Aleksandra Zarija

Aleksandra Zarija

Studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Jeste li znali ko sve, pored pravoslavnih Srba, obeležava rođenje Isusa Hrista početkom januara i na koji način ovi narodi praznuju? Evo kako se vernici raduju Božiću širom sveta...
 
Najradosniji hrišćanski praznik obeležava se po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, odnosno 25. decembra i 7. januara. Broj zemalja u kojima se Božić slavi u prvom mesecu godine nije veliki, ali one još uvek neguju običaje svojih predaka i raduju se ovom posebnom danu.
 
Svima su nam poznati običaji koji su opstali u našoj zemlji, a znate li koje rituale i tradicije neguju hrišćani širom planete koji, takođe, proslavljaju ovog praznika u januaru? Predstavljamo vam pet najzanimljivijih...
 
 
Gruzija
 
Gruzini koji Božić slave 7. januara na ovaj dan idu na Alilo, masovnu šetnju ulicama, pri čemu su obučenu u posebnu svečanu odeću. Pri tome, čestitaju jedni drugima praznik i dele najmlađima slatkiše.
 
Božićna jelka (Čičalaki) napravljena je od mekanog materijala, a njene grane su ukovrdžane. Ponekad se umesto nje može videti grana lešnika koja je oblikovana kao Drvo života i ukrašena slatkišima i voćem. Ipak, sve je popularnija jelka kakva se viđa na Zapadu.
 
Deda Mraz je u Gruziji poznat kao Tovlis papa ("Tovlis babua" na zapadu zemlje), što bukvalno znači "deda sneg". Obično je predstavljen s dugom belom bradom, odeven u narodnu nošnju “čohu” i  krzneni ogrtač.
 
 
Rusija
 
Ruski pravoslavni vernici se 39 dana pre Božića redovno mole – sve do večeri 6. januara, kada počinju svečane liturgije. Narednog dana, na praznik, porodica se okuplja oko trpeze, na kojoj se nalazi 12 vrsta jela, u čast dvanaestorici apostola.
 
Rusi badnjak nazivaju „sočeljnik“, po reči „sočivo“, jela koje je obavezan deo prazničnog ručka.
 
Ovaj dan rezervisan je za ljubav, pa se Božić u Rusiji čestita svim dragim ljudima, a vrata kuća otvorena suširom kako bi iprolaznici mogli da se pridruže vernicima za ručkom.
 
 
Ukrajina
 
Kada deca na nebu ugledaju istočnu zvezdu, koja podseća vernike na Tri mudraca, u ukrajinskim domovima počinje Sveta večera. U kuće se unosi pšenica, što je star običaj nazvan „diduh“ („dedin duh“), koji  potpomaže identifikaciju s precima.
 
Nakon što sve svi ukućani pomole, domaćin kaže“Hrist je rođen“, na šta od porodice dobija odgovor „Slavimo ga“. Sledi obrok, čiji su neizostavni delovi boršč, četvrtasta kutija domaćeg pudinga, mleko, knedle s pečurkama ili kupusom i krompirom...
 
Nakon večere, vreme je za božićne pesme, a narednih sedam dana vernici uživaju u danima slavlja.
 
 
Etiopija
 
Proslava Božića u Etiopskoj pravoslavnoj tevahedo crkvi naziva se Gana, a prethodi joj dan posta (u slučaju mnogih vernika, to znači potpuno uzdržavanje od hrane). Na dan Božića, hrišćani oblače belu odeću, a mnogi se odlučuju da tog dana nose tradicionalnu odoru (“šama”), napravljenu od pamuka I ukrašenu svetlim prugama pri krajevima.
 
Obeležavanje Gane u Etiopiji počinje u četiri sata izjutra, a ove svečanosti praćene su igrom dečaka slična hokeju koja se, takođe, zove gana, a podrazumeva upotrebu palice i drvene lopte.
 
Dvanaest dana posle Božića, vernici počinju trodnevnu proslavu Timkat, kojom se obeležava Isusovo krštenje. Važan deo ovog praznovanja je molitva tokom službe u hramu, kada odrasli ponovo oblače šame, a deca odore svojih crkvenih udruženja i krune.
 
 
Egipat
 
Oko 15 odsto stanovništva ove afričke zemlje spada u hrišćane, a većina ovog dela populacije spada u Kopte, koji Božić proslavljaju u januaru.
 
Mesec koji prethodi Božiću Kopti nazivaju Kiahk, a svako subotnje veče ovog meseca provodi se u pesmi, dok svako nedeljno jutro vernici idu na crkvenu službu.
 
Od 25. novembra do 6. januara, ovi hrišćani poste, što podrazumeva odricanje od hrane životinjskog porekla. Zatim, na Badnje veče, okupljaju se u hramovima, gde slušaju liturgiju, a narednog dana slave najradosniji hrišćanski praznik.
 
Kao i kod većine drugih naroda koji proslavljaju ovaj praznik, on je kod Kopta dan radosti i ljubavi, druženja i poštovanja, pa se vernici u svojim domovima okupljaju kako bi ga zajedno proslavili. Često, pri tome, domaćinima daruju kolačiće (kahk).
 
Deda Mraz je svoje mesto pronašao i u ovoj sredini – on je poznat kao Baba Noël ("Otac Božića"), a mališani veruju da on ulazi kroz prozor dok spavaju i ostavlja im poklone. Zauzvrat, mališani mu ostavljaju kahk.
 
Preuzeto sa: nationalgeographic.rs
Gotovo svi znaju da smo duvan dobili iz Amerike, ali je manje poznato zbog čega su ga prvi pušači koristii.
 
Iako je podatak o tome ko je bio prvi pušač zauvek izgubljen, Džordan Gudman u svojoj knjizi "Duvan u istoriji", ističe teoriju da se to dogodilo pre više hiljada godina u delu sveta koji danas pripada teritorijama Meksika i Brazila.
 
Narodi koji su na ovom prostoru živeli su uzgajali u medicinske i ceremonijalne svrhe, a najverovatnije su ga mešali s drugim biljkama kako bi dejstvo bilo halucinogeno. Međutim, Gudman napominje da dokazi koji potkrepljuju njegove tvrdnje ukazuju na to da prvi pušači nisu uživali u duvanu svakodnevno.
 
Kada se, hiljadama godina kasnije, Kristofer Kolumbo iskrcao u Americi, vrlo brzo je spoznao moć duvana jer mu ga je lokalno stanovništvo ponudilo na dar. On je duvan odneo u Španiju, a već 35 godina kasnije je prepoznata njegova adiktivna moć. Dominikanski sveštenik i istoričar Bartolome de la Kasas zapisao je da je savetovao svojim sugrađanima da prestanu s uživanjem u duvanu, a oni mu odgovarali da to nije u njihovoj moći - zavisnost ih je nadjačala.
 
Evropljani su u drugoj polovini XVI veka duvan koristili iz istih razloga kao i američki starosedeoci - u medicinske svrhe, a pre svega protiv bolova. Štaviše, pesnik elizabetanskog perioda Entoni Šut je u pamfletu "Duvan" 1592. godine izrazio stav da je ova biljka toliko zdrava da je lekari kriju kako bi im posao bolje išao.
 
Preuzeto sa: nationalgeographic.rs
ponedeljak, 05 januar 2015 22:24

Studenti iz Srbije među najboljim govornicima

Studenti Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Helena Ivanov i Stefan Siridžanski proglašeni su za trećeg i četvrtog govornika sveta u kategoriji – engleski kao drugi jezik na svetskom univerzitetskom debatnom prvenstvu u Maleziji.
 
Pored njih, na ovom takmičenju u Maleziji učestvovali su i Viktor Prlja sa Fakulteta organizacionih nauka koji je osvojio sedmo mesto, kao i još dva tima – Marija Simić i Viktor Prlja sa FON-a i Đorđe Jovićević (FPN) i Jovan Petronijević, student Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.
 
Konkurencija studentima iz Srbije bili su studenti (više od 800) iz 93 zemlje sveta. Na ovom takmičenju, u ulozi sudije, učestvovao je i Marko Ćirović – asistent na Fakultetu organizocionih nauka.
 
Helena Ivanov i Stefan Siridžanski plasmanom u polufinale i takmičenjem protiv studenata sa univerziteta Hardvard, Sidnej i Melburn, ostvarili su istorijski uspeh, jer su bili jedini učesnici iz kontinentalne Evrope u polufinalu.
 
Studenti koji su učestvovali na ovom velikom debatnom takmičenju deo su organizacije “Otvorena komunikacija” koja je osnovana od strane studenata i profesora Univerziteta u Beogradu 1977. godine. Cilj ove organizacije je da, po uzoru na debatne klubove evropskih univerzitetskih centara, unapredi kulturu javnog dijaloga među mladima u Srbiji.
 
Preuzeto sa: fakulteti.edukacija.rs
Youth Time Magazine je relativno nova publikacija na tržištu. Distribuisana je u Srednjoj i Istočnoj Evropi sa svojom redakcijom koja se nalazi u Pragu, Češka Republika. Časopis se objavljuje na engleskom i ruskom jeziku s dužinom od 80 stranica. Izdaje se jednom u dva meseca u obimu od 28.000 primeraka. Magazin kao primarnu platformu svog delovanja koristi dijalog, ne samo između različitih etničkih grupa u svetu, već i platformu za dijalog između generacija. Ciljana publika: učenici, postdiplomci, članovi pokreta mladih i organizacija, mladih ljudi koji se fokusiraju na uspeh, poslovni mladi ljudi i poslodavci koji su zainteresirani za mlade talentovane ljude. Većina čitaoca magazina su između 20 i 35 godina starosti.
 
Glavne teme u časopisu su subkulture mladih, mladi u poslu i politici, uspešni mladi ljudi, dijalog generacija, recenzije najboljih univerziteta, recenzije najzanimljivijih nadolazećih događaja, i još mnogo toga. U vrlo kratkom vremenu od prvog broja u oktobru 2010. godine, YT Magazine je već postigao značajne rezultate: odani čitaoci i mesto na tržištu su neki od njih, a danas možete pronaći i njihove objave na Google Play i Apple Store.
 
YTM je u potrazi za mladim ljudima (u ovom slučaju konkretno sa Balkana), koji su zainteresovani za pisanje članaka o pitanjima mladih  na Balkanu, ali i opšete za teme koje su zainteresovani mladi širom sveta.
 
Zainteresovani se mogu javiti na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
Preuzeto sa: portalmladi.com
utorak, 30 decembar 2014 10:02

Moderna kultura grafita: Zidovi sa dušom

Grafiti su svuda oko nas: na zidovima, mostovima, po ulicama, i kao takvi veoma su rasprostranjeni širom sveta. Neki se javljaju u vidu običnog teksta, dok su drugi stilski mnogo razvijeniji. Dosta mladih ljudi u ovome vidi posebnu vrstu umetnosti, dok pripadnici starijih generacija smatraju da je ovakav način izražavanja neprimeren i ružan. Bilo kako bilo, grafiti su zahvaljujući svojoj rasprostranjenosti postali deo urbane, mladalačke kulture i svaki od njih, kakav god bio, nosi određenu poruku, kao reakciju na pojave i stanje u društvu.
 
Za početak, da kažemo nešto malo više o istoriji grafita. Kada, kako, gde se sve to razvilo? Reč “grafiti” vuče koren iz latinske reči “graphire” što znači “tehnika ukrašavanja zidova”. Najraniji oblici grafita javili su se još pre 30.000 godina, kada su pećinski ljudi na zidinama pećina iscrtavali ljude, životinje i ostale simbole pomoću kojih su se sporazumevali. Prvi moderniji natpisi javili su se još u antičkoj Grčkoj i starom Rimu. Tako da, ako ste hteli nešto da poručite javnosti, morali ste da izgrebete zid. Neki od njih su i prevedeni, a evo i primera:
 
 
Sukcesus je bio ovde.
 
Gaj Julije Cezar je bio ovde. Zašto kasnite?
 
Provalniče, čuvaj se!
 
Moj muž nije na prodaju.
 
Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom gluposti napisanih na tebi!
 
 
 
Đorđo Vazari je još 1564. godine opisivao specijalnu tehniku dekoracije zidova koju je nazvao “sgraffito”. Francuski fotograf Brasai snimio je 1936. godine grafite na zidovima pariskih kuća  i opisao ih kao izraz savremene kulture i svakodnevice. Šezdesetih godina 20. veka po vozovima Njujorka pojavljivali su se natpisi “Julio 204”. Vremenom su postali sve učestaliji, a niko nije znao o kome se radilo. Zatim, sedamdesetih godina pojavili su se i natpisi “Taki 183”, i njih je bilo sve više. Kada je škrabator uhvaćen, ispostavilo se da se on zove Demetrios i da je 183 broj ulice u kojoj je živeo. Njegovi natpisi su postali zapaženi do te mere da je reporter “Njujork Tajmsa” uradio intervju sa njim. Sedamdesetih najpoznatiji autori grafita bili su: Quiq, Lee Quineous, Crash, Daze, Lady Pink, Phase… Odatle je sve počelo.
 
Grafiti su usko povezani sa hip-hop muzikom. Mnogi poštovaoci ovog žanra kroz različite crteže iskazuju sopstvene stavove i probleme u društvu, a to je upravo i glavna tema pesama koje pripadaju ovom muzičkom žanru. Od jednostavnijih natpisa, grafiti su se toliko proširili da je policija jedva uspela da to sankcioniše. U međuvremenu, napravljen je kompromis. Sada postoje i posebna mesta gde crtači mogu da “olakšaju dušu”, a da to ne budu javna mesta poput vozova, metroa, govornica i tako dalje. Ipak, mnogima to ne odgovara, jer se na taj način umetnost stavlja u lance i nije svima vidljiva. Danas, u Bronksu, postoji jedini Muzej grafita u svetu. Autori grafita danas se nazivaju writers, dok se njihova dela nazivaju pieces. Stilizovani potpisi na zidovima nazivaju se tags.
 
Grafiti u Srbiji su i te kako zastupljeni: od pozitivnih slika, zadivljujućih murala, do onih koji pozivaju na diskriminaciju po bilo kakvoj osnovi, smrt, ubijanje i mržnju. Ovi poslednji, ipak, preovlađuju. Javljaju se na zgradama, mostovima, zidovima bitnih institucija… Efekat “loših” grafita je veliki: sloboda širenja ovakvih grafita zasnovanih na predrasudama jedne osobe utiče na one mlađe i neupućenije, i tako se poput virusa širi na ostale ljude. Populacija se zastrašuje, a samim grafitima, istomišljenicima poručuju da “nisu sami”.
 
Da nije sve tako crno, postoje i oni koji se protiv ovakvih, tzv. negativnih grafita, bore na drugačiji način: bojama, crtežima i muralima. U mnogim gradovima, zidovi pojedinih ulica umesto grafita mržnje, sadrže lepo osmišljene crteže koji najčešće mame osmeh prolaznika. Tako zidovi bivaju popunjeni, ali na jedan pristojan način. Primeri su brojni. Na zidovima Beograda se nalaze zadivljujući crteži: od Nikole Tesle, preko nedavno preminulog glumca Robina Vilijamsa, do košarkaša Miloša Teodosića.
 
Jagodina ima dosta murala. Kancelarija za mlade iz Jagodine, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, prošle godine je osnovala projekat “Muralima protiv nedoličnih grafita”, u kom su učestvovali brojni likovni umetnici sa željom da ulepšaju grad u kom žive. Kancelarija za mlade je obezbedila materijal, a likovni umetnici su dobrovoljno slikali po zidovima.
 
Miloš Nikodijević (18) iz Paraćina crtanjem grafita bavi se od petog razreda osnovne škole, te ga smatramo kompetentim kada je ova tema u pitanju:
 
̶  Grafite sam viđao na različitim mestima po gradovima, pa sam poželeo i ja da ih crtam. Vežbao sam i vremenom napredovao. Moji grafiti su prisutni u mojoj sobi, sobama mojih drugara, mojoj školi. Svaki grafit ima svoju priču. Obično se grafitima oduševljavaju mladi, dok stariji baš i ne razumeju njihovu svrhu. Roditelji i rodbina me podržavaju u tome. Grafite ne crtam samo sprejovima, već i polikolorom i bojama za beton. Svaki grafit prvo crtam na papiru, kao skicu, pa ga tek posle prenesem na zid. Po zgradama možemo videti razne žvrljotine bez smisla i za mene to nisu grafiti. Za mene su grafiti natpisi sa lepo ukrašenim slovima koji nose određenu priču.
 
Preuzeto sa: portalmladi.com
ponedeljak, 29 decembar 2014 16:36

Top 5 gradova za studente

Tradicionalno i ove godine portal QS Best Student Cities predstavlja nam listu najpopularnijih studentskih gradova za 2015. godinu. Možete li da pogodite koji grad se našao u prvih 5 najpoželjnijih destinacija za studiranje?
 
Vodeća globalna kompanija za obrazovanje i karijere QS donosi nam svake godine listu gradova koji su okarakterisani kao najprivlačniji gradovi u svetu za studiranje. Lista se sastavlja na osnovu ocena i kriterijuma i organizuje se u 5 glavnih kategorija: plasman univerziteta, najveći broj studenata iz različitih delova sveta, popularnost, mogućnost zaposlenja i pristupačnost cena.
 
Ove godine lista je po prvi put predstavila i neke gradove koji se do sad nisu nalazili na ovoj listi. Evo nekoliko lista prema različitim kriterijumima, saznajte koji su to vodeći gradovi, možda vam ova lista pomogne upravo u odluci ukoliko planirate da nastavite studije u inostranstvu.
 
Prema plasmanu univerziteta:
1. London
2. Pariz
3. Seoul
4. New York
5. Tokyo
 
Prema broju studenata iz različitih delova sveta:
1. Melbourne
2. Dublin
3. Montreal
4. Coventry
5. Sydney
 
Prema popularnosti:
1. Toronto
2. Sydney
3. Tokyo
4. Zurich
5. Melbourne
 
Prema mogućnosti zaposlenja:
1. London
2. Boston
3. San Francisco
4. Pariz
5. Melbourne
 
Prema pristupačnosti cena:
1. Taipei
2. Mexico City
3. Berlin
4. Beč
5. München
 
Preuzeto sa: studentskizivot.com
 
Ako imate do 25 godina, kreativni ste i radoznali, želite da steknete nova znanja i veštine i dobro se provedete – dođite na RASPUST ZA DŽ! Odmah nakon Novogodišnjih praznika od 9. do 18. januara u Domu omladine Beograda, đaci i studenti već tradicionalno mogu učestvovati u novom serijalu besplatnih programa u okviru manifestacije „RASPUST ZA DŽ“.
 
Dođite da se družite, zabavite, naučite nešto novo, gledate filmove i slušate muziku!  Pripremili smo besplatne radionice, zimski bioskop, mali muzički festival i poneko iznenađenje!
 
Ulaz na sve programe je slobodan! Informacije o radionicama i načinu prijavljivanja biće objavljene uskoro!
 
ZIMSKI BIOSKOP na „RASPUSTU  ZA DŽ“
 
Za sve koje zimske raspuste provode u gradu Dom omladine Beograda obezbedio je dobru zabavu u vidu sjajnog ciklusa najnovijih filmova koji će vas nasmejati, uzbuditi, rasplakati i pre svega dobro zabaviti. Od domaćih filmova o kojima se najviše pričalo prošle godine – Neposlušni, Varvari, preko holivudskih hitova – kao što su Lavirint i Hajde da budemo panduri, pa sve do evropskih uspeha – poput Lepotice i zveri i Veštičarka i bičerka, pripremili smo za svakog ponešto i što je najbolje – potpuno besplatno. Dobrodošli u treće izdanje bioskopa Raspusta za DŽ!
Napomena: strani filmovi su titlovani!
 
PROGRAM:
 
Petak, 9. Januar, 19č
Neposlušni (Srbija, 2014,112min)
Režija: Mina Đukić 
Uloge: Hana Selimović, Mladen Sovilj, Minja Subota
Dok su bili deca Leni i Lazar su bili najbolji prijatelji. Kada se Lazar vratio sa dužeg odsustva u inostranstvu, kako bi prisustvovao očevoj sahrani, Leni je ponovo poželela da se zbliži sa srodnom dušom iz detinjstva. Bilo kako bilo, nadajući se da će izbeći mrtvilo svakodnevnog života, kreće sa Lazarom u biciklističku avanturu predivnim, osunčanim predelima. Dok zajedno uživaju u sirovim napadima nestašluka, Leni mora da odluči da li je njihovo razumevanje u nedoličnom ponašanju veza na kojoj ona može da izgradi život.
 
Subota, 10. Januar, 19č
Lavirint – nemoguće bekstvo (The Maze Runner, SAD, 2014, 113min)
Režija: Wes Ball
Uloge: Dylan O’Brien, Will Poulter, Kaya Scodelario
Tomas se budi u liftu, u trenutku zna samo svoje ime. Upoznaje mladiće koji preživljavaju na “proplanku” već dve godine, pokušavajući da pronađu način da pobegnu kroz lavirint koji okružuje njihov životni prostor. Mladići sami uzgajaju hranu i obezbeđuju osnovne stvari za život. Svakih trideset dana u zajednicu stiže novi mladić. Njihov svet počinje brzo da se menja nakon što u njega dospe devojčica sa čudnom porukom. Prvi deo trilogije nastale po tinejdžerskom bestseleru.
 
Nedelja, 11. Januar, 19č
Veštičarke i bičerke (Las brujas de Zugarramurdi, Španija, 2014, 104min)
Režija: Álex de la Iglesia
Uloge: Hugo Silva, Mario Casas, Pepón Nieto
U fokusu filma su dvojica nezaposlenih muškaraca koja su počinila zločin, zbog koga ne samo da ih progoni policija, već i jedna od bivših žena. Tokom bekstva, dospevaju u neverovatnu šumu koju naseljavaju kanibalističke veštice. Čuveni reditelj Aleks de la Iglesija, okupio je odličnu glumačku ekipu, koju predvode Hugo Silva, Mario Kasas, Pepon Nieto i Karolina Bang.  Crna komedija “Veštičarke i bičarke” osvojila je prošle godine osam nagrada Goja i to najviše u tehničkim kategorijama. Film nije samo tehnički izvanredan, već ima i odlične glumačke bravure.
 
Ponedeljak, 12. Januar, 19č
Hajde da budemo panduri (Let’s be cops, SAD, 2014, 104min)
Režija: Luke Greenfield
Uloge: Nina Dobrev, Andy Garcia, Angela Kerecz
Dva najbolja prijatelja odlučuju da se kostimiraju u policajce na maskenbal žurci koja je organizovana u njihovom komšiluku. Odjednom postaju senzacija. Shvataju da im te uloge savršeno odgovaraju i u stvarnosti i nastavljaju da vode živote kostimirani u pandure. Međutim, kada ovi novopečeni ,,heroji” shvate da takav život nije nimalo lak i odjednom budu okruženi kriminalcima, gangsterima i korumpiranim detektivima, shvataju da će morati svoje policijske značke da ostave malo po strani. Jedna od najboljih komedija prošle godine…
 
Utorak, 13. Januar,  19č
Lepotica i zver (La belle & la bête, Francuska, 2014, 112min)
Režija: Christophe Gans
Uloge: Vincent Cassel, Léa Seydoux, André Dussollier
Nakon gubitka bogatstva u moru,  očajni trgovac je primoran da se povuče na selo sa šestoro svoje dece, među kojima je i njegova miljenica i najmlađa ćerka Bela. Na napornom putovanju, trgovac otkriva magično carstvo Zveri. Očaran predivnom, ali zabranjenom ružom koju tamo pronalazi, odlučuje da je ukrade i odnese na poklon svojoj najmilijoj Beli. Međutim, zbog ovog postupka Zver ga osuđuje na smrt. Bela, koja krivi sebe zbog strašne nesreće koja je zadesila njenu porodicu, odlučuje da žrtvuje sopstveni život u zamenu za očev. Međutim, nije smrt ono što čeka Belu, već čudan život radosti, magije i melanholije… Nova verzija čuvenog filmskog klasika.
 
Sreda, 14. Januar, 19č
Varvari (Srbija, 2014, 87min)
Režija: Ivan Ikić
Uloge: Željko Marković, Nenad Petrović „Flash“, Jasna Đuričić
Film „Varvari“ je tinejdžerska drama o odrastanju u svetu bez perspektive, portret jedne mlade generacije koja stasava u društvu izgubljenih vrednosti. Junak priče Luka je mladić na pragu punoletstva koji, zajedno sa svojim najboljim drugom Flešom, vodi navijače lokalnog drugoligaškog tima iz predgrađa. Rastrzan između uslovne kazne, porodičnih problema i tajne veze sa devojkom jednog od fudbalera, Luka očajnički pokušava da pronađe svoje mesto u okruženju.
 
Preuzeto sa: portalmladi.com
četvrtak, 25 decembar 2014 15:41

Vodič za turiste: internacionalni bonton

„Si fueris Romae, Romano vivito more, si fueris alibi, vivito sicut ibi.“.
 
„Ako budeš u Rimu, živi na rimski način, ako budeš na drugom mestu, živi kako se tamo živi.“.(Latinska izreka)
 
Ukoliko želite da se što lepše provedete na nekom putovanju, trebalo bi da znate neka nepisana pravila. Ta pravila se razlikuju od zemlje do zemlje i kulturološki su uslovljena, pa pre putovanja poželjno je da se upoznate sa kluturom zemlje koju želite da posetite. Evo nekoliko kratkih saveta i pravila ponašanja u određenim zemljama.
 
 
TURSKA
 
Kada ste u poseti Turskoj, poštujte islamske običaje odevanja i izbegavajte neprikladnu odeću. Ova zemlja je poznati raj za kupovinu i obavezno se cenkajte, jer će u suprotnom Turci to shvatiti kao uvredu. Prilikom kupovine robe široke potrošnje, proverite cenu na više različitih mesta, jer isti proizvod u neposrednoj blizini može biti znatno jeftiniji. Petkom ne planirajte ništa, jer je to dan za odmor i molitvu. Džamiju mogu da posete i osobe koje nisu muslimanske veroispovesti, ali ne u toku molitve. Da biste se lakše sporazumeli, reč „da“ postići ćete klimanjem glave jednom, a reč „ne“ podizanjem glave gore-dole.
 
 
ŠPANIJA
 
U Španiji poštujte sagovornika i popodnevni odmor. Većina španskih prodavnica zatvara se u 14h, a ponovo počinju da rade oko 17h, a razlog tome je popodnevni odmor. Na večeru izlaze u kasnim večernjim satima, vikednom i posle 22h. Kada razgovarate sa Špancima, stanite blizu sagovornika i zadržite pogled na njemu, jer time dajete do znanja da poštujete sagovornika a samim tim uspostavljate pozitivne prijateljske odnose.
 
Sa druge strane, žvakanje žvake i držanje ruku u džepovima u toku razovora, ili u javnosti, smatraju kao izraz nepoštovanja. U restoranu, ruke držite na stolu i kad god imate priliku konobaru uputite pohvalu. Nikad ne poručujte više hrane, nego što možete da pojedete, jer je prazan tanjir znak da Vam se hrana svidela. Napojnice ostavljajte svima.   
 
 
FRANCUSKA
 
Sa Francuzima samo prirodno i samouvereno. Oslovljavanje sa „madame“, a ne „mademoiselle“, ako ste mladi i neudati, ne shvatajte kao uvredu, jer se oslovljavanje sa „gospođo“ smatra većim poštovanjem. U Parizu nije pristojno doterivati se i češljati u javnosti. Nikada nemojte sedeti ili stajati pogrbljeno, jer takvim ponašanjem nećete samo odati loš utisak, već ćete i uvrediti nekog u društvu. Ukoliko vam zatreba taksi, samo ispružite ruku i pucnite prstima, tako to Parižani rade. Izbegavajte glasan razgovor u javnosti, jer tako odajete da ste niži stepen kulture.
 
 
KINA
 
U Kini tokom obroka možete slobodno podrigivati, prosipati hranu po stolu ili srkati supu. Na tanjiru je pristojno da ostavite malo hrane, jer na taj način pokazujete zahvalnost za domaćinovu darežljivost. Štapiće za jelo ne zabijajte u rižu, to je ritual kulta mrtvih. Kada vas Kinez počasti aplauzom, uzvratite mu, ali nemojte pucketati prstima ili zviždati, jer to smatraju nepristojnim ponašanjem.
 
Odeća nije toliko formalna u Kini, kao u drugim zemljama. Međutim, muškarci bi trebalo da nose obična odela, bež, smeđe ili tamno plave boje. Žene bi trebalo nositi ravne cipele, bluze s dugim rukavima i s visokim rezom. Otkrivanjem tela ostavljate utisak osobe koja nema ukuse i koja ne poštuje manire drugih ljudi. Kinezima ne poklanjajte set noževa, jer to predstavlja raskidanje odnosa. Takođe, izbegavajte poklanjanje satova, jer su u vezi sa smrću, a cveće je u vezi za bolesne i pogrebe. U razgovorima ne koristite reč „ne,“, već „videćemo, razmislićemo ili možda“. Posebno poštovanje pokažite prema starijima i nikako ne pokazujte prstom.
 
 
 
SINGAPUR
 
Singapur je država koja ima raznovrsnu kombinaciju kultura i naroda, pa većina ljudi smatra da je njihov bonton zastrašujući. Kada se upoznajete, ili pozdravljate osobu, pozdravite ih srdačnim osmehom i stiskom ruke, ali budite svesni da se neki građani neće rukovati. Muslimani se neće rukovati sa suprotnim polom, a dve žene će često samo klimnuti glavom jedna drugoj. Muškarci bi trebalo da sačekaju da im žene prve pruže ruku prilikom pozdravljanja.
 
Stopala ne smeju da budu otkrivena, jer se ona smatraju prljavima. U javnosti ne pokazujte prstom, zato što im to služi za dozivanje pasa. Takođe, izbegavajte da pokazujete ljubav ili pažnju na javnim mestima. U restoranu dopustite domaćinu da naruči hranu i nemojte početi sa jelom dok to domaćin ne uradi. Izbegavajte ručavanje levom rukom iz vrlo bitno razloga – leva ruka im služi za druge stvari, poput korišćenja toaleta. Nemojte žvakati žvaku, niti ih prodavati, pušenje na javnom mestu je zabranjeno i poželjno je da budete oprezni prilikom prelaska ulice. Izbegavajte razgovore o politici i religiji i ne šalite se na tuđ račun. Budite svesni da zbog nekih tabu tema možete završiti u zatvoru.
 
 
Gde god želite da putujete, obavezno se upoznajte sa kulturom i uživajte u njihovoj tradiciji, hrani i istoriji, jer upravo upoznavanje neke nove kulture čini nas bogatijom i potpunijom osobom.
 
Prijatno putovanje!
 
Preuzeto sa: portalmladi.com
utorak, 23 decembar 2014 18:51

Prvi domaći animirani film o Nikoli Tesli

Slavni naučnik poslužio je kao inspiracija animatorima beogradskog studija "Ringišpil", koji trenutno prikuplja finansijske donacije pomoću kojih će sprovesti u delo ideju da Tesla bude glavni junak animiranog filma.
 
Ovi nezavisni umetnici osmislili su zanimljiv scenario: Tesla, nakon što što je njegov projekat u laboratoriji na Long Ajlendu ispao neuspešan, zaposlio se kao električar. Tu je i devojčica koja saznaje da njen svet nije stvaran, već da je deo sna velikog naučnika i da od nje zavisi hoće li naučnik ostvariti svoj san i napraviti mašineriju čuda.
 
Autori su na popularnom sajtu Kickastarter započeli akciju prikupljanja novca ne bi li sproveli svoju ideju u delo. Koliko je dobar odziv publike pokazuje činjenica da je, u odnosu na ciljanih 6.500 dolara, prikupljeno više od 30.000.
 
Ekipa pod vođstvom reditelja Branislava Brkića na realizaciji ovog filma, čiji je naziv "Tesla i fenjerdžija" (Tesla & The Lamplighter), radi već dve godine, a po završetku će autorima ostati samo da završe skup produkcijski proces. Tim će, takođe, u martu učestvovati na konkursu za finansiranje dugometražnih animiranih filmova koji se održava u Lionu, pa bismo uskoro mogli da uživamo u domaćem filmu urađenom po najvišim svetskim standardima.
 
Najavu filma možete pogledati OVDE.
 
Preuzeto sa: nationalgeographic.rs
utorak, 23 decembar 2014 10:49

10 načina da izbegnete prokrastinaciju

Sve češće se susrećemo s pojmom “prokrastinacija” (procrastination engl), ali znamo li šta taj pojam zapravo označava? Prokrastinacija je kontinuirano odlaganje obaveza jer je osoba zauzeta obavljanjem manje bitnih zadataka ili poslova koji donose više zadovoljstva umesto onih koji su hitni ili na neki način neprijatniji.
 
Primera radi, znate onu situaciju kada se ispitne obaveze “nagomilaju” i kada jednostavno ne znate od čega biste počeli? Tada odlučujete da je najlakše da zapravo ne radite ništa! Ne možete se posvetiti samo jednoj obavezi kada su i ostale podjednako bitne i hitne, pa vas to dvoumljenje već samo po sebi zamara i na kraju shvatate da vam je potrebna pauza. Ništa zato, tu je YouTube, Facebook, Twitter, TV ili neka igrica…potrebno je da hitno ažurirate aplikacije na svom mobilnom telefonu ili da prelistate vesti… Bilo šta što će vam bar na trenutak skrenuti misli od obaveza kojima bi zapravo trebalo da se bavite.
 
Ali nakon što shvatite da ste pola dana proveli radeći, istinu govoreći, NIŠTA, bar ne pametno, počinjete da osećate grižu savest. Ukoliko želite da se rešite prokrastinacije jednom zauvek, evo nekoliko kratkih ali vrlo korisnih saveta za ostvarenje tog cilja.
 
1. Razmislite koliko novca ste dali za studije
 
Ovo je zaista jedan od razloga koji će vas odmah otrezniti. Pomislite koliko su novca vaši roditelji uložili u vaše studije, školarinu, iznajmljivanje stana, svakodnevne troškove, pa na udžbenike, skripte, i mnoštvo drugih troškova koji čine studentski život. Čak i da imate tu sreću da studirate na teret budžeta i ne morate da plaćate preskupe školarine, razmislite pre nego što počnete da gubite vreme, kako ćete taj status i održati.
 
2. Budite svesni posledica
 
Razmislite koje su to posledice s kojim ćete se suočiti ukoliko budete nastavili da odlažete i izbegavate svoje obaveze. Ukoliko ne učite, nećete položiti ispit, ukoliko ne položite ispit, nećete dati uslov, ukoliko ne date uslov, izgubićete status finansiranja iz budžeta, itd. Samo budite realni, to ne znači da će vas svaki odlazak do grada sa društvom na primer koštati godine na fakultetu i slično. Nije sve oblik prokrastinacije, samo ono što svesno činite kako biste izbegli bavljenje nekim bitnim zadatkom.
 
3. Upoznajte svoje izgovore
 
Obratite pažnju na izgovore koje imate. Dobro razmislite da li su korektni ili ne. Prepoznajete li neke od sledećih?
 
“Najbolje radim pod pritiskom.”
 
“Umoran/na sam da bih to sad radio/la.”
 
“Nisam raspoložen/a sad za to.”
 
“Uradiću to sutra.”
 
“Taj ispit se sprema za jedan dan.”
 
“I ovako ne mogu da položim taj ispit.”
 
“Ne treba mi puno vremena za to – Imam vremena na pretek.”
 
“To ću početi posle (nečega)….”
 
“To nije uopšte teško, imam vremena.”
 
“Ma ja uvek sve stignem, uradiću to posle.”
 
 
4. Blokirajte sve ono što vam skreće pažnju
 
Ok, ako već ne možete da se sami oduprete želji da često bacite pogled na vesti na internetu, na statuse na društvenim mrežama i slično, jednostavno učinite ih nedostupnima tokom vremena koje ste odredili za učenje. Postoje online servisi i aplikacije koje vam omogućavaju da blokirate pristup određenim stranicama na internetu tokom zadatog vremenskog perioda. Iskoristite sve ono što vam tehnologija omogućava, čak ako je potrebno i protiv nje same.
 
5. Motivacija i fokus
 
Motivacija je ključ uspeha, to nije tajna. Sasvim je razumljivo da ne možete svaki predmet i materiju da učite sa istim zadovoljstvom, ali ukoliko ste motivisani da određeni ispit položite vi ćete to i ostvariti. Upisali ste fakultet iz određenog razloga, imate viziju i ideju šta želite da ostvarite nakon fakulteta, neka vam to bude glavna motivacija. Postavite sebi privlačan cilj koji želite da dostignete, verujte nam takva vrsta motivacije biće vam najbolji podsetnik da je vreme da sednete i zagrejete stolicu.
 
6. Nije sramota učiti
 
U školi je stav “buntovnika” možda i mogao da prođe kao zanimljiv, vi ne učite a sve znate, danas uče samo štreberi… Spustite se na zemlju, sada ste na fakultetu i niko vam neće više gledati kroz prste. Fakultet nije obavezan, tu ste svojom voljom i od vašeg truda zavisi vaš uspeh. Zato znate šta vam je činiti umesto da komentarišete kolege koje su opet sve stigle da urade na vreme, za razliku od vas.
 
7. Naučite da odbijete ljude koji vas odvlače od obaveza 
 
Svi imamo nekog prijatelja za kojeg se čini da ima svo vreme ovog sveta u svojim rukama i koji/koja vas konstantno pozivaju na kafu, u provod, ma gde god samo da niste nad knjigom. I vi, šta, pokleknete pred primamljivom ponudom za provod u gradu iako znate da morate da učite. Konstantno ponavljate: “Ma samo na 15 minuta, taman da proluftiram glavu”, a izlazak se oduži na čitav dan i vi na kraju dana niste uradili ništa. Nije na odmet napraviti pauzu, sasvim suprotno poželjno je! Ali ne dozvolite da vas osobe koje stvarno nemaju bitne obaveze kao što su vaše odvlače od onoga što morate uraditi. Jer takve osobe ne gube ništa, a vi gubite mnogo.
 
8. Napravite plan i pridržavajte ga se
 
Imate previše obaveza i ne želite da se izgubite pokušavajući da sve postignete. Napravite listu svega onoga što morate završiti i odredite stavkama prioritet. Procenite koliko vremena i napora će vam biti potrebno da svaki zadatak završite i organizujte ih prema rokovima koje imate. Na taj način imaćete sve pregledno pred sobom i lakše ćete moći da sagledate šta su vam pravi prioriteti, a šta ipak možete ostaviti za kasnije. Kada jednom napravite plan, pridržavajte ga se i trudite se da ne odstupate od njega.
 
9. Nagrada
 
Najbolji način da podstaknete sebe da nastavite rad jeste mala nagrada. To ne mora biti ništa grandiozno, nakon svakog uspešnog posla možete se počastiti nekom poslasticom, izađite u provod sa prijateljima, kupite sebi neku sitnicu. Uvidećete kako je tako zasluženi poklon najslađi.
 
10. Ne budite strogi prema sebi
 
Sve ovo ne znači da se morate zatvoriti u sobu i učiti danonoćno. Dobro razmislite o svemu i ukoliko shvatite da na nekoj aktivnosti zaista gubite vreme, pokušajte da unesete izvesne izmene u svoj život i organizaciju vremena.
 
Preuzeto sa: studentskizivot.com

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

OpstinaVrsac

OklagijaRS

eVrsac

iserbia

edukacija

VrsacPlus

VAK

ArchLAB

parakvadvs

PricajmoOTome

Cefix

TOV

VrsacMOJKraj

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

KulturniCentarVrsac