Danas se navršava 90 godina od pogibije studenta Žarka Marinovića – Dan studenata Beogradskog univerziteta

Beograd, 4. april – Navršava se devet decenija od trenutka kada je studentska krv pala na beogradski asfalt, opominjući da borba za znanje nikada nije odvojena od borbe za slobodu. Danas studenti Univerziteta u Beogradu obeležavaju svoj dan – ne samo kao praznik mladosti, već kao dan sećanja na otpor, solidarnost i nepokolebljivu težnju ka pravednijem društvu.

Ovaj datum ustanovljen je u znak sećanja na 1936. godinu, kada je tokom studentskih protesta ubijen student prava Žarko Marinović – ime koje je postalo simbol borbe protiv represije i društvene nepravde.

Istorijski koreni: pobuna protiv represije

Početkom aprila 1936. godine studenti širom tadašnje Kraljevine Jugoslavije stupili su u štrajk, suprotstavljajući se pokušajima države da univerzitet pretvori u poslušnu instituciju. Najava uvođenja „univerzitetske policije“ doživljena je kao otvoreni napad na autonomiju akademskog prostora – kao pokušaj da se uguši kritička misao i disciplinuje mladost koja odbija da ćuti.

Univerzitet nije bio samo mesto učenja – bio je žarište političke svesti. Studenti su jasno poručivali da znanje ne može postojati bez slobode, niti sloboda bez borbe.

4. april 1936: dan kada je sukob eskalirao

Napetosti su kulminirale 4. aprila. Beograd je tog dana bio poprište sukoba između studenata koji su branili pravo na slobodno mišljenje i onih koji su stajali uz režim. U hodnicima fakulteta i na ulicama vodila se borba koja je prevazilazila same studente – bila je to borba za karakter društva.

U središtu tog nasilja našao se Žarko Marinović. Teško povređen u sukobu, ubrzo je preminuo. Njegova smrt nije bila slučajna tragedija – postala je politički čin, simbol cene koju su mladi spremni da plate u borbi protiv nepravde.

Sahrana kao protest

Vest o njegovoj pogibiji odjeknula je Beogradom. Hiljade studenata i građana izašlo je na ulice. Sahrana Žarka Marinovića pretvorila se u masovni protest – u trenutak kolektivnog otpora i solidarnosti.

Taj dan pokazao je snagu studentskog jedinstva. Pokazao je da univerzitet nije izolovan od društva, već njegova savest – glas koji se podiže kada institucije zataje.

Od tragedije do simbola

Iako su vlasti pokušavale da uguše bunt, ideje koje su studenti branili nisu nestale. Naprotiv – rasle su. Godine 1959. doneta je odluka da se 4. april zvanično obeležava kao Dan studenata, a već 1960. prvi put je obeležen.

Taj datum od tada nosi jasnu poruku: univerzitet pripada studentima, a znanje ne sme biti podređeno političkoj kontroli.

Ko je bio Žarko Marinović?

Žarko Marinović bio je student prava na Univerzitetu u Beogradu, poreklom iz Crne Gore, koji je u Beograd došao ne samo radi obrazovanja, već i kao deo generacije oblikovane snažnim idejama socijalne pravde.

Pripadao je krugu studenata sa izraženim levičarskim i socijalističkim uverenjima, koji su univerzitet videli kao prostor političke borbe protiv nejednakosti, represije i klasnih privilegija.

U vremenu rastućih društvenih podela, Marinović je bio među onima koji su otvoreno stajali na strani radničke klase i potlačenih, zalažući se za društvo zasnovano na jednakosti i solidarnosti.

Njegov angažman nije bio samo ideološki, već i praktičan – učestvovao je u organizovanju studentskih protesta i štrajkova, verujući da se promena može izboriti jedino kolektivnom akcijom.

Njegova pogibija 1936. godine prekinula je taj put, ali je njegovo ime ostalo trajno povezano sa revolucionarnim duhom studentskog pokreta tog vremena.

Danas: borba koja traje

Devedeset godina kasnije, Dan studenata nije samo ceremonija – on je podsetnik da borba nije završena. Pitanja dostupnosti obrazovanja, društvene nejednakosti, političkog pritiska i dalje su deo svakodnevice.

Studenti danas, kao i tada, stoje na raskršću između konformizma i otpora. Njihova uloga nije samo da uče, već i da preispituju, kritikuju i menjaju društvo.

Obeležavanje Dana studenata kroz tribine, proteste, kulturne događaje i javne rasprave pokazuje da duh 1936. godine nije nestao. On živi u svakoj generaciji koja odbija da prihvati nepravdu kao normalnost.

Simbol koji obavezuje

Četvrti april ostaje više od datuma – on je politički i moralni kompas. Podseća da univerzitet nije samo institucija, već prostor borbe za slobodu mišljenja i društvenu jednakost.

Nasleđe Žarka Marinovića obavezuje: da se ne ćuti pred nepravdom, da se znanje koristi kao alat oslobađanja i da se solidarnost ne posmatra kao izbor, već kao dužnost.

Jer istorija studenata Beograda nije samo prošlost – ona je trajni poziv na otpor.

Savremeni odjeci studentske borbe

Paralela sa današnjim trenutkom postaje neizbežna kada se sagledaju izazovi sa kojima se studenti suočavaju. Iako su se istorijske okolnosti promenile, suštinska pitanja ostaju ista: ko kontroliše univerzitet, u čijem interesu funkcioniše obrazovanje i koliko prostora ima za kritičko mišljenje.

Kao i 1936. godine, studenti Univerziteta u Beogradu i danas se suočavaju sa pritiscima – bilo kroz političke uticaje, komercijalizaciju obrazovanja ili sužavanje prostora za javnu debatu. Razlika je u formi, ali ne i u suštini: borba za autonomiju univerziteta i društvenu pravdu i dalje traje.

Upravo zato sećanje na Žarka Marinovića ne pripada samo istoriji – ono je opomena i poziv sadašnjim generacijama da ne pristanu na pasivnost, već da aktivno brane pravo na slobodno i dostupno obrazovanje za sve.

Izvor fotografija: Internet

Autor teksta: A.A.Korać, glavni i odogvorni urenik portala Unije studenata Vršac