Juče, 9. februara ne toliko hladne zime 2018. godine, nebeska udica je zaista postala „nebeska“. U svojoj 48. godini života preminuo je Nebojša Glogovac.
Ne postoje reči koje mogu ispratiti toliku legendu, gorostasa srpskog glumišta, čoveka koji 3 decenije čini život lepši ljudima sa pozorišnih dasaka ili malih ekrana. Nebojša je obeležio čitavu jednu epohu srpske kulture i u njoj ostavio značajan trag.
Sve što Vam možemo reći, Glogi, jeste jedno veliko hvala. Hvala Vam na bezbroj osmeha i na mnogo fora koje će se godinama izricati! Bili ste pravi div srpskog glumišta koje vreme nikada neće zaboraviti. Kroz Vaše uloge su mnogi odrasli, mnogi su iz njih naučili kako da se bore sa svakodnevnim životom.
Ne postoji uloga po kojoj se Nebojša Glogovac može izdvojiti, bilo ih je mnogo. Počeo je da glumi već daleke 1987. godine u seriji „Bolji život“ u toku studija na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića, zajedno sa Natašom Ninković, Vojinom Ćetkovićem i Sergejem Trifunovićem, koji su ostali u velikoj žalosti za svojim prijateljem. Nakon završenih studija tumačio je brojne uloge na televiziji i u pozorištu, mnoge po kojima se i danas pominje i citira. Jedna od njegovih poslednjih uloga bila je u TV seriji „Nemanjići – Rađanje kraljevine“, gde je tumačio lik Vukana Nemanjića. Neke od uloga po kojima će ostati upamćen su svakako u filmovima „Bure baruta“, „Nebeska udica“, „Munje“, „Kad porastem biču kengur“, „Hadersfild“, „Žena sa slomljenim nosem“, „Klopka“, kao i u serijama „Ravna gora“, „Moj rođak sa sela“, „Vratiće se rode“, „Vojna akademija“, „Porodično blago“, ... Važio je za jednog od najboljih glumaca regiona i s tim zvanjem dobijao je i mnoge nagrade. Prošle godine proglašen je Evropskim glumcem godine na Film festivalu u Italiji, a izdvaja se i Sterijina nagrada za glumačno ostvarenje „Hadersfild“ na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.
Za kraj, želeo bih da podelim jednu svoju priču. Kada sam bio jako mali, izašao je film „Nebeska udica“. Lik koji je tumačio Nebojša Glogovac, Kaja, me je neverovatno podsećao na mog oca. Od tada, pa do današnjeg dana, Glogovac je meni bio drugi tata.
Nadamo se da je portugalski pandur otišao u svoj Portugal na nebu, nadamo se da je Živcu konačno vraćen taksi, nadamo se da Žare trenira neke košarkaše tamo gore, nadamo se da ćeš upoznati Dragoljuba Dražu Mihajlovića, nadamo se da Kaja daje svaki horog koji šutne. Gospodine Glogovac, hvala Vam na svemu!
