Jasmina Krajovan

Jasmina Krajovan

Četvorogodišnja devojčica izgubljena u svetu odraslih. 

 

 

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

ponedeljak, 19 decembar 2016 15:16

Nečasnim prečicama do fakultetske diplome

U Srbiji postoji gotovo tri hiljade akreditovanih studijskih programa. Prelazak studenata sa jednog fakulteta na drugi je dozvoljen, a studenti, neretko, nalaze prečice - da bi na lakši način došli do diplome četvorogodišnjih studija. Najgore je to što se ti studenti, po diplomiranju, ponekad i lakše zapošljavaju. Kako stati na put pranju diploma?
 
Nije mali broj onih koji trku do fakultetske diplome ne trče po pravilima, već ih vešto zaobilaze.
 
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miodrag Popović navodi primer prečice upisivanjem strukovnih studija.
 
"Vi recimo upišete strukovne studije su jednostavnije, jer ima manje teorije od akademskih i završite ih posle tri godine školovanja. Potom se upišete se na neki univerzitet koji krši trenutno važeće propise. Dobijete diplomu kao da ste završili četvorogodišnje studije i posle toga možete da idete na master i čak doktorske studije. Bilo je i takvih slučajeva, da se zaobiđu najteže godine na akademskim studijama", navodi Popović.
 
Poznato je i da se na pojedinim fakultetima lako dobijaju visoke ocene, pa onda ti studenti, kada nastave školovanje na državnom fakultetu, istisnu one sa nižim prosekom. Skrovito mesto za one koje bi hteli do akademske titule na mala vrata su i neakreditovani programi.
 
"Student završi odgovorajuću godinu studija uz najčešće improvizovanu nastavu. Potom se ispiše i ode na odgovarajući program na nekoj akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi. Na taj način, posle diplomiranja, dolazi do 'pranja diplome", navodi predsednik Komisije za akreditaciju Ćamil Dolićanin.
 
Ima i slučajeva da su neke ustanove dobile akreditaciju za određene studijske programe, a onda, nezakonito, odlučile da taj program izvode u drugom gradu, gde nisu ispunjeni ni nastavni ni prostorni kriterijumi.
 
"To he nepravedno je zato što je neko možda i duže studirao, ali je savladao gradivo na ispravan način gledano sa stanovišta akreditacije, a neki drugi se provukao zbog nižih kriterijuma i prosto nema isti rezultat učenja", smatra predsednik Saveza studenata Beograda Borjan Soković.
 
Studenti se žale i na to što mnogim konkursnim komisijama, pri razmatranju prijave za posao, promakne titula neakreditovanog programa.
 
Borjan Soković napominje da se često dogodi da neko ko je studirajući neakreditovan studijski program stekao neakreditovanu diplomu zauzme radno mesto nekoga ko se mučio i radio da stekne diplomu akreditovanog fakulteta.
 
"U unutrašnjosti Srbije u pojedinim mestima ima dosta zaposlenih sa diplomama koje nisu potpuno validne", ukazuje Miodrag Popović sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.
 
Rad fakulteta i poštovanje propisa iskuljučivo je u nadležnosti prosvetne inspekcije. Donedavno su samo četiri inspektora proveravala njihov rad u celoj zemlji. Koliko ih je sada - o tome u resornom ministarstvu nisu želeli da govore. Možda će red u rad fakulteta uvesti novi Zakon o visokom obrazovanju koji je u pripremi.
 
Izvor: RTS
nedelja, 04 decembar 2016 21:32

iSerbia poziva novinare, dopisnike i urednike

Portal iSerbia raspisuje konkurs za urednike, asistenta urednika, novinare i dopisnike. 
 
Za poziciju urednika mogu se prijaviti studenti novinarstva, filozofije, sociologije i srpskog jezika i književnosti, a za poziciju novinara/dopisnika  svi mladi od 18 do 35 godina. 
 
Broj pozicija:
 
Urednik vesti: 2 (jedan bi radio sa dopisnicima, drugi sa tematskim autorima - novinarima)
•Asistent urednika Studentske rubrike: 1
•Novinar, dopisnik i novinar/dopisnik Studentske rubrike: do 20 mesta po grupi
 
Rokovi:
 
Urednici: Prijave su otvorene do 14. decembra 2016. godine. Odgovor možete očekivati 16. decembra.
 
Novinari, dopisnici i novinari/dopisnici Studentske rubrike: Prijave su otvorene do 30. decembra. Međutim, savetujemo da se prijavite i pre toga, jer će rad početi ubrzo po prijavi, a mesta su ograničena!
 
Više informacija:
 
Pošto sva četiri konkursa imaju različit postupak prijave, uslove angažmana, nagrade i slično, na sledećim linkovima možete pronaći dodatne i vama neophodne informacije:
 
•Novinari: Kliknite ovde.
•Dopisnici: Kliknite ovde.
•Novinari/dopisnici Studentske rubrike: Kliknite ovde.
•Urednici i asistent urednika Studentske rubrike: Kliknite ovde.
 
iSerbia je organizacija registrovana u Beogradu, ali rasprostranjena po celoj Srbiji, koja ima za cilj podsticanje omladinskog preduzetništva, inovativnosti i aktivizma, kao i promociju mladih, uspešnih i talentovanih ljudi širom Srbije. Jedan od njihovih projekata je i naš portal www.iSerbia.rs, koji ne služi samo predstavljanju organizacije, već i pružanju informacija i vesti mladima iz oblasti obrazovanja, usavršavanja, biznisa i aktivizma, podatke o osnivanju firme ili udruženja, konkurse za mlade i još mnogo čega. Poznati su po brojnim edukativnim događajima koje su organizovali, projektima za mlade, kao i priznanjima PC Press top 50 2013 i polufinale European Youth Award 2015.
 
iSerbia, između ostalog, svojim čitaocima pruža autentičan, kvalitetan i analitičan sadržaj u oblastima koje su značajne mladima na početku karijere. Kroz redakciju je do sada prošlo preko 200 mladih novinara/dopisnika koji su pisali o raznim aktuelnim, edukativnim i zanimljivim temama koje se tiču mladih ljudi u Srbiji.
 
utorak, 22 novembar 2016 08:45

Svetski popularni filokafei stižu u Vršac!

Prvi vršački filokafe pod nazivom “Grad po meri ljudi” održaće se 29. novembra od 18.00 do 21.00h u kafiću Galerijana (Sterijina 26), u organizaciji Srpkog udruženja za filozofsku praksu  i uz podršku udruženja Eduakcija, koje je najpoznatije po organizaciji TEDx Vršac konferencije.
 
Neka od pitanja o kojima će se diskutovati su: 
 
•Koliko sredina u kojoj živimo utiče na naše mogućnosti?
•Šta su, zapravo, naše mogućnosti?
•Koja je razlika između mogućnosti i želja i šta je tu ostvarivo?
•Koja je razlika između mentaliteta i karaktera i može li se na njih uticati na nivou društva?
•Kako da prevaziđem ograničenja sredine u kojoj živim?
 
Kotizacija za učešće u prvom vršačkom filokafeu iznosi 500 dinara i u tu cenu je uračunato: dva pića po izboru i trosatno učešće u filokafeu uz rad stručnih koordinatora. Učesnici će dobiti formulare i svakim dolaskom dobijaju potpis kojim im se evidentira dolazak, pošto je svaki peti dolazak besplatan, a nakon desetog dolaska učesnik dobija zvaničnu potvrdu Srpskog udruženja za filozofsku praksu (SPPA) o 30 sati učešća i doprinosa praktičnoj filozofiji.
 
Broj učesnika je ograničen i stoga je potrebno potvrditi učešće mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. uz naznaku „Filokafe u Vršcu“. Prvih desetoro prijavljenih kao nagradu dobijaju praksu na portalu iSerbia po želji u oblasti web novinarstva, pisanja kolumni ili marketinga. Nagradu možete nekome i pokloniti.
Foto Nemanja Đikanović
 
 Filokafei, kao filozofski kafei, vode se u kafiću, uz omiljeno piće učesnika, u neformalnoj i opuštenoj atmosferi.  Filozof praktičar, odnosno stručni koordinator, pita učesnike na koju temu bi voleli da diskutuju ili odabere neku temu koja predstavlja neki životni izazov i o kojoj svako ima neki stav. Ovaj koncept spada u domen praktične filozofije i datira još od 1997. godine, najpre iz Pariza, a potom filokafei postaju popularni širom sveta. U Srbiji filokafei su prvo počeli da se praktikuju u Beogradu, gde je sedište Srpskog udruženja za filozofsku praksu (SPPA). Prvo proširenje ovog koncepta predstavljaće filokafei u Vršcu, a stručni koordinatori biće Marija Mitrovanov, master filozof i glavni koordinator grupe za filokafee pri SPPA, Snežana Đenić, master sociolog, i Miroslav Milojević, diplomirani filozof i master kandidat.
 
“Filokafei su se, kroz dosadašnje iskustvo, pokazali kao poželjan koncept u Srbiji. Učesnici su zainteresovani za teme koje predlažemo, a neretko i oni daju predloge koje mi obavezno uvažavamo. Na filokafeima se učesnici uvek opuste da razgovaraju onoliko koliko njima prija i svako na sebi svojstven način uzima učešće i na kraju svi odlaze zadovoljni jednim kvalitetnim iskustvom i konstruktivno provedenim vremenom, a vraćaju nam se sa rečima da su primetili praktičnu korist” – ističe Marija Mitrovanov, Vrščanka koja je naročito srećna što će naučnu aktivnost kojom se uspešno bavi preneti u svoj grad, jer smatra da Vršcu manjka novih, a kvalitetnih sadržaja, ali veruje da Vršac, koji je sada dobio status grada, treba da ima ovako nešto i još dosta raznovrsnosti. U tome se sa njom slaže Miroslav Milojević, koji je imao priliku da kroz studiranje u Skoplju, pa potom u Novom Sadu vidi razne filozofske koncepte i smatra da je velika šteta što ljudi nisu ni izbliza svesni koliko filozofija može praktično da se primeni u gotovo svim sferama ljudskog delovanja, ali u ovome vidi odličnu priliku da svom gradu vrati ono što je sticao tokom obrazovanja. 
 
Snežana Đenić se nada da će ovim putem ohrabriti ljude da ostvare svoje ideje. “Neretko susrećem  ljude koji imaju sjajne predloge i ideje, ali i one koji se ustručavaju da svoje ideje realizuju. Lično sam napravila inicijalni korak borbom za TEDx licencu i tada sam uvidela da naši sugrađani žele da učestvuju u nečemu kvalitetnom, kad god im se za to pruži prilika. Zato vas pozivam da dođete na naš prvi filokafe u utorak 29. novembra u Galerijanu, da se upoznamo i analiziramo našu prvu temu „Grad po meri čoveka“ – kaže Đenić.
 
ponedeljak, 31 oktobar 2016 07:46

Čemu služi fakultet?

Da li je jedina svrha obrazovanja da vam omogući da se zaposlite? U najkraćem, čemu služi fakultet?
 
Osnovna svrha fakulteta je da vas nauči da razmišljate. To ne podrazumeva samo izgradnju mentalnih sposobnosti u određenoj disciplini. Fakultet predstavlja priliku da se na nekoliko godina iskorači iz sveta, između uobičajenog života vaše porodice i urgentnosti karijere, i da se neke stvari pogledaju sa distance.
 
Međutim, savladavanje razmišljanja je samo početak. Postoji jedna konkretna stvar o kojoj morate da razmišljate: izgradnja sopstvene ličnosti. Ova ideja možda zvuči čudno. „Naučili smo ih“, rekao je jednom Dejvid Foster Volas, „da je identitet nešto što se prosto ima“. Ali samo kroz čin uspostavljanja komunikacije mozga i srca, uma i iskustva, možete postati individua, jedinstveno biće – duša. Zadatak fakulteta jeste da vam pomogne da to započnete. Knjige, ideje, umetnička dela, pritisak umova iz vašeg okruženja koji traže sopstvene odgovore na životna pitanja.
 
Fakultet nije jedina prilika da naučite da razmišljate, ali jeste najbolja. Jedno je sigurno: ako ne počnete da mislite pre diplome, male su šanse da ćete to činiti kasnije. Zato je studentsko iskustvo koje je usmereno isključivo na pripremu za karijeru uglavnom uludo potrošeno.
 
Biti uspešan student podrazumeva da vas neko neprekidno podstiče da sebe zamišljate kao društvenog lidera. Ali ove institucije pod tim pojmom podrazumevaju samo uspon na vrh: postati partner u velikoj advokatskoj firmi ili generalni direktor, izlaktati se kroz svaku hijerarhiju za koju odlučite da se vežete. Ne verujem da ljudima koji upravljaju elitnim fakultetima uopšte pada na pamet da koncept predvodništva može da ima neki viši smisao, ili zapravo bilo kakav smisao.
 
Ironija je u tome što se elitnim studentima govori da mogu da budu šta god požele, ali većina njih na kraju poželi da bude nešto iz vrlo ograničene ponude. Od 2010, trećina svršenih studenata nastavila je da se školuje za finansijske ili konsultantske poslove u vodećim školama, uključujući Harvard, Prinston i Kornel. Čitave oblasti su nestale iz vidokruga: sveštenstvo, vojska, izborna politika, pa i akademska oblast, uključujući i čistu nauku. Smatra se glamuroznim napustiti prestižni koledž ako hoćete da postanete novi Mark Zukerberg, ali smešno je nastaviti studije da biste postali socijalni radnik. „Volstrit je shvatio“, kaže Ezra Klajn, „da koledži proizvode mnogo veoma pametnih, potpuno zbunjenih svršenih studenata. Dece koja imaju veliku mentalnu konjsku snagu, neverovatnu radnu etiku, a nemaju pojma kuda dalje.“
 
Kvalitetno državno obrazovanje, finansirano javnim novcem, u korist svih: upravo je takva obaveza pokretala rast javnog visokog obrazovanja u posleratnim godinama. Svako dobija jednaku priliku da dogura dokle god ga naporan rad i talenat odvedu – sećate se, to je američki san. Svako ko želi, ima priliku za mentalno podsticajno, duhovno bogato iskustvo koje se stiče humanističkim obrazovanjem. Shvatili smo da je besplatno, kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje građansko pravo. Takođe treba da shvatimo – kao što smo nekada shvatali i kao što mnoge zemlje i danas shvataju – da isto važi i za visoko obrazovanje.
 
Preuzeto sa: Studentski život
 
Oko 250 studenata Univerziteta u Novom Sadu tražilo je danas da fakulteti ne naplaćuju ono što, kako smatraju studenti, spada u redovne aktivnosti studija, kao što su prijave ispita, overe semestra, upis godine i drugi administrativni troškovi.
 
Prema odluci Univerziteta u Novom Sadu u redovne usluge školovanja spadaju troškovi aktivne nastave poput predavanja, vežbe, kolokvijumi, najmanje jedna prijava ispita, kao i usluge administrativno-stručnih službi i to ne treba da bude naplaćeno.
 
Iako fakulteti imaju autonomiju, odluke Univerziteta su obavezujuće. Međutim, kako kaže rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić, u ovom slučaju dolazi do konflikta dva zakona – o visokom obrazovanju i o obligacionim odnosima. Prema prvom te usluge treba da budu besplatne, ali s druge strane fakulteti treba da plate troškove poput grejanja, struje i vode i imaju autonomiju da osmisle kako će to da urade.
 
"Ni Univerzitet u celini, niti fakulteti nisu dobili nijedan jedini dinar naknade za troškove grejanja, struju i vodu za oktobar, novembar i decembar prošle godine i to se reflektuje na ukupnu poziciju u kom se nalaze i Univerzitet i pojedini fakulteti. To je period koji je za nama i ja se iskreno nadam da ćemo u vremenu koje dolazi imati konsolidovanu situaciju, jer je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje najavio da će izdvajanja biti znatno veća i da ćemo sa onih 'nula dinara' koje smo dobili prošle godine, doći do toga da procenat izdvajanja da svi mogu snositi svoje troškove u celosti i onako kako priliči akademskoj zajednici", rekao je rektor Nikolić.
 
Jedan od zahteva studenata jeste i transparentnost u radu i finansijama fakulteta. Rektor je rekao da će studenti znati koliko će novca Pokrajina izdvojiti za troškove grejanja, struje i vode čim rukovodstvo univerziteta i fakulteta to bude znalo.
 
Protest je organizovala neformalna grupa studenata Studentski pokret Novi Sad, a kako je rekao rektor, nijedna zvanična studentska organizacija nije ih podržala.
 
"Zamolio sam studente koji su članovi i rukovodioci pojedinih studentskih organizacija da nas obaveste o svom stavu i rečeno mi je da nijedna od tih studentskih organizacija zvanično nije podržala protestna okupljanja", rekao je rektor Nikolić za O radio. 
 
"Studentski parlament ne može u ovakvim situacijama ništa da uradi. Na Senatu univerziteta na kom su prisutni predstavnici studenata, odluke se donose prostom većinom, a studenti su tu u ogromnoj manjini. Kada se donosi nekakva odluka, koja bi se recimo ticala dodatnih troškova, studenti bi bili preglasani", kaže Marko Kordić sa Filozofskog fakulteta objašnjavajući zašto su se odlučili na protest, a ne na drugi način uticanja na upravu.
 
Nakon protesta počeo je Zbor na kom su studenti iznosili probleme i razgovarali o mogućim rešenjima.
 
Izvor: O Radio 
 
Zanemarljiv broj mladih u javnom i političkom životu Srbije zaključak je nakon završetka prvog monitoringa istraživanja „Indeks participacije mladih“, koje je sprovela Mreža omladininskih fondova Zapadnog Balkana i Turske. Kategorija mladih svrstava participante  između 15 i 30 godina.
 
U Vladi Republike Srbije trenutno nema nijednog mladog ministra ni ministarke, a od 2001. godine do danas bilo ih je dvoje. Da li je to rezultat zakonskog okvira, koji ne dozvoljava mladima da aktivno učestvuju u donošenju odluka, ili je, pak, mlada osoba nedovoljno relevantna da donosi bitan sud, takođe je pitanje na koje će rezultat projekta dati odgovor.
 
Kada je reč o sveobuhvatnom angažovanju u javnom i političkom životu, svega 3 procenta, od ukupno 20, koliko naša populacija broji mladih, ima udela , i to uglavnom u jedinicama lokalne sauprave. 
„Na pozicijama najviše političke moći, tj na pozicijama donošenja ključnih izvršnih odluka ili uopšte nema mladih ljudi ili ih ima u zanemarljivom procentu. Izostavljanje mladih sa izvršnih pozicija je trend koji traje već 15 godina i on se mora menjati. I omladinska politika ovog društva mora da bude podsticajnija za mlade ljude, da prepozna njihovu vrednost i da im pruži priliku da učestvuju u donošenju odluka bar u onim sferama koje se direktno tiču njihovog života“, rekla je Jovana Tripunović, iz Fondacije Ana i Vlade Divac, predstavljajući ovo istraživanje pred novinarima.
 
Do sličnih rezultata došlo se i u regionu. U zemljama koje su takođe uključene u projekat, kao što su Crna Gora i Albanija nema mladih ministara, dok u Makedoniji 9 ministara od ukupno 20 spada u kategoriju mladih, što je ohrabrujuća činjenica.
 
Autorka: Aleksandra Janković
 
Izložba fotografija „Vršačko kulturno leto u slikama” četiri autora, članova Unije studenata- Dajane Mitrov, Đurđine Grujić, Filipa Daćevca i Nikole Novakovića, biće otvorena  u petak, 7. oktobra u 18h u galeriji Doma vojske.
 
Izložba je nastala kao produkt saradnje Kulturnog centra Vršac i mladih umetnika koji su objektivom zabeležili najinteresantnije momente ovogodišnjeg Vršačkog kulturnog leta.
Program otvaranja izložbe obogatiće nastup Muzičkog centra „Zvončići“ i izvođenje himne Vršačkog kulturnog leta za koju je tekst, muziku i aranžman napisao Nenad Kukić.
 
Filip Daćevac
Rođen je 16. marta 1992. godine u Vršcu. Na završnoj je godini Učiteljskog fakulteta. Slikanjem se bavi tri godine, i iako nije pohađao Akademiju umetnosti, niti učio od obrazovanih predstavnika ove umetnosti, njegova dela gotovo uvek imaju pozitivne kritike. Brojne izložbe govore o tome. Za ovo kratko vreme, Filip je izlagao četrnaest puta. Iza sebe ima međunarodne, domaće, grupne i samostalne izložbe, kao i nagradu „Paja Jovanović“ za prvo mesto na 56. i 57. Međunarodnoj manifestaciji dece i omladine.
 
Nikola Novaković
Rođen je u Vršcu 1995. godine. Pohađao je Osnovnu školu „Mladost“ i gimnaziju „Borislav Petrov Braca“. Trenutno je student treće godine Tehnološko-metalurškog fakulteta, odsek Hemijsko inženjerstvo. Prvo interesovanje prema fotografiji pokazao još kao mali igrajući se očevim manuelnim fotoaparatom. Kupovinon prvog aparata, sa 15 godina, uvideo je da svet može da prikaže drugima iz sopstvene perspektive.
 
Dajana Mitrov
Rođena je 9. februara 1997. godine u Vršcu. Nakon završetka srednje škole nastavila je studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, odsek za Srpsku književnost i jezik. Fotografijom je počela da se bavi davno, iz znatiželje, što je kasnije preraslo u hobi.
Za nju, fotografija je topao način prikazivanja mirisa, boja, momenta ili čak emocija. Zbog toga se trudi da ljudima pruži svet iz svog ugla fotografisanjem pejzaža, poslastica ili bilo kakvih sitnih uživanja koja dan mogu da učine, za nijansu, boljim. Takođe, voli da fotografiše ljude. To su pre svega fotografije momenta u kojima isti zanemaruju objektiv, prepuštanju se prirodi, nesavršenosi i iskrenim emocijama.
 
Đurđina Grujić
Rođena je 17. maja 1996. u Vršcu, student je pejzažne arhitekture Univerziteta u Novom Sadu. Fotografijom se bavi već sedam godina. Kratko vreme je bila član Foto-kluba. O fotografiji je prvi put čitala u knjigama, a najviše znanja je stekla kroz rad i iz priča iskusnih fotografa. Kroz objektiv fotoaparata gleda kao kroz kratak izlaz iz realnog sveta. Najzanimljivje su joj umetničke fotografije detalja, ali joj uživanje predstavlja i fotografisanje prirode i dece.
.
 
 
Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS) u okviru projekta “Srednjoškolci za srednjoškolce” (SzS) raspisuje konkurs za finansiranje projekata učeničkih parlamenata širom Republike Srbije.
 
Konkurs je namenjen srednjoškolcima, članovima učeničkih parlamenata koji želite da menjaju svoju lokalnu sredinu podstičući pritom i druge na aktivizam i volonterizam.
 
Da li imaš problema u:
 
organizaciji školskog života,
informisanosti u školi,
komunikaciji (sa profesorima, školskom upravom ili učenicima),
organizaciji i kvalitetu školskog prostora,
kvalitetu vanškolskih aktivnosti,
funkcionisanju učeničkog parlamenta?
 
Ukoliko je odgovor na neka ili sva pitanja potvrdan, ovo je prava prilika za tebe da promeniš nešto! Iz fonda mogu se finansirati svi projekti koji unapređuju navedene oblasti.
 
Prijavite se na konkurs slanjem popunjenog obrasca za predloge projekata do 18. oktobra (23.59h) tekuće godine na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
U razmatranje će biti isključivo uzete samo potpuno popunjene prijave, a prijave koje su podnete nakon isteka roka za konkurisanje, neće biti uzete u razmatranje.
 
Za sva pitanja u vezi s procedurom prijavljivanja na konkurs  možete se obratiti na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
Detaljne informacije o konkursu možete pronaći OVDE.
 
 
 

Promocija knjige “Mašina za rasipanje para" autora prof. dr Dušana Pavlovića održaće se danas u „Galerijani“, sa početkom u 19h.

Knjiga „Mašina za rasipanje para“ prof. dr Dušana Pavlovića  temelji se na iskustvu stečenom tokom pet meseci rada u Ministarstvu privrede. Knjiga je dokumentarnog karaktera, potkrepljena činjenicama i pruža uvid čitaocu u funkcionisanje pojedinih državnih institucija na pristupačan i lako razumljiv način. Istovremeno, kritikujući postojeći sistem funkcionisanja, dr Pavlović predlaže moguća rešenja.

Kako je ocenio ekonomista Mijat Lakićević, zamenik glavnog i odgovornog urednika “Novi Magazin”, novinar-analitičar sa 39  godina isksustva, knjiga predstavlja uvid u "neodgovornost i bahatost u trošenju budžetskih sredstava".

"U pitanju je dramatična, višestruko poučna knjiga koja zaslužuje da bude pročitana i proučavana. Prvi element knjige je dokumentarni i odnosi se na rad vlade, a drugi je teorijski i odnosi se na koncept reformi. Ovo je važno svedočanstvo koje pokazuje partijsku državu nenaviknutu na kontrolu", dodao je Lakićević.

Dr Dušan Pavlović je rođen 1969. godine u Zagrebu. Diplomirao na Fakultetu političkih nauka 1994. godine, smer-međunarodni odnosi. Magistarsku i doktorsku tezu je odbranio na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. U perodu od 2005-2010. je docent na Fakultetu političkih nauka, a od 2010. je vanredni profesor na predmetu Savremena politička ekonomija. Mnogima je poznat kao ''Lude'', gitarista nekada popularnih ''Vampira''.

Tribina pod nazivom “Lice današnjice”  na temu nasilja održaće se u sredu 21. septembra od 19h u Kulturnom centru Vršca. Gosti tribine biće psihološkinja Snežana Ilić, Sandra Simić, majka nesrećno nastradalog Vukašina Simića, kao i Ivan Aradski, osoba sa invaliditetom i član Unije studenata. 
 
''Čini se da je nasilje postalo dominantan diskurs ovog društva. Ideja za tribinu nastala je pre svega na inicijativu roditelja koji su me kontaktirali nakon objavljenog teksta ''Može biti i Vaše dete'', u kojem sam pisao o vršnjačkom nasilju. Najčešće su bile poruke o tome kako su njihova deca žrtve nasilja i da nisu sigurni kako da im pomognu, kao i da oni sami imaju strah da se njihovo dete ne susretne sa još većim problemima ukoliko prijavi nasilje, ali ima i onih koji brinu da će proces sprečavanja nasilja trajati veoma dugo, ili da na kraju nasilje neće biti sprečeno'', kaže voditelj i kolumnista Stefan Mihajlovski.
 
Prema istraživanjiva skoro 70% dece u Srbiji trpi nasilje, najčešće fizičko i verbalno, ali je u porastu i seksualno nasilje, kao i nasilje nad društvenim mrežama. Takođe, oko 50% žena nekada je pretrpelo nasilje, najčešće fizičko, od strane svojih partnera. Na tribini će pored nasilja nad decom i ženama biti reči i o nasilju nad marginalizovanim grupama, Romima, LGBT zajednici kao i osobama sa invaliditetom.
 
 
 Snimak sa tribine održane u Plandištu pogledajte OVDE.

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

ClickMan

PricajmoOTome

edukacija

eVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

VAK

OklagijaRS

VrsacMOJKraj

TOV

KulturniCentarVrsac

VrsacPlus

OpstinaVrsac

Cefix

iserbia

ArchLAB