Aleksandra Zarija

Aleksandra Zarija

Studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

subota, 07 mart 2015 13:02

Ljubav je (samo) hemija

Ljudi vole da razmišljaju o ljubavi na romantičan i poetičan način. Svog partnera doživljavamo kao srodnu dušu i čini se da nas je sama sudbina spojila. Zbog ljubavi su napisani najlepši stihovi, stvorena najveća umetnička dela, umiralo se i ubijalo zbog nje. Naravno, možemo i tako da gledamo na ljubav i zaljubljenost. Ali, hajde da sada romantičnu ljubav sagledamo sa naučne strane.

Kada za neki par kažete da između njih „postoji hemija” niste ni svesni koliko ste u pravu. Zaljubljenost i ljubav su biohemijski procesi koje je nauka u velikoj meri rasvetlila. I to objašnjenje ne umanjuje našu ljudskost, već samo dokazuje njeno postojanje.

Pre svega, istina je da muškarci i žene ne vole na isti način, da ne biraju partnera vođeni istim kriterijumima, a odgovor na pitanje zašto postoji toliko razlika je jednostavan – evolucija. Priroda je stvari udesila tako da obezbedi reprodukciju vrste. Žene svoj reproduktivni materijal (u vidu jedne jajne ćelije mesečno) moraju više da cene, stoga su i kriterijumi za izbor partnera strožiji. Ali, za razliku od većine drugih organizama, ljudi imaju i sposobnost da vole i da osnuju monogamnu vezu (mada ljudi nisu striktno monogamna vrsta). Razlog je jednostavan – bebe nisu sposobne da same brinu o sebi. Stoga je priroda „sredila” da roditelji ostanu zajedno dok potomak ne bude sposoban da se sam kreće, hrani, razume i sebi prilagodi okolinu. Priroda je unapredila nagon za reprodukcijom u nešto više od toga – u ljubav.

Uzmimo za primer čin poljupca koji je u stvari jedna vrsta skeniranja. Tokom ljubljenja, mozak procenjuje genetsku sličnost i tu važi pravilo „suprotnosti se privlače”. Pored toga, žena nesvesno skenira kakav je imuni sistem muškarca sa kojim se ljubi, čime proverava da li je on kandidat za zasnivanje porodice.

Helen Fišer, čuveni američki antropolog, svoju karijeru je posvetila proučavanju „romantične ljubavi”.

Ona izdvaja tri faze u razvoju ljubavi:

POŽUDA

Prvom fazom upravljaju polni hormoni: estrogen i testosteron. Tu su naravno i feromoni, koji su odgovorni za „ljubav na prvi miris”. Vizuelne karakteristike takođe utiču na pojavu požude, tako što muškarci traže karakteristke koje se vezuju za plodnost i mladost, dok žene obraćaju pažnju na snagu, zdravlje i sposobnost muškarca da brine o porodici. Ipak je prirodno što smo svi, manje ili više, površni.

PRIVLAČNOST

To je ona faza koja se često izjednačava sa pojmom zaljubljenosti. Ovde se uključuju neki novi hormoni.

Adrenalin - Srce brže kuca, dlanovi se znoje i imate osećaj da možete poleteti uz voljenu osobu.

Dopamin – Često mu tepaju „hormon sreće”. Zbog njega osećamo zadovoljstvo (slično kao i zavisnici od narkotika), ali i smanjenu potrebu za snom i hranom, a pažnja je preusmerena na objekat zadovoljstva.

Serotonin – Uključen je u mnoge procese u organizmu, a glavni je krivac zašto nam dragi/draga ne izlazi iz misli. Sličan nivo serotonina, manji u odnosu na normalan, imaju zaljubljene osobe i osobe sa opsesivno-kompulsivnim sindromom. Ipak, svi smo malo ludi kada smo zaljubljeni.

Za mnoge simptome zaljubljenosti i osećaja da smo na „sedmom nebu” odgovoran je prirodan amfetamin – feniletilamin (FEN). Ove prirodne droge ima i u čokoladi, pa je potpuno razumljivo zašto je svi toliko volimo. FEN utiče i na dodatno lučenje dopamina. Dejstvo FEN-a slabi posle 18 meseci do 4 godine i onda je na redu sledeća faza. Umesto FEN-a, endorfini struje našim organizmom. Nekim osobama, endorfini ne mogu zameniti osećaj koji stvara FEN, tako da ovi zavisnici od FEN-a ne ostaju dugo sa istim partnerom ili pored svog partnera imaju i paralelne veze koje im obezbeđuju dozu FEN-a za kojim žude.

VEZANOST

To je faza koja je ključna u dugim vezama i brakovima. Endorfini su supstance koje nam daju osećaj blagostanja i intimnosti. Stanje zaljubljenosti nije zdravo ako potraje, pa ga oksitocin i vazopresin potiskuju.

Oksitocin – hormon koji omogućava zbližavanje. Odgovoran je kako za majčinsko ponašanje, tako i za orgazam, maženje i empatiju. Smatra se da seksualnim odnosima par obezbeđuje sebi potrebnu dozu oksitocina, koji povećava osećaj bliskosti i još više nas „vezuje” za partnera.

Vazopresin – ovaj hormon ima, za sada nedovoljno poznat, uticaj na proces vezivanja između partnera. Kod muškaraca dovodi do povećanja agresivnosti prema drugim muškarcima i želje da „čuva svoje”.

Naučnici tvrde da ljubav u dugim vezama i brakovima može trajati sve dok se ubrizgava potrebna doza romantike i zaljubljenosti. Dopamin i FEN se mogu isprovocirati tako što ćemo nastaviti da sa partnerom radimo nove stvari, bio to izlazak sa društvom, degustiranje neke nove poslastice ili skakanje padobranom.

 

Ljubav pokreće lavinu pozitivnih supstanci koje dovode do optimizma, lepog raspoloženja, ali i pomaže očuvanje opšteg fizičkog i psihičkog zdravlja. Zaljubljena osoba „sija”.

Zato joj, u suštini, nije ni potrebna hemijska reakcija da opiše njeno stanje.

Dovoljan je taj osećaj.

Izvor: portalmladi.com

Novi Sad – Univerzitet u Novom Sadu ima pamet, ali i hroničnu nestašicu preko potrebnog prostora. Dr Vesna Bengin-Crnojević, trenutno najpoznatija naučnica u Srbiji koja je ime naše zemlje pronela kao požar prošlog petka kroz naučne krugove Evropske unije, sa pet asistenata deli kabinet od devet kvadrata i zadovoljna je zbog toga. Zahvaljujući njoj, Srbija je jedina zemlja van EU koja ima Timing projekat u okviru programa „Horizont 2020”.

Ona tu čast deli sa svojim suprugom, profesorom Vladimirom Crnojevićem, sa kojim je osnovala istraživački centar pod nazivom „Biosens” (BioSense), čiji će naučnici praviti komponente čak i za svemirsku sondu koja će krenuti ka Jupiteru 2022. godine.

Novinari su imali prilike da u okviru programa Centra za promociju nauke „Horizont četvrtkom” obiđu ove naučnike u centru koji se nalazi na trećem spratu Rektorata (Centralne zgrade) Univerziteta u Novom Sadu, koji od momenta kada se prođe kroz vrata podseća na unutrašnjost svemirskog broda po tehnološkim čudima koji se u njemu nalaze.

Profesorka Vesna kaže da nam na ovoj laboratoriji zavide kolege sa univerziteta u Beču i Atini i naglašava da je ovo dokaz da se sve može postići čak i u velikoj besparici, zahvaljujući znanju i upornosti konkurisanja za evropske projekte. Ovaj uspešan tim je do sada dobio 27 međunarodnih projekata, a najsjajnija zvezda na srpskom naučnom nebu je projekat ANTARES, koji je prošlog petka osvojio sredstva Timing programa u okviru „Horizonta 2020”.

Od 169 predloženih projekata za ova sredstva, finansiranje je dobilo dvadeset iz svih delova Evrope, a među njima se prvi put našao i konzorcijum sa Univerzitetom u Novom Sadu na čelu. Cilj ANTARES-a je da postojeći Centar „Biosens” pretvori u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede i bezbednosti hrane. Predloženi budžet iznosi 433.000 evra u prvoj i 29 miliona evra u drugoj fazi.

U centru trenutno radi šest naučnoistraživačkih grupa, među kojima su one za nano i mikroelektroniku, komunikacije, robotiku i mehatroniku, slatkovodnu ekologiju…

– Obično se u jednoj laboratoriji koristi jedna tehnologija, a mi smo odlučili da idemo po ugledu na Stanford i napravimo laboratoriju koja ima što više tehnologija, jer želimo da rešavamo jako teške naučne izazove – objašnjava dr Bengin-Crnojević.

Ona nas uvodi u prostoriju koja je čista poput operacione sale, a potom i u laboratoriju za optička merenja, takozvanu mračnu sobu u kojoj se gasi svetlo prilikom eksperimenata. Sve najviše zanima „čista soba” kojoj, nažalost, nema pristupa, osim pogleda kroz staklena vrata, a koja je čistija i od operacione sale.

Ovde se slažu slojevi atoma jedni na druge i zrnce prašine bi bilo jednako ulasku slona u staklarsku radnju – jednostavno objašnjava ova naučnica. Novinari mogu da provire samo u predsoblje „čiste sobe”, gde naučnici stavljaju kapu, oblače mantil i nazuvaju kaljače. Za svaki slučaj i pod je lepljiv, kako bi se sa cipela dodatno pokupila sva nečistoća pre presvlačenja.

– Čitava priča je počela pre osam godina, kada se nas troje mladih doktora nauka zapitalo šta bi mogli da uradimo sa tim velikim znanjem koji smo dobili, a da opet napravimo promene u životu običnog čoveka. Pogledali smo okolo – videli ravnicu i odlučili da se fokusiramo na poljoprivredu. Naš tim danas ima 68 istraživača, od kojih su 28 doktori nauka, a 11 je došlo u Novi Sad iz inostranstva sa svojim porodicama. Prosek godina starosti naših istraživača je 33 – priča za „Politiku” dr Vesna Bengin-Crnojević.

Vršilac dužnosti rektora Univerziteta u Novom Sadu profesor dr Radovan Pejanović kaže da je ovo priznanje za čitav univerzitet i posledica dugogodišnjeg, ozbiljnog rada i podsticanja nastavnika da učestvuju u međunarodnoj naučnoj utakmici.

– Sve je počelo kada smo bili domaćini Dunavske rektorske konferencije, na kojoj smo pokazali svoje naučne potencijale i Evropu upoznali sa našom naukom. Nadamo se da će ovakvih priznanja biti još, jer kreće nova tura projekata – objašnjava rektor Pejanović.

I dr Aleksandar Belić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete a nekadašnji direktor Instituta za fiziku, kaže da je ovo dokaz da naučnici moraju što više da predlažu projekte.

– Pretpostavka je da srpski naučni potencijal godišnje može da povuče jednaka sredstva iz evropskih projekata, kao i iz domaćeg budžeta, ali je problem nedostatak znanja kako da se tim konkursima pristupa, kao i nedostatak pokušaja – objašnjava dr Belić.

Osim što se srpska nauka velikim slovima ucrtala u evropske naučne krugove, što je u četvrtak potvrdila i Evropska svemirska agencija svojim „pozivom za Jupiter”, ova ekipa vrhunskih naučnika je uspela i da okrene tok odliva mozgova.

Izvor: politika.rs 

utorak, 03 mart 2015 11:10

Najluđi predmeti sa stranih fakulteta

Širom sveta na univerzitetima su počeli da se pojavljuju predmeti za koje nikako ne biste pomislili da im je mesto na fakultetu. Ovo su samo neki od najbizarnijih

1. Simpsonovi i filozofija
Ako volite ovu seriju i želeli biste da je tumačite uz literaturu Ničea, Platona i ostale ekipe filozofa ovo je predmet za vas. Da li je kosa od Mardž zapravo simbol degradacije društva ili Homerovo “d’oh” može da se poveže sa egzistencijalizmom… Dosta, zbunili smo se.

2. Dejvid Bekam
Ako ste student jednog fakulteta za sport i medije u Velikoj Britaniji možete učiti o evoluciji frizure Dejvida Bekama, statusu njegovog braka ili ga istraživati kao objekt požude. Je l’ ima neko skripte?

3. Studije zombija
Na ovom premetu možete pisati scenarije za horor filmove, pripremati se za zombi apokalipsu i crtati storibord za vaš idealan zombi film. Zombastično.

4. Lejdi Gaga i sociologija slave
Prirodnim tokom sa zombija na Lejdi Gagu. Studenti na ovom predmetu izučavaju kako je Gaga za jako kratko vreme postala jedna od najvećih zvezda današnjice, kako manipuliše medijima…

5. Studije gojaznosti
I mi smo mislili da se na ovom predmetu jede tokom svih predavanja ali zapravo se izučava koncept gojaznosti i kako se ove osobe prikazuju u popularnoj kulturi, kroz filmove i literaturu.
Dok ovakvi predmeti ne postanu praksa na našim fakultetima ostaju nam oni regularni

Dok ovakvi predmeti ne postanu praksa na našim fakultetima ostaju nam oni regularni, a sve o njima možete saznati na predstojećem 12. Sajmu obrazovanja EDUfair 2015, koji će se održati 6. i 7. marta u hotelu Crowne Plaza na Novom Beogradu. Moći ćete na jednom mestu da stupite u kontakt sa preko 80 fakulteta iz zemlje i inostranstva, kao i da učestvujete u radionicama. Država počasni gost je Austrija, koja će srpskim studentima predstaviti mogućnosti studiranja na austrijskim univerzitetima. Za besplatan ulaz potrebna je registracija, a pratite i Facebook stranicu za više informacija.

Izvor: najstudent.com

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Rumunije, Direkcija za javnu diplomatiju, kulturnu i naučnu međunarodnu saradnju, posredstvom Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, ponudila je zainteresovanim kandidatima iz Srbije stipendije za akademsku 2015/2016. godinu.
 
Metodologija konkurisanja koju kandidati moraju da ispunjavaju precizno su navedeni na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rumunije, http://www.mae.ro/node/1794  na rumunskom jeziku.
 
Informacija na engleskom jeziku dostupna je na sajtu: http://www.mae.ro/en/node/10251.
 
Prijave se podnose Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije koje prosleđuje dokumentaciju rumunskoj strani posredstvom Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.
 
Krajnji rok za prijavu je 1. mart 2015. godine.
 
Izvor: najstudent.com
ponedeljak, 23 februar 2015 11:49

Lisabon te čeka: prijavi se za mladog inovatora

Da li imaš ideju kako da pomogneš mladima u svojoj zajednici da dođu do posla? Da li veruješ da zaista postoji posao za tebe u kome možeš da ostvariš svoje ideje i pri tome pomogneš svojoj okolini?
 
Ako je tvoj odgovor da, onda je ovo poziv za tebe!
 
Evropski omladinski centar veruje da Evropska omladinska kartica može povezivati mlade ljude i njihove ideje u kompleksnom svetu rada. Želimo da čujemo šta je tvoja ideja, jer ona može biti postati sjajan biznis plan i tvoj stvarni posao!
 
Pošalji nam opis svoje vizije i postani deo evropskog projekta pod nazivom “Mobility in the Mind”. Izabrani mladi inovatori će dobiti podršku kroz savetovanje, obuke za nove veštine koje će ti pomoći da svoju viziju pretvoriš u konkretan biznis plan. Upoznaćeš mlade inovatore iz drugih zemalja Evrope, sresti inspirišuće preduzetnike i poslodavce, postaćeš deo vršnjačke grupe koja će biti sa tobom tokom celog ovog preduzetničkog puta.
 
Evropski omladinski centar će, zajedno sa Evropskom asocijacijom omladinskih kartica, prezentovati tvoje inovativne ideje u zajednici od 5 miliona korisnika Evropske omladinske kartice širom Evrope!
 
Zainteresovan/a? Prvo, informiši se šta je tačno socijalno preduzetništvo: www.sens.rs/socijalno-preduzetnistvo.
 
Zatim, sve što treba da uradiš je da nam do 25.02. na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pošalješ sledeće, na engleskom jeziku:
 
  • Ideju/viziju nekog socijalnog preduzetnika ili socijalne inovacije koja bi mogla da bude tvoj željeni posao? (1 strana)
  • Kakve vrste mogućnosti i beneficija Evropska omladinska kartica može da obezbedi mladima kao što si ti, kao podršku za ulazak u svet rada? (1 strana)
  • Kreativan CV koji prezentuje ono što si ti, odakle dolaziš i čime si se bavio/la do sada, kao i šta želiš od svog života (oblik kreativnog izražavanja ovde prepuštamo tebi, važno je da ne šalješ standardan CV).
Na osnovu poslatih prijava, EYCA će izabrati 20 mladih inovatora iz 5 evropskih zemalja, koji će postati deo evropskog projekta “Mobility in the Mind”. Srbiju će predstavljati 4 mlada inovatora.
 
Izabrani inovatori treba da budu spremni da svoje EYCA putovanje započnu već u martu, jer se od 17. do 20. marta u Lisabonu održava simpozijum koji će okupiti svih 20 mladih inovatora i omogućiti im početak zajedničkog rada na predloženoj ideji!
Projekat Beogradski dani inženjera - EBEC Beograd (eng. European BEST Engineering Competition) ima za cilj da studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta Univerziteta u Beogradu, pruži mogućnost da iskažu svoje veštine i sposobnosti učestvujući na lokalnom inženjerskom takmičenju u dve kategorije - Timskom dizajnu i Studiji slučaja. Osmi put zaredom, u organizaciji Udruženja studenata tehnike BEST Beograd, održaće se na Tehnološko-metalurškom i Mašinskom fakultetu, od 12. do 16. marta.
 
„Smatram da „Beogradski dani inženjera - EBEC Beograd“ pružaju izvanrednu priliku mladim kolegama da primene svoja znanja u realnom okruženju i da pokažu svoje sposobnosti. To je sjajna mogućnost da osete izazove profesije koju su odabrali. Značaj ovog projekta se ogleda i u povezivanju mladih stručnjaka sa predstavnicima domaće privrede, podstičući njihovo zaposlenje u Srbiji” kaže prof. dr. Ivanka Popović, prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu.
 
Pobednici lokalnog nivoa, kvalifikovaće se za učešće na regionalnom EBEC Balkan takmičenju (eng. Balkan Regional Engineering Competition) koje se ove godine održava u Beogradu, od 7-11. maja. Studenti koji osvoje prvo mesto u ovoj rundi, odlaze na finalno evropsko inženjersko takmičenje koje će se održati u Portu.
 
Prošlogodišnji pobednici timskog dizajna Beogradskih dana inženjera su na regionalnom takmičenju u Nišu osvojili prvo, a zatim u Rigi, na finalnom takmičenju, treće mesto.
 
Timski dizajn (Team Design) predstavlja najkreativniju vrstu nadmetanja koje podrazumeva rešavanje problema konstruisanjem i dizajniranjem specifične naprave sa zadatom funkcijom poput: dizalice, katapulta, letelice, mosta ili muzičkog instrumenta. Na ovaj način, studenti će pokazati svoju kreativnost, tehničko znanje, sposobnost za rad u timu, kao i druge osobine koje treba da krase mladog inženjera.
 
Studija slučaja (Case Study) se odnosi na rešavanje tehničko-menadžerskog problema, koje zadaje kompanija određene inženjerske struke. U ovoj kategoriji, studenti će predstaviti svoja rešenja i tako testirati prezentacione sposobnosti i stečena znanja.
 
U okviru Beogradskih dana inženjera, organizovaće se Open Space Tehnology interaktivne radionice, gde će studenti imati priliku da diskutuju sa predstavnicima kompanija i rade na rešavanju aktuelnih problema sa kojima se kompanije danas suočavaju.
 
Početak prijava 16. februara! Za više informacija o događaju i načinu prijavljivanja posetite sajt www.best.rs/ebec-beograd ili facebook stranicu EBEC Beograd - Beogradski Dani Inženjera. Ulaz slobodan!
 
Izvor: najstudent.com
Kako izabrati odgovarajući fakultet, šta nude domaći, a šta strani univerziteti, da li je privatni ili državni fakultet za vas, na ova i na mnoga druga pitanja budući akademci će dobiti odgovor na dvanaestom međunarodnom sajmu obrazovanja EDUfair™ 2015. Tradicionalni sajam obrazovanja, pod sloganom „A šta ćeš ti da studiraš?“, održaće se 6. i 7. marta u hotelu Crowne Plaza (ex Continental) na Novom Beogradu.
 
EDUfair™ namenjen je maturantima koji žele da nastave svoje školovanje, studentima koje interesuju master studije i stipendije, ali i visokoškolskim institucijama koje mogu da predstave svoje studije i programe. Više informacija o sajmu obrazovanja možete pronaći na sajtu www.edufair.rs.
 
Na sajmu EDUfair™ 2015, preko 80 domaćih i inostranih fakulteta i visokih škola iz 15 zemlja predstaviće svoje studijske programe, i posetiocima će olakšati i ukazati na veliki izbor i mogućnosti koje imaju pri biranju njihovog daljeg školovanja i budućih karijera. EDUfair™ je godinama verni partner i savetnik za preko 5.000 mladih ljudi koji posete sajam.
 
Zemlja počasni gost biće Austrija, koja je u saradnji sa Ministarstvom prosvete nauke i tehnološkog razvoja omogućila održavanje ovogodišnjeg sajma. Svečanom otvaranju, 6. marta, sa početkom u 12 sati, prisustvovaće i rektori, dekani, ugledni profesori i drugi predstavnici akademske zajednice.
 
Sajam je svoj kreativni duh obogatio i proširio besplatnim radionicama namenjenim učenicima i profesorima: “Brzo čitanje”, “Brilijantno učenje”, ”Neverbalna komunikacija”, “Kako aplicirati za stipendiju”, “Studentske vize” i mnogim drugim korisnim radionicama.
 
Sve informacije možete pronaći na zvaničnom sajtu sajma www.edufair.rs, kao i na Facebook stranici www.facebook.com/edufairbeograd.
 
Izvor: najstudent.com
subota, 14 februar 2015 12:58

Zašto Google ne traži najbolje studente?

U Google-u već godinama analiziraju ko postiže uspeh u ovoj kompaniji, koja je napustila politiku zapošljavanja studenata sa najboljim prosekom, sa najboljih univerziteta, kao i kviz pitanja na intervjuima za posao.  
 
U intervjuu za The New York Times, šef odeljenja za zapošljavanje u Google-u, Laszlo Bock, izneo je detaljno šta ova kompanija traži od kandidata. Sve manje su to fakultetske diplome.
 
Diplomcima najboljih univerziteta može nedostajati “intelektualne skromnosti”
 
Megan McArdle je nedavno utvrdio da pisci imaju kreativne blokade  “jer su dobili previše petica na časovima maternjeg jezika.” Uspešni mladi diplomci naučeni su da se oslanjaju na talenat, što ih spriečava da dostojanstveno podnesu poraz.
 
Google od svojih zaposlenih traži sposobnost da uzmaknu i prigrle ideje drugih ljudi kada su bolje od njihovih. “To je intelektualna skromnost”. Bez skromnosti, niste sposobni da učite,” kaže Bock. “Uspešni, pametni ljudi retko doživljavaju poraze, tako da ne znaju šta se iz poraza može naučiti.”
 
Takvi ljudi loše reaguju na poraz, kaže Bock:
 
“Oni čine kardinalnu grešku pripisivanja zasluga, pa ako se nešto dobro desi, misle ‘to je zato što sam genije’. Ako se nešto loše desi, ‘to je zato što je neko idiot’ ili ‘nisam dobio potrebne resurse’ ili se ‘tržište preselilo’… Ono što smo uvideli jeste da će ljudi koji su kod nas najuspešniji, koje želimo zaposliti, žestoko braniti svoj stav. Pucaće iz svih oružja. Biće ziloti u borbi za svoj stav. Ali ako vi onda kažete, ‘evo nove činjenice’, oni će reći, ‘Oh, pa, to onda menja stvar, u pravu si’.”
 
Ljudi koji su uspešni bez fakulteta često su najizuzetniji
 
Talenat se nalazi na toliko mnogo mesta da menadžeri za zapošljavanje koji se uzdaju u samo nekoliko univerziteta propuštaju mnogo. Bock kaže:
 
“Kada uzmete u obzir i ljude koji ne studiraju i koji sami se probijaju u svetu, to su izuzetni ljudi. I mi treba da uradimo sve da pronađemo te ljude.”
 
Mnogi fakulteti ne održe svoje obećanje, kaže Bock, jer generišu ogromne studentske dugove, a zauzvrat ne nauče studente ono što im je najkorisnije. To je samo “produžena adolescencija”, kaže on.
 
Sposobnost učenja je važnija od koeficijenta inteligencije
 
Akademski uspeh nije uvek znak da ste sposobni za neki posao. Bock je ranije kazao da fakultet može predstavljati “veštačko okruženje” koje uslovljava jednu vrstu razmišljanja. Koeficijent inteligencije je manje vrijedan od učenja u hodu, kaže Bock:
 
“Za svaki posao, međutim, prva stvar koju tražimo je opšta kognitivna sposobnost, a ne IQ. To je sposobnost učenja. To je sposobnost da obrađujete informacije u hodu. To je sposobnost da povezujete različite deliće informacija. Mi to ocenjujemo pomoću strukturisanih bihevioralnih intervjua.”
 
Kod bihevioralnih intervjua, za razliku od onih u kojima pitaju ljude da izračunaju koliko teniskih loptica stane na teniski teren, mogu vas pitati kako ste reagovali na neki naročito težak problem u prošlosti. Oni takođe mogu pomoći da se pronađu ljudi koji se uklapaju u našu definiciju liderstva. Tu se ne radi o tituli predsednika razreda u školi ili nekoj drugoj impresivnoj tituli koju su ranije imali, već o sposobnosti da uskoče i budu vođe kada je potrebno.
 
Izvor: najstudent.com
nedelja, 01 februar 2015 17:03

Zašto mladi u Srbiji upisuju fakultet?

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najveće šanse na tržištu rada imaju inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama...

Budući studenti pri odabiru fakulteta imaju različite kriterijume. Za neke je najbitnije da studiraju ono što ih interesuje, drugi žele da izaberu profesiju koja vodi do dobro plaćenog posla, dok na neke najviše utiče mišljenje roditelja i prijatelja. Ima i onih studenata kojima nije važno koju fakultetsku diplomu će imati, sve dok imaju neku.

Rezultati istraživanja koje je sproveo portal edukacija.rs, a u kome je učestvovalo 1.069 studenata-ispitanika, otkrili su glavne motivatore kao odgovor na pitanje „Zašto ste se odlučili za smer koji studirate?”.

Više od polovine studenata (54%) je smer izabralo zbog toga što vole određenu oblast, dok je gotovo izjednačen broj onih koji su obrazovanje birali na osnovu visokih plata koje se vezuju za izabranu profesiju (20%) i onih koji nisu znali šta bi drugo upisali (19%). Najmanje je studenata (7%) kod kojih je u izboru studijskog programa presudio uticaj roditelja i prijatelja.

Koliko se razlikuju motivi najbolje pokazuju lični primeri pojedinaca. Evo šta o izboru fakulteta kaže Tihomir, student Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu:

„Ekonomski fakultet sam upisao jer sam završio srednju ekonomsku, za koju sam imao dovoljno bodova nakon osnovne škole, pa je to osnovni razlog. Mislim da sam vremenom zavoleo ovu profesiju i jednostavno nisam znao šta drugo da upišem, jer mi je za spremanje prijemnog iz neke druge oblasti trebalo dosta vremena. Bilo mi je jednostavnije da nastavim u istom pravcu i da se onda, nadam se, i bavim ovom profesijom. U svakom slučaju, bilo mi je najbitnije da upišem nešto i da steknem diplomu fakulteta, a Ekonomski fakultet je bio logičan nastavak mog školovanja, bar ja tako mislim.”

S druge strane, Zorana, studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, vodi se sasvim drugim principima. O svom izboru kaže:

„Studiram novinarstvo zato što želim da se bavim tim poslom, to je ono što volim i što želim da radim ceo život. Odavno mi je poznato da ova profesija nije jedna od najplaćenijih, ali to mi svakako nije ni bitno.“

Naravno, ima i predomišljanja i odustajanja. Aleksandar, student arhitekture u Beogradu planira da na pola puta do diplome promeni fakultet:

„Studiram arhitekturu jer sam odrastao uz ideju da ću, kao i moji roditelji, biti arhitekta i da ću se isključivo time baviti. Svestan sam da je to dobra profesija, pa sam mislio da će mi biti lakše da po završetku nađem posao, jer mi u tome mogu pomoći roditelji. Međutim, sada kada sam na polovini studiranja, tražim način da se prebacim na drugi fakultet, jer nisam siguran da ću završiti arhitekturu. Sada shvatam da je to ipak bila pogrešna odluka, ali možda još nije kasno da pronađem način da se bavim nekim drugim poslom u životu. “

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najveće šanse na tržištu rada imaju inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari sa odgovarajućim specijalizacijama, kao i stručnjaci za finansije.

Izvor: edukacija.rs

sreda, 28 januar 2015 15:01

Novi tip selfija - iznenađenje

Taman kad smo pomislili da će selfijima doći kraj! Izmišljena je nova zanimacija koja će preplaviti društvene mreže, selfi iznenađenja. Moda se menja iz dana u dan, pa tako i “internet” moda odnosno trendovi koje mladi prate i koji su naizostavni deo “života” na internetu.
 
Selfiji nisu ništa novo, ali trendovi na društvenim mrežama diktiraju promene i u sferi popularnog fotografisanja. Vreme “pućenja” i “pačijih kljunova”, grupnih selfija i photobomb-a je prošlo, pozdravite novi trend selfija sa razrogačenim očima i otvorenim ustima, jer sada se traži izgled iznenađenja!
 
Ukoliko niste do sad napravili ovakav selfi požurite jer su selfiji iznenađenja već preplavili društvene mreže. Iznenadila vas je frizura, odevna kombinacija, situacija u prevozu, kafa u kafiću… Iznenadila vas je ova vest? Svašta novo ćemo još videti!
 
Izvor: studentskizivot.com

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

TOV

ArchLAB

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

iserbia

PricajmoOTome

edukacija

Cefix

OklagijaRS

OpstinaVrsac

VrsacMOJKraj

eVrsac

ClickMan

VrsacPlus

KulturniCentarVrsac

parakvadvs