Kada vidite čoveka visokog skoro dva metra, širokih ramena i guste, crne brade, na prvi pogled ne biste baš rekli da se bavi humanitarnim radom, zar ne? Ali ipak znamo da se o knjizi ne sudi po koricama ni ljudima po izgledu. Stefan Nikolić, iako izgleda kao „opasan lik“ zapravo ima ogromno srce, a humanitarnim radom se, na krajnje neobičan način, bavi pet godina. Predsednik je humanitarne ogranizacije
"Dobro delo", koja iza sebe ima nekoliko nesvakidašnjih akcija, a suština priče je podizanje svesti i pokretanje ljudi da čine dobra dela. Na pitanje ko je zapravo Stefan Nikolić, odgovara:
„Kontroverzni humanitarac (smeh). Pa ne znam šta bih ti rekao...volim da putujem, volim umetnost, pogotovo slikarstvo, najviše umetnost renesanse, ali takođe i impresionizam čuvenog Van Goga. Takođe, volim i sport, a najviše boks, koji i treniram od malih nogu. Igrao sam i stoni tenis i basket, američki fudbal, a bavim se i dizanjem tegova. Volim mnogo i da čitam, uglavnom su to knjige vezane za modernu psihologiju i biznis“.
Kaže i da je vrlo samokritičan i oštar prema sebi jer uvek misli da može više i bolje. Studirao je FON u Beogradu, ali je fakultet napustio na drugoj godini.
„Nisam znao šta je tačno fakultet. Imao sam, naravno, neke pretpostavke, kao i svi, ali nikad ne znaš šta je to stvarno dok ne odeš tamo. Kada sam upisivao FON, postao je jako komercijalizovan, školarine su jako poskupele, nekako su gledali da uzmu što više novca i neki predmeti jednostavno nisu mogli da se polože. U jednom trenutku sam shvatio da to nije ono što sam ja zamislio i nikako nisam video sebe kako radim u nekoj firmi, u odelu od 9 do 17h“.
Ipak, ističe da iz perioda studiranja nosi brojna pozitivna iskustva i da se i dalje koristi znanjem koje je tamo stekao.
„Fakultet me je jako promenio, živeo sam u Beogradu tri godine, osamostalio se, i naravno da i dalje koristim sve što sam na fakultetu naučio. Ali sam u jedno siguran, da sam završio fakultet, ne bi bilo „Dobrog dela“.
Kako je nastalo „Dobro delo?“
„U početku smo delili priveske, jer je ideja bila da ljudima damo neki predmet koji bi nosili sa sobom i kada učine dobro delo nekoj osobi, njoj taj privezak proslede. Računao sam da će to biti dobro jer svi nose priveske za ključeve, međutim, nekim ljudima su se ti privesci previše svideli da bi ih dali (smeh). Tako da sam odlučio da priveske zamenim silikonskim narukvicama i to je ispalo još bolje. Do sada smo podelili oko 1000 narukvica, a uskoro ćemo uraditi još jednu turu“, priseća se Stefan početka.
Nakon toga, usledilo je nekoliko humanitarnih žurki, od kojih ističe žurku sa Unijom studenata u toku Meseca solidarnosti, žurku za našu sugrađanku Jelenu Stojanović, potom Uskršnju žurku na kojoj su se prikupljali slatkiši za decu iz doma „Vera Radivojević“ iz Bele Crkve itd.
„Ali akcija koja je napravila pravi bum bila je Humanitarna kafa, skupili smo oko 25 000 dinara za decu iz Bele Crkve. Sledeća Humanitarna kafa će biti namenjena nekoj drugoj svrsi, ali najviše volim da radim akcije za nezbrinutu decu jer smatram da je njima pomoć najpotrebnija. U sledećoj Humanitarnoj kafi trebalo bi da učestvuje oko deset lokala i da se sakupi između 100 i 200 hiljada dinara. To su neke moje procene na osonvu svega što se do sada radilo“.
Aktivnosti „Dobrog dela“ su potpuno drugačije od rada drugih organizacija, a Stefan otkriva u čemu je fora.
„Ja uglavnom preusmeravam sredstva, spajam ljude koji se bave nečim, recimo ugostiteljstvom, dakle koji drže kafiće, a od skoro sam počeo da animiram i picerije, sa ljudima kojima je potrebna pomoć, pa je tako jedna od ideja da se deli pica deci sa spiska Crvenog Krsta. To nije veliki novac, a obe strane od toga imaju koristi. Ulaganje u humanitarni rad je, po mom mišljenju, najkvalitetniji vid marketinga na planeti. Vi ne dajete novac za bilborde i reklame, već onome kome je to zaista potrebno, a svakako će se zbog toga čuti za vas“.
Međutim, u svom poslu naš sugrađanin se susreće i sa brojnim preprekama. Jedna od najvećih svakako je nepoverenje.
„Ljudi su u Srbiji mnogo sumnjičavi prema humanitarnom radu jer je masa ljudi ovde prokockala to poverenje. Tako da su u početku ljudi jako nepoverljivi prema meni, svaki dan usledi neko odbijanje. Opet, odbijanje je ključ uspeha svakog čoveka, jer ako prevaziđete strah od odbijanja, koji je verovatno jedan od najvećih ljudskih strahova, jako ste blizu uspeha. Ali teško je. Nailazim na svakakve situacije, nekad me to pogodi više, nekad manje, nekad izdržim, nekad želim da odustanem. Konstantno se cimam, sav novac koji imam ulažem u projekte. Ali znam da to vredi raditi i ne odustajem.“
Trenutno aktuelna je akcija besplatnog šišanja dece sa spiska Crvenog Krsta, koja se obavlja u saradnji sa frizerom Tasketom.
„Svake druge srede po četvoro mališana dobije besplatno šišanje, biće ošišano njih ukupno 88. Ovim tempom trebaće mu godinu i po dana da ošiša sve klince, bilo bi mnogo lakše kad bi se još neki frizer priključio, ali šta je tu je, bitno je da se nešto radi, nadam se da će se uskoro još neko priključiti“, optimističan je Stefan.
Šta ima?
„Postoji jedan projekat na kome radim već dve godine, to je portal koji se zove „Šta ima?“ i preko njega pravim mrežu lokala koji će se baviti humanitarnim radom. Cilj je da im uradimo jako kvalitetan marketing, lokal se snimi u 360 tehnologiji, ubaci se kompletan cenovnik, jelovnik, kontakt, u suštini, vi dobijete veb sajt na mom veb sajtu. Opet je pristup drugačiji, ponudite nešto ljudima da biste ih animirali da se bave humanitarnim radom, a ne stalno nešto da im tražite. Dakle, kad uđete na sajt i kliknete na neki lokal, prikaže se slika sa kamere iz lokala i vi vidite šta se u tom trenutku tamo dešava“, priča Stefan i dodaje da je portal počeo sa radom pre nešto više od mesec dana.
U pripremi...
Ovaj mladi ambiciozni Vrščanin ne planira da se zadrži na lokalu, već da projekat „Šta ima?“ proširi na teritoriju čitave zemlje, ali i van granica Srbije.
„Već sam ispitao tržište u inostranstvu i vidim da svuda „Ima prođu“, jer je to jedinstven projekat koji ne postoji nigde u svetu. Takođe, u planu je izrada aplikacija za android i iPhone, čime će se zaokružiti kompletna priča. Nakon Vršca, koji je zapravo samo test projekat jer je cilj bio da prvo izvedemo da sve tehnički funkcioniše besprekorno, planiram da odem u inostranstvo i tamo implementiram ceo marketinški i humanitarni mehanizam pa da se tek onda vratim i nastavim da radim Srbiju. Iako bih najviše voleo da prvo završim sve u Srbiji, primoran sam da odem „preko“ jer su uslovi rada tamo, na žalost, nesrazmerno bolji nego kod nas, pa na taj način mnogo lakše mogu da skupim sredstva za nastavak širenja mreže i kod nas. Najverovatnije će prvo biti Švajcarska, tamo je teren već utaban jer sam u kontaktu sa ljudima iz njihove socijalne službe. Oni finansiraju slične projekte, tako da se nadam da ćemo vrlo brzo ostvariti saradnju“, kaže kontroverzni humanitarac.
Dragi čitaoci, ukoliko ste nakon čitanja ovog pisanija poželeli da učinite dobro delo i da se priključite radu ove organizacije, to možete uraditi putem sajta
dobrodelo.rs, svaka ideja je dobrodošla! A tekst ćemo završiti rečima našeg sagovornika, jer potpisnica ovih redova ne može da smisli bolji zaključak od ovog:
„Ulaganje u humanitarni rad je najbolja investicija koju možete napraviti. Koliko god da ulažete u dobro, uvek će vam se vratiti više“.