Večita dilema mladih ljudi, budućih studenata i diplomaca tiče se ostanka ili odlaska iz države. U potrazi za boljim standardima, kvalitetnijim obrazovanjem i većom šansom za zaposlenjem godišnje se broj odlazaka povećava. Te tako među onima koji razmišljaju da napuste Srbiju, 20 odsto je preduzelo konkretne korake da napusti zemlju. Polovinu anketiranih studenata roditelji podržavaju u odluci da odu iz zemlje.
Obrazovanje učitelja u Srbiji ima dugu tradiciju i ono traje punih 180 godina. Januara 1871. godine počinje sa radom Učiteljska škola u Srbiji, sa sedištem u Kragujevcu, da bi sedam godina kasnije ta škola preseljena u Beograd. Još davne 1812. godine osnovana je Prva srpska Učiteljska škola u Sent Andreji, koja je 1816. godine preseljena u Sombor. Učiteljska škola u Beogradu deluje od 1878. godine, sa prekidima zbog rata, sve do septembra 1972. godine.
Skupština Republike Srbije je 1. jula 1993. godine usvojila Zakon o učiteljskim fakultetima u Republici Srbiji, nakon čega Učiteljski fakultet u Beogradu te godine počinje zvanično sa radom.
Danas na teritoriji cele zemlje imamo Učiteljske fakultete koji obrazuju mlade ljude za jedan od najzahtevnijih poziva, obrazovanje dece.
Kako kaže grčki pisac Nikos Kazantzakis „ Učitelji su ti koji sebe koriste kao mostove, pozivajući svoje učenike da pređu preko njih, zatim, pomažući im preći, radosno onemoćaju, hrabreći ih da sami sagrade takve mostove“.
U ovom Studentskom Dvouglu ugostoli smo studentkinju Učiteljskog fakulteta u Beogradu Tamaru Kračunjel i Vasiliki Christodoulou koja studira Učiteljski fakultet u prestonici Grčke.
Još jednom ćemo videti sličnosti i razlike u studiranju u Srbiji i inostranstvu, koje su vrline i mane života kod nas i u zemljama širom sveta.
Tamara
Vasiliki
Zašto ste se odlučile za studiranje Učiteljskog fakulteta, šta je ono što najviše volite u svom pozivu ?
Pre svega zbog rada sa decom. Obožavam decu i mislim da je rad sa njima nešto najlepše. Jeste da oni umeju da budu i nestašni i nevaljali, ali pre svega su radoznali, i žele da nauče.
Ja se nadam da ću jednog dana biti dobra učiteljica, da ću znati kako deci da prenesem znanje.
Odlučila sam da studiram ovaj smer i da budem učiteljica prvenstveno jer je kontakt sa decom ono što me čini srećnom i ono što me ispunjava. Znajući da im mogu pomoći da izgrade svoje vrline, znanje i da se razviju uz moju pomoć, nešto je što me čini da se osećam korisnom. Uživam u tome i satisfakcija mi je da dam nesto svom društvu. Sviđa mi se činjenica da ću jednog dana doći na čas i učenici će me gledati i želeti od mene nešto nauče. Mislim da ću tad postići ono što želim u životu.
Kakvi su uslovi za upis vašeg programa, koliko je bilo teško aplicirati i na kraju upisati ono što ste želele ?
Pre svega, polaže se ispit za proveru jezičkih, fizičkih i vokalnih sposobnosti koji je eliminatornog karaktera (ne boduje se), a nakon toga se polaže prijemni iz srpskog jezika i književnosti i iz opšte kulture i informisanosti. Uslov za upis je polaganje oba. Naravno, važan je i prosek ocena iz srednje škole, odnosno broj poena.
Kada sam konkurisala za upis, bilo je dosta prijavljenih, ali pošto sam se duže vreme pripremala za prijemni, uspela sam da upišem fakultet i da budem na budžetu.
Ne mogu da kažem da je naročito teško upisati Učiteljski fakultet u Atini. Svi prijavljeni treba da polažu prijemni ispit nakon završene srednje škole i učenici sa najboljim prosekom i dobrim urađenim prijemnim ispitom širom Grčke imaju priliku da studiraju. Mnogi kažu da je u Atinii uglavnom teže upisati nego u ostalim gradovima. Verovatno zato što bi svi voleli da studiraju u glavnom gradu. Ali za to su ti potrebne najviše ocene iz srednje škole i dobro urađen prijemni.
Kako izgleda tvoj jedan studentski dan ?
Predavanja imam svakog dana, uglavnom od ujutru do popodne pa mi ostane dosta slobodnog vremena za učenje ili za neke druge aktivnosti. Iako neka predavanja nisu obavezna, trudim se da budem redovna. Vežbe su, međutim, obavezne.
Predmeti su raznoliki, i uvek učimo nešto interesantno, nešto što ćemo mi kasnije preneti učenicima.
Volim da provodim dane na fakultetu jer je svaki dan drugačije, zanimljivije. Uglavnom imamo predavanja ujutru i učimo o Psihologiji dece, a popodne imamo vežbe. Studentski život ovde nije težak i studenti uživaju. Imamo tri ispitna roka u jednoj godini, ali i malo ispita. Pripremimo ih i posle toga smo mirni. Pišemo seminarske i istražujemo, ali nije ništa teško. Predavanja nam nisu obavezna, ali mi uglavnom idemo. Mnogi od nas drže privatne časove deci, prakse radi, i to je jedan od razloga zašto nekad izostajemo. U trećoj i četvrtoj godini moramo da odradimo praksu, i to je obavezno. Idemo u škole i predajemo deci.
Šta smatrate najvećim prednostima i najvećim manama vaših studija?
Dobra strana je svakako kompetentnost i korektnost svih profesora.
Sviđa mi se gradivo, ali možda ima previše predmeta. Vežbe su dobro realizovane a profesori uvek tačni i redovni, s obzirom da je većina njih iz Beograda.
Dobre strane mog fakulteta jeste raznovrsnost predmeta i vežbi koje imamo. Matematika, inofrmatika, psihologija, metodika i generalno dosta učimo o odnosu dece i učitelja. Najvećim manama smatram to što nam još fali prakse, a previše je teorije. Iako mi imamo vežbe, mislim da su dve godine malo da bismo naučili nešto. Milsim da bi nam predavanja bila korisnija kada bismo imali više primera, i kontakta sa školama kako bismo znali kako najbolje da radimo naš posao.
Kakve su mogućnosti za mlade ljude nakon završenih osnovnih studija, po pitanju zaposlenja i dalje karijere ?
S obzirom da sve više mladih ljudi odlazi iz Srbije u potrazi za poslom, za boljim životom, jasno je da su mogućnosti male. Ni diploma završenog fakulteta ne garantuje radno mesto. Možda je problem u tome što se u našoj zemlji školuje kadar za kojim nema potrebe, ili taj što svi hoće u državni sektor, a ni tamo nema više radnih mesta. Činjenica je da dece ima sve manje a samim tim i manje učitelja. Ne sumnjam da je teško naći bilo koji posao, a kamoli posao učitelja, ali nadam se da će mi se studiranje isplatiti, jer to je ono što želim da radim čitavog života.
Nažalost, veoma je teško pronaći posao kao učitelj nakon diplomiranja. Svima vam je poznata ekonomska kriza u Grčkoj, kako mediji kažu takvo je stanje, verovali ili ne. Uglavnom se jako malo mladih ljudi zapošljava u školama, tako da je nezaposlenost sve veća. Sada je sve popularnije tražiti posao učitelja u privatnim školama, ali za to morate imati jak CV i po mogućnosti nekog poznanika u toj školi. Takođe, osnovne studije nisu dovoljne. Vi morate da pohađate master program ili doktorat. Takođe poznavanje jezika je sve bitnije, informatičke pismenosti itd.
Da li biste volele da nastavite vaše studije van Grčke/Srbije ?
Naravno. Kada bi mi se ukazala prilika svakako bih volela da odem u inostranstvo. Ali, takođe bih volela da se vratim u Srbiju i nađem posao u struci, ako je to moguće.
Ne bih volela da studiram negde van svoje zemlje. Ako je moguće, volela bih da završim osnovne i master studije ovde u Atini, a nakon toga bih volela da upoznam razlike i sličnosti studiranja ovoga u drugoj zemlje. Volela bih da vidim različite pristupe ovom poslu i ovim studijama kako bih znala što više.
Imate li nešto da poručite mladim ljudima koji žele da studiraju Učiteljski fakultet i za sve buduće studente koji još nisu odlučili koji poziv žele da prihvate ?
Studiranje na Učiteljskom je veoma zanimljivo i to baš zbog raznolikosti predmeta. Za svakoga ima po nešto.
Jeste da je celokupna situacija u prosveti dosta loša, počev od finansija, pa do pronalaska radnog mesta, ali ako volite ovaj poziv , upišite fakultet i zanemarite sve te loše stvari.
Večita dilema mladih ljudi, budućih studenata i diplomaca tiče se ostanka ili odlaska iz države. U potrazi za boljim standardima, kvalitetnijim obrazovanjem i većom šansom za zaposlenjem godišnje se broj odlazaka povećava. Te tako među onima koji razmišljaju da napuste Srbiju, 20 odsto je preduzelo konkretne korake da napusti zemlju. Polovinu anketiranih studenata roditelji podržavaju u odluci da odu iz zemlje.
Teško je imati u vidu koje su razlike u studiranju i školovanju u inostranstvu i kod nas, ukoliko ne pitamo upravo one koji kroz to prolaze. Studentski dvougao ovog puta ugostio je studentikinju iz Beograda Milicu Čubrilo koja studira Fakultet organizacionih nauka, Informacioni sistemi i tehnologije i Janu Ljubinković koja studira Fakultet Higher School of Economics, takođe smer informatika i biznis, ali u Moskvi.
Milica
Jana
Zašto ste se odlučile za studiranje Informatike ?
Na mom fakultetu postoje dva smera: menadžment (koji se u drugoj godini deli na tri podsmera) i informacioni sistemi. S obzirom na to da me više interesuju programerski predmeti, matematika i informatika uopšte, u startu sam se opredelila za taj smer i nisam pogrešila.
Dugo sam razmišljala šta da upišem, dvoumila se između međunarodnih odnosa, ekonomije i informatike. Izabrala sam smer Biznis informatika, jer smatram da je IT naša budućnost i da je to najperspektivniji smer, koji će mi u budućnosti biti velika prednost za zaposlenje. Takođe matematika mi je uvek išla od ruke, zbog čega sam se na kraju i odlučila za biznis informatiku.
Zašto ste se odlučele za Srbiju/Rusiju ?
Iskreno, kada sam upisivala osnovne studije, nisam razmišljala o odlasku u inostranstvu, pre svega jer sam znala da u Beogradu postoji to što želim da studiram. Takođe, mislim da bi mi bilo na neki način teško da se odvojim od porodice i prijatelja na toliko dug period. Ipak, kada razmišljam o master studijama, više bih volela da ih upišem na nekom drugom evropskom univerzitetu.
U Rusiji živim od svoje 11 godine i već sam se navikla na ruski obrazovni sistem. Naravno još jedan od razloga zašto je to Rusija i baš Moskva , jeste to što smatram da je studiranje u ovoj zemlji prestiž.
Koliko je bilo teško ispuniti uslove koje fakultet traži za upis, da li je prijemni bio zahtevan i koliko dugo si se spremala?
Za prijemni ispit može se spremati samo matematika ili matematika i opšta informisanost. Spremala sam samo matematiku i spremala sam se tokom četvrte godine srednje škole. Prijemni obuhvata srednjoškolsko gradivo matematike i nije bio težak, ali s obzirom na to da je konkurencija na FON-u prilično velika, bilo je potrebno dosta bodova za upis na budžetu.
U Rusiji je malo drugačiji sistem upisivanja fakulteta. Na kraju 11 razreda (3 srednje, ukupno skolovanje u Rusiji traje 11 godina, godinu manje nego u Srbiji) morali smo da polažemo 2 obavezna ispita – ruski i matematiku. Mogli smo da izaberemo još nekoliko izbornih predmeta, koji su se tražili na fakultetu, koji želiš da upišeš. U mom slučaju ja sam polagala matematiku, ruski i engleski jezik. Nisam imala dovoljno bodova za budzet, pa sam upisala na komercijalnoj osnovi. Nisu bili teški ispiti, ali ipak je bilo dosta trik pitanja, zbog kojih nisam mogla da ih položim sa najvišom ocenom. Spremala sam se 2 meseca.
Koje su dobre strane programa, a koje loše zbog kojih ti je studiranje na neki način otežano?
Smatram da postoji dosta dobrih strana fakulteta i smera koji ja studiram, a koje možda čine FON konkurentnijm i drugačijim u odnosu na druge fakultete. Pre svega, nastava uključuje dosta praktičnih aktivnosti, kao što su studije slučaja, projekti, a dosta je zastupljen i timski rad. Takođe, tu je i veliki broj studentskih organizacija, koje su korisne kako za druženje, tako i za sticanje novih kontakata i znanja. Postoji i obavezna stručna praksa u četvrtoj godini, koja nas dodatno osamostaljuje i priprema za buduće zaposlenje.
Jedna od mogućnosti je i slušanje određenih predmeta na engleskom jeziku, pri čemu se nakon završetka studija dobija dodatak diplomi kao potvrda da su ti predmeti odslušani na engleskom jeziku. Fakultet je moderan i u toku sa novijim tehnologijama i trendovima iz oblasti IT-a, koliko je to moguće.
Loša strana je po meni to što program fakulteta nije koncentrisan na neku užu oblast, već se izučava dosta različitih koncepata, što je korisno, ali nedovoljno da se postane dovoljno dobar u nekoj od tih oblasti. Stoga je neophodno odlučiti se tokom studija za neku užu oblast i nju samostalno izučavati, na svoju ruku, ukoliko želite da postanete stvarno dobri u tome.
Program mog fakulteta se dosta razlikuje od drugih fakulteta. Imamo 4 ispitna roka, na koje moramo obavezno da izlazimo. Mnogi bi rekli da je to teško, da imamo previše ispita i da konstantno mora da se uči. Međutim, ja mislim da je mnogo bolje učiti konstantno po malo, nego nedelju dana pred ispit učiti od ujutru do uveče. Teško je usvojiti veliku količinu informacije za kratak period.
Kako bi opisala svoje studentske dane, kako izgleda studirati tvoj smer?
Svakog dana imam predavanja ili vežbe, u zavisnosti od toga koji je dan, najčešće je to otprilike 6 sati dnevno. Predavanja se održavaju u amfiteatrima, a vežbe u učionici ili na računarima, zavisno od predmeta. Prisustvo uglavnom nije obavezno, ali se ceni, a takođe je i veoma korisno za lakše savladavanje gradiva, tako da se trudim da posećujem sva predavanja i vežbe. Sada u četvrtoj godini malo je veći akcenat na mentorskom radu i projektima, pa se tako iz određenih predmeta ne održava nastava, već postoje konsultacije svake nedelje i projekti se rade tokom celog semestra. Tokom semestra postoje dve kolokvijumske nedelje, koje je preporučljivo raditi jer oslobađaju određenog dela ispita. Postoji šest ispitnih rokova tokom kojih se mogu polagati svi predmeti.
Moji studentski dani u prvoj godini dosta su se razlikovali od studentskih dana danas, u trećoj godini. Mnogo manje imamo predavanja i vežbi na koje moramo da idemo, a više projekata i domaćih zadataka, više samostalnog rada. Moj smer studiraju ljudi koji su zainteresovani za učenje i pronalaženje novih korisnih informacija. Knjige i predavanja nisu dovoljni za polaganje ispita. Najbitnije stvari koje su potrebne za polaganje ispita moramo da tražimo sami, putem raznih izvora.
Imate li u uvid, kolike su vam šanse za zaposlenje nakon završenih osnovnih studija ?
Imajući u vidu da je oblast informacionih tehnologija u ekspanziji i da su zanimanja vezana za IT uvek deficitarna, smatram da su mogućnosti za zaposlenje velike. Postoji i veliki broj stručnih praksi koje se realizuju tokom završnih godina studija, pa se tako neki studenti zaposle već tokom četvrte godine, nekad i ranije. Na kraju krajeva, svakako je bitnije ono što znate da radite i način na koji to znanje upotrebljavate u praksi, nego sama diploma ili prosek ocena tokom studija.
Već sam počela da radim u ruskoj IT kompaniji Kaspersky Lab, tačnije stažiram. Po dosadašnjem iskustvu mogu da kažem da su IT specijalisti veoma traženi, jer sam posao već sada veoma lako pronašla.
Šta biste poručile mladim ljudima, budućim studentima koji još uvek ne znaju u kom pravcu da krenu i za koji fakultet da se opredele ?
Poručila bih budućim studentima pre svega da na vreme krenu sa pripremama za prijemni, kao i da pažljivo prouče koji sve fakulteti i smerovi postoje, koje predmete će izučavati tokom studija, kao i da dobro procene šta ih zaista interesuje kako ne bi pogrešili prilikom odabira fakulteta. Ukoliko imaju bilo kakvih pitanja vezanih za upisivanje FONa, kao i same studije, mogu biti slobodni da mi se obrate u bilo kom trenutku.