petak, 25 novembar 2016 17:16

Građevinsko-arhitektonski fakultet

Osnovni podaci o fakultetu

Adresa: Aleksandra Medvedeva 14, Niš
Telefon: 018/588-200
Website: www.gaf.ni.ac.rs
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Podaci o studijama
Smerovi:
Osnovne akademske studije (4 godine)
1. Građevinarstvo

Integrisane akademske (master) studije (5 godina)
1. Arhitektura

Doktorske akademske studije (3 godine)
1. Građevinarstvo (5 mesta)
2. Arhitektura (5 mesta)
3. Materijali i konstrukcjije (5 mesta)
4. Hidroinformatika (10 mesta)

Master akademske studije (1 godina)
1. Građevinarstvo – konstrukcije (32 mesta)
2. Građevinarstvo – saobraćajnice (32 mesta)
3. Građevinarstvo – hidrotehnika (32 mesta)
4. Građevinarstvo (96 mesta)

Prijemni ispit:
Kandidati koji konkurišu za studijski program OAS GRAĐEVINARSTVO polažu prijemni ispit iz:
Matematike (obavezno) i fizike ili tehničke mehanike po izboru kandidata.

Kandidati koji konkurišu za studijski program studijski program IAS ARHITEKTURA polažu prijemni ispit iz:
Matematike i slobodnog crtanja.

Školarine:
Školarina za samofinansirajuće studente na smeru arhitektura iznosi 90.000 dinara.
Školarina za samofinansirajuće studente na smeru građevinarstvo iznosi 70.000 dinara.
Školarina za studente stranog državljanstva iznosi 1500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Broj studenata: Budžetskih 240 I samofinansirajućih 120 mesta

Kratak opis
Građevinsko – arhitektonski fakultet u Nišu je visokoškolska ustanova koja za svoj osnovni cilj postavlja razvoj naučnih disciplina u oblasti građevinarstva i arhitekture, kao i stvaranje visokoobrazovanog kadra koji će odgovoriti visokim zadacima u oblasti građevinarstva i arhitekture. Od svog osnivanja 1960. godine fakultet se svakodnevno razvijao i podizao kvalitet nastave.
Studijski programi su pravljeni po uzoru na najbolje i najmodernije studijske programe iz oblasti građevinarstva i arhitekture u svetu, koji se izvode uz savremenu tehničku opremu. Nastava se organizuje na osnovnim akademskim, integrisanim akademskim, master akademskim i doktorskim studijama u skladu sa Bolonjskom deklaracijom.

Objavljeno u Univerzitet u Nišu
U životu je bitno imati sreće, a onda će sve ostalo će onda sigurno doći. Nije bitno ni koju ste školu završili, ni šta ste u njoj naučili, bitno je samo da li će vas u poslovnim  poduhvatima pratiti sreća. Upravo je takva situacija sa top 10 svetskih milijardera, od kojih neki nemaju diplomu fakulteta.
 
Međutim, postoje i oni koji su u svoje obrazovanje ulagali kako bi danas iza sebe imali ogromno bogatstvo.
 
Evo šta su oni studirali:
 
10. mesto – Filozofija
 
Filozofiju je studiralo četiri od 100 svetskih milijardera, među njima je i Džordž Soroš, a na osnovu istraživanja može se zaključiti da bavljenje ovom naukom može biti unosno.
 
9. mesto – Trgovina
 
Fakultete na kojima se izučava trgovina učilo je petoro od 100 svetskih milijaredera među kojima je i Robert Kuok, biznismen iz Kine.
 
8. mesto – Matematika
 
Džejms Haris Simons je jedan od petorice milijardera koji je za svoje bogatstvo zahvalan ovoj prirodnoj nauci.
 
7. mesto – Kompjuterske nauke
 
Sergej Brin je jedan od osnivača kompanije “Gugl”, te je tako dobar predstavnik milijardera koji su završili fakultet vezan za kompjutere i isti unovčili. Inače, na svetu ima šest milijardera u 100 koji su završili ovakve fakultete.
 
6. mesto – Istorija
 
Istoriju je studiralo čak sedmoro milijardera koji se nalaze u top 100 na svetu.
 
5. mesto – Fizika i hemija
 
Na petom mestu se nalaze fizika i hemija, a njihov predstavnik je svakako Rus Oleg Deripaska. Osmoro milijardera se nalazi među 100 najboljih na svetu.
 
4. mesto – Studije prava
 
Čak 15 milijardera, koji se nalaze u top 100 na svetu, studiralo je prava, a njihov predstavnik je Sumner M. Redston, medijski magnat.
 
3. mesto – Ekonomija
 
Nakon četvrtog mesta, broj milijardera koji se nalaze u top 100 na svetu se strmoglavo uvećava,tako da je onih koji su studirali ekonomiju i zaradili ogromne svote novca čak 36. Među njima je investitor Čarls R. Švab.
 
2. mesto – Biznis (uključuje administraciju, finansije i internacionalno poslovanje)
 
U top 100 milijardera na svetu nalazi se 38 onih koji su studirali biznis studije. Njihov predstavnik je Ananda Kiršnan.
 
1. mesto – Inženjering
 
Na svetu postoji čak 48 ljudi koji su završili fakultete vezane za inženjering i nalaze se u top 100 milijardera.
 
Objavljeno u Razno
ponedeljak, 06 jun 2016 13:12

Vratimo fizičko vaspitanje na fakultete!

Fizička aktivnost ne sme biti privilegija, ona mora biti dostupna svim članovima naše zajednice. Studenti Republike Srbije svesni su značaja fizičke kulture kao realne potrebe savremenog čoveka, što i pokazuje anketa studenata Fakulteta organizacionih nauka. Naime, 85% studenata koji su obuhvaćeni ovom anketom ima pozitivan stav prema tome da se fizičko vaspitanje vrati na fakultete kao izborni ili kao obavezni predmet. Koristim reč „vrati“, zbog činjenice da je nastava fizičkog vaspitanja uvedena u školskoj 1970/71. godini na svim fakultetima Univerziteta kao izborni predmet, ali se ugasila 90-tih godina zbog nedostatka materijalnih sredstava. Univerziteti u Srbiji bi trebalo da daju više na značaju fizičkoj kulturi kao neprocenjivom sredstvu za integralan razvoj mladih osoba, odbacivanje pojava delikventnog ponašanja, doprinos telesnog blagostanja, razvijanje motoričkih sposobnosti, razvijanje pozitivne slike o sebi, itd.

Opšti cilj je pre svega izgradnja zdrave populacije, sposobne da svoje slobodno vreme iskoristi za sopstvenu nadgradnju u toku, i nakon studenstskih dana.

Organizacija nastave fizičkog vaspitanja na fakultetima bi bila veliki poduhvat sa obzirom na predviđeni broj studenata, dostupnih sala, bazena. Smatram da nastava fizičkog vaspitanja treba da bude definisana kao obavezni predmet za sve godine studija, ali bi sadržaji, tj. programi nastave bili izbornog karaktera u zavisnosti od afiniteta studenata. Takođe, održavanje nastave bi bilo prilagođeno obavezama studenata, a nastava bi se odvijala u zakupljenim salama sportskih centara, škola, na bazenima i, kada to atmosferske prilike dozvoljavaju, na otvorenom. Naravno, na nastavi bi uvek bilo prisutno stručno lice, čija bi glavna funkcija bila obuka studenata u odabranoj aktivnosti(ma). Studenti bi birali sportove/aktivnosti u kojima žele da učestvuju, a među tim aktivnostima bi bile:

  • sportske igre (odbojka, košarka, fudbal, rukomet)
  • plivanje, vaterpolo
  • sportska, ritmička gimnastika
  • plesovi (narodni, društveni)
  • atletika
  • borilačke veštine

Države kod kojih se fizička kultura jako ceni, već ubiraju plodove svojih pametnih odluka. Treba naglasiti da u SAD, jedan aktivan građanin uštedi 500 dolara godišnje fondu za zdravstvenu zaštitu. Nameće se pitanje koliko bi se situacija poboljšala kod nas, ako znamo da je naša država na samom vrhu liste po procentu obolelih od kardiovaskularnih bolesti, a redovno bavljenje fizičkom aktivnošću je nesumnjivo dobra preventiva, a kod nekih drugih bolesti i kurativa. Navike za redovno rekreativno bavljenje fizičkim aktivnostima se stiču u mladosti i moja želja je da se uvođenjem ovih aktivnosti pokažu načini, sredstva i metode kojima se mogu služiti mladi i posle studenskog života, za njihov zdraviji i uspešniji život.

I na kraju, moramo se zapitati zbog čega se na fakultetima zaustavlja kontinuitet fizičkog vaspitanja (budući da je to predmet koji je zastupljen tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja)? Zašto bismo se odrekli mogućnosti da se fizički uzdižemo? I zašto bežimo u prostor u kome vlada samo umno usavršavanje? Čak su i stari Grci pre mnogo vekova uspevali da očuvaju jedinstvo duha i tela, a mi danas i pored neospornog civilizacijskog napretka, to ne uspevamo. Treba vratiti časove fizičkog vaspitanja na fakultete kako bi telesni razvoj predstavljao podlogu za napredovanje u odabranoj struci. Jer ako želimo da svet oko nas učinimo boljim, moramo početi od sebe!

Danica Janićijević, student treće godine Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Dobitnik nagrade za studenta godine na pomenutom fakultetu školske 2010/2011, kao i 2011/2012. godine.

Izvor: casopisinterfon.org

Objavljeno u Studentski život
nedelja, 07 februar 2016 19:51

Više školarine na fakultetima

Još jedna novost stiže nam sa fakulteta. Naime, od  31 fakulteta Univerziteta u Beogradu, 11 je predložilo više školarine za narednu akademsku godinu, prenosi Politika. 
 
Kako se čulo na jučerašnjoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu, ovom rešenju neki fakulteti su pribegli kako bi nadomestili novac koji država ne daje za materijalne troškove. Država po rečima dekana, samo na jednom fakultetu izmiruje materijalne troškove u iznosu od 50 odsto, dok su na ostalima ta sredstva od četiri do 10 odsto.
 
Na sve ovo i već postojeće dugove za komunalije koje fakulteti ne mogu da izmire, „kap u punoj čaši” je i smanjen budžet za prosvetu.
 
Studenti FONa su već podneli žalbu na odluku fakulteta da poveća školarinu. Hemijski fakultet je u dogovoru sa studentima predložio da cena indeksa bude viša za 12.000 dinara, a najmanje dodatnog novca je tražio Fakultet političkih nauka – samo 200 dinara. Ipak,  najdramatičnija situacija je na Rudarsko-geološkom fakultetu, jer moraju da zapečate kotlarnicu, a za prelazak na novi sistem grejanja im je potrebno 60 miliona dinara. Ukoliko se taj problem ne reši, sigurno neće biti nastave u novoj školskoj godini na ovom fakultetu.
 
Izvor: Politika
 
Objavljeno u Studentski život

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

KulturniCentarVrsac

parakvadvs

VrsacMOJKraj

ArchLAB

VrsacPlus

PricajmoOTome

iserbia

TOV

ClickMan

VAK

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

OklagijaRS

OpstinaVrsac

edukacija

Cefix