Marija Novaković

Marija Novaković

ponedeljak, 27 mart 2017 10:23

Svetski dan pozorišta

Svetski dan pozorišta, tradicionalno se obeležava svake godine 27. marta. Čitanjem poruka, istaknutih pozorišnih radnika, javnost se podseća na veličinu umentosti i njenu snagu. 
 
Svetski dan pozorišta – kako je sve počelo?
 
Još od 1962. godine, na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI), kao svetski dan pozorišta izabran je 27. mart. Prvi put, ovaj praznik je obeležen u Helsinkiju. Nakon toga, na deveton ITI kongresu, u Beču, iste godine, tadašnji predsednik Arvi Kivimaa je predložio da se proslavlja Svetski dan pozorišta čija je ideja u buduće i prihvaćena. Pozorišta ovaj praznik obeležavaju individualno ili sa ostalim pozorištima u saradnji, organizujući razne pozorišne manifestacije. 
Na taj dan se u pozorištima širom sveta, pre početka i otvaranja pozorišne scene, čita tradicionalna međunaroda poruka. Ovu poruku, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog udela. Poruka se prevodi na više od 20 jezika i čita se širom sveta. Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto, francuski režiser, romanopisac i pesnik. Ove godine to je učinila pozorišna i filmska francuska glumica Isabel Iper. A poruka u celosti glasi: 
 
Evo dakle, već 55 godina da se svake godine u proleće održava Svetski dan pozorišta. Jedan dan, odnosno 24 časa koji počinju tamo negde u pozorištu NO i Bunraku, zatim prolaze kroz Pekinšku operu i Kathakali, zadržavaju se između Grčke i Skandinavije, od Eshila do Ibzena, od Sofokla do Strindberga, Između Engleske i Italije, od Sare Kejn do Pindela, i Francuske, između ostalih, u kojoj se nalazimo i u kojoj je Pariz ipak svetski grad koji prima najviše stranih ansambala. 
 
Potom nas naših 24 časa vode od Francuske u Rusiju, od Rasina i Molijera do Čehova, onda prolaze Atlantik da bi završili u nekom kalifornijskom kampusu gde mladi ljudi možda ponovo izmišljaju pozorište. Jer pozorište se uvek ponovo rađa iz svog pepela.
 
Ono je samo konvencija koju neumorno treba rušiti. Tako ono ostaje živo. Pozorite ima bujan život koji izaziva prostor i vreme, najsavremeniji komadi hrane se prošlim vekovima, najklasičniji repertoari postaju moderni svaki put kad se ponovo postave.
Svetski dan pozorišta svakako nije dan u običnom smislu naših svakodnevnih života.
 
On ponovo oživljava jedan ogroman prostor prostor – vreme, a da bi se govorilo o prostor – vremenu htela bih da prizovem jednog francuskog dramaturga, toliko genijalnog koliko diskretnog, Žana Tardjea. Što se tiče prostora, on pita ,,koji je naduži put od jedne tačke do druge..“ Što se tiče vremena on sugeriše da se u desetinkama izmeri vreme koje je potrebno da se izgovori reč ,,večnost“. Za prostor – vreme on kaže i ovo: ,,Odredite u svom duhu, pre nego što zaspite, bilo koje dve tačke u prostoru i izračunajte vreme koje je potrebno, u snu, da odete od jedne do druge.“ Zadržaću reč ,,u snu“. Reklo bi se da su se Žan Tardje i Bob Vilson sreli. Naš svetski dan pozorišta možemo takođe da rezimiramo sećajući se Semjuela Beketa čija Vini u svom žustrom stilu kaže: ,,Oh, kakav bi ovo lep dan bio.“ Razmišljajući o poruci koju imam čast da izgovorim, setila sam se svih tih snova iz svih tih scena. Stoga, ja ne dolazim sama u ovu salu UNSECO, svi likovi koje sam glumila na sceni prate me, uloge za koje se čini da ih napuštamo kad se završi predstava ali koje vode u vama neki podzemni život, spremne da pomognu ili unište uloge koje dolaze za njima: Fedra Araminta, Orlando, Hedra Gabler, Medeja, Mertej, Blanš Diboa...Prate me i svi likovi koje sam volela i kojima sam aplaudirala kao gledateljka. I tu pripadam celom svetu. Ja sam Grkinja, Afrikanka, Sirijka, Venecijanka, Ruskinja, Brazilka, Persijka, Rumunka, Japanka, Marseljka, Njujorčanka, Filipinka, Argentinka, Norvežanka, Koreanka, Nemica, Austirjanka, Engleskinja, zaista ceo svet. Prava mondijalizacija je u tome.
 
Godine 1964. povodom ovog Dana pozorišta, Lorens Olivije najavio je da je, posle više od jednog veka borbe, u Engleskoj konačno stvoreno nacionalno pozorište za koje je on želeo da bude i međunarodno pozorište, bar po svom repertoaru. Vrlo dobro je znao da Šekspir pripada svima na svetu.
 
Bilo mi je drago kada sam saznala da je prva poruka za Svetski dan pozorišta 1962. godine bila poverena Žanu Koktou, a punim pravom, budući da je on, zar ne, autor jednog ,,putovanja oko sveta za 80 dana“. Ja sam svet obišla drugačije, učinila sam to kroz 80 predstava ili 80 filmova. Kažem i filmova, jer ne pravim nikakvu razliku između igranja u pozorištu i igranja na filmu, što iznenadi svaki put kad to kažem, ali tačno je, tako je. Nikakva razlika.
 
Govoreći ovde, ja nsam ja, ja nisam glumica, ja sam samo jedna od brojnih ličnosti zahvaljujući kojima pozorište nastavlja da postoji. To je pomalo naša dužnost. I naša potreba. Kako da kažem: Ne postoji pozorište zbog nas, pre će biti da mi postojimo zahvaljuući njemu. Pozorište je vrlo snažno, otporno, ono preživljava sve, ratove, cenzure, manjak novca. Dovoljno je reći ,,dekor je prazna scena neke neodređene epohe“ i pustiti glumca da uđe. Ili glumicu. Šta će on učiniti? Šta će reći? Hoće li oni razgovarati? Publika čeka, saznaće, publika bez koje nema pozorišta, nemojmo to nikada zaboraviti. Jedna osoba u publici je publika. Ali ipak ne previše praznih sedišta! Osim kod Joneska...na kraju Starica kaže: ,,Da, da, umiremo u punoj slavi...Umiremo da bismo ušli u legendu...Bar ćemo imati ulicu koja će nostiti naše ime...
 
Svetski dan pozorišta postoji 55 godina. Za 55 godina ja sam osma žena koju su zamolili da izgovori poruku, konačno, ne znam da li je reč ,,poruka“ odgovarajuća. Moji prethodnici (muški rok se nameće!) govore o pozorištu mašte, slobode, porekla, govorili su o multikulturnom, lepoti, pitanjima bez odgovora...Godine 2013, dakle samo pre četiri godine, Dario Fo kaže: ,,Jedino rešenje za krizu jeste nada da će se protiv nas, a pre svega protiv mladih koji žele da prigrle umetnost pozorišta, organizovati velika hajka: i da će jedan novi naraštaj glumaca, iz ovako nametnutih okolnosti, izvući nezamislivu dobrobit za jedno novo porozište.“ Nezamisliva dobrobit je lepa formulacija dostojna da se nađe u nekom političkom programu, ne?...budući da sam mu Parizu, i to pred skorašnje predsedničke izbore, predlažem onima koji izgleda žele da nama vladaju da paze na nezamislive dobrobiti koje donosi pozorište. Samo bez hajke!
 
Pozorište je za mene drugi, ono je dijalog, odsustvo mržnje. Prijateljstvo među narodima, ne znam tačno šta to znači, ali verujem u zajednicu, u prijateljstvo gledalaca i glumaca, u zajedništvo svih onih koje pozorište okuplja, onih koji ga pišu, onih koji ga prevode, onih koji ga osvetljavaju, oblače, dekorišu, onih koji ga tumače, onih koji se njime bave, onih koji u njega idu. Pozorište nas štiti, pruža nam zaklon...Verujem da nas voli...onoliko koliko mi volimo njega...Sećam se jednog reditelja starog kova koji je pre podizanja zavese, iza kulisa, svako veče govorio čvrstim glasom: ,,Mesta za pozorište!“ Biće to reč za kraj.
 
 
ponedeljak, 06 mart 2017 15:47

Povodom 8. marta ,,Zona Zamfirova"

Povodom Međunarodnog dana žena, odigraće se pozorišna predstava ,,Zona Zamfirova“, Stevana Sremca. Predstava će se održati 11. marta u amfiteatru Univerziteta u Novom Sadu u zgradi Rektorata sa početkom u 19:00h. 
 
I ove, kao i prošle godine, Savez studenata Filozofskog fakulteta, u saradnji sa odsekom za srpsku književnost i jezik, organizuje pozorišnu predstavu ,,Zona Zamfirova“ Stevana Sremca u izvođenju Omladinskog pozorišta ,,Vožd“ iz Mišara (kod Šapca). Specijalan gost biće prof. dr Ljiljana Pešikan – Ljuštanović koja će posetioce pre početka predstave upoznati sa životom, ali i ostalim delima Stevana Sremca. Ova kulturna manifetsacija biće i humanitarnog karaktera, u saradnji sa NURDOR (Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka), prikupljaće se pomoć u vidu dobrovoljnog priloga za izgradnju novog dečijeg hemato – onkološkog odeljenja. 
 
Svi zainteresovani, besplatne karte mogu preuzeti u prostoriji Saveza studenata (P12) svakog radnog dana od 11:00 do 14:00h. Broj mesta je ograničen.
 
petak, 03 mart 2017 15:20

Pozorište nije bauk!

Pozorište je oduvek predstavljalo jedan vid obrazovanja i širenje tradicije i kulture. Još u vreme drevnih civilizacija bilo je prisutno u obliku plesa. Pozorište nije bilo samo mesto gde su gledaoci mogli da uživaju u aktuelnim predstavama već i mesto gde se diskutovalo o politici i gde su se održavali festivali. Na taj način se širila kultura i tradicija jednog naroda. Danas, pozorište nije aktuelno u velikoj meri, naročito ne kod mladih, a tradicija i kultura se zapostavljaju. Kultura se smatra jednom od osnovnih dimenzija svakog društva, ali u današnjem vremenu tu dimenziju je jako teško očuvati posebno kada mladi ne pridaju nikakav značaj tome. Na taj način, pozorište kao centar kulturnih dešavanja, se bori sa sadašnjim sistemima vrednosti. Pozorišne predstave koje su ranije bile zabranjene od strane vlasti takođe ukazuju na to koliko je pozorište kao epicentar kulture trpelo od strane ,,razorenog društva“.   
Možda mladi ne posećuju pozorište ili se čini da kultura ne utiče na mlade, ali budući akademski građani spremni su da sa drugima podele svoje mišljenje o kulturi i pozorištu:
 
Ninoslav Dragić, student farmacije, Beograd
Studenati odlaze na kulturne manifestacije, uglavnom, kada se ne plaća, ali to nije zadovoljavajuća poseta. Isti slučaj je i sa pozorištem. Veoma mali broj budućih akademaca provodi vreme u pozorištu ili na nekom drugom kulturnom dešavanju. Smatraju da je vreme utrošeno na izlaske, kafiće ili možda šetnju, bolji izbor nego odlazak u pozorište. Ima mnogo studenata koji nemaju naviku da odlaze u pozorište, ali ono nudi velike mogućnosti. Ograničavajući faktor za nas, koji volimo da posetimo takva mesta,  jeste budžet, mada uvek postoje pozorišni popusti, koje studenti mogu da iskoriste i slobodno vreme provedu kvalitetnije.
 
Jelena Mirić, student žurnalistike, Novi Sad
Živimo u vremenu kada je svima svaki dinar važan, pa tako i studentima. Nemaju svi sredstva da odvajaju za karte, ali to nije opravdanje što studenti sve manje posećuju kulturne manifestacije i pozorište. Važnu ulogu u kulturnom obrazovanju današnje omladine imaju  roditelji, ali i profesori, koji treba da ih podstiču kulturno uzdizanje mladih. Smatram da je pozorište veoma značajan aspekt u životu svakog od nas, jer ono predstavlja i čuvanje tradicije, jer se često prikazuju čuvena dela. Takođe, širi znanje i automatski ako je predstava bila dobra, u smislu da se mladima svidela, možda će je potražiti u pisanom obliku i, naravno, povećati broj kupljenog tiraža knjiga. Smatram da nije veliki problem u mladima, koliko ih sputavaju ,,studentski budzet“ i sama navika da ne odlaze na takva mesta.
 
Bojan Bokan, student medicine, Novi Sad
Ne posećujem pozorište. Prvenstveno nisam zadovoljan repertoarom, ali ni glumačkim sposobnostima glumaca amatera. Smatram da vreme mogu da utrošim na bolji način, a kultura i obrazovanje se ne stiču samo odlaskom u pozorište. Naravno, imam prijatelje kojima odlazak na takva mesta predstavlja uživanje, ali meni to ne čini zadovoljstvo. 
 
Vuk Petrović, student prava, Beograd
Mislim da pozorište sve više gubi uticaj, koje je imalo na mlade ljude, najviše studente. Razloga za to svakako da ima više. Nije toliko problem u  pozorištima i stanju u kulturi u našoj zemlji, koliko mislim da je problem u studentima. Sve veći broj nas, nažalost izrasta u poluintelektualce, ljude koji u pozorište odu jedino zato što je to ,,in“, ili su to čuli od nekoga, pa tamo prave fotografije i gledaju koliku će pažnju privući na društvenim mrežama njihovo ,,kulturno uzdizanje“. Nema tu nekog kritičkog osvrta na predstavu, neke diskusije među njima o tome šta je pisac, odnosno reditelj hteo da kaže, jer dobra predstava baš i treba da te natera da malo mućneš glavom.  Meni je, na primer, najviše pažnje privukla opera u Narodnom pozorištu, u Beogradu se daju, mislim, dve nedeljno, a cene su stvarno pristupačne. Tako da, svako to može sebi da priušti s vremena na vreme. Nikako da stignem da pogledam neki zanimljivi mjuzikl , a volim kada neku zanimljivu predstavu slučajno pronađem na internetu, pa je pogledam u dahu, tako sam npr. gledao ,, Zlatno tele’’ Iljfa i Petrova i Nušićeve Rodoljupce.
 
Lazar Turenjanin, student istorije, Beograd
Pozorište nam nudi osećanja koja su se u ova moderna vremena izgubila. Razgovarao sam sa drugom o tome koliko pozorište utiče na mlade i pomaže ti, ne samo da razgovaraš o predstavama, već ti nudi mogućnost raznolike tematike. Pozorište ima tu moć da te natera da razmišljaš o svemu, jer je tema svake predstave čovekov život i njegovo snalaženje u životnim tokovima. Pozorišta su danas jako dostupna. Cena jedne pozorišne karte, u Beogradu, je 200 dinara, dok jedan student toliko potroši kada sedne u kafić. 
 
Kako kultura utiče na današnju omladinu, naročito na studente, pokazuju i istraživanja prema kojima skoro 75% studenata  slobodno vreme provodi sa društvom, u šetnji, ispred računara, gledajući TV, ili slušajući muziku. Za to je, kažu, potrebno manje novca nego za odlazak u pozorište, ili na neku drugu kulturnu manifestaciju. U istraživanju kako kultura utiče na omladinu, odnosno studente, u većini slučajeva fokus je na posetama kulturnim manfestacijama i institucijama kao što su: bioskop, muzeji, spomenici kulture, biblioteke, književne večeri, ili pozorište. Slobodan Mrđa u svom  istraživačkom radu o kulturi, navodi da čak 65% studenata retko posećuje pozorište, ili ne posećuje uopšte, što ukazuje da je studentima kultura na marginama interesovanja. Dok čak 62.9% studenata klubove posećuje često, ili vrlo često. Studenti, koji su aktivni bar jednom mesečno u kulturnom životu i koji jednom mesečno posećuju pozorište ima svega od 3 do 5%. Mrđina istraživanja pokazuju i da 43.2% muške studentske populacije ne posećuje pozorište uopšte, dok je taj procenat skoro upola manji kod devojaka, 26.2%. 
Na osnovu ovoga, može se reći da studenti spadaju u grupu koja veoma retko posećuje kulturna dešavanja i koja je svesna toga. Uticaj kulture na svakodnevni život studenata je sveden na minimum. 
A vi, dragi čitaoci, možete u komentaru podeliti svoje mišljenje sa nama. Šta za vas predstavlja pozorište i kako utiče na današnje društvo?
petak, 13 januar 2017 09:42

Studenti predavanja slušaju u jaknama

Na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, nekolicina studenata izrazila je nezadovoljstvo zbog hladnih učionica. Svoje nezadovoljstvo, studenti su izrazili tako što su  po zgradi fakulteta lepili papire sa natpisima: ,,Hladno nam je“ i ,,Školarine ne greju“. Organizatorka akcije, Milica Stanisavljević navela je, za Oradio, da ovom akcijom žele da ukažu Upravi fakulteta kako nisu ispunjeni uslovi u kojima oni studiraju. Studenti se žale kako nastavu moraju da slušaju u jaknama. Student prodekan, Dalibor Mirić odlučio je da izađe u susret ovom problemu i da se u ime svih studenata obrati Upravi fakulteta kako bi problem bio rešen u što mogućem vremenskom roku:
 
Uprava fakulteta je pokazala razumevanje i apel studenata na ovaj problem. Grejanje na fakultetu je maksimalno pojačano, ali najveći problem predstavlja izolacija koju fakultet ne poseduje. Zgrada je delo arhitekte Aleksandra Stjepanovića koji je za projekciju bio nagrađivan više puta, a i u vlasništvu je države i bez njene dozvole, na zgradi ništa ne sme da se menja. Najveći deo Filozofskog fakulteta je u betonu i staklu koji nisu dobri izolatori i iz tog razloga, ne samo ove godine, već godinama unazad, fakultet ima problem kako da zagreje prostorije. Uprava fakulteta radi na tome da pronađe adekvatno rešenje kako da zagreje što bolje prostorije u kojima se odvija nastava i nadamo se da će se problem rešiti u što skorije vreme, rekao je Mirić za naš portal.
 
Kako navodi  Oradio, akciju studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, podržali su i studenti iz Studentskog pokreta Novi Sad. Prema informaciji Jovana Rekovića, predstavnika Studentskog pokreta, od školarina i dodatnih troškova izdvaja se novac za grejanje. Tokom 2015. godine, kako na to ukazuju izveštaji Uprave fakulteta, odvojeno je 13, 571, 944 dinara za grejnu sezonu.  
 
Prema prethodno navedenim rečima Dalibora Mirića, Uprava fakulteta radi na rešavanju problema kako bi studentima omogućila što bolje uslove za slušanje nastave tokom zime. 
četvrtak, 17 novembar 2016 15:40

Srećan Međunarodni dan studenata!

Međunarodni dan studenata - obeležava se u sećanje na događaje koji su se desili 1939. godine kada su nacisti u koncentracijske logore odveli više od 1200 studenata Praškog univerziteta. Taj dan je, od tada, postao dan studentskog stradanja u celom svetu. Prvi put, Međunarodni dan studenata je obeležen 17. novembra 1941. godine.
Na taj dan, bude se sećanja i na ostala sutudentske nemire. Godine 1973. su oružane sile grčke vojske napale zgradu atinske politehnike koju su okupirali studenti. Studenti su otpor pružali do sledeće godine, a Grčka je 17. novembar proglasila danom grčkih studenata.
Istog datuma 1989. godine otpor su pružili i studenti u Čehoslovačkoj. Studenti su se pobunili protiv komunističkog režima i suprostavili su se vladi u želji da se uguši novouvedeni režim. Njihova pobuna je predstavljala vrstu takozvane "baršunaste" revolucije, koja je pomogla u padanju ovog režima. Ti događaji u Češkoj i Slovačkoj predstavljaju borbu za slobodu i demokratiju.

 

Studenti u Srbiji na ovaj dan ukazuju na otpor da se reforma započeta Bolonjskom deklaracijom dovede do kraja i da se usvoje sugestije studenata.

Neki od osnovnih problema sa kojima se studenti Srbije sreću jesu zastarela literatura, manjak mesta u studentskim domovima, nedovoljan broj stipendija, ali i visoki kriterijumi za dobijanje iste. Kako bi se na što bolji način ispunili uslovi koje zahtevaju studenti, a i kako bi svaki student mogao da da svoju sugestiju, SDP (Socijaldemokratska partija Srbije) pokrenula je akciju ,,Kutija za studentska pitanja“. Zahvaljujući ovoj akciji, svaki student će imati priliku da da svoje predloge i primedbe na obrazovanje i studentski standard u zemlji.

Akcija, koja će trajati do 4. aprila 2017. godine, kada se obeležava Svetski dan studenata, pokrenuta postavljanjem štandova ispred studentskog doma ,,4. april“. Studenti će moći na štandovima i na sajtu stranke postavljati pitanja, davati primedbe i predloge koji su u vezi sa visokim obrazovanjem. Nakon završetka akcije, SDP će doneti adektvatna rešenja za probleme koji najviše muče studente.

ponedeljak, 14 novembar 2016 12:23

Uvodi se nacionalna matura

Mladen Šarčević, ministar prosvete, najavio je da se od 2018. godine uvodi novi projekat nacionalne mature koji će zameniti polaganje prijemnih ispita na fakultetima. Svaki srednjoškolac, koji po završetku srednje škole, položi nacionalnu maturu imaće mogućnost da aplikaciju pošalje na više fakulteta i na taj način ostvari veću mogućnost upisa na fakultet.


Do sada su srednjoškolci  imali mogućnost upisa samo na fakultet na kom su polagali prijemni ispit, a zahvaljujući nacionalnoj maturi,  neće se čekati drugi ispitni rok za upis na fakultet. Pored toga, nacionalna matura pruža mogućnost  da se oceni rad svake škole kao i ceokupan uspeh generacije. Pored nacionalne mature javlja se mogućnost uvođenja i međunarodne mature koja u svetu postoji od 1970. godine. Svi koji polože međunarodnu maturu, imaće mogućnost upisa na neke od najprestižnijih svetskih univerziteta kao što su Harvard, Sorbodna i drugi.

Izvor:
http://fakulteti.edukacija.rs/studiranje/uvodi-se-nacionalna-matura-umesto-prijemnog-na-fakultetima

nedelja, 30 oktobar 2016 12:24

NOVOSADSKI KONCERT GODINE 2016.

Sedamnaesti NS Koncert godine, održaće se u subotu 10. decembra u Velikoj dvorani SPC ,,Vojvodina“ – SPENS sa početkom u 16h. 
 
I ove godine održaće se tradicionalna novosadska muzička manifestacija na kojoj će se predstaviti jedne od najvažnijih muzičih grupa sa prostora Srbije i bivše Jugoslavije. Na sedamnaestom Koncertu godine, publici će se predstaviti:
 
Goblini
Ritam nereda
Van Gogh
Bjesovi
Direktori
 
Prvi put na Koncertu godine nastupiće grupe:
 
Urban&4
Kolja i Grobovlasnici – Nikola Kolja Pejaković
Irie Fm
Čovek vuk
 
Ovogodišnji Koncert godine, otvoriće mlade i neafirmisane muzičke grupe. Pobednici 50. zaječarske Gitarijade – Rok sastav Hadži prodane duše i muzička grupa Harlekin, koja je pobedila na Gitarijadi Vojvodine u Kisaču.
 
Svi zainteresovani karte mogu kupiti na Gigstix prodajnoj mreži ili poručiti preko mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili pozivom na broj: 021/ 472-4816 
Cena ulaznica:
Do nedelje 30. oktobra, do ponoći, karte će se prodavati po promotivnoj ceni od 1000 dinara. Nakon promotivne cene, karte će se prodavati po ceni od 1250 dinara Parter, tribina Zapad 2 i Tribina Zapad 1, sedenje - 1350 dinara.
Cena svih ulaznica na dan koncerta je 1450 dinara.
 
utorak, 25 oktobar 2016 16:29

Novosadski OCTOBERFEST 2016.

Novosadski sajam i Color Press Grupa organizuju OCTOBERFEST! Festival će se održati u Master Centru Novosadskog Sajma u periodu od 27. do 30. oktobra. 
 
Tokom Octoberfesta, posetioci će biti u prilici da probaju više stotina različitih vrsta piva, kako domaćih, tako i stranih proizvođača, austrijske i nemačke kobasice i hrskave perece najboljih srpskih pekara. Pored toga, posetioce će zabavljati Zvonko Bogdan, Dejan Petović Big Bend, Ortodox Celts, Gift, Ničim izazvan, The Frajle. Izdvojen je i Family day koji će trajati od subote do nedelje od 10 do 19 časova.
 
Karte za ulaz na Octoberfest možete kupiti već danas na Gigstix prodajnoj mreži.
 
„Filmski front“,  14. filmski festival malih i nezavisnih filmskih produkcija, biće održan u bioskopskoj sali Kulturnog centra Novog Sada, od 26. do 29. oktobra.
Biće prikazano više od 60 ostvarenja autora iz raznih krajeva sveta , a u konkurenciji su igrani, dokumentarni i animirani filmovi, dužine do 30 minuta, koji su snimljeni tokom ove ili prošle godine. Na konkurs je, inače, stiglo više od 1000 filmova.
 
Filmovi su svrstani u dve selekcije: Srbija i region i međunarodna konkurencija. Domaća i ostvarenja i iz EX – Jugoslavije ocenjivaće stručni žiri, dok će pobednika u međunarodnoj selekciji izabrati publika.
Ulaz na sve projekcije je slobodan.
 
 61. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu održaće se u periodu od 23 – 30. oktobra 2016. godine na Beogradskom sajmu. 
Beogradski sajam knjiga i ove, kao i svake godine, svojim posetiocima nudi veliki broj knjiga različite tematike i naslova. Upoznajte se sa programom ovogodišnjeg gosta, Islamske Republike Irana, kao i sa aktuelnim temama koje su proistekle iz domaće izdavačke produkcije. 
Posetite jednu od najvećih i najlepših kulturnih manifestacija koja će i ove godine organizovati Festival mladih gde se možete upoznati sa velikim brojem mladih autora na polju umetnosti. 
Savez studenata Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pruža vam mogućnost da zavirite u svet kulture i posetite Beogradski sajam knjiga.
Polazak je u subotu, 29. oktobara u 09:00h ispred zgrade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dok je povratak u večernjim časovima. Cena koja uključuje prevoz i ulaznicu na sajam je 850 dinara. 
Zainteresovani studenti i studentkinje, mogu se prijaviti pozivom na broj: 064/ 43-15-214 (Dalibor)
 

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

eVrsac

OklagijaRS

parakvadvs

edukacija

TOV

Cefix

VrsacMOJKraj

VrsacPlus

iserbia

OpstinaVrsac

PricajmoOTome

ClickMan

ArchLAB

VAK