Marija Deđanski

Marija Deđanski

Pripremna nastava za prijemni na fakultetima košta i do 62.000 dinara. Fakulteti tvrde da se ovo ulaganje isplati jer je prolaznost na prijemnom u proseku 90 odsto. Neki fakulteti organizuju besplatnu pripremnu nastavu, ali je njih nažalost jako malo. Cene pripremnih nastava zavise od fakulteta do fakulteta, kao i od smera koji maturanti žele da upišu.


Tako na primer na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu pripremna nastava iz matematike i fizike košta 36.000 dinara po predmetu, dok za pripreme na beogradskom Ekonomskom fakultetu maturanti treba da izdvoje oko 5.200 dinara. Svi oni koji žele da upišu odsek za socijalnog radnika na Fakultetu političkih nauka, pripremu treba da plate 17.000 dinara. Što se tiče Fakulteta organizacionih nauka, cena kursa iz matematike košta 26.000 dinara. Dobra stvar je to što ove pripreme iz matematike mogu da iskoriste i oni koji žele da upišu Saobraćajni fakultet, Mašinski, Građevisnki, Rudarski...


Najskuplje prolaze oni koji žele da upišu Medicinski fakultet u Beogradu, jer pripremna nastava iz biologije i hemije košta čak 62.000 dinara.
U Novom Sadu su cene nešto niže, pa na primer pripreme iz arhitekture koštaju 20.000 dinara, a postoji mogućnost i pohađanja pojedinačnog časa, koji košta 3.000 dinara. Suprotan primer je Fakultet tehničkih nauka u Čačku, gde profesori već godinama besplatno organizuju pripremnu nastavu za sve zainteresovane.

izvor: politika.rs

četvrtak, 17 mart 2016 15:29

Đorđe Lazin

Đorđe Lazin, sekretar udruženja za krivično pravo i kriminologiju Srbije, glavni i odgovorni urednik međunarodnog pravnog časopisa na engleskom, generalni sekretar Balkanske asocijacije za krivično pravo i podpredsednik Jugoslovenske koalicije za stalni međunarodni krivični sud, rođen je u Vršcu 10. septembra 1951. a umro u Beogradu 2009. godine.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1974/75. godine. Još u tim mladim godina bio je nagrađivan na raznim studentskim konkursima, međutim, njegov trud i rad se ne završava samo na prostoru Srbije. Svoje ciljeve ostvarivao je i na prostoru Nemačke tj. Minhena, gde je 1992. godine boravio kao stipendista fondacije "Alexander von Humboldt" na institutu za opšte krivične pravne nauke. Na Pravnom fakultetu se trudio da da svoj doprinos, i time poboljša ugled fakulteta. Učestvovao je u svim akcijama i uvek imao nove ideje koje je pretvarao u dela. Zbog toga je bio veoma cenjen, a njegovi radovi poštovani. Ima mnogo naučnik radova, ali evo nekih od najznačajnijih: posebni i pomoćni krivični postupci, prividni idealni sticaj krivičnih dela, krivična dela ugrožavanja javnog saobraćaja na putevima i mnogi drugi.
Posle smrti je ostao upamćen zbog svih svojih doprinosa društvu.

ponedeljak, 15 februar 2016 17:10

Dan državnosti

Danas je Dan državnosti republike Srbije - Sretenje.
Ovaj datum ima veliki kulturni, politički i društveni značaj.  Ovo je i dan sećanja na početak Srpske revolucije. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam, a 1804. godine na ovaj dan je Đorđe Petrović Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak u Oračcu, čime počinje borba za oslobođenje od Turaka.
Takođe, na taj dan 1835. godine donet je u Kragujevcu prvi srpski Ustav - Sretenjski Ustav, kojim je u Srbiji ukinut feudalizam. Sastavio ga je Dimitrije Davidović po uzoru na ustave zapadnih zemalja. 
Dan državnosti Srbije obeležavan je sve do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je bio ukinut,  a zatim ponovo uveden 2002.
 
Kao hriščanski praznik, Sretenje Gospodnje slavi se od 554. godine, kada je Bogorodica prvi put uvela Hrista u hram da ga posveti Bogu. Obeležava se 40 dana od Božića, i to je praznik svih Hrišćana.  Važno je otići u crkvu i prisustvovati liturgiji, koja svakako, na ovaj dan, ima najlepši uticaj na čoveka.
 
Postoje razna verovanja u vezi sa Sretenjem. Na primer, veruje se da će devojke na ovaj dan upoznati svog životnog saputnika, pa bi po tome devojke trebale da paze na koga će prvo da naiđu ujutru. Takođe, pale se sveće jer se veruje da  imaju čarobnu moć koja će štititi kuću od grmljavine i drugih nesreća.
 
nedelja, 14 februar 2016 18:09

Sveti Trifun-praznik vinogradara

Sveti Trifun, u narodu poznat kao čuvar vinove loze i vinogradarstva, a samim tim i vina, rođen je u gradu Kampsadi, tadašnjoj rimskoj provinciji. Veruje se da je mogao da isceljuje ljude i da isteruje zle duhove, pa je tako izlečio carevu ćerku, što mu je donelo mnogo darova. Bio je mučenik za Hrista, ali uvek neustrašiv. 250. godine osuđen na posečenje mačem i tada je konačno predao svoju dušu Gospodu. 

 Veruje se da kakav bude današnji dan, takva će nam biti i cela godina. Na ovaj dan vinogradari odlaze u vinograde, orezuju lozu i zalivaju je vinom, jer se veruje da će se tako vinogradu povratiti snaga posle duge i hladne zime. Budući da je naš kraj poznat kao vinogradarski, ovaj praznik ima centralno mesto kod naših meštana. U hramu Svetog Velikomučenika Trifuna u Gudurici, selu nadomak Vršca, održava se liturgija koju služi Njeogovo preosveštenstvo episkop banatski Nikanor, i tom danu se posvećuje posebna pažnja.

 

 

 

ponedeljak, 01 februar 2016 20:26

Radojka Rada Đuričin

Nakon profesora Dušana Stankova, oslučili smo da vas ove nedelje upoznamo sa našom glumicom Radojkom Radom Đuričin. Rođena je u Vršcu 31. maja 1934. u svešteničkoj porodici Marinka (čuvenog pop-Marinka, kako su ga meštani zvali, čije ime nosi jedna ulica u Vršcu) i Mileve Đuričin. Ima mlađu sestru Nadeždu. 
 
Rada je glumom počela da se bavi skoro slučajno,a u karijeri dugoj pedeset pet godina imala je više od stotinu pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga. Prvo je studirala srpski jezik i književnost, zbog čega se iz rodnog grada preselila u Beograd.  Na Fakultetu dramskih umetnosti diplomirala je 1958. u klasi Josipa Kulundžića, zajedno sa Nikolom Simićem, Ružicom Sokić i Velimirom Batom Živojinovićem. Te godine je i debitovala glavnom ulogom u predstavi “Dnevnik Ane Frank” na sceni Narodnog pozorišta. Naredne godine postaje članica Jugoslovenskog narodnog pozorišta.
 
Objavila je knjigu „Tajna crne ruke”, dnevnik u kome je beležila događaje na probama istoimene predstave  koja je izvedena 1983, u režiji Ljubiše Ristića.  Dramatizovala je tekstove svog najboljeg prijatelja Mome Kapora, sa kojim se družila od studentskih dana. Čuveni slikar i književnik je, kako piše Politika- “iskričavu lepotu Radinih tamnih očiju i prepoznatljivog osmeha (jednako blistavog danas, bez ikakvih kozmetičko-hirurških intervencija, kao i kad je bila nestašna vršačka gimnazijalka) ovekovečio na portretu „Dama sa šeširom”. 
 
Svoj Vršac neizmerno voli i često mu se vraća. U  intervjuu za magazin Hello! rodni grad opisala je ovako: “Vršac je jedan od najlepših gradova Srbije: crkve, Vladičin dvor, Gradska kuća, muzeji, “Milenijum”, Vršački breg sa kulom, “Vila Breg” i vidikovac sa prekrasnim pogledom na grad i nepregledne vinograde. Mnogo je lepote i pravih sadržaja u mom malom – velikom Vršcu”.
 
Udata za prof. dr Dragoslava Popovića, nekadašnjeg profesora nuklearne fizike, sa kojim ima sina Radana, filmskog snimatelja . 
 
Dobitnica je mnogobrojnih nagrada među kojima izdvajamo nagradu za životno delo Zlatni ćuran, koju je dobila 1975. za ulogu Glorije u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta “Vuci i ovce” i nagradu za životno delo koju joj je uručila Opština Vršac, zajedno sa ikonom Svetog Teodora Vršačkog. To je nagrada, kaže, na koju je najponosnija. 
 
Naša Rada živi i radi u Beogradu. Nadamo se da će još dugo pleniti svojim prelepim toplim osmehom i da ćemo je i dalje gledati na daskama JDP-a. 
 
 
                            

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

parakvadvs

OklagijaRS

KulturniCentarVrsac

VAK

ClickMan

PricajmoOTome

edukacija

ArchLAB

eVrsac

Cefix

TOV

iserbia

VrsacPlus

OpstinaVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu