Visoki savet sudstva izabrao nove porotnike u celoj Srbiji čime sve krivične postupke koji nisu okončani vraća na početak.

Suđenje u aferi „Indeks”, posle šest godina vraća se na početak i to po treći put, saznaje „Politika”. Zbog promene porotnika kojima je u decembru istekao mandat, ovaj maratonski proces koji se odvija pred Višim sudom u Smederevu, smatra se za najveću korupcionašku aferu u srpskoj prosveti. U februaru će početi od nule, kao da nije ni započet. Umesto da „diplomira”, osam godina od otkrivanja korupcije na kragujevačkom Pravnom fakultetu, „Indeks” ponovo dobija status „brucoša” u sudskom postupku.
Visoki savet sudstva izabrao je nove porotnike na nivou cele Srbije što sve krivične postupke koji nisu okončani, vraća na početak. To je slučaj i sa procesom koji se vodi protiv optuženih u „Indeksu”, a koji je bio pri kraju, kaže za „Politiku” Slađana Bojković, predsednica Višeg suda u Smederevu koja predsedava sudskom veću u ovoj prosvetnoj aferi.
Optužnica će po treći put biti pročitana, a 87 optuženih profesora, posrednika i studenata, nanovo će se izjašnjavati o delima za koja se terete i iznositi odbranu. Iako je dokazni postupak ušao u završnu fazu, vrlo je moguće da će se svi postojeći dokazi ponovo izvoditi, uključujući i audio i video snimke koje je tužilaštvo nedavno dostavilo sudu. Postoji i neko rešenje „između” – da se deo dokaza prihvati, a deo izvodi ponovo, u zavisnosti od volje optuženih, o čemu će konačno odlučiti sudsko veće. Nije isključena ni mogućnost da iskazi oko 70 svedoka i veštaka, koliko je sud do sada saslušao, takođe „padnu u vodu” i da se i to radi iz početka.

– Sud mora ponovo da pročita optužnicu i da omogući optuženima da se o njoj opet izjasne. Što se tiče svedoka i dokaza, postoji zakonska mogućnost da sve ide kao da ništa nije rađeno, a o tome će odlučivati sudsko veće kad dođe vreme. Tužiocu smo dostavili spisa i proces sa novim porotnicima trebalo bi da počne 5. februara – navodi sudija Bojković.

Tokom 2015. iz smederevskog suda su se očekivale prve presude u aferi „Indeks”. Kada bi to bilo, da proces nije vraćen na početak, Bojkovićeva nije želela da precizira. Samo je potvrdila da je dokazni postupak bio pri kraju, da su čitani pisani dokazi, te da je tužilaštvo dostavilo sudu prepis audio i video zapisa iz 2006. i 2007. kada je policija gotovo godinu dana pratila dešavanja na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Klupko korupcije odmotavalo se od leta 2006. godine. Smederevska policija je u redove fakulteta ubacila inspektora Tomislava Spasića kao „studenta insajdera”. Prvi trag je otkrio posrednik u davanju mita, prvooptuženi Saša Jovanović iz Velike Plane, koji je prilikom hapšenja zbog ilegalne prodaje ukradenih automobila „propevao” o kupoprodaji ispita i diploma. On je, prema optužnici, ponudio inspektoru Spasiću da mu „završi” Pravni fakultet u zamenu za ćutanje.

Prva grupa osumnjičenih profesora i posrednika uhapšena je 20. februara 2007. godine. U njoj su se našli i tadašnji dekan Sveto Purić, kao i pomoćnica ministra prosvete Emilija Stanković, trećeoptužena u aferi. Profesorka krivičnog prava Dragana Petrović, drugooptužena, označena je kao glavna karika u posredovanju između studenata i profesora.
Iako je prva optužnica podignuta u avgustu 2007. godine, suđenje je počelo tek u septembru 2009., i to iz osmog pokušaja. Odugovlačenju procesa najpre je doprinela desetomesečna „kupovina” vremena branilaca koji su tražili izuzeća i ulagali prigovore. Suđenje je zapalo u administrativni lavirint, a potom je usledila reforma pravosuđa i čitav proces vraćen je na početak od 1. januara 2010. godine.

Prvooptuženi Saša Jovanović tereti se za produžena dela primanja mita pomaganjem i davanja mita. Drugooptužena, profesorka Dragana Petrović, prema navodima iz optužnice, posredovala je između ostalih profesora i studenata, a za upisivanje ocene bez izlaženja na ispit koji ona predaje, tarifa joj je bila 500 nemačkih maraka. Trećeoptužena, profesorka rimskog prava Emilija Stanković, tereti se da je od 2003. do 2006. godine zahtevala i primila 7.300 evra i mnoge vredne poklone za lažne prelazne ocene.
Lažirane „šestice” koštale su od 500 do 1.000 evra, dok se do diplome pravnika „stizalo” za 12.000 do 16.000 evra, navedeno je u optužnim aktima.

Kako to rade Hrvati
„Hrvatski indeks” rešen je za devet meseci i tamošnjim profesorima zabranjeno je da drže nastavu. Kod nas, optuženi profesori su pod pretpostavkom nevinosti sve vreme držali predavanja i ocenjivali studente, a mnogi su čak i napredovali u karijeri. Profesor Predrag Stojanović je iz „optuženičke klupe” dobio zvanje dekana i tu funkciju obavljao doskora. Profesor Ivan Čukalović, dugogodišnji prvi čovek Pravnog fakulteta u Kragujevcu, izabran je za sudiju Ustavnog suda Kosova, dok je Dragana Petrović postala viši naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Jedina priznala
U dosadašnjem procesu svoju odbranu izneli su svi profesori osim Predraga Stojanovića, koga sud punih šest godina nije uspeo da sasluša. On je medicinskom dokumentacijom opravdavao izostanke sa glavnih pretresa, a ni mnogobrojna veštačenja koja su tvrdila da je sposoban da iznese odbranu, nisu pomogla da bude saslušan, čak ni pod pretnjom policijskog privođenja. Ostali optuženi negirali su navode iz optužnica za kupoprodaju ispita i diploma, osim bivše nadzornice u požarevačkom ženskom zatvoru „Zabela”, Radmile Jovanović-Canić koja je priznala da je kupila šest ispita za 5.000 evra.

Nastaje li zastarelost dela?
Kako „Politika” nezvanično saznaje, za profesorku Nadu Todorović, optuženu za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, tokom februara nastaje apsolutna zastarelost dela. Ovu informaciju Slađana Bojković nije želela ni da potvrdi, ni da negira, uz obrazloženje da „ne zna sve napamet, te da su spisa kod tužioca”.
Jedino mogu da vam kažem da za delo za koje se ona tereti apsolutna zastarelost nastupa deset godina od izvršenja, a kada je to tačno, u ovom trenutku ne mogu da vam kažem, rekla je predsednica sudskog veća.

„Indeks” u brojevima
Otuženo je 86 osoba za 159 krivičnih dela od kojih 114 za primanje mita i 45 za zloupotrebu službenog položaja. Prvom optužnicom obuhvaćena je 41 osoba, od kojih 23 profesora pravnih fakulteta u Kragujevcu, Nišu i Beogradu. Dopunska optužnica podignuta je u martu 2008. protiv još 47 osoba, od kojih 33 studenta i 14 novih posrednika i pomagača.

Autor: Politika

Siv i hladan januarski dan oko jedan sat ispraznio je Trg republike. Nije bilo čak ni zaljubljenih, koji nervozno čekaju da im partner dođe. Samo je jedan student stajao prkoseći hladnom vetru. Dok su ga retki prolaznici zapanjeno gledali, držao je praznu flašu i pretrpan ranac - spremajući se da ode iz Srbije.

Dražen Horvatić (22) je nemo držao plastičnu flašu iznad šahta na Trgu republike. Taj ritual ponavlja već osmi dan, poslednji. Gledao je ispred sebe, dok su Beograđani zbunjeno posmatrali šta se dešava oko njih. Nisu znali da će za samo nekoliko sati student Filološkog fakulteta preći sa omiljenog gradskog mesta za sastanke na lokaciju koju povezujemo sa rastancima - čekaonicu Aerodroma "Nikola Tesla". Odlazi iz Srbije.

- Ova flaša je nekada bila puna vode, baš kao što je i Srbija bila bogata inteligentnim mladim ljudima. Sedam dana sam bio na ovom mestu i odlivao pomalo. Ovo je poslednji trenutak. Vode nema više. Danas odlazim i ja - rekao je mladić za "24 sata".

Dražen se sprema da ode u Dansku, budući da taj jezik i studira, a u njoj će provesti najmanje pola godine radeći i usavršavajući se. Ono što ga najviše brine je baš ta reč - najmanje.

- Ja želim da se vratim. Volim ovu zemlju i ona je neotuđiv deo mene, zato se i nadam da će meni i drugim mladim ljudima u Srbiji biti obezbeđeni uslovi da u njoj možemo da živimo i radimo - kaže Dražen.

Izvor: Blic

Studenti veterine, stomatologije i farmacije ubedljivo najviše uče u celoj Nemačkoj. Prvi u proseku štrebaju 44,6 sati nedeljno, što znači da nad knjigom provedu više vremena nego zaposleni Nemac sa punim radnim vremenom na svom poslu. U Srbiji do sada niko nije uradio sličnu analizu, ali je poznato da je u prvoj generaciji "bolonjaca" najmanje njih završilo studije u roku na Hemijskom fakultetu (3,03 odsto), FASPER-u (2,01 odsto) i FON-u (3,41 odsto) u Beogradu.

Važno je napomenuti da u ovoj analizi nema podataka za Medicinski, Stomatološki, Veterinarski i Farmaceutski fakultet. Do diplome su pak teško dolazili i ekonomisti i pravnici. Od 1.500 upisanih "bolonjaca" na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, studije je u roku uspelo da završi svega njih 63, dok je na Pravnom od 1.812 studenata upisanih 2006/07., samo 108 došlo do diplome 2009/10. godine.

Zanimljivo je da beogradski ETF, koji važi za jedan od najtežih fakulteta u zemlji, beleži najveći procenat onih koji studije završavaju u roku. Tačnije, reč je o čak 32,86 odsto studenata iz prve generacije bolonjaca. Začuđujuće, za njim sledi Matematički sa 27,65 odsto i Filološki sa 18,69 odsto.

- Rezultati pre svega zavise od toga kako je koji fakultet primenio bolonju, koliko je gradivo na predmetima inovirano i skraćeno, na koji način je sistem bodovanja implementiran u praksi, da li je studentima omogućeno da polože ispit preko kolokvijuma i drugih predispitnih aktivnosti ili nije... Cilj bolonje i jeste bio da studiranje učini efikasnijim, da skrati prosečno vreme sticanja diplome, ali naravno, ne na uštrb znanja - ispričali su za "24 sata" zaposleni na Univerzitetu u Beogradu.

Druga analiza, na osnovu koje se takođe može govoriti o težini studija, pokazuje da je bolonja i te kako olakšala put dolaska do diplome, čak i na fakultetima na kojima se taj put nekad merio i u decenijama. Univerzitet u Beogradu istraživao je koliko studenata na kom fakultetu uspeva da ostvari famoznih 60 bodova (ili u prevodu koliko njih uspeva da “očisti” godinu). Rezultati su zapanjujući. Među studentima koji su prvi put upisali školsku 2010/11. godinu, na Arhitektonskom je njih 86 odsto ušlo u godinu bez ijednog prenetog ispita, odnosno sa svih 60 bodova. Ni Medicinski ne zaostaje po dobrim rezultatima. Čak 41,3 odsto studenata medicine upisalo je školsku 2010/11. sa 60 bodova. S druge strane, najteže je bilo akademcima sa Mašinskog gde je svega 2,2 odsto studenata sa budžeta uspelo da očisti godinu.

Autor: 24sata

Udruženje “PARAKVAD VŠ” pokreće akciju “SAKUPI HUMANI ČEP” koja se bazira na prikupljanju plastičnih čepova, bez obzira koje veličine, boje i oblika, svi čepovi koji su napravljeni od plastike dolaze u obzir. Akcija je istovremeno ekološkog, humanitarnog, inkluzivnog karaktera, ali sa mnogo volonterskog angažmana. Naša poruka svim građanima glasi “SAKUPI HUMANI ČEP”, pomozi ljudima kojima je pomoć potrebna i njihov već težak život učiniti lakšim. Sakupljanjem plastičnih čepova sa ambalaža i njihovom daljom distribucijom, akcija bi obezbedila novac za nabavku ortopedskih pomagala namenjenim osobama sa invaliditetom. Istovremeno cilj je i menjanje svesti o osobama sa invaliditetom kao korisnim i aktivnim pripadnicima društva, takodje na ovaj način podiže se i ekološka svest kod građana, a posebno kod dece i omladine. U planu su i razgovori sa školama, prodavnicama, marketima iz cele opštine o priključenju akciji. Udruženje će prikupljene čepove skladištiti a kada se prikupi dovoljno čepova vršiće se distribuciju čepova do firmi koje se bave reciklažom ove vrste plastične mase a od dobijenih finansijskih sredstava kupovaće se ortopedska pomagala koja svojim kvalitetom i tehničkim performansama značajno utiču na kvalitet života osoba sa invaliditetom.

Sve informacije, o akciji i donošenju čepova možete dobiti putem sajta Udruženja Parakvad klikom ovde.

Na Fejsbuk stranici studenata Beogradskog univerziteta možete zateći sve i svašta, pa čak i ljubavne oglase. Naime, pored toga što na ovoj stranici dele korisne informacije i pomažu jedni drugima, studenti i bivši studenti na ovaj način pokušavaju da nađu srodnu dušu. Ovo su neki od najsmešnijih oglasa.

Zaljubljeni Zmaj

"U svetlu (ili mraku, kako ko ište) minulih događaja, inspirisan nedavnim uspesima mladih saboraca i distorzijom muško-ženskih odnosa popularizacijom flerta i upoznavanja preko društvenih mreža, ja, Jovan Jovanović, zvani Zmaj, u ovom trenutku pomalo haj, dakle ne baš tako čistog razuma i poprilično bolesne pameti, izdajem oglas. Naime, tražim devojku. Da, dobro ste čuli dušmani, Zmaj traži sebi dostojnu pratilju, poželjno podjednako ovako nenormalnu kao što je to moja nenormalna malenkost. Dakle, visina do 175; Zmaj jeste veliki čovek, ali je i mali čovek. Slobodno nosite štikle u mom prisustvu, nemam Napoleonov kompleks. Ako nećeš da šetamo gradom i ljubakamo se nabijajući ljudima to na nos, visina nije toliko bitna - pupak na pupak i jednaki smo....
Zmaj je izuzetno otvoren za svakakve vidove veza, mogu da budem old skul romantik, da ti šaljem pisma, da šetamo po mesečini dok nam blagi povetarac mrsi kosu, da ti pišem pesme, da posmatramo zvezde dok nam trava miluje tela, ali kontam da se danas devojke ne lože na romantiku, pa zato Zmaj voli da bude i urban, umetnik-buntovnik, nešto kao Bukovski, Selindžer, ili onaj lik iz serije "Kalifornikacija" kog glumi Molder, pardon, Dejvid Duhovni; da te osvojim stavom rok zvezde i odvedem te u mrak dok nam ritam daje neki old skul rokenrol.
Unesimo malo topline u ove hladne dane, i malo vedrine i motivacije pred ispitni rok.
Ja sam mrtav ozbiljan, mnogo mi je dosadno u životu pa eto, rekoh sebi "Jovane, vreme ti je za neko žensko u životu da te malo sredi", tako da devojke, izvolite!", napisao je, između ostalog, zaljubljeni Zmaj, dodavši da će onoj pravoj rado gledati u zvezde, jer se razume i u astrologiju.

Al' samo da prođe rok...

Naravno, studentima se ceo život vrti oko ispitnih rokova, pa je jedan momak proznao da bi voleo da vodi devojku na predstavu u pozorište, al' ne može dok ne prođe rok.
"Dobro veče svima... Treba mi pratilja za Jugoslovensko dramsko imaju super predstave za male pare i još ako bi bila sa Pravnog, bilo bi idealno.. Ali samo da prođe januarski rok", kratak je i konkretan ovaj romantični momak u potrazi za idealnom pravnicom.

Ovaj car je uspeo da nađe devojku

Jedan momak koji se takođe okrenuo Fejsbuk oglasima uspeo je da nađe devojku, a evo i kako je izgledao njegov oglas.
"Tražim devojku:
Visina od 165 - nemam kompleks ako je devojka na štiklama viša od mene, ja sam visok 190 cm.
Ne bi trebalo da bude baš mršava, plašio bih se da je ne polomim kad je stegnem i na nju legnem. Ne mora da zna da pliva, to ću ja da je naučim, pošto sam ronilac.
Da nekad pripazi šta jede pre nego što me poljubi, da me slučajno ne ubije, jer sam alergičan na brdo stvari. Verujte mi i to se dešavalo... Oteknem ceo. Da ne bude svaki sledeći poljubac ruski rulet.
Da voli prirodu i šetnje, da joj nije frka kada se isprlja, umaže itd...
Da se ne plaši buba.
Da bih sa njom mogao da podelim osećaj uživanja ležanja na toplom betonu pored jezera i gledajući u zvezde u toplim letnjim noćima, ili da nas na nekom kampovanju probudi cvrkut ptica.
Nadam se da iduće godine u toku leta neće kiša padati dva puta kao ove.
Da ne stavlja tri kila šminke na sebe, nema potrebe.
Da joj nije problem ako odmah ne odgovorim sms-om, kada mi nešto piše, nisam umro, nemam drugu, nisam se udavio, itd...
Ovo sam mogao i na ispovestima da napišem, ali nije fora. Kako bi mi se dotična gospođica onda javila.
P.S. Ja sam mrtav ozbiljan. "
Izgleda da je ovaj student Beogradskog univerziteta uspeo da nađe devojku koja ispunjava sve njegove kriterijume, pa je nešto kasnije ostavio komentar, kako bi obavestio sve zainteresovane udavače da "olade".
"Našao sam devojku, misija obustavljena do daljeg!"

Kratko i jasno!

Nek vole da filozofiraju i pišu romantične priče o idealnoj devojci ili momku, da pričaju priče o šetlji pored mora pod mesečinom i romantičnim večerama u prirodi... A neki su vrlo kratki i jasni.
"Tražim dečka koji je zainteresovan da ide sa mnom na bilijar."
Šta ćeš romantičnije od bilijara?!

A je l' može rumba da prođe?

Naravno, tu su i oni studenti koji su zaljubljeni u ples. Njima je na prvom mestu da i partnerka gaji istu strast, ali ovaj dečko bi voleo da njegova devojka pride bude i jako svestrana, pa da voli od svega po malo.
"Ima li ovde fine devojke koja voli i ružu i metak, i ples i kafanu? A još ako zna tango, nek se odma' javne za Milongu. INBOX".

Devojke, šta čekate?

Preuzeto sa: 24 sata

Zbog sve češćeg plagiranja i kupovine seminarskih radova, neki fakuteti u Novom Sadu preduzeli su protivmere. Tehnički fakultet je uveo poseban sistem polaganja ispita, a Ekonomski fakultet koristi softver za prepoznavanje plagijata.

Crno tržište kupovine seminarskih radova problem je gotovo svih fakulteta u Srbiji. Kako mu stati na put?

Katarina Savić student je prve godine novosadskog FTN. Kaže da kupovina seminarskih nije novost, te da sve počinje još u srednjoj školi, gde se kupuju maturski radovi.
"Verujem da ukoliko je teško da će tražiti da mu neko drugi uradi seminarski i platiti mu", kaže studentkinja Katarina Savić. 

Katarinin kolega Miloš Runjevac kaže da i kupovinom seminarskog niste rešili problem, jer su i oni često, plagirani. "I sami ga mi možemo plagirati, ali mislim kada bi se trebalo davati da nam to neko uradi, da bismo mi sami trebali napraviti neki kratki koncept kako to uraditi", kaže Runjevac.

Koncept su napravili profesori. Ali onaj kojim će studentima osujetiti i ideju o plagiranju seminarskih radova. Praksa da student napiše rad, preda i dobije ocenu odlazi u istoriju. Novim konceptom, seminarski je samo petina ispita.

"I da onda u komunikaciji sa profesorom, korekcije tog seminarskog rada, dođe do prilike da ima dokument koji je spreman za odbranu. Tako da smo onda mi uvereni da neko ko prođe kroz takvu proceduru ne može da plagira taj seminarski rad, niti da ga poruči da mu neko drugi napiše, kako čujemo da se dešava", navodi Bojan Lalić, direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo.

Osim ovog, postoji i drugi načini kojima profesori pokušavaju da preduprede plagiranje radova i varanje na ispitima. Ekonomski fakultet jedini na novosadskom univerzitetu ima softver za prepoznavanje plagiranih radova. Ovaj program omogućava da radovi studenata budu upoređeni sa onima na internetu ali i onih u bazama svetskih univerziteta. Profesori su zadovoljni postignutim rezultatima do sada. Zadovoljni su i studenti. Kažu da im softver nije otežao polaganje ispita.

Seminarski rad na crnom tržištu košta 20 evra. Diplomski i master skuplji deset puta. Na ceni su naravno, i doktorati.

Preuzeto sa: b92

Popularnoj društvenoj mreži bliži se rođendan, a mi vam predstavljamo aplikaciju koja će izračunati koliko ste ukupno vremena dosad tamo ostavili.

Fejsbuku se bliži jedanaesti rođendan. Ovu društvenu mrežu stovrio je Mark zakerberg u svojoj niverzitetskoj sobi sa još par prijatelja, a zvaničan sajt počeo je sa radom 4. februara 2004. godine. Od tada, pa sve do danas, potrošili smo mnogo vremena na ovoj društvenoj mreži.

Tokom jedanest godina postojanja korisnici Fesjbuka objavili su na milijarde statusa, fotografija i filmova i odigrali na desetine hiljada igrica uz nebrojeno lajkova.

Magazin Time rešio je da nam ponudi aplikaciju koja će izračunati koliko tačno vremena proveli na ovoj društvenoj mreži.

Izračunajte koliko ste ukupno dana, nedelja i meseci proveli na Fejsbuku

Izvor: Time

Policija će, na zahtev javnog tužilaštva, ispitati učesnike blokade Filozofskog fakulteta, koja je okončana pre nedelju dana. Zahtev javnom tužilaštvu da reaguje po službenoj dužnosti i pokrene istragu uputio je dekan fakulteta prof. dr Miloš Arsenijević, saznaju "Novosti".

Tako bi zbog protesta, studenti mogli da završe i u zatvoru. Dekan ih je optužio da su nasrtali na profesore i kolege, da su vređali i pretili, da su ograničavali slobodu kretanja drugima, da su uništavali imovinu, a policija će da utvrdi šta je od ovoga istina i da svoje nalaze saopšti tužilaštvu, koje će odlučiti šta dalje.

- Javnom tužilaštvu smo podneli zahtev i tu se završava naš posao. ostalo treba oni da rade - kaže za "Novosti" dekan prof. dr Miloš Arsenijević. - Možda će studenti i profesori biti pozivani na saslušanja, možda će nam tražiti dokazni materijal ili snimke. To nema veze sa fakultetom. U svakom slučaju ćemo sarađivati.

A da je dekan Filozofskog fakulteta tražio od tužilaštva da ispita učesnike blokade, čuli su i sami studenti. Međutim, verovali su da je, sa prekidom blokade 9. januara, taj postupak ostavljen po strani.

- Znamo da se dekan konsultovao sa advokatima i da su mu rekli da se ne krši autonomija fakulteta ako policija bude sprovodila istragu. Iskreno, ne znamo šta nam je gore, krivične ili disciplinske prijave. Zbog drugih možemo da budemo izbačeni sa fakulteta - kažu studenti iz samoorganizovanog studentskog pokreta. Oni se nadaju da neće dobiti nove krivične prijave, a i da će fakultet ipak da povuče stare i da obustavi disciplinske postupke. ako se to ne dogodi, kažu, na zboru studenata će se dogovoriti o daljim akcijama.

Filozofski fakultet je protiv učesnika blokade već podneo osam krivičnih prijava zbog napada, pretnji, remećenja javnog reda i mira... iako su članovi samoorganizovanog studentskog protesta tražili da se te prijave povuku, to nije učinjeno.

Izvor: Večerenje novosti

U četvrtak je u u Kulturnom Centru Vršca održano veče posvećeno 165 godina od rođenja rumunskog pisca Mihaia Emineskua.

Brojne zvanice prisustvovale su ovom događaju, a među njima su bili i ambasador Rumunije iz Beograda, generalni konzul Rumunije u Vršcu i konzul Rumunije u Vršcu.
Đaci prve godine Vršačke gimnazije recitovali su njegove pesme, a tema večeri je bila njegov život i delo.
Da podsetimo, Mihai Eminesku je rumunski pesnik, žurnalista i novelista. Sa samo 16 godina mu je prvi put objavljena poezija. Smatra se najuticajnim rumunskim pesnikom svih vremena.

Ovaj događaj, kao i događaji slični ovom podsećaju nas na važnost prijateljstva sa najbližim komšijama.

Autor: Ilija Ćosić

Kada nešto jako želiš čitav univerzum se zaveri da to ostvariš – Paulo Koeljo (Alhemičar)

Poželeo bih svima u ime Unije studenata opštine Vršac i u svoje ime srećnu i uspešnu 2015. godinu. Praznična atmosfera se privodi kraju, a januarski rok samo što nije počeo. Stoga želimo da napravimo presek prethodne godine i ukratko najavimo bitne aktivnosti za ovu godinu.

Tokom 2014. godine realizovali smo 10 projekata koji su nosili različiti sadržaj. Projekti su bili edukativnog, informativnog, humanitarnog, zabavnog i sportskog karaktera. Kroz brojke 2014. godina za Uniju je izgledala ovako:

- 1 film smo snimili;
- 1 sajt smo izradili;
- 3 žurke smo organizovali;
- 3 organizacije smo ugostili;
- 10 projekata smo realizovali;
- 13.000 dinara je sakupljeno za Jelenu Stojanović;
- 20 mladih je edukovano za pisanje javih politika;
- 50 osoba (sa prebivalištem van Vršca) smo ugostili kroz naše projekte;
- 50 volontera je pomagalo da se projekti realizuju;
- 250 takmičara je učestvovalo na Vršačkoj uličnoj olimpijadi;
- 350 tekstova napisali;
- 14.000 jedinstvenih poseta je ostvario portal www.studentivrsac.org

Posebno želim da istaknem da smo sve projekte organizovali volonterski i da se na volonterizmu zasniva rad Unije. Veoma sam srećan što je broj volontera porastao u odnosu na 2013. godinu i pokušaćemo da trend rasta volonterskog duha u našoj opštini nastavimo i inteziviramo.

Da li je ova godina bila uspešna? Ostavljamo Tebi da sam zaključiš, a izuzetno ćemo ceniti ako imaš predlog ili zamerku i želiš da to podeliš sa nama (možeš to uraditi putem facebooka ili na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ).

Tokom 2015. godine želimo da se aktivnije bavimo konkretnim studentskim pitanjima. Kroz portal ćemo pokušati da pravovremeno dajemo svim studentima informacije o mogućnostima daljeg školovanja u zemlji i inostranstvu, stipendijama, ličnom usavršavanju, raznim konkursima.

Na leto nas očekuje Vršačka ulična olimpijada, koja polako postaje sportski brend naše opštine. Ove godine pored odbojke, stonog tenisa, basketa, plivanja i trčanja još jedan novi sport – biciklizam. Tokom jula meseca ćemo opet birati najboljeg Vršačkog olimpijca i najboljeg volontera. Ako do sada nisi počeo – danas počni sa pripremama.

2015. godina je za Uniju godina smene generacija. Generacija koja je osnovala organizaciju i koja je i dalje vodi se polako bliži kraju studija i stoga je vreme da se štafetu preuzmu mlađi. Unija studenata opštine Vršac je vlasništvo svih studenata opštine Vršac i stoga Te pozivamo da komentarišeš, kritikuješ i šalješ predloge kao i da nam se priključiš u daljim projektima.

Hvala Tebi koji nas čitaš, hvala sponzorima koji su pomogli da realizujemo sve projekte, hvala sjajnim volonterima, hvala svima koji su učestvovali na našim projektima i hvala svima koji nas prate i podržavaju!

Borivoje Matić