četvrtak, 31 mart 2016 06:57

I privatni fakulteti traže budžet

Ministar prosvete Verbić sa rektorima osam univerziteta razgovarao o mogućim promenama u visokom obrazovanju. Da bi se univerzitetsko obrazovanje menjalo potrebno uvesti veliku maturu, mišljenje Ministarstva.
 
DRŽAVA ne bi trebalo da finansira državne fakultete već najbolje studente koji bi birali da li će da studiraju tu ili na privatnim univerzitetima. Ovakav član bi privatni fakulteti voleli da vide u novom zakonu o visokom obrazovanju. Akademci s privatnih fakulteta trebalo bi da imaju mogućnost da se hrane u menzama – to je druga sugestija privatnika koju su rektori privatnih univerziteta predočili ministru prosvete dr Srđanu Verbiću.
 
Prema rečima dr Milije Zečevića, rektora Evropskog univerziteta, školarine na privatnim fakultetima iznose oko sto evra mesečno, a jedan budžetski student državu u proseku košta 2.500 evra godišnje.
 
Na sastanku s ministrom, njegovim zamenikom Milovanom Šuvakovom i državnom sekretarkom Zoranom Lužanin, kojem su prisustvovale i „Novosti“, osam rektora iznelo je i ideje o novom načinu akreditacije. Podržavaju formiranje agencije za akreditaciju koja bi imala rok od 12 meseci da dovrši „verifikaciju“ studijskih programa.
 
– U vašim sugestijama ima dobrih ideja, poput one da se priznaju akreditacije evropskih akreditacionih tela – obratio im se ministar Verbić. – Dobra je i sugestija o uključivanju stručnjaka iz privrede u predavanja. Ključno pitanje novog zakona je finansiranje, i tu se čini da vaši stavovi i stavovi državnih univerziteta nikada neće biti usaglašeni.
 
Inače, zbog većeg broja studenata, državni univerziteti u KONUS-u imaju i više glasova, pa je njihova reč „poslednja“ na glasanjima u ovom najvišem univerzitetskom telu. Državni zastupaju stav da, pošto je država njihov osnivač, treba da finansira studije samo na tim institucijama. Privatnici bi, opet, da i njihove najbolje akademce finansira država.
 
– Ja lično nemam predrasude prema privatnim fakultetima. Finansiranje iz budžeta i na privatnim fakultetima nije loša ideja, ali je pitanje koliko smo daleko od toga. To je moj lični stav, a ne stav Ministarstva, i to je tema za neki budući period – naglasio je Verbić.
 
– Pre toga potrebno je da imamo ozbiljno rangiranje studijskih programa, a ne univerziteta. Siguran sam da na privatnim fakultetima postoje neki studijski programi koji su bolji nego na državnim.
 
Da bi se visoko obrazovanje menjalo, dodao je Verbić, mora da se uvede velika matura, da ne bude kao sada da neko sa dvojkama iz trogodišnje srednje škole ima prohodnost i do doktorskih studija.
 
Osim pitanja zakona, rektori privatnih fakulteta pokrenuli su i raspravu o Zajednici državnih univerziteta, formiranoj pre desetak dana u Novom Sadu. Zbog toga su razmatrali da i sami „zbiju redove“ i formiraju odbor rektora privatnih univerziteta u okviru Konferencije univerziteta Srbije (KONUS).
 
Prof. dr Dragan Domazet, rektor Metropoliten univerziteta i potpredsednik KONUS-a, ocenio je da je stav privatnih univerziteta u ovom telu neravnopravan, jer ih državni univerziteti uvek preglasaju.
 
Osim profesora Zečevića i Domazeta, sastanku je prisustvovalo još šest rektora: prof. dr Mladen Veinović sa Singidunuma, prof. dr Jovo Kolar sa Privredne akademije, prof. dr Aleksandar Andrejević sa Edukonsa, prof. dr Mila Popović Živančević sa Alfa BK i prof. dr Suad Bećirović sa privatnog Univerziteta u Novom Pazaru i rektor Univerziteta Union – Nikola Tesla.
 
Preuzeto sa: Portal Mladi
Objavljeno u Studentski život
nedelja, 29 novembar 2015 14:04

Novi model finansiranja visokog obrazovanja

Studiranje o trošku budžeta ostaje, ali će država punu školarinu plaćati samo najboljim akademcima, dok će ostali, u skladu sa uspehom, učestvovati u ceni školovanja od 10 do 90 odsto * Ministarstvo prosvete obezbediće stabilno finansiranje samo onim univerzitetima koji ispune ciljeve na koje se unapred obavežu: na primer, upišu više studenata iz najsiromašnijih slojeva, povećaju broj akademaca na prirodnim i tehničkim naukama, skrate vreme studiranja…

Ministarstvo prosvete formiralo je četiri grupe koje rade na novom zakonu o visokom obrazovanju. Jedna od njih se bavi i finansiranjem, a kako smo nezvanično saznali na jučerašnjem skupu održanom u Palati Srbija, narednih nedelja stručnjaci će ministru prosvete predložiti i prva rešenja.
 
Stipendije u Hrvatskoj dodelju se prvenstveno na osnovu socijalnog statusa – uopšte ne gledamo ocene, jer smatramo da oni koji uče u otežanim uslovima ne mogu da ostvare i visoke proseke, kaže prof. dr Ružica Beljo Lučić, pomoćnica ministra znanosti, obrazovanja i sporta
 
Prof. dr Zorana Lužanin, državni sekretar Ministarstva prosvete, ističe da će i dalje biti studenata koji neće plaćati školovanje, dok će drugi plaćati samo 10 odsto, a neki 90 odsto školarine. Kako ističe, novi model će sprečiti ono što se sada dešava – da budžetski student zbog 0,1 boda ili male razlike u prosečnoj oceni izgubi smeštaj u domu, ishranu u menzi i slično.
 
Sudeći po onome što se čulo na prvom skupu posvećenom novom modelu finansiranja visokog obrazovanja, neka od rešenja biće nalik onima koja se u Hrvatskoj primenjuju već tri godine. To između ostalog znači da će Ministarstvo prosvete sklapati ugovor sa svakim univerzitetom, kojim će se obavezati da mu obezbedi stabilno finansiranje, bez obzira na budžetske rezove, ukoliko ispune ciljeve na koje se unapred obavežu: na primer, povećaju broj studenata iz najsiromašnijih slojeva i akademaca sa invaliditetom, povećaju broj studenata u prirodnim i tehničkim naukama, skrate vreme studiranja i stopu odustajanja od studija…
 
Kako to u Hrvatskoj izgleda u praksi, za „Politiku” govori prof. dr Ružica Beljo Lučić, pomoćnica ministra znanosti, obrazovanja i sporta.
 
– Pravo na školovanje o trošku države imaju svi koji prvi put upisuju prvu godinu studija, kao i oni koji osvoje više od 55 bodova (u Srbiji je taj prag 48 bodova, iako je po zakonu, od uvođenja „bolonje”, 60 bodova). Za ostale se primenjuje linearni model – oni sa boljim uspehom manje plaćaju. To praktično znači da neko plaća 80 evra, što je najniže učešće, a neko punu cenu od 1.200 evra – kaže prof. dr Ružica Beljo Lučić, precizirajući da se polovina studenata u Hrvatskoj školuje besplatno.
 
Kako privući strane studente
Ministar prosvete dr Srđan Verbić rekao je da treba osmisliti takve studijske programe koji će na naše fakultete privući studente iz inostranstva.
– To je u Mađarskoj gotovo privredna grana. Interesovanje za Srbiju u tom smislu takođe postoji, posebno u zemljama nekadašnjeg nesvrstanog sveta, ali da bi studente privukli, moramo mnogo toga da promenimo, pre svega činjenicu da im trenutno nudimo samo programe na srpskom jeziku, što je velika prepreka za masovniji dolazak stranih studenta – rekao je Verbić.
Upitana kako se snalaze studenti čiji roditelji nisu u mogućnosti da im plate školovanje, ona odgovara da je razvijen rad putem studentskih servisa, a univerziteti oslobađaju školarine studente slabog socijalno-ekonomskog statusa.
 
– Stipendije mogu da dobiju i oni koji osvoje 45 bodova. Trudimo se da čitav sistem bude socijalno pravedan. Ne gledamo ocene uopšte, već socijalni status i da se zadovolji minimum od 45 bodova, jer pretpostavljamo da oni koji uče u otežanim uslovima ne mogu da ostvare i visoke proseke – objašnjava Beljo Lučić.
 
Inače, pregovori između Ministarstva znanosti i hrvatskih univerziteta trajali su godinu dana i u njih su od početka bili uključeni i studenti. Prvi ugovori su potpisani 2012. na period od tri godine i svi su objavljeni na sajtu Ministarstva.
 
Univerziteti su sa liste ciljeva morali da odaberu četiri, a Ministarstvo je osiguralo dodatni novac kao nagradu onima koji su postigli zacrtane rezultate. Univerziteti su tako mogli da se obavežu da će povećati broj studenata slabijeg socijalnog statusa, da će da spreče dugo studiranje, da će da povećaju broj studenata u prirodnim ili tehničkim naukama, pojačaju međuuniverzitetsku saradnju…
 
– Sada su ti ugovori istekli i mi ćemo neke stvari promeniti, na primer, uvesti listu obaveznih ciljeva koji će važiti za sve – rekla je gošća iz Hrvatske.
 
– Ovakvi ugovori između univerziteta i države uobičajeni su u zemljama Evropske unije – rekao je obraćajući se predstavnicima univerziteta, okupljenim u Palati Srbija, prof. dr Hans Vosenstajn sa Univerziteta Tvente u Holandiji, navodeći primere iz svoje zemlje, Danske, Norveške, Finske… Kako je istaklo nekoliko učesnika iz inostranstva, takav model je neka vrsta „šargarepe” kojom se univerzitetima jasno stavlja do znanja da priliv državnog novca direktno zavisi od ostvarenih rezultata.
 
 
 
Objavljeno u Studentski život

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

KulturniCentarVrsac

ClickMan

TOV

ArchLAB

OklagijaRS

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

VrsacPlus

PricajmoOTome

Cefix

VrsacMOJKraj

iserbia

eVrsac

parakvadvs

OpstinaVrsac

VAK