Ovaj datum obeležava dan kada je ubijen student Žarko Marinković želeći da odbrani kolegu u sukobu komunista i nacionalista.

Priča o 4. aprilu počinje daleke 1936. godine, kada je Marinković ubijen u 25. godini uživota. Rođen je blizu Cetinja, bio je učenik gimnazije, a potom i student Pravnog fakulteta u Beogradu. Vrlo brzo se povezao sa revolucionarnim omladincima, a onda je i primljen u Komunističku partiju.

Komunisti su bili u sukobu sa tadašnjim vlastima, koje su imale svoju organizaciju – “Organizaciju jugoslovenskih nacionalista”. Uvedena je i Univerzitetska policija, kojom je ukinuta autonomija univerziteta. Tome su se suprotstavili studenti, profesori, među njima i Žarko.

Generalni štrajk studenata otpočeo je 3. aprila 1936. godine u Beogradu, a njima su se priključile kolege iz Skoplja, Ljubljane, Subotice i Zagreba.

Dan kasnije, nacionalistički opredeljeni studenti pokušali su da zauzmu zgrade fakulteta, kada je došlo do sukoba, a nastradao je Marinović, ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta. On je pokušao da odbrani kolegu Jovana Šćepanovića, kada je na njega naleteo ubica Slobodan Nedeljković. Ubo ga je nožem u leđa, a nesrećni Žarko je ubrzo preminuo.

Nekoliko hiljada studenata došlo je na Žarkovu sahranu, ali je i tada došlo do okršaja sa policijom, koja je pokušala da zaustavi kolonu koja je išla Ruzveltovom ulicom. Ubici je suđenje održano u junu 1936. godine, i dobio je pet godina zatvora.

Odlukom vlasti, 4. aprila 1954. godine je proglašen Dan studenata, a Žarkovi posmrtni ostaci su preneti u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju, 1972. godine.

Izvor:Telegraf.rs

Dragi učenici, srednjoškolci, budući studenti pozivamo Vas na BESPLATNU pripremnu nastavu za polaganje kvalifikacionog ispita za upis u Visoku poslovnu školu strukovnih studija školske 2017/2018. godine.

Nastava će se organizovati po grupama i predviđeno je 25 časova nastave po jednom predmetu. Pripremna nastava se izvodi iz sledećih predmeta: Ekonomija, Poslovna ekonomija, Geografija, Psihologija, Sociologija, Informatika i Matematika. Pripremnu nastavu izvode predmetni predavači Škole.

Prvi krug pripremne nastave počinje 01.04. i održavaće se subotom i nedeljom u toku aprila i maja meseca. Prijavljivanje za pripremnu nastavu se obavlja lično, u studentskoj službi Škole na Limanu, putem telefona 021/485-4052 i 021/485-4056 ili putem mejla: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

izvor: www.vps.ns.ac.rs

U filozofiji je još od vremena Renea Dekarta aktuelan takozvani problem tuđih svesti. Naime, pretpostavka, nekada veoma dominantne, kartezijanske tradicije je da je princip samosvesti jedan subjektivan princip, u koji subjekat ima povlašćen i direktan pristup. Dakle, ja znam da sam svesno biće i za sebe to mogu da tvrdim na osnovu direktnog uvida u sopstvenu svest. Na pitanje otkud znamo da je druga osoba svesna neki od mogućih odgovora bio bi na osnovu ponašanja, odnosno povratne informacije. Naime, mi u poređenju sa sobom ili, ako je drugačije, ukoliko se uklapa u očekivano društveno ponašanje izvodimo da je druga osoba svesna i time joj pripisujemo određene osobine.

Međutim, šta ako nije onako kako izgleda?

Hajde da o tome porazgovaramo na martovskom filokafeu u Vršcu, koji će sa Snežanom Đenić (dipl. sociologom-masterom) i Miroslavom Milojevićem (dipl. filozofom) koordinisati Marija Mitrovanov (master filozof i glavni koordinator Grupe za filokafee pri SPPA), koja je svoj master rad odbranila upravo na temu problema tuđih svesti, ali i čemu posvećuje svoja dalja interesovanja u svetu filozofije.

Budući da je tema veoma aktuelna i primenljiva u mnogim ljudskim delatnostima, koordinatori će joj pristupiti iz više uglova, te će neka od razmatranja biti:

Ja sam svesno biće, ali šta ću ako svi vi niste?!
- Na osnovu čega znam da sam ja svesno biće, a na osnovu čega znam da su drugi svesni?
- Zbog čega neretko podrazumevamo da svest drugog čoveka prati i njegove postupke?
- Šta je kolektivna svest i kako se ona formira?
- Da li smo uvek podjednako svesni sebe?
- U kakvoj su vezi nesporazumi sa problemom tuđih svesti?
- Nismo li, valjda, zarobljeni u svojoj glavi?
- Čemu, zaboga, ova tema?
- I šta ćemo sa našom potrebom za kontrolom ako su Dekart i Mitrovanov u pravu?

Ukoliko imate volju da zagolicamo vaše male sive ćelije, dođite u petak, 31. marta, u 17.30h u Galerijanu u Sterijinoj 26 u Vršcu.
Ponesite sa sobom svoju svest, radoznalost i 500 dinara, koje ćemo vam konvertovati u dva pića po vašoj želji i tri sata učešća u filokafeu uz prisustvo koordinatora, koji organizuje naučna institucija Srpsko udruženje za filozofsku praksu (SPPA).

Zbog ograničenog broja mesta ljubazno vas molimo da svoje prisustvo potvrdite blagovremeno na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. uz naznaku da se prijavljujete za filokafe u Vršcu.

Podsećamo vas da za evidentiranih deset učešća dobijate zvanični sertifikat od SPPA o 30 sati doprinosa filozofskoj praksi!

*****
Koncept filokafea omogućava strukturiranu diskusiju i analizu pojmova sa kojima se svi u svakodnevnom životu susrećemo, koji na neki način imaju značaj u našem životu, ali čiju suštinu nismo dovoljno razmatrali. Filokafe vodi filozof–praktičar, koji je upoznat sa pravilima pojmovne analize i argumentacije, međutim, filozof praktičar nije govornik, već koordinator grupe, jer on pomaže učesnicima da sami bolje analiziraju pojmove i da racionalizuju svoje subjektivne utiske, a sve to u cilju dostizanja uvida koji učesnicima praktično koriste u svakodnevnom životu.
Lu Marinof, autor svetskog bestselera ,,Platon, a ne Prozak”, govori o filozofskom kafeu kao načinu ,,vraćanja filozofije njenoj prvobitnoj funkciji obezbeđivanja misaone hrane i ohrabrivanja ljudi da preispituju sopstvene živote”.

Više informacija o SPPA pogledajte ovde.

Do filokafea, neka razmatranja na temu problema tuđih svesti možete pogledati na TEDx govoru Marije Mitrovanov, koja je analizirala ovaj problem kroz pitanje konstruisanja veštačke inteligencije analogne čoveku. Podsećamo, nosilac licence ovog TEDx-a u Vršcu je Snežana Đenić.

izvor: iserbia.rs

Na festivalu dramskih sekcija "Budi vitez" u Nišu održanom juče, sekcija gimnazije "Borislav Petrov Braca" osvojila je čak tri nagarade: Za najbolju žensku ulogu - Ana Čupić, za najbolju predstavu po odluci publike, kao i za najbolju predstavu po odluci žirija! U priredbi Reci NE nasilju su nastupali: Ana Čupić, Sofija Čupić, Igor Stanić, Ivan Paunov, Katarina Milosavljević, Nikola Stupar, Sofija Banašević, Anja Inđić, Sara Stojković, Ljiljana Bižić, Simeon Rađenović, Adelin Vereš, Kristian Kotrla i Miljana Nikolić. Tehnička podrška u vidu fotografisanja, ozvučenja, osvetljenja i šminke su bile: Marija Tihić, Ivana Verovski i Aleksandra Micić. Mentor učenicima - pedagoškinja Maja Rajković.

"Bukvalno sam van sebe od sreće. Takmičili smo se protiv mnogih niških srednjih škola, učestvovale su i osnovne i iako smo se nadali nekoj nagadi, nismo zaista očekivali ovoliki uspeh. Moram da pohvalim čitavu organizaciju, jer pored toga što je sve teklo po planu, nisu nas izdvajali iz mase lokalnih takmičara i bili su maksimalno objektivni." rekla je rediteljka predstave "Reci NE nasilju", Miljana Nikolić.

"Po mom skromnom mišljenju, ovo je bilo najuspešnije izvođenje ove predstave. Sve je bilo super, scena, akustika, jedan intiman prostor, naši uvežbani, dobro funkcionišu zajedno, zaista su bili sjajni. Bilo bi šteta, skoro i sramotno da ništa nisu osvojili. Ovo što jesu, prevazilazi svaka očekivanja, ali zaista je zasluženo. Nadam se da će uspeti još na nekom festivalu jer je šteta da se ovo ne izvede još koji put." rekla nam je pedagog gimnazije Maja Rajković.

S obzirom na to da smo upoznati sa samom predstavom sa istoimene humanitarne priredbe u kongresnoj sali centra Milenijum prošlog meseca, nismo iznenađeni ovakvom uspehu. Čestitamo i željno iščekujemo dalje podvige ove sjajne ekipe!

Kada se spremate za bilo koje zanimanje u struci tehnike i tehnologije, čini se kao da nikada nije suviše rano da razmišljate o zapošljavanju nakon fakulteta. Novosadski studenti imaju priliku da se upoznaju baš sa takvim mogućnostima na sajmu KONTEH.

Naime, KONTEH je sajam poslovnih mogućnosti i stručnih praksi, odnosno studentska organizacija EESTEC LC Novi Sad po jedanaesti put na Fakultetu tehničkih nauka približava studentima i diplomcima tehničkih i tehnoloških fakulteta kompanije koje uspešno posluju u našoj zemlji, tačnije kako mogu planirati i razvijati svoje buduće karijere.

Sajam je prvi put organizovan 2006. godine kao inicijativa da se posetiocima pruži prilika za zaposlenje, kao i raznovrsna ponuda stručnih praksi, a kompanijama omogući povezivanje sa obrazovnim institucijama i najkvalitetnijim kadrom. Ove godine, generalni pokrovitelj Sajma je kompanija Vega IT Sourcing, koja se bavi razvojem softverskih rešenja za strane klijente. U toku Sajma kompanije izlagači će, među kojima se nalaze RT-RK, Naovis, Rendered Text, Levi9, Devtech, EXLRT, TMNS, NovaLite, Microsoft, imati priliku da predstave svoju delatnost studentima, kako pomoću propagandnog materijala i kroz neposredni kontakt sa njima, tako i kroz prezentacije koje će biti otvorene za sve posetioce. Studenti i kandidati za posao će, sa druge strane, imati priliku da se upoznaju sa radom najuspešnijih kompanija u našoj zemlji, informišu o otvorenim pozicijama u tim kompanijama, uruče svoj CV na licu mesta poslodavcima za koje su zainteresovani ili ga ostave u elektronskoj bazi koja će biti na raspolaganju svim kompanijama-učesnicama tokom narednih godinu dana. Zainteresovani svoj CV mogu registrovati na sajtu www.konteh.org kao i na nekom od CV pultova za vreme Sajma. Garant kvaliteta Sajma je njegovo proglašenje za najbolji sajam zapošljavanja od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu 2007. Godine. Ove godine akademski program počinje ponedeljkom, 20.-im martom. Tokom ponedeljka i utorka, održaće se radionice Nacionalne službe za zapošljavanje, predavanja profesora sa Fakulteta tehničkih nauka i prezentacija master smerova sa Fakulteta tehničkih nauka.

O svim dešavanjima tokom sajma KONTEH više informacija na www.konteh.org i društvenim mrežama.

Proglašenje pobednika foto-konkursa „Noć pred ispit“ u organizaciji Unije studenata i otvaranje izložbe fotografija održaće se u subotu, 11. marta u maloj sali bioskopa Kulturnog centra, sa početkom u 17h. Nadamo se da ćete nam se pridružiti!

KULTURA

Centar Milenijum

Kongresno-muzička dvorana

Četvrtak

“Logan", 3D, 18h

“50 nijansi mračnije” 20:30h

Petak

“Ričard Roda", animirani, 18h

“KONG: Skull Island (Ostrvo lobanje)”, 20h

 NP Sterija

Subota

Mala scena "Tomislav Pejčić"

"Viktimološka priča", 20h

Nedelja

"Neviđena Crvenkapa", 11h

Utorak

"Ana Frank", 20h

ZABAVA

Petak

Klub izazov
Pikado turnir i DJ Vu, 21h

Izlog
Nikola i Miloš

Subota

Kulturni Centar Vršac

Izložba fotografija foto-konkursa "Noć pred ispit", 17h

Dom omladine Vršac

Wolf, 21h

Diskoteka Milenijum

AS FM PARTY, DJ Groover, Dj Vanjanja

Klub Izazov

Tehno, DJ Tripster, DJ Vu, 21h

SPORT

Sportski klub Jin Jang

Nedelja

Vodopad Šušara i kanjon Nere, 7h

Centar Millennium

Subota

KK Vršac - KK Napredak Rubin, 18h

OK Banat - OK Kulpin, 20:30h

         Prvi blog nakon skoro godinu dana započeću zapažanjem o sebi da sve što sam starija, postajem kritičnija prema svetu. Možda sam i uspela da izgradim kritičko mišljenje, a možda se samo zavaravam.

            Zašto baš tako počinjem, pored ovakvog naslova? Jednostavno je. Videli ste zašto baš danas u kom god da ste gradu, kojom god ulicom šetali - u vetru se osetio osmi mart. I ne samo u vetru - u kasama cvećara, poslastičara, butika, kineskih radnji, u novčanicima uličnih prodavaca koječega. Ne možete me osporiti da je danas dan velikoj većini poznat kao dan darivanja poklona bliskim ženama i čestitanja nekog praznika, a svakako i dan kada većina žena željno iščekuje ovakvu pažnju od muškaraca iz svog okruženja.

Ali šta većina zna o današnjem datumu i zašto se okrećemo prvenstveno trošenju novca da bismo ga proslavili? A, da, dan žena je.

Borba za ženska prava počela je pre tek sto godina, kada su žene rekle: Dosta je!

Dosta je da se prema meni odnose kao prema objektu, jer sam živo biće.

Dosta je da neko drugi odlučuje moju sudbinu.

Dosta je da sam svetu u kome živim - nebitna.

Dosta je.

           Problem koji vidim iznova svake godine jeste da kod nas nedostaje šibica aktivnizma muškaraca. Iz nekog razloga, popularno je mišljenje da je sramota biti "papučar" nego istinski poštovati žene koje su odabrali kao životne partnere, zatim svoje sestre i majke, i da je dovoljno kupiti poklon dva puta godišnje, 8. marta i za rođendan, kako bi one mislile da su brižni i da ih smatraju bitnima.

            Kao što je razlog zašto je patrijarhat i muška dominacija u muškim rukama, tako je i uslovno rečeno dozvoljavanje istih prava nama ženama na istom mestu. Feministkinje i feministi svesni su činjenice da društvu nema napretka ako je u vođenju istog uključena samo polovina njegove populacije, kao i da su ženska prava ljudska prava. Smatram da davanje poklona ženama, pa čak i njihovo očekivanje istih baš ovog datuma na neki način dozvoljava komercijalnom i konzumerskom društvu da skrene pogled sa apsolutno bitnih stvari koje su suština ovog dana - želimo da odlučujemo za sebe, bez kočnica, bez diskriminacije, bez osuda.

Želimo svoje živote u svojim rukama.

Iako je velika nepravda svesti ovu mukotrpnu borbu na svega stranicu, želim da istaknem kako je došlo do toga da se baš današnji dan slavi kao podsetnik na promenu paradigme društva današnjice u kojem vlada nejednakost među polovima.

1908

Po deklaraciji Socijalističke Partije Amerike, prvi Nacionalni dan žene (National Woman's Day - NWD) slavljen je širom Sjedinjenih država 28. februara. Do 1913, žene su slavile NWD svake poslednje nedelje februara.

1910

Ove godine, u Kopenhagenu je održana Internacionalna Konferencija Zaposlenih Žena. Predvodnica kancelarije žena Socijalno-demokratske stranke Nemačke Klara Zetkin, predložila je ideju Internacionalnog dana žena. Predložila je da se svake godine u svakoj državi na isti dan slavi Dan Žena da bi se dodatno označili njihovi zahtevi. Njen predlog jednoglasno je prihvaćen od strane 100 žena iz 17 zemalja prisutnih na konferenciji, koje su predstavljale unije, socijalističke partije, klubove zaposlenih žena - uključujući prve tri žene izabrane u finskom parlamentu.

1911

Nakon ove odluke, 1911. je Internacionalni dan žena poštovan po prvi put u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj 19. marta. Više od jednog miliona žena i muškaraca je prisustvovalo mitinzima koji su kao cilj imali ženska prava na rad, glas na izborima, pravo na obučavanje, na mesto u javnim kancelarijama i kraj svim vidovima diskriminacije. Međutim, manje od nedelju dana kasnije, 25. marta, dogodio se čuveni požar u firmi tekstila Triangle Shirtwaist Company koji je odneo živote više od 140 žena, većinom maloletnih imigrantkinja koje su radile u poprilično nehumanim uslovima koji se danas uglavnom povezuju sa istočnim zemljama. Veoma tragičan, ovaj događaj privukao je pažnju vlade Amerike na uslove rada, kao i na njihov zakon o regulaciji istog, što je takođe bila tema i narednih događaja povezanih sa Internacionalnim Danom Žena. Ove godine je takođe započet dvomesečni štrajk "Hleb i ruže" industrijskih radnika koje su većinom činile imigrantkinje i njihova deca.

1913-1914

Poslednje nedelje februara 1913, večeri kampanje za mir u Prvom svetskom ratu, žene u Rusiji proslavile su svoj prvi Internacionalni dan žena. Iste godine, u kasnijim diskusijama, ovo obeležavanje prebačeno je na 8. mart, datum koji je ostao obeležen kao Internacionalni dan žena do današnjeg dana. Naredne godine su se žene širom Evrope okupljale na mitinzima čije su kampanje bile protiv rata i izražavanje solidarnosti sa ženama. Jedan od primera jeste i marš od Bou do Trafalgarskog trga u Londonu, za pravo glasa žena, kada je Silvija Pankhurst uhapšena na svom putu da priča na ovom mitingu.

1917

Poslednje nedelje februara, Ruskinje su počele štrajk za "hleb i mir" kao odgovor na preko 2 miliona smrti ruskih vojnika u Prvom svetskom ratu. Iako su iskusile otpor tadašnjih političkih čelnika, car je četiri dana kasnije bio primoran da abdicira i privremena vlada dodelila je ženama pravo glasa. Datum ovog štrajka bio je 8. mart po Gregorijanskom kalendaru.

1975                            
Ovo je godina kada su Ujedinjene Nacije po prvi put proslavile Internacionalni dan žena.

1996
UN je ove godine započela kampanju godišnjih tema. Prva je bila "Slavljenje prošlosti, planiranje budućnosti",  zatim "Žene na Mirovnom stolu", "Žene i ljudska prava" i 1999. "Svetski dan bez nasilja nad ženama".  Ovogodišnja tema je "Žene u promenljivom svetu rada: Planeta 50-50 do 2030."

2000
Početkom novog milenijuma, aktivnosti povezane s Internacionalnim danom žena stale su u mnogim zemljama. Feminizam je postao "jučerašnja vest". Bici nije bio kraj i trebala joj je nova šibica. 

...imate li upaljač možda?

Uz neverovatno toplo vreme ove februarske nedelje idu I zanimljivi događaji zbog kojih nećete želeti da ostanete kod kuće!

KULTURA

Centar Milenijum

Kongresno-muzička dvorana

Četvrtak

“50 nijansi mračnije", 21h

“Biser Bojane” 17h i 19h

Petak

“50 nijansi mračnije", 21h

“Biser Bojane” 17h i 19h

Nedelja

Dečija predstava “Čarobni kolač”, 11 h

Četvrtak, 23. februar

Predstava “Prah”, 20:30h

NP Sterija

Utorak, 21. februar

“Mama", 20 h

ZABAVA

Četvrtak

Cafeteria Kwon

Dj Night & Vodka party

Petak

Cafeteria Kwon

Promocija Koktela & 90" Night

Klub izazov

Turnir u pikadu I DJ Vu, 21h

Subota

Dom omladine Vršac

CounterIgnitioN

Cafeteria Kwon

SEMAFOR PARTY & DJ Nenad C.

Klub Izazov

Tehno, DJ Tripster, DJ Hypnotic, DJ Goran Škorić, 22h

Nedelja

Cafeteria Kwon

Lagana akusticna Pop/Rock svirka GASA LIVE.

SPORT

Sportski klub Jin Jang

Subota

Februarskih 100, 9h

KK Vršac(ženska ekipa)

Subota

KK Vršac-Vrbas Medela, Centar Millenium, 18h

Vršački beli kros

Nedelja, 9-12h

„Trebalo mi je 4 godine da naučim da slikam kao Rafael, a ceo život da naučim da crtam kao dete.“

Kubizam nije lak pravac u umetnosti za razumeti, pogotovo ako se ne nalazite ispred dela iz ovog perioda istorije. Srećom, nakon prošlogodišnje izložbe Salvadora Dalija, Kuća Legata (Knez Mihailova 46) od 19. januara do 5. aprila će u svojoj galeriji izložiti dela baš jednog od začetnika ovog umetničkog pokreta, Pabla Pikasa.

Pikaso je rođen 1881. godine u mestu Malaga u Španiji. Kao dete akademskog slikara, svoj je talenat prikazivao još kao dečak, koji je kasnije oblikovao na akademiji lepih umetnosti u La Lonji.

Za crtanje je počeo da se interesuje veoma rano, u 11 godini. Njegov čitav stvaralački opus može se podeliti u nekoliko faza: plavo razdoblje (1901-1904), ružičasto razdoblje (1905-1907), doba pod uticajem afričke primitivne umetnosti (1908-1909), analitički kubizam (1909-1912) i sintetički kubizam (1912-1919). Takođe, Pikaso je dao značajan doprinos simbolizmu i nadrealizmu, a zajedno sa Žoržom Brakom stvorio je tehniku poznatu kao kolaž. Neka od Pikasovih najpoznatijih dela su „Gospođica iz Avinjona“, „Porodica akrobata“, „Portret Ambroaza Volara“, „Žena sa gitarom“, „Dete sa golubicom u rukama“ i mnoga druga. Po Ginisovoj knjizi rekorda, naslikao je oko 13.500 slika, 100.000 grafika, 34.000 ilustracija za knjige i stvorio oko 300 skulptura.¹

1900. godine je imao svoju prvu izložbu, a već naredne godine odlazi u Pariz gde upoznaje trgovca umetninama, kritičara i kolektora Ambroza Volarda.

U Kući Legata izložen je odabir slika iz edicije grafika „The Vollard Suite”. Naime, poznanstvo Volarda i Pikasa rezultiralo je Pikasovom prvom izložbom u Parizu. 1936. dvojica su sklopila ugovor da Pikaso, u zamenu za dve slike, Sezana i Renoara, Volardu preda 97 gravura napravljenih između 1930. i 1936. godine, kao i prava da ih objavi. Set je dovršen nakon što je Pikaso napravio tri portreta samog Volarda, što je zaokružilo broj na 100. Nakon Volardove iznenadne smrti 1939, projekat je obustavljen i završena dela ostala su u Pikasovom vlasništvu dok ih sredinom četrdesetih nije kupio trgovac grafikama Henri Petiet.

Slike ove edicije originalno nije trebalo da budu u jednom setu i zato ne postoji konstantna tema među delima. Međutim, u većini se osećaju autoportretski motivi i trenutne okupacije umetnika, kao što je njegovo zanimanje za neoklasicizam, odnosno inspiracija klasičnom umetnošću tokom putovanja u Rim, Firencu i Napulj. Pojavljuje se Minotaur prikazan s različitim emocijama, često zamenjujući lik samog Pikasa. Kao i u većini njegovih dela, žene sa kojima se družio imale su veliki uticaj na njegova dela, a u ovom periodu stvaranja na njega je uticala afera  sa Marijom Terezom Valter.

Izložba je otvorena do 5. aprila, svim danima sem ponedeljkom. Ulaznica je 500 dinara, za učenike i studente (uz đačku knjižicu i indeks) 250 dinara.

„U toku je globalno zaGEJavanje. Stop Gej paradi! Stop promociji homoseksualizma maloletnim licima“ pisalo je na plakatu uoči odlučivanja da li će se beogradska parada ponosa održati 2012. godine.

Šezdesetih godina, policijske racije na gej barove bili su redovna pojava. Bilo je nelegalno služiti alkoholna pića gejevima. Gej ljudi nisu smeli da igraju jedno s drugim. Tokom tipične racije, svetla su bila uključena, ljudi poređani u vrstu i identifikovani. Svako ko nije imao identifikaciju ili bio obučen kao suprotan pol bio je uhapšen. Žene su morale da nose bar tri ženstvena odevna predmeta. U protivnom bi i one bile hapšene. Takođe, zaposleni gej barova bi bili odvođeni u policiju.

Jun 28. 1969. Prekretnica moderne istorije i borbe za ljudska prava.

Ove subotnje večeri osam policajaca ušetalo je u Stounvol In u kome je bilo oko 200 ljudi. Patroni ovog gej bara prvi put odbili su da sarađuju u još jednoj raciji u nizu. Policija je tada odlučila da sve prisutne odvede u stanicu. Dok su čekali maricu, ljudi koji nisu bili uhapšeni, umesto da odu, odlučili su da sačekaju ispred vrata bara. Skupila se rulja najmanje 10 puta veća od broja uhapšenih. Neredi su počeli kada je lezbejku koja se žalila da su joj lisice previše stegnute policajac pendrekom udario po glavi, podigao i odneo do zadnjeg dela kola. Tada je gomila pokušala da prevrne policijska kola marice. Metalni novac, flaše piva, a zatim i cigle bile su bacane u pravcu marice. Desetorica policajaca, koja je sada bila nadmašena u brojnosti šezdeset puta, zabarikadirala se u Stounvol In baru zbog sopstvene sigurnosti. Tada su gejevi ispred bara bacali kante za smeće, flaše, kamenje i cigle na zgradu, pritom lomivši prozore. Taktička policija je ubrzo stigla da oslobodi zarobljene policajce i smiri situaciju.

Do 4:00 ulice su bile raskrčene. 13 ljudi je uhapšeno. Nekoliko ljudi iz gužve je hospitalizovano i četvorica policajaca bilo je povređeno. Skoro sve u Stounvol Inu bilo je polomljeno. Govornice, toaleti, ogledala, džuboksi bili su razbijeni, možda u pobuni, možda od strane policije.

Događaji u Stounvol Inu u Njujorku inspirisali su skoro nedelju dana nemira i pobune protiv Vlade i protiv režima.

Režima koji je podržavao opresiju, diskriminaciju i uznemiravanje određene manjinske grupe.

Nedelja ponosa počela je u ponedeljak, a završiće se šetnjom beogradskim ulicama u nedelju, Beogradskom paradom ponosa, Prajdom.

Koja su vam pitanja prošla kroz glavu, koje rečenice?

„Zašto se paradiraju, ni mi „normalni“ se ne paradiramo.“, „Neka drže to u svoja četiri zida“, „Mogu da se ponose i bez parade.“

Volela bih da vas pitam jedno pitanje. Ali razmislite dobro.

Šta je za vas normalno?

Imate ideju?

Sigurno?

Hajdemo još jedno.

Da li mislite da je to jedino normalno koje postoji?

Davno sam shvatila da ne moraš da budeš isti kao neko da bi pokušao da ga razumeš. Ne moraš da si prvržen istom polu, da se osećaš da si u pogršnom telu ili da se preispituješ da razumeš kroz šta takvi ljudi prolaze. Prava LGBT osoba su u Srbiji ogroman tabu, a na samu Paradu se gleda sa zgražavanjem, u najmanju ruku.

Zašto onda paradirati kada si ponosan na sebe?

Istorijski gledano, svaka borba za ljudska prava, bila ona protiv robovlasništva, feudalizma, tiranije, nacizma, komunizma, diskriminacije po bilo kom osnovu, morala je početi nasiljem. Tako je bilo i sa borbom za prava LGBT populacije. Prava koja ona za sebe traži ranije su davana samo opakim i krvlju obavijenim revolucijama. Parade su način da se to izbegne, jer cilj nije sejanje mržnje i dizanje ruke na svog bližnjeg, već baš suprotno – širenje ljubavi. A koji je bolji način da se ljubav raširi nego dobar mardi gra?

Cilj parade bih ja nazvala traženjem slobode. Zahvalnost ljudima koji su se prvi usprotivili svojim opresorima, osnaživanje jedni drugih, okupljanje ljudi koji se bore sa istim problemima samo da pokažu jedni drugima kako nisu sami u toj borbi, hrabrost, prihvatanje, pokazivanje da nije sramno biti ono što zaista jesi, jedan dan i mesto kada nije bitno ko si, jer će te prihvatiti upravo takvog kakav si. Prava sloboda.

„Moje lično mišljenje je da ako treba da žrtvujem strahu svoje ljudsko dostojanstvo i svoje pravo da budem ono što sam, radije ću da se ubijem nego što ću da živim i da se krijem.“, rekao je Igor Dobričić, žrtva prebijanja na paradi ponosa 2001. godine.

Alan Tjuring bio je čovek koji je 1951. godine osuđen zbog homoseksualizma. Dobio je izbor – dve godine u zatvoru ili dve godine hormonalne terapije koja će izlečiti njegov homoseksualizam. Posle godinu dana za nervni sistem ekstremno deteriorne terapije, on je počinio samoubistvo. Njegov život bio je ispunjen usamljenošću i odbacivanjem od svih koje je upoznao. Ovo je čovek koji je napravio mašinu koja je dovela do kompjutera bez koga ne možemo da zamislimo ni jedan dan. Homoseksualac je napravio našu omiljenu zavisnost. Da li je njegova homoseksualnost veća od važnosti njegovog izuma i zaveštanja?

65 godina kasnije, LGBTQ borba za jednakost je u mnogim medijima i da li je drugačije? U 78 zemalja sveta je još uvek kažnjivo zakonom biti homoseksualac. U mnogo više je to društveno neprihvatljivo.

Zar nije najveća tragedija čoveka da mora da krije ono što je zaista, zar nije to najveći kavez u kom možete živeti? Hajde, znam da iz prve ruke znate kako je to zapravo.

Parada kao promocija homoseksualizma maloletnicima... Iskreno sam se nasmejala ovom plakatu jer mi je zvučio kao propagandni materijal protiv cigareta, alkohola ili droge. Vidite, cigarete, alkohol i droga su naši izbori. Roditi se gej ipak nije.

Tema homoseksualizma i transrodnosti je toliko kontroverzna i opširna da bi se o njoj moglo pričati danima. Ali ja to naravno neću uraditi. Pitaću vas samo: Kako to da, iako svako od nas želi da bude voljen i prihvaćen zbog svega što jeste, kao društvo ne možemo da prihvatimo kada se to zaista desi, kada su te dve osobe istinski srećne, bez obzira na pol osoba koje se vole? Da li je to ljubomora možda? Kada smo dozvolili da ratovi, mržnja i nasilje dođu ispred prihvatanja, ljubavi i razumevanja? Kada smo to počeli da učimo svoju decu?

Zapamtite da privilegije koje vi uživate ne poznaju svi. Zapamtite da se deo nečijeg identiteta koristi kao najgora uvreda.

Prajd se tiče svih nas jer svako zaslužuje da bez trunke srama i stida pogleda sebe u ogledalo, apsolutno ponosno, slobodno i s ljubavlju.

Get educated about homosexuality - Edukujte se o homoseksualnosti

Imagine a world where being "gay" is the norm and being "straight" the minority - Zamislite svet gde je biti gej norma, a strejt manjina