Aleksandra Zarija

Aleksandra Zarija

Studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Ministarstvo omladine i sporta u saradnji sa Komisijom Republike Srbije za saradnju sa UNESKO, poziva mlade da se prijave za jednogodišnji UNESKO Program za mlade profesionalce (Young Professionals Programme 2015).

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu – UNESKO otvorila je Program za mlade profesionalce za 2015. godinu (Young Professionals Programme 2015), kojim se pruža prilika univerzitetski obrazovanim mladim osobama da se pridruže UNESKO timu na samom početku svoje profesionalne karijere.

Jednogodišnji UNESKO 2015 Program za mlade profesionalce (Young Professionals Programme 2015) namenjen je mladim osobama starosti do 32 godine, pri čemu se prijavljivanje zainteresovanih kandidata odvija preko nacionalnih UNESKO komisija.

Profil zainteresovanih kandidata:

  • državljani Republike Srbije ili da imaju status izbeglice;
  • mladi starosti do 32 godine[1];
  • akademsko obrazovanje iz oblasti društveno–humanističkih nauka, komunikaciono–infrmacionih tehnologija, upravljanja ljudskim resursima, političkih nauka, međunarodnih odnosa, zaštite životne sredine, pravnih nauka, finansija, računovodstva, revizije, poslovne administracije, međunarodnog prava u oblasti kulture;
  • odlično znanje engleskog ili francuskog jezika (znanje oba jezika je prednost).

Relevantno prvo profesionalno iskustvo biće prednost, ali nije obavezan uslov.

Tokom 12 meseci rada u sektoru za program, terenskim kancelarijima ili administrativnoj službi UNESKO, polaznici Programa biće u prilici da se upoznaju sa organizacijom rada UNESKO i sistema Ujedinjenih nacija, kao i da unaprede svoja znanja i veštine.

Ukoliko ste zainteresovani za ovaj program neophodno je da svoju biografiju na srpskom i engleskom jeziku (do dve strane A4 formata), motivaciono pismo na srpskom i engleskom jeziku (jedna strana A4 formata koje će sadržati i viđenje kandidata o tome na koji način njegovo angažovanje u UNESKO može doprineti Republici Srbiji) uz skenirane dokaze o završenom odgovarajućem akademskom obrazovanju i znanju jezika[2], kao i popunjen obrazac prijave OVDE, pošaljete Ministarstvu omladine i sporta na elektronsku adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 20. juna 2015. godine.

Ministarstvo omladine i sporta i Komisija Republike Srbije za saradnju sa UNESKO će izabrati 15 kandidata[3], budući da je to maksimalan broj koji država može predložiti UNESKO, pri čemu će uži izbor kandidata iz različitih zemalja vršiti sam UNESKO[4].

[1] Maksimalno 32 godine na dan 31. decembar 2015. godine.
[2] Dokaz o znanju jezika ne dostavljaju kandidati koji su studije završili na engleskom ili francuskom jeziku.
[3] Samo kandidati koji budu predloženi UNESKO biće obavešteni.
[4] UNESKO zadržava mogućnost traženja dodatnih dokumenata.

Izvor: mos.gov.rs

Internet je zaista mesto svega, beskrajnih informacija i beskrajnog (ne)znanja, kad bismo samo znali kako te informacije da iskoristimo. Sigurno su se mnogi od vas do sada susreli sa velikim brojem saveta, trikova i magičnih rešenja za to kako da budete produktivniji, organizovaniji, da se bolje koncentrišete, učite pametnije (a ne više), izgubite višak kilograma, promenite stil života i tako u nedogled. Ako ste neke od mnogobrojnih i čudotvornih strategija transformacije pokušali da primenite, verovatno ste došli do razočaravajućeg saznanja kako vam ništa od toga zapravo ne uspeva, zbog čega ubrzo pokleknete pred izazovom. Postavlja se pitanje zašto ne uspevamo da promenimo svoje navike?

O uvođenu velikih promena u načinu života, u bilo kom aspektu-telesnom ili duhovnom, obično razmišljamo u vreme novogodišnjih praznika (po principu nova godina-nov/a ja), ili onda kada se bliži leto (jer, na primer, Zašto da ne izgledam fantastično u kupaćem?). Konstantno smo bombardovani slikom o savršenstvu, savršeno telo, savršen posao, savršeni odnosi. Nije ni čudo što pored toga mnogi žele da se promene.

I tako sledi prvi korak: lista ciljeva (što se kasnije obično ispostavi da je samo lista lepih želja). A na listi, pogađajte… Hraniti se zdravije, vežbati redovno, učiti na vreme, ustajati ranije i slično. Naravno, sve ovo zvuči odlično i to su zaista poželjni i pozitivni ciljevi, ali interesanto je kako su nam svima liste slične. Dakle, postavlja se pitanje koliko je takva lista zaista autentična za vas. Problem sa ovakvim ciljevima je to što, čim pokušate da ih primenite, entuzijazam koji ste imali na počektu splasne, a sa tim i volja da se nastavi sa menjanjem navika. Iako su možda ove stvari ono što stvarno želite u svom životu, to nije dovoljno jer nije dovoljno lično. Ukoliko u ciljevima kojim težite ne postoji ništa što vas pokreće, nikakvo uzbuđenje, neće biti ni razloga za dostizanje istih. Prema tome, cilj vežbati redovno donosi znatno manje uspeha od npr. cilja ići na planinarenje ili voziti bicikl (naravno, ukoliko je to ono što vas interesuje).

Ipak, tu se javlja i drugi problem, a to je pokušaj da se sve promeni odjednom. Koliko je zaista realno da ćete od sledeće nedelje svaki dan ustajati rano, ići u teretanu, zatim na fakultet, a kad se vratite pregledati beleške ili pripremiti se za sutrašnja predavanja? Možda to i uspeva neko vreme, ali na duže staze, prilično je nerealno da se sve može postići odjednom. Istraživači bihevioralnih promena predlažu fokusiranje na jednu stvar, a kad ona postane navika onda se slobodno može preći na drugu.

To nas dovodi do treće ključne stvari. Obično su navike koje želimo da promenimo ili implementiramo preveliki zalogaj, a da to i ne primetimo. Recimo da želite svaki dan da pročitate dvadeset stranica knjige ili uradite dvadeset sklekova. To vam se iz trenutne perspektive i ne čini toliko strašno i nemoguće, ali nakon nekog napornog dana verovatno neće izgledati toliko lako, a odustanje (samo ovaj put – kako volimo sebe da zavaravamo) će biti isuviše primamljivo. Stoga je mnogo efikasnije postaviti cilj koji je dovoljno lak da je zapravo teško reći ne.

Sada su već neki od vas verovatno pomislili, pa kakva je korist od tako sitnih promena? Pretpostavka da male izmene ne vrede i da je potrebna velika promena kako bi sve imalo efekta je posledica fokusiranja na rezultat, a ne na stvaranje navike. I čim ne osetimo ili ne vidimo rezultate odustajemo jer će lakši put uvek biti tu. Često se izgubi iz vida da je obrazac ponašanja taj koji donosi rezultate, a to je proces. I to dugotrajan.

Ne postoji brz i lak način da ostvarite svoje ciljeve i postignete ono što želite iako možda razni časopisi, blogovi, reklame i slično vole da nas u to uveravaju. Jedna stvar bi bar trebalo biti jasna: Nothing works unless you do.

 

Izvor: studentskizivot.com

Reč je o listi koju priprema ugledni londonski dnevni list "Times", i koja se zove "THE World University Rankings".

 

Na svetu postoje tri najznačajnije liste univerziteta po akademskom i naučnom postignuću. Prva je takozvana Šangajska lista, zvanično ARWU koju zajedno kreiraju Univerzitet Jiaotong, Shanghai i kineska firma za data mining SRC. Druga je QS lista univerziteta, a treća je lista koju priprema ugledni londonski dnevni list "Times", i koja se zove "THE World University Rankings".

 

Ovaj list ujedno priprema i "interne" liste britanskih univerziteta koju svi, a naročito studenti pomno prate, kao i glavni finansijer za nauku, EPSRC.

 

Na osnovu podataka kojima raspolaže “Times”, kada se svi ovi rezultati univerziteta agregiraju na nacionalnim nivoima, najveća naučna sila na svetu je SAD, druga je Švajcarska, itd. Srbija je 34. naučna sila na svetu. Međutim, kada se podaci o naučnom outputu ponderišu sa dva faktora: bruto nacionalnim dohotkom (GDP), i ukupnim sredstvima uloženim u naučna istraživanja, tada je Srbija sila broj jedan na svetu kada je nauka u pitanju!

 

Druga je Velika Britanija, treća Danska, pometuna Švajcarska je osma, a SAD tek petnaeste.

 

Detaljnije pročitajte OVDE.

 

Izvor: maojnovisad.com

petak, 22 maj 2015 16:31

Kako poboljšati koncentraciju

Uspešno učenje i pamćenje u velikoj meri zavise od koncentracije. Stoga, ako prilikom učenja imate problema sa pamćenjem, iako ste razumeli sve što čitate, najverovatnije je da vam je opala koncentracija.

Pred vama su četiri saveta koji će vam pomoći da poboljšate koncentraciju i uspešno zapamtite ono što čitate.

1. Otklonite spoljašnje smetnje – Spoljašnje smetnje su česti „ometači” koji utiču na koncentraciju tokom čitanja ili učenja. To su obično buka sa ulice ili iz drugih prostorija u stanu, prizori koje vidimo kroz prozor, zagušljivost, neodgovarajuća temperatura u prostoriji u kojoj se nalazimo, preglasna muzika iz susednih stanova, neudobna odeća, itd. Kako biste se uspešno izborili sa spoljašnjim smetnjama, smestite se tamo gde ne možete da vidite šta se dešava spolja. Ukoliko je moguće, učite u najmirnijoj prostoriji u stanu, budite u udobnoj odeći i često provetravajte prostoriju u kojoj se nalazite. Svež vazduh će vam sigurno razbistriti misli i lakše ćete prihvatati nove informacije.

2. Otklonite unutrašnje smetnje – Tokom čitanja ili učenja budite usredsređeni samo na to što radite i ne „pretresajte” stvari koje su vam se desile, probleme koji vas muče ili situaciju zbog koje ste zabrinuti. Bilo kakva vrsta emocionalnih konflikata će vam ometati koncentraciju, a samim tim i sposobnost pamćenja informacija. Trudite se da emocionalne konflikte rešavate u drugim trenucima, a ne tokom učenja. Neka vam usredsređeno učenje bude utočište jer ćete, ako se u potpunosti koncentrišete na ono što učite ili čitate, zaboraviti na „sve muke”. Kada završite sa učenjem, tek tada razmislite o tome što vas muči i usmerite se na pronalaženje rešenja.

3. Vizualizujte – Moć vizualizacije, koju svi posedujemo, će vam itekako biti od koristi dok čitate ili učite. Razmišljajte o tome što učite i pokušajte da tu temu povežete sa drugim oblastima koje su vam interesantne, sa vašim svakodnevnim aktivnostima, itd. Zamišljajte kako ste već sve naučili i kako se radujete zbog toga. Razmišljajte kako ćete se osećati kada postignete željeni cilj. Udubite se u učenje, približite mu se i ponavljajte sebi pozitivne afirmacije: Ova tema mi postaje sve zanimljivija i zanimljivija, drago mi je što sazanjem nešto novo.

4. Pronađite volju uz pomoć mašte – Nedostatak volje obično utiče negativno na koncentraciju, ali i nedostatak mašte. Udružite snagu volje i maštu kako biste uspešno učili i naučili. Kada nameravate da se bacite na posao, u mašti predstavite sebi da to već radite i da vam ide sa lakoćom. Stvaranje takvih mentalnih slika će vam ojačati koncentraciju, a samim tim ćete bolje pamtiti.

 

Izvor: studentskizivot.com

"Šekspir živi" je globalni projekat Britanskog saveta koji će tokom 2016. godine, kroz različite aktivnosti i događaje, obeležiti 400. godišnjicu njegove smrti. Od januara 2016. godine ovaj program će obuhvatiti pozorišne i plesne događaje, književnost, muziku, film, učenje engleskog jezika za učenike svih godina i mogućnosti studiranja u Velikoj Britaniji.

Britanski savet traži fotografe koji su voljni da se udalje od ustaljenih referenci Šekspirovih dela i prikažu njegov globalni uticaj na moderan način. Fotografi koji žele da se prijave mogu da prikažu scenu iz jedne od njegovih drama, njegov uticaj na književnost ili lokaciju koja podseća na njega.

Najviše deset fotografija će biti odabrano, a iste će se koristiti u sklopu promotivnog materijala ovog događaja. Fotografije će se tokom 2015. i 2016. godine koristiti radi promocije programa na globalnom nivou kroz različite digitalne i štampane kanale.

Pobednički fotografi će dobiti jednokratnu naknadu u visini od 300 funti po fotografiji i biće potpisani svaki put kada se njihova fotografija koristi. Pobedničke fotografije će biti deo specijalne izložbe koja će 2016. biti održana u centrali Britanskog saveta u Londonu i svi pobednički fotografi će biti pozvani da budu deo privatnog obilaska.

Više o takmičenju saznajte OVDE.

Izvor: britishcouncil.rs

Povodom proslave godišnjice od osnivanja i uspešnog rada Konfučijev institut Univerziteta u Novom Sadu i Filozofski fakultet organizuju niz aktivnosti pod nazivom “Maj, mesec kineske kulture” koje će se odvijati na Filozofskom fakultetu i u kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Danas u 11 časova, u kino - sali fakulteta, održaće se takmičenje studenata u poznavanju kineskog jezika i kulture "Kineski most".

Današnje takmičenje organizuje se u saradnji sa Ambasadom Narodne Republike Kine i učestvuju studenti iz cele Srbije. Takmičenje je prvi put održano 2002. godine i od tada se održava svake godine, a finalisti ovog takmičenja iz celog sveta učestvuju na završnom takmičenju u Kini, koje direktno prenosi kineska televizija.

Pobednici nacionalnih takmičenja dobijaju stipendije za duže ili kraće boravke u Kini. Učesnici sa Univerziteta u Novom Sadu su već postizali izvrsne rezultate na takmičenju i koristili su ove stipendije za boravak u Kini.

Nedelja od 19. do 22. maja je bogata svakodnevnim aktivnostima u okviru meseca kineske kulture. Program počinje u utorak, 19. maja promocijom publikacije Dušanke Mudrinić „Dani kineskog jezika i kulture u dečjem vrtiću Maštolend“. O publikaciji će govoriti prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, dekan Filozofskog fakulteta, doc. dr Danijela Prošić Santovac, Je Điačen (Ye Jiachen) , kineska lektorka, i autorka. Promocija će se održati u svečanoj sali (114/1) Filozofskog fakulteta sa početkom u 12 časova.

Već narednog dana, u sredu, 20. maja sa početkom u 12 časova, Wushu klub “Laohu” iz Novog Sada, koji se bavi promocijom drevnih kineskih borilačkih veština, prirediće javni čas Tai čija na Trgu Dositeja Obradovića u Kampusu Univerziteta u Novom Sadu (u slučaju lošeg vremena, čas će biti održan u centralnom holu Filozofskog fakulteta). Tai či je drevna, ali i danas veoma popularna tehnika za relaksaciju i poboljšanje celokupnog zdravstvenog stanja. Tai či forme laganim pokretima opuštaju um i aktiviraju telo i energiju, čineći ovaj sistem vežbi pogodnim za sve uzraste i oba pola.

Četvrtak, 21. maj je rezervisan za predavanje sinologa Nataše Pešić pod naslovom“Priča o ženi u kineskoj kulturi”. Predavanje će se održati u svečanoj sali (114/1) Filozofskog fakulteta sa početkom u 12 časova.

U petak, 22. maja, u 12 časova, dekan Filozofskog fakulteta i srpski direktor Konfucijevog instituta, prof. dr Ivana Živančević Sekeruš i Jouhua Džao, kineski direktor Instituta, svečano će otvoriti izložbu kineskih kaligrafija i slika pod nazivom “Kineski ples na papiru” kaligrafa Lu Šuiminga (Lu Shuiming) i slikarke Džou Veijang (Zhou Weiyang) , koji su doputovali u Novi Sad specijalno povodom proslave prve godišnjice Konfucijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu. Izložba će biti postavljena u centralnom holu Filozofskog fakulteta i trajaće do 28. maja.

Završna svečanost povodom obeležavanja prve godišnjice Konfucijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu održaće se 27. maja, na dan osnivanja Instituta, u Kino - sali Filozofskog fakulteta sa početkom u 12 časova uz učešće i prisustvo svih partnera sa kojima je Institut do sada ostvario saradnju, predstavnika Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Novom Sadu, zvaničnika Ambasade Narodne Republike Kine u Srbiji i Autonomne Pokrajine Vojvodine, te uglednih zvanica iz javnog i kulturnog života Novog Sada. Na svečanosti će biti proglašeni pobednici na takmičenju u kineskoj kaligrafiji i slikarstvu koje je početkom maja organizovao Institut.

Izvor: mojnovisad.com

ponedeljak, 11 maj 2015 10:38

Da li ste čuli za MURDER tehniku učenja?

Zvučan akronim MURDER krije jednu sasvim jednostavnu i primenljivu tehniku učenja.

Ova tehnika nosi naziv prema početnim slovima riječi Mood (atmosfera), Understand (razumeti), Recall (podsjetiti se), Digest (razložiti), Expand (proširiti), Review (preispitati) i već sam naziv otkriva njen koncept. Ukoliko isprobate ovu tehniku, uvidećete da je vrlo laka za primenu.

 

Kreirajte pozitivnu atmosferu

Prva stvar na koju treba da obratite pažnju pre nego što počnete da učite jeste atmosfera. Vrlo je važno da napravite pozitivnu atmosferu u kojoj ćete učiti. Misli se na proctor u kome učite, ali i na vaše psihičko stanje, odnosno raspoloženje. Treba da odaberete odgovarajuće vreme za učenje, pogodno okruženje, kao i da budete raspoloženi. Raspoloženje je ključ uspeha!

 

Učite sa razumevanjem

Potrebno je da razumete ono što treba da naučite i da indentifikujete stavke koje vam nisu jasne kako biste im mogli posvetiti više pažnje i razjasniti ih. Kada nešto ne razumijete, bitno je da to označite i da se kasnije vratite na taj deo gradiva. Pokušajte da ga ponovo razjasnite, a ako vam ne uspe, potražite pomoć profesora i asistenta, ili od kolega.

 

Podsetite se pređenog gradiva

Pokušajte da se setite šta ste upravo naučili. Nakon što ste naučili jedan deo gradiva, potrebno je da zastanete sa učenjem i pokušate da se setite onoga što ste upravo naučili. Ovo je odlična strategija da otkrijete gde “škripi” i da se fokusirate na te delove.

 

Razložite gradivo

Ako vam se čini da ima mnogo gradiva, razložite ga na manje celine i učite deo po deo. Nakon svake pređene celine potrebno je da zastanete i da pokušate da objasnite sebi ono što ste upravo naučili. Na taj način ćete izbeći opasnost da materiju učite napamet, već ćete sve učiti sa razumevanjem. Potrebno je da vam se naučene informacije “slegnu” kako biste nastavili sa učenjem.

 

Proširite proces učenja

Nakon prvog usvajanja novog gradiva potrebno je da postavite sebi nekoliko pitanja kako biste dodatno usvojili informacije i utvrdili naučeno. Moguće je da ćete otkriti i sami već neka pitanja koja će vam možda biti postavljena i na ispitu.

Kako biste mogli da primijenite ovaj materijal na ono što već znate?
Kako biste mogli da primijenite ovaj materijal na ono što vas zanima?
Kako biste mogli da učinite ove informacije zanimljivim i kako biste ih predstavili drugim studentima?

 

Preispitajte dosadašnji rad

Ponovite materijal koji ste učili. Pročitajte još jednom sve što ste morali usvojiti kako biste bili sigurni da nešto niste zaboravili ili izostavili.

Izvor: studentskizivot.com

Za one koje ne drži mesto, činjenica da postoje načini da odete negde na tuđ račun, pravi razliku između sedenja kući i hvatanja u koštac sa avanturom. Mnogi od predloga koje će vam dati PORTAL MLADI i Play Travel u još jednom LETEĆEM PONEDELJKU, zahtevaju da date i nešto za uzvrat. Nekad samo vaše vreme, nekad i nešto novca. U svakom slučaju, nećete morati da štedeti cele godine za putovanje.

 

Volontiranje

U svetlu događaja koji su nas zadesili, primereno je da prvo na redu bude volontiranje. Organizacije ovog tipa obično zahtevaju da sami platite put, a smeštaj i hrana su obezbeđeni.

Go overseas – ovo je sajt koji vam nudi spisak evropskih zemalja u kojima su potrebni volonteri u svakom trenutku.

World Wide Opportunities on Organic Farms (WWOOF) – na ovom sajtu se nudi mogućnost da volontirate od sedam dana do par meseci. Ne zarađujete novac, ali ste prihvaćeni kao deo porodice koja obrađuje farmu. Potrebno je da sami platite put.

VolunteerLouge – posetite ovaj blog kako biste bili u toku gde sledeće možete da volontirate. Ovde su se mogu naći različiti korisni linkovi, saveti i slično.

GoLiveGive – TV emisija koja nudi priliku da kombinujete putovanja sa volontiranjem za ekološke organizacije. Na njihovom blogu naći ćete više onformacija kako da budete zeleni volonter.

Repair a trail – volontirajte sa „Pacific Northwest Trail Association“ i možete da provedete osam dana u nacionalnom parku. Sami plaćate put, ali ovo je definitivno jedinstven odmor.

Radite u kibucu – ovaj sajt održava čovek koji je dve godine volontirao u Izraelu u kibucu (male zajednice koje se isključivo bave poljoprivredom) i nudi sve korisne informacije ako želite da postanete kibucnik.

Sudan Volunteer Programme – ovaj program vam nudi da studente i učenike Sudana podučavate engleski jezik, a za uzvrat da živite u njihovoj zajednici. Sami plaćate prevoz, sve ostalo je obezbeđeno – čak i mala naknada za vaš trud.

Ovo su samo neki od predloga, a sledećeg petka pročitajte kako da putujući zarađujete!

Izvor: portalmladi.com

Možete li da pretpostavite kako bi vaš dan izgledao kada biste ga proživeli u koži onih čija su imena i dela obeležila dosadašnju istoriju?

Dan bi vam počeo ranim buđenjem u sobi bez roletni ili zavesa, nakon čega biste golišavi sedeli čitav sat sa šoljom jake kafe u rukama ili uz opijum i pecivo. Potom biste se posvetili čitanju, pisanju, slikanju, vajanju ili nečemu drugom po čemu ste poznati. Potom biste se poslužili martinijem u vreme ručka, nakon čega bi usledila duga šetnja i rad od tri sata. Ernest Hemingvej i Marsel Prust imali su običaj da veoma rano ustaju. Betoven je ispijao desetine šoljica kafe dnevno, a Bendžamin Frenklin je voleo da stoji ispred otvorenog prozora. Ser Vindon Sodon Pričet je bukvalno ručao martini. Franc Kafka se žalio na rutinski posao i nije imao vremena kao Gistav Flober da uživa u dugom kupanju i sve svoje vreme posveti pisanju i amfitaminima kao Vistan Hju Oden.

Sve analize života i dnevnih rituala velikih mislilaca, ili kreativnih ljudi pokazuju da ne postoje pravila, da je svaki imao svoj način rada, ali ni da se ne može osporiti da je većina imala po neku ekscentričnu naviku ili običaj.

Frojdu je žena svako jutro stavljala pastu za zube na četkicu, kako veliki psihijatar ne bi gubio vreme. Kompozirot Čajkovski je svakog dana šetao tačno dva sata, ni minut više, ni minut manje. Ako bi slučajno prešao planirano vreme, bio je siguran da ga čeka neka nesreća.

Imanuel Kant je svakog dana tačno u 15:30 časova odlazio u šetnju. Gistav Flober je ustajao tačno u 10 časova i potom nije ni doručkovao, niti šetao. Imao je naviku da lupa o tavanicu da bi pozvao majku sa kojom bi potom ćaskao. Patriša Hajsmit je svakog dana jela slaninu i pržena jaja, a imala je neobičan hobi - sakupljala je puževe.

Veliki filozof Kjerkegor je kafom polivao punu šolju šećera, dok su Onore de Balzak i Betoven dnevno pili dosta šoljica crnog napitka. Vilijam Samerset Mom je prilikom pisanja morao ispred sebe da vidi samo beo zid, jer drugačije nije mogao da se koncentirše. Sa druge strane, kompozitor Morton Feldman je komponovao gde god da se nađe i nije mu bio neophodan radni prostor.

Džejn Ostin je pisala u dnevnoj sobi pored majke koja je uglavnom šila. Kada bi se našla u gužvi, pisala bi na salvetama i otcepljenim papirima koji su se lako mogli sakriti. Agata Kristi se žalila na problem sa novinarima koji su insistirali da je fotografišu za radnim stolom, pošto ga nije ni imala.

Silvija Plat je tek nakon razvoda našla rešenje za svoj rad, tako što je pila sedative kako bi zaspala i budila se u 5 ujutru da bi pisala dok se njeno dvoje dece ne probudi, što je bio njen najproduktivniji period. Ingmar Bergman nije pio lekove, niti alkohol, ali je bio veoma disciplinovan u svojim dnevnim ritualima. Svaki dan je za ručak jeo isto - kiselo mleko i džem od jagoda sa kukuruznim pahuljicama.

Kao najčudniju od svih navika, izdvaja se ona, nemačkog pesnika, filozofa i dramaturga Fridriha Šilera koji je mogao dobro da piše samo ako se oko njega širio miris trulih jabuka.

Izvor: nationalgeographic.rs

Praznik rada slavi se kao međunarodni praznik radničkog pokreta, ali su se početkom maja ljudi okupljali i slavili još u doba pre Hrista.

Prvog maja 1886. godine, stotine hiljada američkih radnika okupilo se na ulicama Čikaga kako bi izdejstvovale radno vreme od osam sati.

Protesti su se nastavili i narednih dana, a 3. maja došlo je do nasilja - sveopšte tuče između radnika koji su pripadali sindikatu i onih koji nisu bili deo organizacije. U sukob se umešala i policija, a rezultat je bio užasan: četvoro mrtvih i mnogo povređenih. Međutim, posledice su bile još mračnije narednog dana, kada je na demonstracijama na Trgu Hejmarket bačena bomba. Poginula su sedmorica policajaca, a povređeno je njih 67.

Tri godine kasnije, na Prvom kongresu Druge internacionale, odlučeno je da Prvi maj bude "zajednički praznik svih zemalja, kada radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost". Ovaj datum je odabran u čast žrtvama s Trga Hejmarket.

Međutim, i mnogo pre nego što su se američki demonstranti okupili u Čikagu ljudi su se na ovaj datum družili u prirodi. U istorijskim zapisima, najranije pominjanje ovog perioda kao vremena za proslavu i druženje odnosi se na Floralije, drevni rimski festival koji se održavao u čast Flori, boginji cveća i proleća.

Ova svetkovina je prvi put održana 241. godine pre nove ere, a potom 238. godine pre nove ere. Rimljani su tokom Floralija uživali u veseloj i često razuzdanoj atmosferi, opijali se i priređivali pozorišne predstave. Kako je zapisao satiričar Juvenal, Rimljanke su plesale nage i rvale se u predstavama koje su organizovane po uzoru na gladijatorske borbe. U velikoj meri su to bile prostitutke i robinje. Ovidije je zapisao da su poslednjeg dana festivala priređivane trke sa zečevima i kozama, životinjama koje su u starom Rimu često povezivane s plodnošću, a Persije da su ljudi završavali posuti pasuljem i graškom - takođe simbolima plodnosti.

I, kasnije, u vreme dok je Evropom vladalo hrišćanstvo, početkom maja su organizovane proslave. Tako je, recimo, na teritoriji današnje nemačke prvih dana maja slavljen Sveti Valpurga, misionar koji je među prvima propovedao hrišćanstvo na tom tlu. Od XVIII veka, mnogi rimokatolici su početkom maja počeli sa sprovođenjem različitih običaja u čast Bogorodici, a tada bi počinjala i dvodnevna proslava u čast Pravednom Josifu, suprugu Isusove majke.

Izvor: nationalgeographic.rs

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

edukacija

PricajmoOTome

OklagijaRS

KulturniCentarVrsac

VrsacPlus

iserbia

VAK

OpstinaVrsac

parakvadvs

ArchLAB

TOV

eVrsac

ClickMan

VrsacMOJKraj

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu