Aleksandra Zarija

Aleksandra Zarija

Studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Na jednom od najprestižnijih koledža na svetu ne postoje indeksi, odmor od mesec dana studentima sleduje na svaka dva meseca, a u studentskom gradu je broj pabova po glavi stanovnika veći nego u mnogim evropskim metropolama. O tome kako izgleda studiranje u ovom “akademskom raju”, razgovarali smo sa Petrom Veličkovićem, Milošem Stanojevićem i Andrejem Ivaškovićem.

Njih trojica su bivši đaci Matematičke gimnazije i uspešni studenti Kembriža, a odmor od fakultetskih obaveza su potražili u Beogradu, gde su organizovali “Nedelju informatike”.

Oni su za “24 sata” otkrili kako izgleda tipičan studentski dan na engleskom koledžu.

- Doručkujem, odem na predavanje, nakon toga sledi pauza, pa opet, predavanje, onda ručak i učenje. Posle toga se često okupimo u nečijoj sobi i družimo se, pa onda ponovo učimo – kaže Miloš Stanojević, student prve godine.

Da biste upisali ovaj fakultet, morate se prvo prijaviti za “Trinity” koledž, koji nudi 11 punih stipendija po godini za učenike koji nisu iz EU. Andrej Ivašković i Petar Veličković su bili u među 11 počastvovanih u svojim generacijama.

- Od kada je počela studentska godina, po dva meseca boravim u Engleskoj, nakon čega imam kratku pauzu od mesec dana, kada sam pretežno u Beogradu. Godina je podeljena na tri dela (terma). Na kraju godine se polaže ispit sa gradivom iz sva tri terma. Na mom fakuletu nema kolokvijuma – kaže Andrej Ivašković, student prve godine računarstva.

Za svaki ispit određuju se bodovi, dok se bodovi svih ispita spajaju u zajedničku relativnu ocenu. Najboljih 20 odsto studenata dobija prvu klasu, dok se ostali raspodeljuju na višu drugu, nižu drugu, i treću klasu.

- I u prvoj i u drugoj godini studija imao sam prvu klasu. Želja mi je da ukoliko i ove godine dobijem prvu klasu, preskočim master studije, i da odmah počnem sa doktorskim studijama – kaže Petar Veličković, student treće godine računarstva.

Dobre ocene u srednjoj školi iz relevantnih predmeta, koji se razlikuju u zavisnosti od smera na koledžu, neophodan su uslov prilikom upisa na Kembridž.

- Sva trojica smo u Matematičkoj gimnaziji imali prosek 5,00 – kroz smeh dobacuju naši sagovornici.

Da bi upisali ovaj prestižni kolež učenici Matematičke gimnazije su morali da prođu intervju, koji podrazumeva sat vremena rešavanja zadataka iz informatike i fizike, kao i razgovor sa profesorima o samim zadacima. Potom se na odgovor od koledž čeka mesec dana, dok na odluku o stipendiranju učenici čekaju oko 5 meseci.

- Voleo bih da se bavim istraživačkim radom iz oblasti računarstva i bioinformatike, ukoliko mi se ukaze prilika da tako nešto radim u Srbiji, uvek sam za to da se ovde vratim - zaključuje Petar Veličković.

Kembridžovska računica na srpski način

  • U studentskom gradu je broj pabova po glavi stanovnika veći nego u većini evropskih gradova
  • Engleskinje se oblače slobodnije od Srpkinja
  • U prva dva terma se može učiti samo jedan sat dnevno, a u trećem i po šest
  • U Engleskoj im se ne sviđa muzika, jer se “uglavnom sluša mejnstrim”
  • Imaju “solidan izbor piva”
  • Odmorili su se od narodnjaka, ali im nedostaje srpska kuhinja
  • Najviše se druže međusobno i sa ljudima iz eks-Ju
  • Stranci nemaju predrasude o Srbima
  • Znaju više od većine svojih vršnjaka, jer su išli u beogradsku Matematičku gimnaziju

Razlike u odnosu na studije u Srbiji

  • Studenti na Kembridžu nemaju indeks, već im se shodno postignutom uspehu dodeljuje klasa
  • Imaju samo jedan ispitni rok
  • Osnovne studije na računarstvu traju tri godine, a master studije jednu godinu
  • Način studiranja je intenzivniji, brže se prelazi gradivo
  • Nemaju kolokvijume
  • Postoje brojne vannastavne aktivnosti i većina je besplatna
  • Dva meseca idu na predavanja pa imaju mesec dana odmora
  • Imaju supervizije, obavezne personalizovane konsultacije iz svakog predmeta jednom nedeljno

Izvor: najstudent.com

ponedeljak, 13 april 2015 11:41

Inteligencija = rad u toku!

Još uvek verujete da inteligencija predstavlja genetsku predispoziciju sa kojom se rađate i koja se ne menja tokom života? Grešite. Na inteligenciji se može “raditi”, svakog dana, tokom čitavog života.
 
1. Pametnije koristite vreme provedeno on-line 
 
Ne mora se svaka pauza pretvoriti u besomučno prelistavanje društvenih mreža ili tabloida, gledanje smešnih video snimaka na YouTube-u ili fotografija slatkih životinjica. Daleko od toga da se ne smete razonoditi na ovaj način, ali isto tako možete s vremena na vreme svoje on-line vreme iskoristiti i na neki drugi način. Ukoliko ste već “zavisni” od društvenih mreža, pretvorite svoj nalog u pravu malu enciklopediju znanja, verujte moguće je. Partite stranice koje se bave temama od interesa, pročitajte zanimljive tekstove koje pronađete, odgledajte neki zanimljiv i edukativan video. Ovakva aktivnost neće vam oduzimati puno vremena, šta više nećete ni primetiti da ste to vreme utrošili zapravo na učenje i sticanje nekog novog znanja.
 
 
2. Zapišite ono što ste naučili
 
Sve češće se susrećemo sa savetima da zapisujemo ono šta smo naučili. To ne moraju biti dugi tekstovi, već možemo napraviti par beleški o temi i informacijama koje smo upravo čuli i koje želimo da zapamtimo. Na taj način informacije ćemo lakše zapamtiti a ukoliko se pak desi da iste zaboravimo, beleške će nam olakšati da ih se prisetimo. Ova metoda može vam znatno olakšati na primer učenje stranih jezika. Dok gledate neki film ili serijski program, zapisujte reči i izraze koji su vam nepoznati a koje biste želeli da zapamtite.
 
 
3. Napravite listu urađenih stvari
 
Stalno vas savetuju da pravite liste stvari koje morate završiti tog dana, nedelje, meseca. Zašto ne biste napravili i listu urađenih stvari, obaveza koje ste uspešno ispunili. Inteligencija u mnogome zavisi i od vašeg stave, samouverenosti i zadovoljstva, zato pomozite sebi da se osećate zadovoljno i ispunjeno. Kada pogledate listu svih onih dostignuća koja ste ostvarili i obaveza koje ste rešili osetićete momentalan podstrek da nastavite u istom duhu.
 
 
4. Igrajte igrice
 
Ne dozvolite da vas stalna upozorenja kako su igrice opasne po decu i mlade u potpunost pokolebaju i udalje o dove razonode. Zapravo nisu sve igrice štetne. Nećemo ovde razmatrati detalje ovih tvrdnji, jednostavno igranje igrica ima i svoje prednosti. Osim toga što predstavljaju odličan način da “odmorite mozak” nakon nekoliko sati učenja, igrice razvijaju i brojne veštine i reflekse. Bilo da se radi o video igricama ili različitim društvenim igrama, one će vam pokrenuti vijuge i naterati vas da razmišljate.
 
 
5. Okružite se pametnim prijateljima
 
Znate onu izreku “S kim si, takav si”? upoznajte neke pametne mlade ljude, trendsetere, lidere, inicijatore, oni vam mogu pomoći i podstaći vas da se pokrenete i vi postanete aktivni. Uživajte u društvu osoba koje zaista imaju šta pametno da vam kažu i iskoristite tu priliku da naučite nešto novo.
 
 
6. Čitajte, čitajte, čitajte
 
Ovo nije ništa novo, ali čitanje je zaista jedan od ključnih faktora. Sve opcije su otvorene. Ne morate naravno čitati isključivo najnovija istraživanja iz oblasti metafizike dok studirate jezike ili informacione tehnologije, čitajte bilo šta, ono što vas interesuje. Bitno je samo da čitate i istražujete, da otkrivate nova znanja i informacije iz oblasti koja vas interesuje. Čitajte romane, naučnu fantastiku, pesme, čitajte magazine, časopise, stripove, čitajte reklame na putu do fakulteta, čitajte menije u kafićima. Bitno je da čitate!
 
 
7. Objasnite nekome nešto 
 
Mi volimo da se pozivamo na onu Ajnštajnovu rečenicu da ukoliko ne možemo nešto da objasnimo jednostavnim rečima tako da nas svi razumeju, onda zapravo mi sami to ne razumemo. Najbolji način da proverite i da se uverite da ste nešto zaista razumeli i usvojili jeste upravo da to pokušate nekome da objasnite. Pokušajte da bratu ili sestri, prijateljima koji ne studiraju isti fakultet kao vi objasnite neku materiju koju ste upravo naučili, ukoliko uspete da im jednostavnim jezikom i sa razumevanjem to objasnite, možete reći da ste neko gradivo zaista razumeli i utvrdili. Više od toga, te informacije ćete teže zaboraviti i biće vam lakše da to znanje nadogradite vremenom.
 
 
8. Uradite nešto nasumično  
 
Položili ste sve ispite u ovom roku ii mate malo slobodnog vremena na raspolaganju, iskoristite to vreme i uradite nešto sasvim neočekivano. Nikada niste razmišljali o tome da krenete na kurs fotografije, da počnete da trenirate, da odete na rafting… uradite to već danas.
 
 
9. Naučite strani jezik 
 
Jedan od najboljih načina da “pokrenete” svoj mozak jeste da naučite strani jezik. To ne znači da morate odmah tečno progovoriti jezik, krenite postepeno da učite neki jezik koji ste oduvek želeli da naučite. Iskoristite i prednost internet i pronađite neki od servisa koji vam omogućavaju da jezik vežbate i učite on-line.
 
 
10. Dajte sebi malo vremena
 
Živimo, učimo, radimo 100 na sat i tako 24 sata, svakog dana, 365 dana u godini. Dozvolite sebi malo da predahnete. Potrebno vam je vreme da odmorite i da omogućite vašem mozgu da procesuira sve informacije koje primi u toku jednog dana.
 
 
 
Izvor: studentskizivot.com
subota, 11 april 2015 19:16

Studiranje nekad i sad

„Lako je vama, bolonjcima“, često komentarišu stari akademci, smatrajući nekadašnji sistem studiranja mnogo težim od današnje Bolonje. „E da je nama sad da studiramo besplatno kao vi nekad“, odgovaraju im bolonjci. Za poslednjih 20 godina, obrazovanje u Srbiji preživelo je brojne transformacije. Kako je zapravo bilo studirati 90-tih, a kako je danas, za „24 sata“ povodom Dana studenata otkrivaju Dragana Ćorić (39) iz Novog Sada i Katarina Vuletić (22) iz Beograda.
 
 
Naše generacije su stvarale „istoriju“ i događaje o kojima današnji studenti uče. Stavile su temelj mnogim stvarima i idealima u koje se današnja omladina kune. U atmosferi Studentskog protesta 1996/97. godine pa sve do zapravo nikad okončane naše četvrte godine, jer ju je prekinulo bombardovanje u martu 1999., studiranje je bilo shvaćeno kao posao, počinje priču za “24 sata” Dragana Ćorić koja je 90-tih studirala Pravni fakultet u Novom Sadu.
 
 
Ispiti dvosemestralni, seminarski obavezni
 
Pre samo 20 godina, nije se moglo zamisliti da se student drsko usprotivi profesoru.
-Bili smo prosto kodirani od naših srednjoškolskih nastavnika da se nastavni kadar poštuje i uvažava, da se na sva predavanja i na sve vežbe ide, bez kolutanja očima. Ispiti su bili u 90 odsto slučajeva dvosemestralni i polagali su se u celini u junskom roku. Pisali smo seminarske radove iz svih predmeta i na sve one teme koje su nas interesovale, a ne zato što je taj seminarski uslov za overu semestra. Još uvek pamtim svoje seminarske Političko krivično delo i Pravni režim Panamskog kanala – priča Dragana Ćorić.
 
 
Polagali uz replike iz Radovana III, učili iz istih knjiga
 
Čitaonica je, dodaje ona, bila meka za učenje.
- Učili smo u čitaonici u svakom slobodnom trenutku. U grupama spremali iste ispite i prijavljivali ih dolaskom na šalter u sedam ujutro, da bismo svi bili istog dana. Stalno citirali replike iz Radovana III, posebno na ispitima. Kopiranje je bilo skupo pa smo na smenu učili iz istih knjiga – priseća se Ćorić.
 
 
Žurke u Studenjaku
 
Postojale su žurke, mahom po studentskim domovima, kaže naša sagovornica.
-Znale su se sobe u kojima se to organizuje a da portiri te večeri zažmure. Mesto druženja su bile kantine, na Filozofskom i na mom Pravnom fakultetu. U toj kantini sam stekla i svoje studentsko sujeverje - slušanje određene pesme (Savage Garden,To the Moon and back) pred ispit, za sreću. Izlasci u grad su bili definitivno drugačiji nego danas- znali smo iz izlaska doći potpuno trezni-jer da li je nužno popiti išta da se dobro osećaš u društvu prijatnih ljudi – pita Dragana.
 
 
A danas? Uči naporno da ne plaćaš papreno
 
Ne znam kako je nekada studiranje izgledalo ali danas, pored svih finansijskih izdataka koje studiranje sa sobom nosi biti student svakako je tas na vagi koji preteže u odnosu na poteškoće, priča Katarina Vuletić (22), uzorna studentkinja FON-a.
- Samodisciplina, marljiv rad, istrajnost i vera u sebe i dalje stoje kao garancija za uspeh. Profesori teže da nam teorijske aspekte pojedinih oblasti približe kroz primere iz prakse, navodeći nas na aktivno učešće tokom predavanja u vidu komentarisanja, analiziranja, zaključivanja... Profesori nam takođe omogućavaju da nakon ispita imamo uvid u svoj rad kako bi ispravili greške i nadogradili znanje – priča Katarina.
 
 
Manje teorije, više prakse
 
Danas studentima, priča Katarina, stoje na raspolaganju i razne studentske organizacije koje omogućavaju stručno usavršavanje i primenu stečenog znanja u praksi.
- Studenti današnjih generacija imaju prilike da se na fakultetu upoznaju sa iskustvima, savetima uspešnih ljudi iz oblasti koju studiraju, u vidu tematskih seminara koji nisu na programu redovnih studentskih predavanja. Brojne vannastavne aktivnosti ne baziraju se samo na edukativnim sadržajima već imaju za cilj druženje, zabavu, upoznavanje i razmenu sa studentima iz inostranstva. Za ove tri godine, koliko studiram verujem da je investicija u obrazovanje najbolje ulaganje u sebe jer kako kažu najskuplje je neznanje – zaključuje ona.
 
četvrtak, 09 april 2015 10:51

Poboljšajte pamćenje uz popodnevnu dremku

Ukoliko spadate u grupu onih koji vole da “dremnu” bar na kratko onda se sa sigurnošću može reći da pripadate “pametnijoj” populaciji. Možda nije uvek trenutak za ovakav vid opuštanja, ali ako su naučnici potvrdili da to utiče na poboljšanje pamćenja uvek možete da opravdate “trenutnu odsutnost” tokom predavanja.
 
Da ovo nije šala potvrđuje istraživanje naučnika sa Univerziteta u Zarlandu u Nemačkoj, koji su utvrdili da popodnevno spavanje koje traje od 45 do 60 minuta može višestruko da poboljša vaše pamćenje.
 
U ovom eksperimentu učestvovali su studenti čiji je zadatak bio da prvo nauče 90 reči i 120 parova reči koji su nepovezani. Nakon što su dobili zadatke podeljeni su u dve grupe.
 
Studenti koji su imali tu sreću da budu u prvoj grupi mogli su u toku trajanja eksperimenta da “dremnu” na krtako, dok je druga grupa imala zadatak da pogleda film. Po obavljenom zadatku učesnici istraživanja su testirani kako bi se utvrdilo koliko reči su uspeli da zapamte.
 
Rezultati su sledeći: grupa koja je odmarala pokazala je bolje rezultate od učesnika koji su gledali film tokom ovog istražvanja. Koliko će ovo istraživanje biti relevantno u našoj zemlji možemo da testiramo… Ukoliko vas uhvate kako dremate na poslu ili na predavanju, objasnite da je to samo u korist boljeg pamćenja. Naravno, budite umereni jer poenta ove priče nije da prespavate ceo radni dan.
 
Rezultati istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu “Neurobiology of Learning and Memory”.
 
Slično istraživanje sprovedeno je od strane naučnika sa Johns Hopkins-a. “Pospanost tokom dana može u znatnoj meri da utiče na naše raspoloženje, produktivnost i kreativnost, ali kratkortajan odmor može ojačati pažnju, koncentraciju i preciznost“, navodi David Neubauer, iz Centra za poremećaj sna.
 
Ukoliko vas ove prednosti poslepodnevne dremke nisu uverile da ponekad sebi dozvolite da “odmorite” oči na trenutak tokom učenja, sledeća upozorenja sigurno hoće. Osećaj “opijenosti” kada ste pospani, a pri tome nastavljate da učite, može ostaviti ozbiljne posledice na vaše zdravlje. Hroničan umor, iscrpljenost, anemija, glavobolje i poremećaji krvnog pritiska samo su neke od posledica sa kojima se možete susresti ukoliko “preterate” sa učenjem.
 
Izvor: studentskizivot.com
Iako je srpski obrazovni sistem daleko od zadovoljavajućeg, postoje stvari zbog kojih su studentske godine ipak najlepše.
 
Završavate srednju školu, punoletni ste, može se reći da ste na vrhu sveta. A što je još bolje, sledi jako uzbudljiv deo mladosti – studiranje!
 
Mnogi biraju fakultete u drugim gradovima kako bi konačno zakoračili u svet odraslih i samostalnih ljudi. Ah, kakva naivnost! Nećemo mi biti ni „o“ od odraslih, ni „s“ od samostalnih dokle god čekamo mame da dođu da nam srede iznajmljene sobe i stanove i da nam pošalju torbe pune lepe, domaće, kuvane (!) hrane. Ali hej, dok nismo pošli na faks, roditelji se nisu baš toliko trudili da nam ugode. Eto, tek kad odeš shvate koliko im nedostaješ da se po ceo dan izležavaš na kauču i samo podigneš noge kada mama prođe sa usisivačem. Tako da, ta nostalgija ima svojih pogodnosti.
 
Mada, ne traje zauvek. Već, samo dok si brucoš.
 
Uglavnom.
 
Samostalnost iliti "sam svoj gazda"
 
Svaki početak je težak, ali ubrzo shvataš da biti student i nije toliko loše. Tvoji ti plaćaju stan, šalju hranu, ponekad se baš i otvore kad šalju džeparac… Pa šta ćeš više, sam svoj gazda!
 
Studiranje je odlična prilika da svako od nas iskuša svoje granice i mogućnost preživljavanja. Dobro, nije baš toliko komplikovano napustiti porodično gnezdo i krenuti svojim putem, ali biti sam na svome nam mnogo pokazuje kakva samo ličnost i na šta smo sve spremni. Na primer, za jedan dan pojedeš sve sarme i potrošiš sav džeparac na jedan raznovrstan noćni život, pa hajde ti se sad snalazi do određenog datuma u mesecu! E na toj muci se poznaju junaci, tj. studenti koji znaju da kalkulišu i organizuju se. Takve situacije bi trebalo da te nauče planiranju, razmišljanju i „triput meri, jednom seci“ ekonomskoj filozofiji tvojih roditelja.
 
Studentske žurke i druženje
 
Na fakultetu upoznaješ super ekipu pa počinješ da otkrivaš čari kućnih i studentskih žurki sa promo cenama pića koje nisu tako niske ni u tvom rodnom gradu. Jeste da ujutru imaš kolokvijum, ali i mi studenti imamo dušu! Ovaj tip žurki spada u rang onih na ekskurzijama, u „diskotekama“ u hotelu.
 
To, bre, sve razuzdano, k’o pušteno sa lanca!
 
„Šta, pola litra bambusa 150 dinara?! Daj odmah tri!“ Ipak ti treba hrabrost da priđeš svojoj simpatiji iz čitaonice ili grupe na fakultetu.
 
Naravno, ovo je samo odskočna daska, tvoj prvi kontakt sa noćnim životom. Kasnije već slede pabovi, klubovi, splavovi, kafane… Ko šta voli, nek’ izvoli. I to skoro svakog dana u nedelji. A kad ćeš da učiš? Ma, ima vremena, čekaj da se još malo izludim!
 
Studentski dom i menza (skoro) za dž
 
Kad se izludiš i dovoljno stasaš (položiš neki kolokvijum i ispit, skupiš dovoljno ESPB bodova da budeš na budžetu) izražavaš želju da počneš da živiš u studentskom domu. Jeftinije je, a i čuo si da je tamo baš „kul“.
 
Kul je da, ali ako imaš dobre cimere i sobu koja nema „kućne ljubimce“ u vidu bubašvaba i glodara. Da, i to se dešava. Ali, dom je i dalje ultra povoljno mesto za život (do oko dve hiljade dinara, zavisi od kategorije), plus je i tu prejeftina menza (doručak, ručak i večera ti dnevno iznesu tačno 171 dinar) sa lepom i kuvanom (!) hranom, što je tvojoj mami ipak najvažnije, jer takve su majke. Što kaže moj asistent, studenti u domu nađu jeftin smeštaj, jeftinu hranu, muža/ženu i ne mili im se da diplomiraju!
 
Popusti
 
Diplomiranje nosi veliki problem – posao vs. vraćanje kući. Uglavnom svako napušta svoje rodno mesto i odlazi „negde“ da studira u nadi da će tu „negde“, gde je bolje i ima više mogućnosti, i ostati. Nažalost, nema svako tu mogućnost i privilegiju.
 
Fakultet čas prođe, zato treba dobro iskoristiti tih nekoliko godina. Naravno, obavezno učite, jer ste zato i tu. Neće biti uvek lako, ali ako vaši roditelji ulažu u vas, odužite im se.
 
Pazite: ako imate dobar prosek, dobijate stipendiju čija suma na mesečnom nivou nije zanemarljiva. Pa makar je potrošili na izlaske, krpice… Imate svoj dinar, a to je tako sladak osećaj.
 
Uz indeks i studentsku čip karticu imate brojne popuste namenjene studentima, počevši od putovanja, preko kupovine i hrane, pa sve do ulaznica za bioskope i pozorišta. (Detaljnije: http://mojakartica.rs/)
 
Neka vaše studiranje ne bude samo sedenje nad knjgom, već i upoznavanje novog grada, njegovih znamenitosti i ljudi.
 
Život u većim gradovima nije jeftin, ali zato studentski popusti omogućavaju da posetite i probate sve što vas zanima i da od njega izvučete ono najbolje.
 
Jeste da naš obrazovni sistem nije toliko sjajan i perspektivan, ali ipak nudi dosta stvari za dž, ili skoro za dž.
 
Pri tom, mladi ste, puni energije, ambicije, snova…
 
Pa, šta vam više treba?!
 
Izvor: portalmladi.com
subota, 04 april 2015 12:10

Danas je Dan studenata

Dan studenata akademci danas obeležavaju u atmosferi nezadovoljstva zbog toga što pojedini fakulteti i ove godine najavljuju veće školarine. Studenti smatraju da školarine ne prate kvalitet studiranja.
 
Zakon o visokom obrazovanju, usaglašen s principima Bolonjskog procesa, donet pre deset godina, treba da bude zamenjen novim propisom, jer reforma započeta 2005. između ostalog, nije dovedena do kraja. Takođe, ni položaj studentskih organizacija nije uređen jer se nekoliko godina čeka na zakon o studentskom organizovanju. 
 
Četvrti april studenti u Beogradu obeležavaju u znak sećanja na velike demonstracije koje su beogradski studenti organizovali 4. aprila 1936. godine. Tada je u protestu, zbog jačanja fašizma u Nemačkoj, ubijen student prava Žarko Marinović. 
 
Povodom 4. aprila, profesori, asistenti i studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu, akademija i visokih škola takmičiće se u tradicionalnom šahovskom turniru "Kup rektora".  Takmičenje će biti održano u zgradi Rektorata UB, a organizatori turnira su UB, Univerzitetski sportski savez Beograda i Šahovski klub "Studentski grad". 
 
Akcijom "Div(lj)an grad" u podne u Knez Mihailovoj ulici biće obeležen Dan studenata, okupljanjem plesača, učesnika pete Beogradske nedelje umetnosti koji će uz taktove najpoznatijih muzičkih numera Vlade Divljana izvesti zanimljiv ples. 
 
Osim studenata Univerziteta u Beogradu i akademci niškog Univerziteta imaju svoj Dan - 22. marta, a praznik će obeležiti i studenti Univerziteta u Novom Sadu, organizovanjem Sajma studentskih udruženja, Univerzitetskim prvenstvom u šahu, tribinu "Student politikon" i rok svirkom.
 
Izvor: b92.net
 
Mladi istraživači Srbije otvorili su 26. sezonu razmene volontera na međunarodnim kamopovima. Od ponedeljka, 16. marta, možete se prijaviti za učešće na nekom od 2500 kampova širom sveta.
 
 
Osnovno pravilo prijavljivanja – ko pre kampu, on ode na njega! Dovoljno je da izaberete kampove koji vam se dopadaju, poređate ih po prioritetu u online prijavi a zatim prijavu lično potpišete u jednoj od brojnih kontakt tački koje postoje u Srbiji. Uslovi za prijavljivanje su:
 
– vedar i avanturistički duh,
 
– samostalnost ili želja za samostalnošću,
 
– otvorenost ka drugim kulturama,
 
– osnovno znanje engleskog jezika ili zemlje u koju se ide.
 
 
Smeštaj i hrana na kampu su obezbeđeni. Volonteri plaćaju samo put i participaciju.
 
POGLEDAJ neke od najinteresantnijih kampova
 
 
Mladi israživači Srbije su organizacija koja je pre 25 godina samostalno počela da šalje volontere iz Srbije (pre toga SR Jugoslavije) na međunarodne volonterske kampove. Danas ova organizacija ima veliki broj razvijenih volonterskih programa, na desetine partnerstava u zemlji i šire. Svake godine ovaj program koristi preko 600 mladih ljudi iz Srbije a oko 50.000 iz celog sveta. Listu kampova, kontakt tački, online prijave i sve druge potrebne informacije možete pronaći na sledećem linku:
 
 
Izvor: portalmladi.com
petak, 03 april 2015 16:13

Kako je nastalo ljubljenje?

Ljubljenje nije univerzalna pojava među ljudima, i čak i danas postoje kulture u kojima ono ne postoji. Prema tome, ljubljenje nije urođeno i intuitivno kao što nam se često čini, već izgleda da je ljubljenje naučeno ponašanje koje je evoluiralo od oblika hranjenja „usta-na-usta”. No, postoje neke moderne kulture urođenika koje praktikuju hranjenje „usta-na-usta”, ali ne i poljupce.
 
Ljubljenje bi moglo biti i kulturno određeni oblik negovanja, ili u slučajevima strastvenog i erotičnog ljubljenja, zamena i nadomešćivanje seksualnog odnosa.
 
Koji god razlog bio, ljubljenje nije svojstveno samo ljudima. Primati, poput bonobo majmuna, često se međusobno ljube; psi i mačke se međusobno ližu i njuškaju, čak se i puževi i insekti upuštaju u slične igre. Moguće je da kod životinja nije reč o ljubljenju već o međusobnoj nezi, njuškanju i komuniciranju, ali to ponašanje utiče i osnažuje poverenje i povezanost između životinja.
 
Čini se da drevni vedski tekstovi iz stare Indije takođe govore o ljubljenju, a Kama sutra, koja je napisana otprilike oko drugog veka posvećuje celo poglavlje načinima ljubljenja. Neki antropolozi sugerišu da su Grci erotično ljubljenje naučili od Indijaca kad je Aleksandar Veliki napao Indiju 826. pre nove ere. Međutim, potreba za ljubljenjem možda nije nastala u Indiji, ali je verovatno nastala pre oralnih korena vedskih tekstova.
 
U Homerovoj Ilijadi, koja je nastala otprilike u 9. veku pre nove ere, trojanski kralj Prijam ljubi Ahilejevu ruku kako bi vratio sinovo telo.
 
Herodot piše o ljubljenju među Persijcima, koji su osobu jednakog položaja pozdravljali poljupcem u usta, a one koji imaju malo niži položaj, poljupcem u obraz. Takođe je pisao da su Egipćani odbijali da ljube Grke u usta jer su jeli govedinu, a krava je u Egiptu bila sveta životinja.
 
Ljubljenje se pojavljuje i u Starom zavetu. Izdajući se za Ezava, Jakov poljupcem zavarava slepog Izaka i tako krade očev blagoslov. U Pesmi nad pesmama takođe se govori o „poljupcima usta slađim od vina”. Za vreme Rimljana, ljubljenje postaje opšteprihvaćeno. Rimljani su ljubili partnere i ljubavnike, porodicu i prijatelje, ali i vladare. Raspoznavali su i nekoliko vrsta poljubaca: osculum – poljubac u ruku ili obraz, bastum –poljubac u usne, te savolium – strastveni poljubac.
 
Rimski pesnici su u svojoj poeziji slavili ljubljenje (između ostalih i Ovidije i Katul).
 
Rimski poljupci imaju i drugačiju svrhu, seksualnu, a ne samo političku ili socijalnu. U vremenima velike nepismenosti poljupcem su se potvrđivali razno razni ugovori (odatle potiče fraza „zapečatiti poljupcem”). Društveni status rimskog građanina određivao je deo tela rimskog cara kojeg sme da poljubi, od stopala do obraza.
 
Parovi su se venčavali poljupcem kojem svedoči okupljena porodica i gosti, običaj koji se održao sve do danas.
 
Običaj se menja padom Rima i probojem hrišćanstva. Rani hrišćani često su se pozdravljali„svetim poljupcem”, za koji se verovalo da prenosi duh jednog čoveka drugome. Iako je sveti Petar govorio o „poljupcu milosrđa”, a sveti Pavao o „svetom poljupcu”, rane crkvene zajednice su izostavljale (nisu zabranjivale) ljubljenje na Veliki četvrtak, dan kada je Juda poljupcem izdao Isusa.
 
Van Crkve, ljubljenje se koristilo kao dokazivanje položaja i društvenog poretka, npr. podanici i vazali su ljubili plašt ili prsten vladara, dok su hrišćani ljubili papuče Svetog Oca pape.
 
Nakon pada Rima, romantični poljubac je naizgled nestao na više od deset vekova da bi se pojavio krajem 11. veka pojavom tzv. udvaranja. Poljubac Romea i Julije svojevrsni je amblem ovog pokreta, koji je želeo da odvoji udvaranje i mešanje porodice i društva, i da predstavi romantičnu ljubav kao oslobađajuću, samodefinišuću i potencijalno subverzivnu silu. Sudbina nesretnih ljubavnika podseća nas da takva bezbrižna sloboda ne dolazi bez rizika.
 
Moguće je i da je legenda o vampirima iskaz opasnosti – po zdravlje, status, ugled, budućnost i sreću – ljubljenja pogrešne osobe.
 
Izvor: zenskikutak.rs
 
sreda, 01 april 2015 11:06

Tužni ste? Slušajte tužnu muziku!

Istraživači Otvorenog Univerziteta u Berlinu su otkrili da melanholična muzika može znatno popraviti nečije emotivno stanje, može nas umiriti i učiniti nostalgičnim.
 
Većina ljudi prilikom slušanja tužne muzike bude preplavljena različitim emocijama, a reakcija koja se tada dešava je mnogo kompleksnija nego ona koja se javlja kao posledica slušanja veselih pop numera.
 
U istraživanju koje je dovelo do ovakvih zaključaka učestvovale su 722 osobe iz različitih zemalja, čime se došlo do podataka o tome koliko često ljudi slušaju tužnu muziku, i kako se tom prilikom osećaju.
 
Tužna muzika nema samo estetsku i apstraktnu dimenziju, već igra i značajnu ulogu u dostizanju emotivne dobrobiti za pojedinca. Njome se neutrališu negativna raspoloženja i emocije, i dobija se uteha.
 
Slušanje tužne muzike uzburkava više složenih i delom pozitivnih emocija, uključujući nostalgiju, osećanje spokoja, saosećajnosti, transcedentnosti i čuđenja. Kao posledica izmešanosti svih ovih emocija, osoba postaje sklona maštanju, empatiji, u stanju je da kontroliše emocije, a pritom je ne sputavaju dešavanja iz stvarnog života. S obzirom na to da muzika podstiče maštanje, naučnici naglašavaju da bi ovo bio dobar način da pojedinci dođu do kreativnog rešenja svojih problema.
 
Iako je rašireno verovanje da tužna muzika uzrokuje tugu, nostalgija je emocija koja se najčešće javlja kao rezultat delovanja tužnih tonova. To je emocija koju najčešće osećaju slušaoci tužne muzike u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, dok ljudi u Aziji uz ovakvu muziku najčešće pronalaze mir.
 
Prosečan broj emocija koji se javlja u toj emocionalnoj mešavini prilikom slušanja tužnih numera je tri, kako naučnici ističu. Ovo višestruko emocionalno iskustvo pojačava estetski doživljaj tužne muzike.
 
Ljudi pribegavaju melanholičnim muzičkim numerama kada se osećaju usamljeno ili uznemireno i ovakva muzika se pokazala veoma delotvornom u prevazilaženju negativnih emocija. Istovremeno, tužna muzika pruža osećaj zadovoljstva i podstiče ljude da izraze svoje emocije.
 
Učesnici u istraživanju su otkrili i da većina tužnih numera koje slušaju ima spor tempo, a u najslušanije numere spadaju Betovenova Mesečeva sonata i Adađo za gudače Semjuela Barbera.
 
Uživanje u tužnoj muzici, koje je praćeno pozitivnim promenama u raspoloženju, više dolazi do izražaja kod pojedinaca sa snažnijom empatijom i manjom emotivnom stabilnošću.  Upravo zbog tako upečatljivog rezultata kod emotivno nestabilnih osoba, razmatra se korišćenje tužne muzike kao posebne vrste terapije.
 
Sledeći put kada osetite da vas obuzima tuga, da su vas savladale svakodnevne tegobe, uzmite svoje slušalice i prepustite se Betovenu. Naravno, ne mora to biti Betoven, sastavite proizvoljnu listu terapijskih numera i dozvolite notama da vas leče.
 
Izvor: fakulteti.edukacija.rs
Mobilni telefoni i tablet računari su promenili naše držanje – i to svakako ne na bolje. Dok držimo neki od ovih uređaja u ruci i gledamo dole na njega, to je kao da imamo teret od 30 kilograma na vratu, po rečima jednog ortopeda.
 
To je kao da vam osmogodišnje dete sedi na vratu dok vi stojite i pokušavate da pročitate poruku na telefonu. Loše držanje tokom upotrebe mobilnog telefona može dovesti do oštećenja kičme.
 
Doktor Kenet Hansraj, sa Insituta za ortopedsko-hirurške bolesti u Njujorku, napravio je model koji je na slici. Ispostavilo se da situacija u kojoj naginjemo glavu napred i gledamo telefon može biti vrlo loša po naše zdravlje, a da toga nismo ni svesni. Prosečna osoba provodi dva do četiri sata dnevno u ovakvoj pozi.
 
Istraživanje doktora Hansraja je pokazalo da poza koja je dobra za naše zdravlje je ona u kojoj su uši u ravni sa ramenima, a lopatice na leđima blago zabačene unazad. Ovo će smanjiti osećaj stresa u našem telu kao i nivo kortizola, hormona stresa. Loše držanje, naprotiv, dovodi do napetosti u telu i može dovesti do krivljenja kičme, preranog starenja, a ponekad i do potrebe za hirurškim intervencijama.
 
Par saveta: držite svoj telefon ravno ispred sebe, i umesto da se naginjete napred, pokušajte da držite uređaj pod uglom od 30 stepeni kada držite telefon jer na taj način štitite svoje zglobove na ruci. Takođe, trudite se da položaj vašeg vrata bude takav da što manje bude nagnut ka napred, jer tako izbegavate oštećenja vrata i kičme.
 
Izvor: fakulteti.edukacija.rs

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

iserbia

VrsacPlus

ArchLAB

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

Cefix

ClickMan

parakvadvs

OpstinaVrsac

eVrsac

KulturniCentarVrsac

VrsacMOJKraj

PricajmoOTome

TOV

edukacija

VAK