Postoji veoma mudra izreka da knjige menjaju život. Zaista, koliko puta u životu smo se susreli sa junakom nekog dela, poistovetili se sa njim, zabrazdili u njegov život do te mere da smo poželeli da ga oživimo? Takva dela ostavljaju u nama duboke tragove, menjaju nam pogled na svet, na određene životne situacije. Stoga želimo da damo prikaz nekoliko knjiga koje bi svaki ljubitelj književnosti trebao da pročita.
"Dobra knjiga može da pokrene stvari, da ih popravi, da bude kontrast svetu. Jer, kad čovek piše on ističe vrednosti i time doprinosi da bude više istine, a manje laži."
Mario Vargas Ljosa
Žoze Saramago, „Udvojeni čovek“
Kako biste reagovali kada biste saznali da na svetu postoji osoba koja je identična vama? Osoba sa kojom vam se podudaraju fizički izgled, datum rođenja, pa čak i najsitniji detalji? Saramago, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1988. godine, pred čitaoca postavlja egzistencijalno pitanje: Šta biste učinili kada biste shvatili da ste duplikat, samo nečija bleda kopija? Kroz ovaj sjajni triler prepliću se sudbine dva muškarca, naizgled nespojiva – Tertulijana Maksima Afonsa, profesora istorije, i Antonija Klara, poznatog filmskog glumca. Posle poražavajuće činjenice da je jedan od njih kopija drugog, počinju razne spletke, osvete koje će ići toliko daleko da će u svoju diplopiju uvući i druge živote. Ovaj portugalski književnik koristi pramotiv dvojnika koji nam je pojavljuje 1700. godine pre nove ere u „Epu o Gilgamešu“, zatim u relalizmu, u „Dvojniku“ Dostejevskog, pa se prenosi do savremenog sveta kroz alegoriju u „Udvojenom čoveku.“
Momo Kapor, „Una“
Ova intrigantna knjiga, svojom provokativnom temom ruši tabue društva. Erotsko - ljubavna priča između mlade studentkinje novinarstva, Une, i njenog profesora Mišela Babića. Kapor, naš veoma svestran pisac, slobodno opisuje svaki ljubavni momenat Une i profesora, a u isto vreme, kao skrivena nit, celim delom provlači se ona nota emotivnosti. Naizgled nemoguća ljubav se ostvaruje, dolazi do vrhunca, a onda pada na izdaji. Veoma deskriptivni opisi „zen - sobe“, dveju ukradenih čaša iz kafane daju knjizi poseban ton i ukazuju na to koliko je Kapor pazio na svaki detalj i svaku sitnicu. Una, „jedna, jedina i sama“, je jedan on onih likova koje ćete poželeti da oživite, koja je opisana fantastično – erotičnim detaljima.
Takođe, popularnost ove knjige dovela je do ekranizacije u režiji Miloša Radivojevića, sa Šerbedžijom i Sonjom Savić u glavnim ulogama.
Slobodan Vladušić, „Mi, izbrisani“
Živimo u 21. veku, veku društvenih mreža, interneta... U vezi sa tim, 2013. godine izlazi prvi srpski sajber roman pisca, esejiste i docenta na Odseku za srpsku književnost i jezik na Filozofkom fakultetu u Novom Sadu, Slobodana Vladušića. Ispod naslova stoji piščeva odrednica „Video – igra“. Zaista, ovaj roman možemo shvatiti i kao video – igricu koja je lokalizovana u virtuelnom programu „Metropolis“. Likovi koji se pojavljuju u romanu su Keti Peri, Angelo Frojnd što naglašava uticaj interneta na savremenog čoveka. U knjizi se preplići realan i virtuelni svet prožet krimi nitima. Govori o tome kako će naša istorija biti izbrisana. Ne zaboravljena, već izbrisana. Pored toga što je prvi srpski sajber roman, ovo je i prvi roman kojeg ravnopravno čine papirno izdanje i sajber dodaci koji se nalaze na sajtu www.slobodanvladusic.net
Džordž Orvel, „1984“
Idejni tvorac Velikog brata kao da je predvideo budućnost. U svom delu daje osnovne teze današnjice. Opisuje futurističko totalitarno društvo, koje pomoću tehnologije drži narod u pokornosti, kao marionete. Protagonista radnje je Winston Smith, službenik u Ministarstvu istine u Londonu, koji želi da se pobuni povodom razočaranosti života, ali to se završava njegovim hapšenjem. Zanimljiva činjenica je ta da je Orvel knjigu objavio 1949. i u njoj se pominje „novogovor“. Taj novogovor je u 21. veku dobio svoje ovaploćenje u kojoj je neizostavan „Veliki brat“, koji je u današnjici sinonim za rijaiti šou, tačnije ima negativnu konotaciju. Tematika je neposredno povezana sa staljinističkim režimom, zbog čega je jedno vreme bila u pojedinim zemljama bila zabranjena, kao potencijalna opasnost politici određenih država.
Još jedna zanimljiva činjenica je Orvelov ironični pristup budućnosti, iz njegove perspektive, a našoj sadašnjici, su tri parole Partije: „Rat je mir! Sloboda je ropstvo! Neznanje je moć!“
Dragoslav Mihailović, „Kad su cvetale tikve“
Knjiga koja se naslanja na istorijski događaj, Rezoluciju Informbiroa (1948. godina). Samim tim, knjiga ima istorijska uporišta, stoga kada se tumači ovo delo, istorija se ne sme izgubiti iz vida. Dragoslav Mihailović, i sam preživevši Goli otok, napisao je knjigu koja je direktna aluzija na pomenuti logor, a samim tim i na Staljina. Knjiga je napisana kao skaz, postupak u kome je pripovedanje stilizovano kao usmeno pripovedanje, sa dijalektizmima. Radnja se dešava na Dušanovcu, predgrađu Beograda. Prati život glavnog junaka, Ljube Šampiona i njegovu boksersku karijeru. Prepliću se sadašnjost i prošlost, govoreći kako boks, kao sport gubi smisao i prelazi u borbu, zločin, pripremu za ubistvo. Mihailović je izlazak iz sporta prikazao kroz onomatopeju, koja se javlja na par mesta u romanu.
Kao i prethodna knjiga, i ova knjiga je bila zabranjena zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika, 1969. godine.
Borislav Pekić, „Besnilo“
Knjiga se može odrediti kao horor/triler, iako sam autor to nije naglasio, ali je poznata činjenica da je ovaj roman napisan s ciljem da se on ekranizuje, iako do toga nikada nije došlo. Upravo zbog toga, jedino se ova knjiga razlikuje od ostalih dela Pekićevog opusa. Još jedno futurističko delo. Knjiga se naslanja na apokalipsu, tačnije na kraj sveta. Radnja se dešava na londonskom aerodromu "Heathrow". Pseće besnilo, preko zamorčeta stiže na aerodrom, a epidemija se širi zastrašujućom brzinom, jer nijedna vakcina ne deluje. Besnilo je nastalo usled mutacije virusa, a jedini koji može da ga zasustavi je onaj koji ga je i stvorio. Na šta je sve čovek spreman? Pekić daje odgovor na kraju romana. Veoma zanimljiv aforizam ovog dela, a i odgovor na pitanje je: „Mi smo besni. Oni su samo bolesni.“
Miodrag Bulatović, „Crveni petao leti prema nebu“
Još iz narodne tradicije poznata su nam značenja boja. Jedna boja u jednom narodu nema isto značenje kao i drugom. Upravo u ovom delu Miodraga Bulatovića pominju se boje koje imaju drugačije značenje. Takođe, tematsko – motivskoj osnova su sahrana i svadba. Roman obiluje ironijom, destrukcijom, metaforom. Počinje foknerovski: iz perspektive ludaka, Lude Mare. Njeno pripovedanje je signal da će svet biti izokrenut, naopak, a to se najbolje vidi kroz značenje boja koje dominiraju u delu.
Svetlana Velmar Janković, „Lagum“
Jedna od najvažnijih autora posleratnog perioda, Svetlana Velmar Janković tematizuje važno pitanje – pitanje sudbine građanske klase. Roman prati život bračog para Pavlović – Milicu i Dušana. Analizirajući bračni par simutano se analizira i građansko društvo, i otvara se pitanje: Zašto ta klasa nije mogla da se zadrži? To je opisano metaforom predmeta, koji imaju veoma važnu ulogu u romanu. U njihovoj selidbi se otkriva suština građanskog sloja i tu se vide razlike između građanske klase i „modernog golubarnika“. Zanimljivo je da se radnja romana završava 1984. godinom, istom godinom kada počinje radnja romana Džordža Orvela.
Ukoliko želite da dopunite listu, u komentarima nam možete izneti svoje predloge.
