Jasmina Krajovan

Jasmina Krajovan

You have to find what sparks a light in you so that you, in your own way, can illuminate the world

 

 

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

ponedeljak, 31 oktobar 2016 07:46

Čemu služi fakultet?

Da li je jedina svrha obrazovanja da vam omogući da se zaposlite? U najkraćem, čemu služi fakultet?
 
Osnovna svrha fakulteta je da vas nauči da razmišljate. To ne podrazumeva samo izgradnju mentalnih sposobnosti u određenoj disciplini. Fakultet predstavlja priliku da se na nekoliko godina iskorači iz sveta, između uobičajenog života vaše porodice i urgentnosti karijere, i da se neke stvari pogledaju sa distance.
 
Međutim, savladavanje razmišljanja je samo početak. Postoji jedna konkretna stvar o kojoj morate da razmišljate: izgradnja sopstvene ličnosti. Ova ideja možda zvuči čudno. „Naučili smo ih“, rekao je jednom Dejvid Foster Volas, „da je identitet nešto što se prosto ima“. Ali samo kroz čin uspostavljanja komunikacije mozga i srca, uma i iskustva, možete postati individua, jedinstveno biće – duša. Zadatak fakulteta jeste da vam pomogne da to započnete. Knjige, ideje, umetnička dela, pritisak umova iz vašeg okruženja koji traže sopstvene odgovore na životna pitanja.
 
Fakultet nije jedina prilika da naučite da razmišljate, ali jeste najbolja. Jedno je sigurno: ako ne počnete da mislite pre diplome, male su šanse da ćete to činiti kasnije. Zato je studentsko iskustvo koje je usmereno isključivo na pripremu za karijeru uglavnom uludo potrošeno.
 
Biti uspešan student podrazumeva da vas neko neprekidno podstiče da sebe zamišljate kao društvenog lidera. Ali ove institucije pod tim pojmom podrazumevaju samo uspon na vrh: postati partner u velikoj advokatskoj firmi ili generalni direktor, izlaktati se kroz svaku hijerarhiju za koju odlučite da se vežete. Ne verujem da ljudima koji upravljaju elitnim fakultetima uopšte pada na pamet da koncept predvodništva može da ima neki viši smisao, ili zapravo bilo kakav smisao.
 
Ironija je u tome što se elitnim studentima govori da mogu da budu šta god požele, ali većina njih na kraju poželi da bude nešto iz vrlo ograničene ponude. Od 2010, trećina svršenih studenata nastavila je da se školuje za finansijske ili konsultantske poslove u vodećim školama, uključujući Harvard, Prinston i Kornel. Čitave oblasti su nestale iz vidokruga: sveštenstvo, vojska, izborna politika, pa i akademska oblast, uključujući i čistu nauku. Smatra se glamuroznim napustiti prestižni koledž ako hoćete da postanete novi Mark Zukerberg, ali smešno je nastaviti studije da biste postali socijalni radnik. „Volstrit je shvatio“, kaže Ezra Klajn, „da koledži proizvode mnogo veoma pametnih, potpuno zbunjenih svršenih studenata. Dece koja imaju veliku mentalnu konjsku snagu, neverovatnu radnu etiku, a nemaju pojma kuda dalje.“
 
Kvalitetno državno obrazovanje, finansirano javnim novcem, u korist svih: upravo je takva obaveza pokretala rast javnog visokog obrazovanja u posleratnim godinama. Svako dobija jednaku priliku da dogura dokle god ga naporan rad i talenat odvedu – sećate se, to je američki san. Svako ko želi, ima priliku za mentalno podsticajno, duhovno bogato iskustvo koje se stiče humanističkim obrazovanjem. Shvatili smo da je besplatno, kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje građansko pravo. Takođe treba da shvatimo – kao što smo nekada shvatali i kao što mnoge zemlje i danas shvataju – da isto važi i za visoko obrazovanje.
 
Preuzeto sa: Studentski život
 
Oko 250 studenata Univerziteta u Novom Sadu tražilo je danas da fakulteti ne naplaćuju ono što, kako smatraju studenti, spada u redovne aktivnosti studija, kao što su prijave ispita, overe semestra, upis godine i drugi administrativni troškovi.
 
Prema odluci Univerziteta u Novom Sadu u redovne usluge školovanja spadaju troškovi aktivne nastave poput predavanja, vežbe, kolokvijumi, najmanje jedna prijava ispita, kao i usluge administrativno-stručnih službi i to ne treba da bude naplaćeno.
 
Iako fakulteti imaju autonomiju, odluke Univerziteta su obavezujuće. Međutim, kako kaže rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić, u ovom slučaju dolazi do konflikta dva zakona – o visokom obrazovanju i o obligacionim odnosima. Prema prvom te usluge treba da budu besplatne, ali s druge strane fakulteti treba da plate troškove poput grejanja, struje i vode i imaju autonomiju da osmisle kako će to da urade.
 
"Ni Univerzitet u celini, niti fakulteti nisu dobili nijedan jedini dinar naknade za troškove grejanja, struju i vodu za oktobar, novembar i decembar prošle godine i to se reflektuje na ukupnu poziciju u kom se nalaze i Univerzitet i pojedini fakulteti. To je period koji je za nama i ja se iskreno nadam da ćemo u vremenu koje dolazi imati konsolidovanu situaciju, jer je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje najavio da će izdvajanja biti znatno veća i da ćemo sa onih 'nula dinara' koje smo dobili prošle godine, doći do toga da procenat izdvajanja da svi mogu snositi svoje troškove u celosti i onako kako priliči akademskoj zajednici", rekao je rektor Nikolić.
 
Jedan od zahteva studenata jeste i transparentnost u radu i finansijama fakulteta. Rektor je rekao da će studenti znati koliko će novca Pokrajina izdvojiti za troškove grejanja, struje i vode čim rukovodstvo univerziteta i fakulteta to bude znalo.
 
Protest je organizovala neformalna grupa studenata Studentski pokret Novi Sad, a kako je rekao rektor, nijedna zvanična studentska organizacija nije ih podržala.
 
"Zamolio sam studente koji su članovi i rukovodioci pojedinih studentskih organizacija da nas obaveste o svom stavu i rečeno mi je da nijedna od tih studentskih organizacija zvanično nije podržala protestna okupljanja", rekao je rektor Nikolić za O radio. 
 
"Studentski parlament ne može u ovakvim situacijama ništa da uradi. Na Senatu univerziteta na kom su prisutni predstavnici studenata, odluke se donose prostom većinom, a studenti su tu u ogromnoj manjini. Kada se donosi nekakva odluka, koja bi se recimo ticala dodatnih troškova, studenti bi bili preglasani", kaže Marko Kordić sa Filozofskog fakulteta objašnjavajući zašto su se odlučili na protest, a ne na drugi način uticanja na upravu.
 
Nakon protesta počeo je Zbor na kom su studenti iznosili probleme i razgovarali o mogućim rešenjima.
 
Izvor: O Radio 
 
Zanemarljiv broj mladih u javnom i političkom životu Srbije zaključak je nakon završetka prvog monitoringa istraživanja „Indeks participacije mladih“, koje je sprovela Mreža omladininskih fondova Zapadnog Balkana i Turske. Kategorija mladih svrstava participante  između 15 i 30 godina.
 
U Vladi Republike Srbije trenutno nema nijednog mladog ministra ni ministarke, a od 2001. godine do danas bilo ih je dvoje. Da li je to rezultat zakonskog okvira, koji ne dozvoljava mladima da aktivno učestvuju u donošenju odluka, ili je, pak, mlada osoba nedovoljno relevantna da donosi bitan sud, takođe je pitanje na koje će rezultat projekta dati odgovor.
 
Kada je reč o sveobuhvatnom angažovanju u javnom i političkom životu, svega 3 procenta, od ukupno 20, koliko naša populacija broji mladih, ima udela , i to uglavnom u jedinicama lokalne sauprave. 
„Na pozicijama najviše političke moći, tj na pozicijama donošenja ključnih izvršnih odluka ili uopšte nema mladih ljudi ili ih ima u zanemarljivom procentu. Izostavljanje mladih sa izvršnih pozicija je trend koji traje već 15 godina i on se mora menjati. I omladinska politika ovog društva mora da bude podsticajnija za mlade ljude, da prepozna njihovu vrednost i da im pruži priliku da učestvuju u donošenju odluka bar u onim sferama koje se direktno tiču njihovog života“, rekla je Jovana Tripunović, iz Fondacije Ana i Vlade Divac, predstavljajući ovo istraživanje pred novinarima.
 
Do sličnih rezultata došlo se i u regionu. U zemljama koje su takođe uključene u projekat, kao što su Crna Gora i Albanija nema mladih ministara, dok u Makedoniji 9 ministara od ukupno 20 spada u kategoriju mladih, što je ohrabrujuća činjenica.
 
Autorka: Aleksandra Janković
 
Izložba fotografija „Vršačko kulturno leto u slikama” četiri autora, članova Unije studenata- Dajane Mitrov, Đurđine Grujić, Filipa Daćevca i Nikole Novakovića, biće otvorena  u petak, 7. oktobra u 18h u galeriji Doma vojske.
 
Izložba je nastala kao produkt saradnje Kulturnog centra Vršac i mladih umetnika koji su objektivom zabeležili najinteresantnije momente ovogodišnjeg Vršačkog kulturnog leta.
Program otvaranja izložbe obogatiće nastup Muzičkog centra „Zvončići“ i izvođenje himne Vršačkog kulturnog leta za koju je tekst, muziku i aranžman napisao Nenad Kukić.
 
Filip Daćevac
Rođen je 16. marta 1992. godine u Vršcu. Na završnoj je godini Učiteljskog fakulteta. Slikanjem se bavi tri godine, i iako nije pohađao Akademiju umetnosti, niti učio od obrazovanih predstavnika ove umetnosti, njegova dela gotovo uvek imaju pozitivne kritike. Brojne izložbe govore o tome. Za ovo kratko vreme, Filip je izlagao četrnaest puta. Iza sebe ima međunarodne, domaće, grupne i samostalne izložbe, kao i nagradu „Paja Jovanović“ za prvo mesto na 56. i 57. Međunarodnoj manifestaciji dece i omladine.
 
Nikola Novaković
Rođen je u Vršcu 1995. godine. Pohađao je Osnovnu školu „Mladost“ i gimnaziju „Borislav Petrov Braca“. Trenutno je student treće godine Tehnološko-metalurškog fakulteta, odsek Hemijsko inženjerstvo. Prvo interesovanje prema fotografiji pokazao još kao mali igrajući se očevim manuelnim fotoaparatom. Kupovinon prvog aparata, sa 15 godina, uvideo je da svet može da prikaže drugima iz sopstvene perspektive.
 
Dajana Mitrov
Rođena je 9. februara 1997. godine u Vršcu. Nakon završetka srednje škole nastavila je studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, odsek za Srpsku književnost i jezik. Fotografijom je počela da se bavi davno, iz znatiželje, što je kasnije preraslo u hobi.
Za nju, fotografija je topao način prikazivanja mirisa, boja, momenta ili čak emocija. Zbog toga se trudi da ljudima pruži svet iz svog ugla fotografisanjem pejzaža, poslastica ili bilo kakvih sitnih uživanja koja dan mogu da učine, za nijansu, boljim. Takođe, voli da fotografiše ljude. To su pre svega fotografije momenta u kojima isti zanemaruju objektiv, prepuštanju se prirodi, nesavršenosi i iskrenim emocijama.
 
Đurđina Grujić
Rođena je 17. maja 1996. u Vršcu, student je pejzažne arhitekture Univerziteta u Novom Sadu. Fotografijom se bavi već sedam godina. Kratko vreme je bila član Foto-kluba. O fotografiji je prvi put čitala u knjigama, a najviše znanja je stekla kroz rad i iz priča iskusnih fotografa. Kroz objektiv fotoaparata gleda kao kroz kratak izlaz iz realnog sveta. Najzanimljivje su joj umetničke fotografije detalja, ali joj uživanje predstavlja i fotografisanje prirode i dece.
.
 
 
Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS) u okviru projekta “Srednjoškolci za srednjoškolce” (SzS) raspisuje konkurs za finansiranje projekata učeničkih parlamenata širom Republike Srbije.
 
Konkurs je namenjen srednjoškolcima, članovima učeničkih parlamenata koji želite da menjaju svoju lokalnu sredinu podstičući pritom i druge na aktivizam i volonterizam.
 
Da li imaš problema u:
 
organizaciji školskog života,
informisanosti u školi,
komunikaciji (sa profesorima, školskom upravom ili učenicima),
organizaciji i kvalitetu školskog prostora,
kvalitetu vanškolskih aktivnosti,
funkcionisanju učeničkog parlamenta?
 
Ukoliko je odgovor na neka ili sva pitanja potvrdan, ovo je prava prilika za tebe da promeniš nešto! Iz fonda mogu se finansirati svi projekti koji unapređuju navedene oblasti.
 
Prijavite se na konkurs slanjem popunjenog obrasca za predloge projekata do 18. oktobra (23.59h) tekuće godine na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
U razmatranje će biti isključivo uzete samo potpuno popunjene prijave, a prijave koje su podnete nakon isteka roka za konkurisanje, neće biti uzete u razmatranje.
 
Za sva pitanja u vezi s procedurom prijavljivanja na konkurs  možete se obratiti na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
Detaljne informacije o konkursu možete pronaći OVDE.
 
 
 

Promocija knjige “Mašina za rasipanje para" autora prof. dr Dušana Pavlovića održaće se danas u „Galerijani“, sa početkom u 19h.

Knjiga „Mašina za rasipanje para“ prof. dr Dušana Pavlovića  temelji se na iskustvu stečenom tokom pet meseci rada u Ministarstvu privrede. Knjiga je dokumentarnog karaktera, potkrepljena činjenicama i pruža uvid čitaocu u funkcionisanje pojedinih državnih institucija na pristupačan i lako razumljiv način. Istovremeno, kritikujući postojeći sistem funkcionisanja, dr Pavlović predlaže moguća rešenja.

Kako je ocenio ekonomista Mijat Lakićević, zamenik glavnog i odgovornog urednika “Novi Magazin”, novinar-analitičar sa 39  godina isksustva, knjiga predstavlja uvid u "neodgovornost i bahatost u trošenju budžetskih sredstava".

"U pitanju je dramatična, višestruko poučna knjiga koja zaslužuje da bude pročitana i proučavana. Prvi element knjige je dokumentarni i odnosi se na rad vlade, a drugi je teorijski i odnosi se na koncept reformi. Ovo je važno svedočanstvo koje pokazuje partijsku državu nenaviknutu na kontrolu", dodao je Lakićević.

Dr Dušan Pavlović je rođen 1969. godine u Zagrebu. Diplomirao na Fakultetu političkih nauka 1994. godine, smer-međunarodni odnosi. Magistarsku i doktorsku tezu je odbranio na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. U perodu od 2005-2010. je docent na Fakultetu političkih nauka, a od 2010. je vanredni profesor na predmetu Savremena politička ekonomija. Mnogima je poznat kao ''Lude'', gitarista nekada popularnih ''Vampira''.

Tribina pod nazivom “Lice današnjice”  na temu nasilja održaće se u sredu 21. septembra od 19h u Kulturnom centru Vršca. Gosti tribine biće psihološkinja Snežana Ilić, Sandra Simić, majka nesrećno nastradalog Vukašina Simića, kao i Ivan Aradski, osoba sa invaliditetom i član Unije studenata. 
 
''Čini se da je nasilje postalo dominantan diskurs ovog društva. Ideja za tribinu nastala je pre svega na inicijativu roditelja koji su me kontaktirali nakon objavljenog teksta ''Može biti i Vaše dete'', u kojem sam pisao o vršnjačkom nasilju. Najčešće su bile poruke o tome kako su njihova deca žrtve nasilja i da nisu sigurni kako da im pomognu, kao i da oni sami imaju strah da se njihovo dete ne susretne sa još većim problemima ukoliko prijavi nasilje, ali ima i onih koji brinu da će proces sprečavanja nasilja trajati veoma dugo, ili da na kraju nasilje neće biti sprečeno'', kaže voditelj i kolumnista Stefan Mihajlovski.
 
Prema istraživanjiva skoro 70% dece u Srbiji trpi nasilje, najčešće fizičko i verbalno, ali je u porastu i seksualno nasilje, kao i nasilje nad društvenim mrežama. Takođe, oko 50% žena nekada je pretrpelo nasilje, najčešće fizičko, od strane svojih partnera. Na tribini će pored nasilja nad decom i ženama biti reči i o nasilju nad marginalizovanim grupama, Romima, LGBT zajednici kao i osobama sa invaliditetom.
 
 
 Snimak sa tribine održane u Plandištu pogledajte OVDE.
četvrtak, 08 septembar 2016 10:44

Presedanje za „bolonju” do 160.000 dinara

Studentima koji su upisali fakultete po starom planu i programu biće poništeni ispiti koje su položili a koji su u međuvremenu ukinuti ili im je promenjen naziv, a nove će morati da ponovo polažu i plate.
 
Ovih dana je na fakultetima gotovo nemoguće dobiti informaciju kakva će biti sudbina tzv. večitih studenata, koji su upisali studije pre „bolonje”, a koji imaju zakonski rok da diplomiraju do 30. septembra. Zainteresovani od studentskih službi i fakultetskih uprava dobijaju oprečne informacije, a najčešći odgovor je – čekamo odluku ministra prosvete.
 
Većina fakulteta je već pripremila cenovnike za slučaj da ne bude produženja roka, a na pojedinima su već istakli i datume (na primer, 14. septembar na Tehničkom fakultetu u Boru) do kada treba da se izjasne da li prelaze na bolonju. „Politika” je pozvala ove studente koji po nekim podacima ima i 19.000 u Srbiji, da nam kažu kakva je situacija na njihovim fakultetima i za samo sat vremena stiglo je stotine imejlova.
 
Oni ukazuju da se u javnosti zanemaruje činjenica da su studenti koji studiraju po tzv. starom planu i programu, mahom apsolventi, a nekima je ostala samo odbrana diplomskog. Ukoliko im država ne produži rok, kako je to već urađeno u zemljama bivše SFRJ, oni moraju da položu dodatnih i do 15 predmeta, a istovremeno bi bili vraćeni na neku od prethodnih studijskih godina. U tom slučaju moraju i da ponovo pohađaju predavanja i vežbe, pišu seminarske radove, što je i najveći problem onih koji su se vratili u svoje domove, zasnovali porodice i zaposlili se.
 
Takođe, nisu svi fakulteti otpočeli s nastavom po bolonjskom programu istovremeno, iako je početna godina  školska 2006/07. Na nekim fakultetima su poslednje generacije koje studiraju u skladu sa starim planom i programom upisivane školske 2009/10, ali je i za ove studente 30. septembar 2016. krajnji rok za okončanje studija.
 
Ono što sve najviše tišti, a na šta su ukazali i novom ministru prosvete na nedavnom razgovoru, jesu paprene cene koje su fakultetske uprave već objavile.
 
Po „bolonji” svaka godina nosi 60 bodova, a fakulteti bod naplaćuju od 1000 do 2500 dinara. Pri tom bi studenti bili u samofinansirajućem statusu, dakle plaćali bi na sve ovo i školarinu koja je skupa. Ministarstvo prosvete nema ingerencija kada su u pitanju cenovnici fakulteta pa je jasno da je ovo plodno tle da se naplaćuje i šta treba i šta ne treba, a nema sankcija za fakultete koji odbijaju da daju specifikaciju troškova.
 
O kolikim izdacima je reč, vidi se i iz podataka koje su "Politici" akademci dostavili, i evo zašto fakulteti nisu voljni da omoguće produženje roka.
 
Šumarski fakultet u Beogradu – rok za podnošenje zahteva za Bolonju je 15. septembar. Molba košta 10.000 dinara, cena boda po ispitu je 1200 dinara, a ispiti nose od 6 do 11 bodova
 
Pravni fakultet u Nišu – da pređu na bolonju košta oko 100.000 dinara, i pridodati predmeti se ponovo slušaju, a isti ispiti sa promenjenim nazivom se poništavaju i ponovo plaćaju
 
PMF Novi Sad – minimum 160.000 dinara da pređu na bolonju. Studentkinja koja nam se javila je objasnila da to za nju znači da zbog pola ispita (usmene odbrane diplomskog), neće biti u mogućnosti da završi fakultet.
 
FASPER (Defektološki) u Beogradu – da se pređe na bolonju 40.000 dinara, a prijavljivanje ispita 1000 dinara
 
PMF u Nišu (smer „Profesor matematike i računarstva”) – po „bolonji” taj smer više ne postoji. Prebacivanje bi bilo na odsek matematike, dodalo bi se desetak ispita i poništilo isto toliko informatičkih ispita.. U Studentskoj službi govore o 60.000 dinara i ponovnom slušanju pridodatih predmeta. Cena jednog ESPB boda će iznositi od 1.500 do 1.900 dinara
 
Ekonomski fakultet u Beogradu – Najviše studenata nam se javilo upravo sa ovog fakulteta, a jedan od njih je izračunao da će preostalih pet ispita morati da plati oko 100.000 dinara. Oni kažu da je prebacivanje na bolonju 6600 dinara, a polaganje ispita se ne plaća godinu dana. Cena boda je 1870 dinara, za ispite koji će biti pridodati, a svaki ispit nosi od sedam do 10 bodova. Diplomski rad nosi četiri boda, a seminarski radovi im se ne priznaju jer nisu bodovani, što je nova dva boda po 1870 dinara.
 
Građevinski fakultet u Novom Sadu – 10.000 dinara za bodovanje položenih ispita, 6500 upis, 1500 din po bodu za nepoložene i eventualno dodate ispite i 1500 dinara po bodu za diplomski rad
 
Filozofski fakultetu u Beogradu – zvanično obaveštenje o uslovima biće objavljeni oko 20. septembra. Bod je 1950 dinara, a školarina 119.000 dinara. Studenti kažu da ih u starom statusu ima od 200 do 500. Odmah na upisu bi se plaćali svi bodovi, zatim reupis, novi indeks, priznavanje starih ispita i to na kraju izađe oko hiljadu evra.
 
Farmaceutski fakultet u Beogradu – studenti imaju još godinu dana za završetak studija (jer pripadaju medicinskoj grupaciji na kojoj se studira duže) a ostalo ih je oko 600 upisanih „po starom”. Bod košta 2417, a školarina 145.000 dinara. Biće im dodato od 10 do 15 predmeta.
 
FTN Novi Sad – Upis 6900 dinara, priznavanje položenih ispita 5000 dinara, diplomski 22.500 dinara, plus nepoloženi i dodati ispiti
 
Fakultet za fizičku hemiju – Cena svakog boda koji se prenese biće 1000 dinara, za svaki priznati ispit po 100 dinara, plus molba 2500 i nadoknada Rektoratu 1500 dinara. Ako je nekom ostalo pet ispita do kraja, da pređe na bolonju košta 60.000–70.000 dinara i još minimum godinu dana studiranja.
 
ETF Beograd – Prebacivanje na bolonju koštaće između 30.000 i 40.000 dinara.
 
Pravni fakultet u Beogradu – informacije su oprečne, od toga da će rok biti produžen za godinu dana, do toga da reupis košta 10.000 dinara, indeks 500, a bod 1500 dinara.
 
Prilikom upisa uglavnom se ne polažu prijemni ispiti. – U Velikoj Britaniji i Švajcarskoj ne postoje stipendije, u Bugarskoj i Kini studentima nije dozvoljen rad uz studije. – Najveće interesovanje za Ameriku
 
Honorarni posao je većini studenata koji se odluče za indeks stranog univerziteta jako bitan, a nekad i glavni izvor prihoda, pa nije svejedno da li će im uz studije biti dozvoljen rad, kao i da li će tokom nedelje moći da rade 10 ili 40 sati. U Bugarskoj i Kini srpskim studentima nije dozvoljen rad uz studije, dok se u Italiji radna dozvola za akademce van EU jako teško dobija. U Grčkoj je zabranjen rad uz studije na privatnim univerzitetima. S druge strane, stranim studentima u Švedskoj većina univerziteta nudi pomoć pri traženju honorarnog posla, a tokom godine se organizuje i veliki broj sajmova za zapošljavanje.
 
Za smeštaj i troškove života u Australiji je potrebno najmanje 1.550 australijskih dolara mesečno, u Velikoj Britaniji 1.350 funti, a u Holandiji najmanje 1.100 evra svakog meseca. Najskuplji je studentski život u Japanu, a najjeftiniji u Bugarskoj. U Nemačkoj nema školarine, već se po semestru plaća upisnina od 100 do 150 evra, dok se u Češkoj studije na engleskom jeziku plaćaju 5.000 evra.
 
U Austriji i Nemačkoj bez znanja nemačkog jezika možete da upišete studije, ali samo kao vanredni student. U Velikoj Britaniji i Švajcarskoj ne postoje stipendije, a u Belgiji na ovu vrstu pomoći mogu da računaju samo master studenti. Prijemni ispiti uglavnom ne postoje na stranim univerzitetima, izuzetak su Bugarska, Italija, Japan, Turska i Španija.
 
Ovo su samo neki od zanimljivih detalja koji se mogu pronaći u brošuri o studiranju u inostranstvu, koju je nedavno objavio OSSI – Organizacija srpskih studenata u inostranstvu. Aleksandar Jakovljević, predsednik OSSI, objašnjava za “Politiku” da je ovo prvi dokument ove vrste kod nas, redovno se ažurira, a trenutno je na spisku 21 zemlja.
 
On dodaje da su akademci nekada morali da prođu trnovit put od Srbije do nekog stranog univerziteta, jer su, osim novca, morali da prikupljaju i informacije poput – da li je potrebna boravišna dozvola i koja je procedura za njeno dobijanje, da li mogu da se dobiju stipendije i koje, da li postoje prijemni ispiti, kolika je školarina ili koliko iznose troškovi života i smeštaja. Sada je sve to dato na jednom mestu, uz sajtove, kontakte i iskustva kolega koji već studiraju ili su studirali u inostranstvu...
 
– Pokrili smo sve ključne zemlje u kojima ima najviše naših studenata, ali ćemo u narednom periodu dodavati i one za koje ne vlada veliko interesovanje poput Slovenije ili Južne Koreje. Mladi koji nas zovu se i dalje najviše interesuju za Ameriku, jer je procedura komplikovana i nepoznata, a Zapadna Evropa je već razrađen sistem, lakši je pristup informacijama. Najnoviji hit je Kina – objašnjava Jakovljević.
 
„Politika” je izabrala da detaljnije predstavi nekoliko zemalja: Kinu, kao sve popularniji akademsku destinaciju, Švajcarsku, Rusiju i Ameriku, kao i Austriju u kojoj je najveća srpska studentska dijaspora na svetu (procene su da u Beču studira oko 6.000 naših studenata).
 
KINA:
 
Osim za studente koji žele da upišu studije na kineskom jeziku, poseban prijemni ispit na univerzitetima u Kini ne postoji. S obzirom na to da je većina studijskih programa namenjena strancima na engleskom jeziku, poznavanje kineskog nije uslov za upis na fakultet, izuzev za one koji žele da studiraju kineski jezik ili neki program koji postoji samo na kineskom jeziku.
 
Srpski studenti koji borave u Kini duže od šest meseci treba da budu zdravstveno osigurani za ovaj period, a ukoliko studije traju duže od godinu dana, moraju da obave lekarski pregled u državnoj bolnici, mesec dana pre dolaska u Kinu. Kvalitet zdravstvene zaštite je nizak. U većim kineskim gradovima moguće je naći kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, budući da su bolnice bolje opremljene i veći deo osoblja govori engleski jezik. Bolnice u seoskim kineskim oblastima su u vidu ambulanti.
 
Rad uz studije sa nepunim radnim vremenom ili stažiranje su ponekad dozvoljeni, a izvor zarade može da bude i držanje časova engleskog jezika. Asistiranje na fakultetu, takođe, može biti dobro plaćeno, kao i rad na različitim projektima, kojih ima u velikom broju.
 
Većina univerziteta nudi veoma dobre domove, posebno za strane studente, a dozvoljeno je i biranje cimera.
 
SAD:
 
Stipendije za studiranje u Sjedinjenim Američkim Državama mogu se dobiti na osnovu uspeha na fakultetu, zatim finansijske situacije i na osnovu sportskog ili umetničkog dostignuća. Stipendije prvenstveno obezbeđuje fakultet na kojem student planira svoje studije, a ne američkaa vlada, ali postoje i privatne fondacije.
 
Kada je reč o osnovnim studijama, stipendiju najčešće dobijaju sportisti, dok se stipendije za master i doktorske studije dobijaju mnogo lakše, s obzirom na to da se postdiplomske studije u Americi zapravo smatraju nekom vrstom zaposlenja. Stipendije koje pokrivaju apsolutno sve troškove postoje pretežno na najboljim „IVY League” univerzitetima. Većina fakulteta praktikuje da maksimalno pokrije školarinu, dok hrana i smeštaj najčešće ne ulaze u tu sumu.
 
Fakulteti insistiraju na potvrdi o poznavanju engleskog jezika, a prilikom upisa nema prijemnih ispita, već se piše esej.
Studenti se u Americi zapošljavaju uglavnom na svojim fakultetima, ali zbog obaveza nije dozvoljeno puno radno vreme. U prvoj godini student može da radi u kampusu, a posle toga i van njega, ali samo u svojoj oblasti studiranja.
 
RUSIJA:
 
Stipendiju za studiranje dodeljuje Vlada Ruske Federacije, a zainteresovani mogu da konkurišu posredstvo Ruskog doma u Beogradu. Obuhvata besplatno studiranje, korišćenje literature i mogućnost smeštaja u domu. Za lične troškove se mesečno dobija oko 25 evra, što je simbolično i može da pokrije na primer troškove interneta i mobilnog telefona.
 
Prijemni ispit ne polažu strani studenti, osim za umetničke fakultete. Školska godina počinje 1. septembra, a na fakultetima važi stari sovjetski sistem studiranja i paralelno bolonjski sistem. Knjige se iznajmljuju besplatno, u univerzitetskoj biblioteci. Smeštaj u studentskim domovima je veoma povoljan, a mesečno košta, u zavisnosti od grada, od pet do 15 dolara. Menze postoje pri fakultetima, ali je hrana skuplja nego u prodavnicama.
 
Studenti se u Rusiji od 2014. godine mogu zaposliti, ali samo u organizacijama koje imaju dozvolu za zapošljavanje stranih akademaca. Međutim, ti poslovi su loše plaćeni, a sistem studiranja je strog, obavezno je prisustvo na fakultetu, pa ostaje malo vremena za rad.
 
AUSTRIJA:
 
Preduslov za upis na bilo koji univerzitet u Beču, osim Konzervatorijuma, jeste da prethodno budete upisani na nekom od fakulteta u Srbiji (sličnom onom koji se upisuje). Upis studenata se, na skoro svim univerzitetima, obavlja dva puta godišnje, i to u zimskom i letnjem semestru.
 
Poseban sistem upisa imaju npr. Medicinski i Veterinarski fakultet, kao i smerovi poput psihologije, biologije, farmacije, novinarstva i ekonomije, za koje je neophodno ponovno polaganje prijemnog ispita, ali ovog puta u Beču.
 
U Austriji studenti na osnovnim studijama mogu da rade do 10 sati nedeljno, na masteru pola radnog vremena. Student može da upiše fakultet i ako ne zna nemački (kao i na nemačkim univerzitetima), ali samo kao vanredni, uz obavezu da tamo završi kurs jezika, nakon čega može da promeni status u redovni.
 
ŠVAJCARSKA:
 
Stipendiranje srpskih studenata nije omogućeno od strane švajcarskih univerziteta. Potrebna je boravišna dozvola, odnosno viza, pre početka studija. Proces dobijanja vize može da traje i do četiri meseca. U ponudi su studije na nemačkom, engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Pojedini univerziteti traže prijemni ispit, na drugima je neophodno da se prvo upišu studije u Srbiji.
 
Smeštajni kapaciteti studentskih domova su ograničeni, pa se savetuje da se pitanje smeštaja reši pre odlaska u Švajcarsku. Najčešće se iznajmljuju stanovi koje deli nekoliko studenata.
 
Iako su školarine relativno niske, mesečni troškovi života su visoki zbog visokih cena stanovanja i hrane. Najveći životni troškovi su u gradovima poput Ženeve i Ciriha.
 
Preuzeto sa: Politika
 
petak, 12 avgust 2016 09:38

Večeras počinje Rockvillage!

Odlična vest za sve ljubitelje rock, blues, reggae i funk muzike- večeras počinje RockVillage- festival dobrih vibracija! Banatski Sokolac, tj. dvorište Osnovne škole „Jovan Sterija Popović“ ovog vikenda biće centar zabave i dobrog provoda, a najvažnije je da je ulaz za oba dana BESPLATAN.
 
Kamp koji se organizuje u okviru festivala je takođe besplatan, a redovne posetioce svake godine čine i velike grupe bajkera.
 
Rockvillage je festival koji uglavnom populariše rock, reggae, blues, kao i funk muziku, ali ne beži ni od elektronskog zvuka. Takođe, o Rockvillage-u se uvek priča i kao o festivalu u okviru kojeg je 2008. godine podignuta statua Boba Marlija, prva u Evropi, i to upravo u školskom dvorištu u kojem se festival održava.
 
Tokom oba dana festivala aktivna su dva stage-a, a program možete pogledati na slici ispod. 
 
rock village program

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

iserbia

edukacija

VrsacMOJKraj

KulturniCentarVrsac

TOV

PricajmoOTome

eVrsac

VrsacPlus

Cefix

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

OklagijaRS

parakvadvs

VAK

OpstinaVrsac

ArchLAB