ponedeljak, 30 jun 2014 00:00

Novinarstvo - Maja vs. Goran

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

Maja Đurić i Goran Jerosimović išli su zajedno i u osnovnu i srednju školu, ali uvek u različita odeljenja. Kada je došlo vreme za studiranje, i tada su odabrali istu profesiju - novinarstvo. Međutim, svoje studije su započeli, a sada ih i završavaju na različitim Univerzitetima – Maja se opredlila za Novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a Goran za Žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

MajaDjuric

Maja

GoranJerosimovic

Goran

Zašto si se opredelio/la za Novinarstvo?

Ja sam se prvenstveno opredelila za FPN, a kada sam pogledala predmete koji su na sva četiri smera, shvatila sam da je smer novinarstva najbliži mojim interesovanjima. Činilo mi se da je ovo najbolji društveni fakultet, da ima raznovrsne studijske programe i da ne zaostaje mnogo za evropskim fakultetima po aktuelnosti tema, koje se obrađuju i uče. Uvek mi se dopadao rad u medijima, ali sam tek tokom studija shvatila koliko je to odgovoran, složen i dinamičan posao.

Pre svega, dvoumio sam se između nekoliko opcija. Razmišljao sam i o psihologiji, pravu, ali je izbor „pao“ na novinarstvo. Dovoljno konkretan razlog  nisam znao ni tada, a ne znam ga ni sada. Znam jedino da mi se ideja o novinarstvu dopadala. Najpre, TV ili istraživačko novinarstvo. Sve što sam tada mogao da čujem i vidim, a na kraju i zaključim jeste da je to zanimanje zanimljivo.

Koliko si se dugo spremao/la za prijemni i kakav je bio?

Za prijemni se nisam dugo pripremala, zato što je obuhvatao tri predmeta iz srednje- Sociologiju, Srpski jezik i književnost i Ustav i prva građana. Fokusirala sam se na Sociologiju, jer mi je tada bila najteža. Išla sam i na pripreme, koje je fakultet organizovao, ali mi one zapravo nisu mnogo pomogle. Pitanja na testu su bila uglavnom otvorenog tipa, a popunjavanje tabela i navođnje podela nosilo je najviše poena.

Prijemni nije bio lak. Iz razgovora sa tada budućim kolegama, znao sam da je prijemni ispit najteži deo. On je podrazumevao Istoriju, Sociologiju, Ustav i pravo građana, Filozofiju, Srpski jezik i književnost, kao i osnovnu medijsku informisanost. Literaturu sam nabavio već početkom te godine, ali to ne znači i da sam odmah krenuo sa učenjem. Sećam se da su poslednjih mesec i po dana i nedelja bile prilično naporne. Prijemni ispit je u međuvremenu olakšan, tako da budući brucoši više ne moraju da pripremaju Istoriju i Filozofiju.

Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?

Prosečan dan na fakultetu, na samom početku studiranja, počinjao mi je predavanjima, posle kojih su uglavnom sledile su vežbe. Tokom prve i druge godine imali smo dosta teorijskih i opštih predmeta, pa je bilo mnogo lakše spremiti ispit uz predavanja. Treća i četvrta godina su bile potpuno drugačije, jer sam postala deo studentske radio redakcije „Slušaonica 6“, a potom i televizijske emisije „Javna odbrana“ i svaki dan na fakultetu provodila sam radeći emisije i priloge.

U pogledu predavanja i vežbi, u ovoj četvrtoj godini jedino na šta sam mogao da se požalim, kao uostalom i moje kolege, jeste njihov raspored. Pauze od sat do dva vremena znale su da utiču na raspoloženje. Sa druge strane, imam vrlo dobar sastav kolega, tako da je atmosfera na predavanjima često ispunjena humorom.

Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?

Mnogi predmeti deluju teško na početku, posebno oni politikološki, dok se novinarski predmeti zasnivaju na praktičnom radu, pa su ipak malo lakši od suvoparne teorije. Najveći problem je to što je Bolonjski sistem sproveden polovično, pa imamo ispite koji oslobađaju dela gradiva, a sa druge strane i dalje one koji funkcionišu po dosta zastarelom sistemu. Profesori su uglavnom korektni, mislim da na FPN-u nema profesora kod kog je nemoguće položiti ispit.

Profesori su problem svakog studenta, pogotovo oni koji ne žele da daju bod ili dva za ocenu više. Da ne govorim o tome ukoliko nam zapadne pogrešno ispitno pitanje. Za profesore generalno mislim da su korektni, a naravno imam i nekoliko profesora koji su mi simpatični ne zbog predmeta, nego više zbog svog karaktera. Što se predmeta tiče, ni tu nemam nekih većih prigovora. Ovog semestra su najzanimljiviji bili izborni predmeti. Na primer, predmet Mediji i medicinska etika nas uči koji je ispravan način izveštavanja o temama poput eutanazije ili kloniranja. Jedan od možda težih predmeta bio je ekonomija.

Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?

Novinarstvo se na fakultetu uči uglavnom teorijski. To predstavlja veliki problem, jer studenti ne mogu da steknu one veštine koje će im biti potrebne u praksi- na terenu, ali pre svega i u pronalaženju posla. Predviđeno je da tokom studija imamo stručnu praksu u novinarskoj redakciji i PR agenciji. Studentima je ostavljeno da sami pronađu gde će raditi, fakultet ne pruža pomoći u pogledu. Na FPN-u postoje male studentske redakije - časopisa „Politikolog“, radio-emisije „Slušaonica 6“ i televizijske emisije „Javna odbrana“, kojima se mogu pridružiti svi studenti. Tamo se može naučiti sve ono što na novinarskim predmetima nije dovoljno obrađeno. Ipak, mnogi studenti ne koriste ove prilike za sticanje iskustva i u redakcijama radi mali broj studenata, koji su bili spremni da dodatno odvoje svoje vreme.

Postoje stručne prakse koje obavljamo u štampi, na radiju i televiziji, a od skoro i na jednom portalu koji je pokrenuo Odsek za medijske studije. Prakse traju nedelju dana i mi imamo mogućnost da pratimo rad novinara tih medija, ali i da sami uradimo priloge. Praktični rad se ostvaruje i na vežbama, gde smo prvih godina učili kako da pišemo u različitim novinarskim žanrovima. Ovaj rad se ostvaruje i kroz radionice, gde takođe imamo priliku da, prema sopstvenim afinitetima, uradimo tekst, radijski ili televizijski prilog.

Šta sve možeš posle završenih studija Novinarstva?

Mogućnosti za posao posle završenih studija obuhvataju uglavnom medije. U zavisnosti od individualnih intreresovanja, posao se može naći u elektronskim i štampanim medijima, istrživačkim centarima, ali svi koji završe novinarstvo mogu se baviti i odnosima sa javnošću, PR-om. Jako je važno da se iskoriste sve prilike za praksu ili volontiranje, jer se uz to iskustvo mnogo lakše nalazi posao. U medijima nije ni malo zavidna situacija, jer je novinastvo danas izuzetno potcenjena profesija i ne shvata se dovoljno njegov značaj i uticaj koji ima na sve nas. Svi koji se opredele za rad u medijima, neće imati problem da nađu posao, koliko će biti pitanje u kakvim uslovima će raditi.

U taj okvir ulazi mnogo zanimanja za koje ja možda lično nisam zainteresovan, ali mnogo mojih kolega jeste. Studijski program je bogat ponudom predmeta koji nam omogućavaju da budemo i medijski analitičari, portparoli, čak možda i novinari specijalizovani za određene sfere.

Kada bi ponovo upisivao/la fax, da li bi upisao/la isti ili neki potpuno drugačiji?

Sigurna sam da bih ponovo postupila isto. Iako sam očekivala da ću na određenim, stručnim predmetima steći više znanja, mislim da je FPN bio najbolji izbor. Upoznala sam mnogo dobrih profesora, slušala o novinarstvu od gostujućih predavača koji su pravi stručnjaci u svom poslu. Neprocenjivo iskustvo stekla sam u našoj redakciji „Slušaonici 6“, gde sam uz sjajne ljude učila kako se novinarski, odnosno kritički razmišlja.

Celokupna situacija u medijima, položaj i plate novinara su prilično loši. Mislim da je svim studentima novinarstva, gde god da studiraju, to poznato. Zbog toga sam se nekoliko puta i zapitao zašto sam ovo upisao. Međutim, osećaj nakon nekog (dobro) urađenog priloga je sjajan. To kažem ja, koji iza sebe nemam neki veliki broj priloga, ako se poredim sa kolegama koje uveliko rade u redakcijama. Mislim da će mi kada se zaposlim taj osećaj biti još bolji.
Pročitano 4021 puta Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 30 jun 2014 07:07
Anja Babinka

anja.babinka@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

VAK

PricajmoOTome

VrsacMOJKraj

VrsacPlus

iserbia

OpstinaVrsac

Cefix

ArchLAB

TOV

edukacija

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

KulturniCentarVrsac

parakvadvs

OklagijaRS

ClickMan