U prethodnom tekstu o čuvenoj izreci „od Kulina bana i dobrijeh dana“ najavili smo vam nešto više o mitologiji naših predaka  koji su živeli na Balkanu i čiji je svet bio nešto drugačiji od našeg. Ili ipak nije? Sami možete zaključiti nakon nastavka teksta, ali jedno je sigurno, paralele se jasno mogu povući između ova dva, možda i ne toliko različita sveta. 
 
Naime, poznata je činjenica da su Sloveni pre dolaska Ćirila i Metodija u IX i do kraja X veka bili politeisti, a da je upravo njihova mislija bila pokrštavanje naroda. Jesu li uspeli da potpuno istrebe verovanja koja su se širila populacijom od kada je ona postojala ili su jednostavno običaji samo hristijanizovani? 
 
Duhovni ideali starog naroda čine viši nivo religijsko-mitološkog nivoa, za razliku od, recimo, demona. Kao što je to i danas poznato, njihova je volja trebalo da obezbedi blagostanje čoveka u različitim situacijama i kao takvi smatrani su najvišim sakralnim vrednostima tog vremena. U njihova imena podizani su hramovi, prinošene su žrtve i gušt je bilo u velikom slavlju istih. Razjasniću malo. Uzmimo kao primer Božić. To je danas veliki, hrišćanski praznik. Sama reč nam govori da se tada praznuje, odnosno to označava prazno vreme – vreme kada se ne radi. Tada se obično pripremaju obimni obroci i uz različite obrede se označava praznik. Jedan od tih obreda jeste upravo prejedanje. Naši stari su takođe verovali da što je gozba u čast nekog boga veća, to je izraženije poštovanje prema istom. Stvari se i nisu toliko izmenile, zar ne? 
 
Kada je reč o samoj hijerarhiji „duhovnih ideala“, o tome se ne može sa sigurnošću govoriti. Podaci koji nam odaju tajne koje naučnici pokušavaju da prouče su iz perioda kada je paganstvo već bilo zabranjeno, odnoso, nastajali su u momentima kada su Ćirilo i Metodije već nastupili sa opismenjavanjem i pokrštavanjem. Zbog toga se mišljenja proučavalaca dele, a mi i danas ostajemo u nedoumici jesu li, recimo, Svarog i Perun isto božanstvo ili su ih Sloveni uvažavali kao dva različita.
 
Perun je bio jedan od božanstava za koga se vezuju munje, gromovi, voda, vetar, kamen, hrast, vrh, nebo, konji, kola i slično, a njegova veza sa funkcijom vojske neporeciva. Verovanje u ovo božanstvo, osim podataka kojima se služe naučnici, jesu ono što nas svakodnevno okružuje -  imena ljudi, mesta, biljaka - na primer perunika koja se u narodu još naziva i bogiša, odnosno božija biljka. Nije li čudno što biljka koja se sretala u mnogim udžbenicima, herbarijumima i enciklopedijama zapravo ima veze sa hiljadama godina starim božanstvom, a da to nismo ni slutili? Izgleda se nisu baš svi tragovi otklonjeni!
Još jedan pokazatelj veličanja ovog boga bilo je otkrivanje konstrukcija u Rusiji za koje se veruje da su davno predstavljale hram podignut Perunu u čast.
Perun je zamišljen kao zreo čovek, duge brade, sa ognjenim kamenom, lukom i strelom ili munjom u ruci, a danas bismo ga mogli povezati sa likom proroka Ilije!
 
Još jedan od mnogih, meni lično zanimljiv, jeste Svetovid. Ovog duhovnog idola Sloveni su smatrali onim koji vidi svet jer se verovalo se da njegov um i vid nadmašuju vreme. On je poznavao prošlost, sadašnjost i budućnost. U Arkonu je bilo njegovo sedište, gde mu je podignut hram i on je ujedno jedan od najpoznatijih hramova starih naroda! Ovom hramu, konkretno, moglo se prići samo ako se pređe drveni most, a isti se mogao preći samo ako vernik prinese žrtvu. Tako su jednom godišnje, u vreme žetve, vernici prinosili žrtve ispred ovog hrama, a dan se završavao kako drugačije no velikom gozbom! Danas, lik ovog Boga možemo poistovetiti sa svetim Vidom. 
 
Veliki značaj pridavan je božanstvima politeističke zajednice još pre doseljavanja na Balkan, a njihovi tragovi kruže među nama i danas, iako smo možda ponekad toga nesvesni. Koliko li je još detalja, promaklo savremenom čoveku, a okružuju ga svakodnevno i vuku konce duge  hiljadama godina? 
 
U narednom tekstu saznajte kako je nastalo prvo Slovensko pismo i koje su metode koristili Ćirilo i Metodije radi opismenjavanja i pokrštavanja naših predaka, kao i radi istrebljenja stare vere, koju možda jesu, a možda i nisu uspeli da sasvim iskorene. Na vama je da zaključite! 
 
Objavljeno u Kultura

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

parakvadvs

OpstinaVrsac

ArchLAB

PricajmoOTome

VrsacMOJKraj

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

ClickMan

OklagijaRS

VrsacPlus

KulturniCentarVrsac

iserbia

edukacija

VAK

TOV

eVrsac