje Učiteljskog fakulteta, šta je ono što najviše volite u svom pozivu ?

Pre svega zbog rada sa decom. Obožavam decu i mislim da je rad sa njima nešto najlepše. Jeste da oni umeju da budu i nestašni i nevaljali, ali pre svega su radoznali, i žele da nauče.
Ja se nadam da ću jednog dana biti dobra učiteljica, da ću znati kako deci da prenesem znanje.

Odlučila sam da studiram ovaj smer i da budem učiteljica prvenstveno jer je kontakt sa decom ono što me čini srećnom i ono što me ispunjava. Znajući da im mogu pomoći da izgrade svoje vrline, znanje i da se razviju uz moju pomoć, nešto je što me čini da se osećam korisnom. Uživam u tome i satisfakcija mi je da dam nesto svom društvu. Sviđa mi se činjenica da ću jednog dana doći na čas i učenici će me gledati i želeti od mene nešto nauče. Mislim da ću tad postići ono što želim u životu.

Kakvi su uslovi za upis vašeg programa, koliko je bilo teško aplicirati i na kraju upisati ono što ste želele ?

Pre svega, polaže se ispit za proveru jezičkih, fizičkih i vokalnih sposobnosti koji je eliminatornog karaktera (ne boduje se), a nakon toga se polaže prijemni iz srpskog jezika i književnosti i iz opšte kulture i informisanosti. Uslov za upis je polaganje oba. Naravno, važan je i prosek ocena iz srednje škole, odnosno broj poena.
Kada sam konkurisala za upis, bilo je dosta prijavljenih, ali pošto sam se duže vreme pripremala za prijemni, uspela sam da upišem fakultet i da budem na budžetu.

Ne mogu da kažem da je naročito teško upisati Učiteljski fakultet u Atini. Svi prijavljeni treba da polažu prijemni ispit nakon završene srednje škole i učenici sa najboljim prosekom i dobrim urađenim prijemnim ispitom širom Grčke imaju priliku da studiraju. Mnogi kažu da je u Atinii uglavnom teže upisati nego u ostalim gradovima. Verovatno zato što bi svi voleli da studiraju u glavnom gradu. Ali za to su ti potrebne najviše ocene iz srednje škole i dobro urađen prijemni.

Kako izgleda tvoj jedan studentski dan ?

Predavanja imam svakog dana, uglavnom od ujutru do popodne  pa mi ostane dosta slobodnog vremena za učenje ili za neke druge aktivnosti. Iako neka predavanja nisu obavezna,  trudim se da budem redovna. Vežbe su, međutim, obavezne.

Predmeti su raznoliki, i uvek učimo nešto interesantno, nešto što ćemo mi kasnije preneti učenicima.

Volim da provodim dane na fakultetu jer je svaki dan drugačije, zanimljivije. Uglavnom imamo predavanja ujutru i učimo o Psihologiji dece, a popodne imamo vežbe. Studentski život ovde nije težak i studenti uživaju. Imamo tri ispitna roka u jednoj godini, ali i malo ispita. Pripremimo ih i posle toga smo mirni. Pišemo seminarske i istražujemo, ali nije ništa teško. Predavanja nam nisu obavezna, ali mi uglavnom idemo. Mnogi od nas drže privatne časove deci, prakse radi, i to je jedan od razloga zašto nekad izostajemo. U trećoj i četvrtoj godini moramo da odradimo praksu, i to je obavezno. Idemo u škole i predajemo deci.

Šta smatrate najvećim prednostima i najvećim manama vaših studija?

Dobra strana je svakako kompetentnost i korektnost svih profesora.

Sviđa mi se gradivo, ali možda ima previše predmeta. Vežbe su dobro realizovane a profesori uvek tačni i redovni, s obzirom da je većina njih iz Beograda.

Dobre strane mog fakulteta jeste raznovrsnost predmeta i vežbi koje imamo. Matematika, inofrmatika, psihologija, metodika i generalno dosta učimo o odnosu dece i učitelja. Najvećim manama smatram to što nam još fali prakse, a previše je teorije. Iako mi imamo vežbe, mislim da su dve godine malo da bismo naučili nešto. Milsim da bi nam predavanja bila korisnija kada bismo imali više primera, i kontakta sa školama kako bismo znali kako najbolje da radimo naš posao.

Kakve su mogućnosti za mlade ljude nakon završenih osnovnih studija, po pitanju zaposlenja i dalje karijere ?

S obzirom da sve više mladih ljudi odlazi iz Srbije u potrazi za poslom, za boljim životom, jasno je da su mogućnosti male. Ni diploma završenog fakulteta ne garantuje radno mesto. Možda je problem u tome što se u našoj zemlji školuje kadar za kojim nema potrebe, ili taj što svi hoće u državni sektor, a ni tamo nema više radnih mesta. Činjenica je da dece ima sve manje a samim tim i manje učitelja. Ne sumnjam da je teško naći bilo koji posao, a kamoli posao učitelja, ali nadam se da će mi se studiranje isplatiti, jer to je ono što želim da radim čitavog života.

Nažalost, veoma je teško pronaći posao kao učitelj nakon diplomiranja. Svima vam je poznata ekonomska kriza u Grčkoj, kako mediji kažu takvo je stanje, verovali ili ne. Uglavnom se jako malo mladih ljudi zapošljava u školama, tako da je nezaposlenost sve veća. Sada je sve popularnije tražiti posao učitelja u privatnim školama, ali za to morate imati jak CV i po mogućnosti nekog poznanika u toj školi. Takođe, osnovne studije nisu dovoljne. Vi morate da pohađate master program ili doktorat. Takođe poznavanje jezika je sve bitnije, informatičke pismenosti itd.

Da li biste volele da nastavite vaše studije van Grčke/Srbije ?

Naravno. Kada bi mi se ukazala prilika svakako bih volela da odem u inostranstvo. Ali, takođe bih volela da se vratim u Srbiju i nađem posao u struci, ako je to moguće.

Ne bih volela da studiram negde van svoje zemlje. Ako je moguće, volela bih da završim osnovne i master studije ovde u Atini, a nakon toga bih volela da upoznam razlike i sličnosti studiranja ovoga u drugoj zemlje.  Volela bih da vidim različite pristupe ovom poslu i ovim studijama kako bih znala što više.

Imate li nešto da poručite mladim ljudima koji žele da studiraju Učiteljski fakultet i za sve buduće studente koji još nisu odlučili koji poziv žele da prihvate ?

Studiranje na Učiteljskom je veoma zanimljivo i to  baš zbog raznolikosti predmeta. Za svakoga ima po nešto.

Jeste da je celokupna situacija u prosveti dosta loša, počev od finansija, pa do pronalaska radnog mesta, ali ako volite ovaj poziv , upišite fakultet i zanemarite sve te loše stvari.

Poručila bih svim mladim ljudima koji vole decu i koji bi svaki dan posvetili njima da studiraju ovo. Naučićete da pričate „Dečiji jezik“ i poznavaćete njihovu suštinu. Ne plašite se nezaposlenosti. Ako volite svoj posao, pronaćićete posao i uživati u njemu.
Objavljeno u Studentski dvougao
utorak, 29 decembar 2015 17:10

Izbor za najlepšu jelku

Takmičenje u kićenju jelke održava se u ŠC Nikola Tesla drugu godinu za redom. U izboru za najlepšu jelku takmiče se među sobom četiri razreda ove škole. Pobednik će biti onaj razred čija jelka bude imala najviše glasova, odnosno ona koja očara najviše ljudi svojom interesantnom pričom.
 
Jelkice su kićene po godinama, tj. učenici prvog razreda kite jednu, učenici drugog razreda drugu itd. Svaka od četiri ukrašene jelke ima svoju priču koju su osmislili učenici. Prvaci su svoje drvo ukrasili radosnom crvenom bojom sa puno šljokica, u skladu sa predstojećim praznicima. Drugaci su dodali zanimljive štrikane ukrase, koji neodoljivo podsećaju na ručne radove naših baka. Trećaci su napravili interaktivnu jelku, gde uz pomoć Android aplikacije možete da promenite boju ukrasnih bombonica. Maturanti su hteli da na još jedan zanimljiv način ovekoveče matursku ekskurziju, pa su svoje drvo ukrasili fotografijama iz sunčane Paralije.
 
Glasanje je otvoreno 26. decembra i trajaće do 14. januara 2016. Jelkice možete pogledati na sajtu škole i usput glasati za onu koja Vam se najviše dopada. Tako ćete pomoći učenicima ŠC Nikola Tesla da i ove godine izaberu najkreativnije ukrašenu jelku.
 
Objavljeno u Srednjoškolci
ponedeljak, 28 decembar 2015 08:19

Nikita Iljič Tolstoj

Nikita Iljič Tolstoj rođen je 1923.godine u Vršcu. Bio je praunuk ruskog pisca Lava Tolstoja. Njegov otac, Ilija Iljič Tolstoj sačinio je srpsko-ruski rečnik koji je i danas u upotrebi. Nikita je završio Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ u Vršcu, nakon čega odlazi u Beograd i 1941. maturira u čuvenoj Rusko-srpskoj muškoj gimnaziji. Sa roditeljima se iz okupiranog Beograda seli u Novi Bečej. Pristupio je borcima NOB-a, a oktobra 1944. pridružuje se Crvenoj armiji, sa kojom je prošao borbeni put Budimpešta-Beč-Linc. Po završetku Drugog svetskog rata porodica se vraća u Rusiju. Nikita u Moskvi završava studije slovenske filozofije, magistrira i doktorira. Postaje jedan od vodećih slavista u svetu, član mnogih nacionalnih akademija, pa i SANU u Beogradu. Bio je u predsedništvu Ruske akademije nauka, pokretač i rukovodilac višetomnog lingvističkog rečnika slovenskih starina. 
 
Akademik Nikita Ilijič često je govorio da je „čovek sa dve otadžbine“, da je Srbija njegova“rodina“, jer je u njoj rođen, a Rusija njegovo „otečestvo“, jer su svi njegovi preci Rusi. Ponosio se što je bio počasni član Udruženja književnika Srbije, Matice Srpske i Slavističkog društva Srbije. Preminuo je 1996. godine u Moskvi.
 
Od 2004. godine jedna ulica u Vršcu nosi njegovo ime.
 
 
Izvor informacija: www.topsrbija.com
                          Arhiva Ruskog doma u Beogradu
 
Autorke: Marija Deđanski i Zorana Gruja
Objavljeno u Znameniti Vrščani

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

Cefix

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

ArchLAB

parakvadvs

VAK

VrsacMOJKraj

OklagijaRS

ClickMan

VrsacPlus

iserbia

KulturniCentarVrsac

TOV

PricajmoOTome

eVrsac

OpstinaVrsac