Prikazivanje članaka po tagu pozoriste

Unija studenata Vršac

Prev Next

Unija Studenata Vršac na prezentaciji Volonterskog…

Studentski portal se vratio. Veliki povratak našeg…

Roman o odrastanju (u Vršcu): Stefan Kirilov i Nap…

#CEOforOneMonth: Naša Miljana Nikolić u Global Top…

Naša Miljana Nikolić predstavnica Srbije na takmič…

Pretplatite se na RSS feed

ponedeljak, 27 mart 2017 10:23

Svetski dan pozorišta

Svetski dan pozorišta, tradicionalno se obeležava svake godine 27. marta. Čitanjem poruka, istaknutih pozorišnih radnika, javnost se podseća na veličinu umentosti i njenu snagu.

Svetski dan pozorišta – kako je sve počelo?

Još od 1962. godine, na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI), kao svetski dan pozorišta izabran je 27. mart. Prvi put, ovaj praznik je obeležen u Helsinkiju. Nakon toga, na deveton ITI kongresu, u Beču, iste godine, tadašnji predsednik Arvi Kivimaa je predložio da se proslavlja Svetski dan pozorišta čija je ideja u buduće i prihvaćena. Pozorišta ovaj praznik obeležavaju individualno ili sa ostalim pozorištima u saradnji, organizujući razne pozorišne manifestacije.

Na taj dan se u pozorištima širom sveta, pre početka i otvaranja pozorišne scene, čita tradicionalna međunaroda poruka. Ovu poruku, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog udela. Poruka se prevodi na više od 20 jezika i čita se širom sveta. Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto, francuski režiser, romanopisac i pesnik. Ove godine to je učinila pozorišna i filmska francuska glumica Isabel Iper. A poruka u celosti glasi:

Evo dakle, već 55 godina da se svake godine u proleće održava Svetski dan pozorišta. Jedan dan, odnosno 24 časa koji počinju tamo negde u pozorištu NO i Bunraku, zatim prolaze kroz Pekinšku operu i Kathakali, zadržavaju se između Grčke i Skandinavije, od Eshila do Ibzena, od Sofokla do Strindberga, Između Engleske i Italije, od Sare Kejn do Pindela, i Francuske, između ostalih, u kojoj se nalazimo i u kojoj je Pariz ipak svetski grad koji prima najviše stranih ansambala.

Potom nas naših 24 časa vode od Francuske u Rusiju, od Rasina i Molijera do Čehova, onda prolaze Atlantik da bi završili u nekom kalifornijskom kampusu gde mladi ljudi možda ponovo izmišljaju pozorište. Jer pozorište se uvek ponovo rađa iz svog pepela.

Ono je samo konvencija koju neumorno treba rušiti. Tako ono ostaje živo. Pozorite ima bujan život koji izaziva prostor i vreme, najsavremeniji komadi hrane se prošlim vekovima, najklasičniji repertoari postaju moderni svaki put kad se ponovo postave.

Svetski dan pozorišta svakako nije dan u običnom smislu naših svakodnevnih života.

On ponovo oživljava jedan ogroman prostor prostor – vreme, a da bi se govorilo o prostor – vremenu htela bih da prizovem jednog francuskog dramaturga, toliko genijalnog koliko diskretnog, Žana Tardjea. Što se tiče prostora, on pita ,,koji je naduži put od jedne tačke do druge..“ Što se tiče vremena on sugeriše da se u desetinkama izmeri vreme koje je potrebno da se izgovori reč ,,večnost“. Za prostor – vreme on kaže i ovo: ,,Odredite u svom duhu, pre nego što zaspite, bilo koje dve tačke u prostoru i izračunajte vreme koje je potrebno, u snu, da odete od jedne do druge.“ Zadržaću reč ,,u snu“. Reklo bi se da su se Žan Tardje i Bob Vilson sreli. Naš svetski dan pozorišta možemo takođe da rezimiramo sećajući se Semjuela Beketa čija Vini u svom žustrom stilu kaže: ,,Oh, kakav bi ovo lep dan bio.“ Razmišljajući o poruci koju imam čast da izgovorim, setila sam se svih tih snova iz svih tih scena. Stoga, ja ne dolazim sama u ovu salu UNSECO, svi likovi koje sam glumila na sceni prate me, uloge za koje se čini da ih napuštamo kad se završi predstava ali koje vode u vama neki podzemni život, spremne da pomognu ili unište uloge koje dolaze za njima: Fedra Araminta, Orlando, Hedra Gabler, Medeja, Mertej, Blanš Diboa...Prate me i svi likovi koje sam volela i kojima sam aplaudirala kao gledateljka. I tu pripadam celom svetu. Ja sam Grkinja, Afrikanka, Sirijka, Venecijanka, Ruskinja, Brazilka, Persijka, Rumunka, Japanka, Marseljka, Njujorčanka, Filipinka, Argentinka, Norvežanka, Koreanka, Nemica, Austirjanka, Engleskinja, zaista ceo svet. Prava mondijalizacija je u tome.

Godine 1964. povodom ovog Dana pozorišta, Lorens Olivije najavio je da je, posle više od jednog veka borbe, u Engleskoj konačno stvoreno nacionalno pozorište za koje je on želeo da bude i međunarodno pozorište, bar po svom repertoaru. Vrlo dobro je znao da Šekspir pripada svima na svetu.

Bilo mi je drago kada sam saznala da je prva poruka za Svetski dan pozorišta 1962. godine bila poverena Žanu Koktou, a punim pravom, budući da je on, zar ne, autor jednog ,,putovanja oko sveta za 80 dana“. Ja sam svet obišla drugačije, učinila sam to kroz 80 predstava ili 80 filmova. Kažem i filmova, jer ne pravim nikakvu razliku između igranja u pozorištu i igranja na filmu, što iznenadi svaki put kad to kažem, ali tačno je, tako je. Nikakva razlika.

Govoreći ovde, ja nsam ja, ja nisam glumica, ja sam samo jedna od brojnih ličnosti zahvaljujući kojima pozorište nastavlja da postoji. To je pomalo naša dužnost. I naša potreba. Kako da kažem: Ne postoji pozorište zbog nas, pre će biti da mi postojimo zahvaljuući njemu. Pozorište je vrlo snažno, otporno, ono preživljava sve, ratove, cenzure, manjak novca. Dovoljno je reći ,,dekor je prazna scena neke neodređene epohe“ i pustiti glumca da uđe. Ili glumicu. Šta će on učiniti? Šta će reći? Hoće li oni razgovarati? Publika čeka, saznaće, publika bez koje nema pozorišta, nemojmo to nikada zaboraviti. Jedna osoba u publici je publika. Ali ipak ne previše praznih sedišta! Osim kod Joneska...na kraju Starica kaže: ,,Da, da, umiremo u punoj slavi...Umiremo da bismo ušli u legendu...Bar ćemo imati ulicu koja će nostiti naše ime...

Svetski dan pozorišta postoji 55 godina. Za 55 godina ja sam osma žena koju su zamolili da izgovori poruku, konačno, ne znam da li je reč ,,poruka“ odgovarajuća. Moji prethodnici (muški rok se nameće!) govore o pozorištu mašte, slobode, porekla, govorili su o multikulturnom, lepoti, pitanjima bez odgovora...Godine 2013, dakle samo pre četiri godine, Dario Fo kaže: ,,Jedino rešenje za krizu jeste nada da će se protiv nas, a pre svega protiv mladih koji žele da prigrle umetnost pozorišta, organizovati velika hajka: i da će jedan novi naraštaj glumaca, iz ovako nametnutih okolnosti, izvući nezamislivu dobrobit za jedno novo porozište.“ Nezamisliva dobrobit je lepa formulacija dostojna da se nađe u nekom političkom programu, ne?...budući da sam mu Parizu, i to pred skorašnje predsedničke izbore, predlažem onima koji izgleda žele da nama vladaju da paze na nezamislive dobrobiti koje donosi pozorište. Samo bez hajke!

Pozorište je za mene drugi, ono je dijalog, odsustvo mržnje. Prijateljstvo među narodima, ne znam tačno šta to znači, ali verujem u zajednicu, u prijateljstvo gledalaca i glumaca, u zajedništvo svih onih koje pozorište okuplja, onih koji ga pišu, onih koji ga prevode, onih koji ga osvetljavaju, oblače, dekorišu, onih koji ga tumače, onih koji se njime bave, onih koji u njega idu. Pozorište nas štiti, pruža nam zaklon...Verujem da nas voli...onoliko koliko mi volimo njega...Sećam se jednog reditelja starog kova koji je pre podizanja zavese, iza kulisa, svako veče govorio čvrstim glasom: ,,Mesta za pozorište!“ Biće to reč za kraj.

Objavljeno u Kultura

Opširnije...

petak, 03 mart 2017 15:20

Pozorište nije bauk!

Pozorište je oduvek predstavljalo jedan vid obrazovanja i širenje tradicije i kulture. Još u vreme drevnih civilizacija bilo je prisutno u obliku plesa. Pozorište nije bilo samo mesto gde su gledaoci mogli da uživaju u aktuelnim predstavama već i mesto gde se diskutovalo o politici i gde su se održavali festivali. Na taj način se širila kultura i tradicija jednog naroda. Danas, pozorište nije aktuelno u velikoj meri, naročito ne kod mladih, a tradicija i kultura se zapostavljaju. Kultura se smatra jednom od osnovnih dimenzija svakog društva, ali u današnjem vremenu tu dimenziju je jako teško očuvati posebno kada mladi ne pridaju nikakav značaj tome. Na taj način, pozorište kao centar kulturnih dešavanja, se bori sa sadašnjim sistemima vrednosti. Pozorišne predstave koje su ranije bile zabranjene od strane vlasti takođe ukazuju na to koliko je pozorište kao epicentar kulture trpelo od strane ,,razorenog društva“.

Možda mladi ne posećuju pozorište ili se čini da kultura ne utiče na mlade, ali budući akademski građani spremni su da sa drugima podele svoje mišljenje o kulturi i pozorištu:

Ninoslav Dragić, student farmacije, Beograd

Studenati odlaze na kulturne manifestacije, uglavnom, kada se ne plaća, ali to nije zadovoljavajuća poseta. Isti slučaj je i sa pozorištem. Veoma mali broj budućih akademaca provodi vreme u pozorištu ili na nekom drugom kulturnom dešavanju. Smatraju da je vreme utrošeno na izlaske, kafiće ili možda šetnju, bolji izbor nego odlazak u pozorište. Ima mnogo studenata koji nemaju naviku da odlaze u pozorište, ali ono nudi velike mogućnosti. Ograničavajući faktor za nas, koji volimo da posetimo takva mesta, jeste budžet, mada uvek postoje pozorišni popusti, koje studenti mogu da iskoriste i slobodno vreme provedu kvalitetnije.

Jelena Mirić, student žurnalistike, Novi Sad

Živimo u vremenu kada je svima svaki dinar važan, pa tako i studentima. Nemaju svi sredstva da odvajaju za karte, ali to nije opravdanje što studenti sve manje posećuju kulturne manifestacije i pozorište. Važnu ulogu u kulturnom obrazovanju današnje omladine imaju roditelji, ali i profesori, koji treba da ih podstiču kulturno uzdizanje mladih. Smatram da je pozorište veoma značajan aspekt u životu svakog od nas, jer ono predstavlja i čuvanje tradicije, jer se često prikazuju čuvena dela. Takođe, širi znanje i automatski ako je predstava bila dobra, u smislu da se mladima svidela, možda će je potražiti u pisanom obliku i, naravno, povećati broj kupljenog tiraža knjiga. Smatram da nije veliki problem u mladima, koliko ih sputavaju ,,studentski budzet“ i sama navika da ne odlaze na takva mesta.

Bojan Bokan, student medicine, Novi Sad

Ne posećujem pozorište. Prvenstveno nisam zadovoljan repertoarom, ali ni glumačkim sposobnostima glumaca amatera. Smatram da vreme mogu da utrošim na bolji način, a kultura i obrazovanje se ne stiču samo odlaskom u pozorište. Naravno, imam prijatelje kojima odlazak na takva mesta predstavlja uživanje, ali meni to ne čini zadovoljstvo.

Vuk Petrović, student prava, Beograd

Mislim da pozorište sve više gubi uticaj, koje je imalo na mlade ljude, najviše studente. Razloga za to svakako da ima više. Nije toliko problem u pozorištima i stanju u kulturi u našoj zemlji, koliko mislim da je problem u studentima. Sve veći broj nas, nažalost izrasta u poluintelektualce, ljude koji u pozorište odu jedino zato što je to ,,in“, ili su to čuli od nekoga, pa tamo prave fotografije i gledaju koliku će pažnju privući na društvenim mrežama njihovo ,,kulturno uzdizanje“. Nema tu nekog kritičkog osvrta na predstavu, neke diskusije među njima o tome šta je pisac, odnosno reditelj hteo da kaže, jer dobra predstava baš i treba da te natera da malo mućneš glavom. Meni je, na primer, najviše pažnje privukla opera u Narodnom pozorištu, u Beogradu se daju, mislim, dve nedeljno, a cene su stvarno pristupačne. Tako da, svako to može sebi da priušti s vremena na vreme. Nikako da stignem da pogledam neki zanimljivi mjuzikl , a volim kada neku zanimljivu predstavu slučajno pronađem na internetu, pa je pogledam u dahu, tako sam npr. gledao ,, Zlatno tele’’ Iljfa i Petrova i Nušićeve Rodoljupce.

Lazar Turenjanin, student istorije, Beograd

Pozorište nam nudi osećanja koja su se u ova moderna vremena izgubila. Razgovarao sam sa drugom o tome koliko pozorište utiče na mlade i pomaže ti, ne samo da razgovaraš o predstavama, već ti nudi mogućnost raznolike tematike. Pozorište ima tu moć da te natera da razmišljaš o svemu, jer je tema svake predstave čovekov život i njegovo snalaženje u životnim tokovima. Pozorišta su danas jako dostupna. Cena jedne pozorišne karte, u Beogradu, je 200 dinara, dok jedan student toliko potroši kada sedne u kafić.

Kako kultura utiče na današnju omladinu, naročito na studente, pokazuju i istraživanja prema kojima skoro 75% studenata slobodno vreme provodi sa društvom, u šetnji, ispred računara, gledajući TV, ili slušajući muziku. Za to je, kažu, potrebno manje novca nego za odlazak u pozorište, ili na neku drugu kulturnu manifestaciju. U istraživanju kako kultura utiče na omladinu, odnosno studente, u većini slučajeva fokus je na posetama kulturnim manfestacijama i institucijama kao što su: bioskop, muzeji, spomenici kulture, biblioteke, književne večeri, ili pozorište. Slobodan Mrđa u svom istraživačkom radu o kulturi, navodi da čak 65% studenata retko posećuje pozorište, ili ne posećuje uopšte, što ukazuje da je studentima kultura na marginama interesovanja. Dok čak 62.9% studenata klubove posećuje često, ili vrlo često. Studenti, koji su aktivni bar jednom mesečno u kulturnom životu i koji jednom mesečno posećuju pozorište ima svega od 3 do 5%. Mrđina istraživanja pokazuju i da 43.2% muške studentske populacije ne posećuje pozorište uopšte, dok je taj procenat skoro upola manji kod devojaka, 26.2%.

Na osnovu ovoga, može se reći da studenti spadaju u grupu koja veoma retko posećuje kulturna dešavanja i koja je svesna toga. Uticaj kulture na svakodnevni život studenata je sveden na minimum.

A vi, dragi čitaoci, možete u komentaru podeliti svoje mišljenje sa nama. Šta za vas predstavlja pozorište i kako utiče na današnje društvo?

Objavljeno u Kultura

Opširnije...

četvrtak, 05 maj 2016 18:18

Uskršnji koncert u NP "Sterija"

Uskršnji koncert u organizaciji KUPU "Češka Beseda Vršac" održaće se 7.maja od 20h, na velikoj sceni Narodnog pozorišta "Sterija". Vrščani će imati priliku da čuju divne tonove klavira, flaute i violine.

Nastupiće pijanistkinja Kristina Matijašević, flautistkinja Mila Dobrosavljević i Marija Bužek, koja će svirati violinu. Publika će uživati u predivnom repertoaru poznatih dela Astora Piazzole i melodija iz filma „Šindlerova lista“.

Ulaz je slobodan, potrebna je samo ljubav prema kvalitetnoj muzici!

Objavljeno u Vesti

Opširnije...

nedelja, 31 januar 2016 08:58

Vršačko pozorište kao mesto inkluzije

Kreativna interakcija sa učenicima ŠOSO "Jelena Varjaški", nastavnicima i stručnim saradnicima, vaspitačima i pozorišnim stvaraocima na temu vremena i satova održana je protekle nedelje u Narodnom pozorištu "Sterija".

Radionica je kreirana i organizovana kao uvod u rad na predstavi pod nazivom "Bajka o uspavanom Vremenku" čija je premijera zakazana za 20. mart, Svetski dan pozorišta za decu i mlade.

Radionice su za sve zainteresovane tokom februara meseca 2016. otvorene sredom od 15h i četvrkom od 17h.

Preuzeto sa vrsac.mojkraj.rs

Objavljeno u Kultura

Opširnije...

nedelja, 18 oktobar 2015 03:07

Vršačka pozorišna jesen - “Znakovi u lavirintu vremena”

Pozorišni život Vršca traje već dva veka, a Narodno Pozorište “Jovan Sterija Popović” važi za jednu od najstarijih kulturnih institucija u regionu. Vršačko pozorište, specifično po programu koji se izvodi na više jezika, usavršavalo se tokom vremena i tako je pre 23 godine nastao festival "Vršačka pozorišna jesen". Više o festivalu, kao i o samom pozorištu, pričao nam je gospodin Đura Mrđa..

Pozorište je osnovano 2. januara 1945, a prvu igranu predstavu doživelo je 10. februara iste godine. Čast svečanog otvaranja pripala je premijeri predstave “Kir Janja”, koju je napisao sam Jovan Sterija Popović, u režiji Vladimira Savića. Godine 1793. napisana je prva predstava na srpskom jeziku, pa je povodom dvestogodišnjice od tog događaja osnovan festival “Vršačka pozorišna jesen”.

Festival se, već tradicionalno, održava svake godine krajem oktobra. To je uvek po početku pozorišne sezone i prikazuju se najbolje predstave iz prethodne godine. Ova manifestacija je takmičarskog i međunarodnog karaktera, a koje će delo biti nagrađeno odlučuje okrugli sto. Nagrade se dodeljuju za: najbolju predstavu u celini, najbolju režiju, najboljeg glumca/glumicu, za najboljeg mladog glumca, specijalna nagrada, kao i za najbolju predstavu po oceni publike.

O tome koje će se predstave igrati na festivalu odlučuje selektor, a ta čast je ove i sledeće godine pripala gospodinu Đuri Mrđi. Selektor manifestacije ima zadatak da pogleda 30 najuspešnijih predstava iz Srbije i regiona i da u uži krug svrsta samo najbolje. Glavni kriterijumi koji utiču na odabir dela su originalnost, inovativnost, aktuelnost, savremenost, kao i bogatstvo umetničkog izraza. Ove godine oštre kriterijume ispunilo je sedam predstava:

1. "Nosorog" - Ežen Jonesko. Izvodi je Kikindsko Narodno Pozorište, u režiji Snežane Trišić.
2. "Iza božijih leđa" - Branislav Nušić. Izvodi je Beogradsko Dramsko Pozorište, u režiji Egona Savina.
3. "Mrešćenje šarana" - Aleksandra Popovića, u režiji Egona Savina.
4. "Mnogo vike ni oko čega" - Vilijam Šekspir. Izvodi je Narodno Pozorište iz Sombora, u režiji Ane Đorđević.
5. "Kazimir i Karolina" - Eden fon Horvat. Izvodi je Atelje 212.
6. "Bela kafa" - Aleksandar Popović. Izvodi je Narodno Pozorište iz Beograda, u režiji Milana Neškovića.
7. "Zla žena" - Jovan Sterija Popović. Izvodi je Narodno Pozorište Sterija iz Vršca, u režiji Jovana Grujića.

Svečano otvaranje ovogodišnjeg festivala zakazano je za petak, 23.10. u 20h, dok će zatvaranje biti 31.10. zaključno sa dodelom priznanja. Tradicionalno, pored glavnog, vršačko pozorište organizuje i prateći program. On počinje 22.10. sa predstavom otvaranja "Zver- čudan je to čovek", po tekstu rumunskog savremenog pisca Mirče M. Ioneskua.

Kao i svake godine, ni najmlađi nisu ostali zaboravljeni. Za njih su namenjene dve predstave - "Začarani zamak", 25. oktobra sa početkom u 11h po tekstu Bojane Ivanov Đorđević, kao i predstava "Šarene igrarije" koju će 1.11. u 11h izvesti Narodno pozorište iz Tuzle.
Takođe, u utorak, 27.10 u 18:30h, biće organizovano veče sećanja na Mirću Omorana - dugogodišnjeg člana Narodnog Pozorišta “Sterija”, nadarenog dramaturga koji je svoju umetnost pokazivao na dva jezika. On je svoju strast, kao i život, napustio ove godine, prilikom izvedbe u Tuzli.

Ovo je prilika da Vršac živi svoj pozorišni život. Svake godine u septembru se organizuje berba grožđa, pa je tako i ovo jedna vrsta berbe umetnosti i dobrih predstava. Slogan ovog festivala je: “Znakovi u lavirintu vremena”. Svako ovaj slogan može protumačiti na svoj način, a gledanje ovogodišnjih predstava će zasigurno biti velika pomoć u toj potrazi. Odlučeno je da se ove godine dodele počasne karte za 20 najboljih studenata i za 20 najboljih srednjoškolaca.

Karte su već u prodaji, kompleti koštaju 3500 dinara (dva kompleta koštaju 6000 dinara), pojedinačne ulaznice su 500 dinara, a za decu 200 dinara.

Zahvalni smo gospodinu Đuri Mrđi na izdvojenom vremenu, kao i na svim informacijama koje je podelio sa nama.

Autorke: Miljana Nikolić i Dajana Mitrov

Objavljeno u Kultura

Opširnije...