Prema rečima naučnika sa univerziteta u Bristolu, lenje osobe imaju veće šanse da obole od depresije ili neke druge psihičke bolesti.

Naučnici su istraživali kako lenjost utiče na organizam i došli do zaključka da lenjost zapravo može da veoma iscrpi organizam, do čega vremenom i dođe.

Istraživanja su sprovedena među onima koji vole da lenčare – paralelno kod odraslih i dece. Rezultati su pokazali da je samo 35 odsto muškaraca i 24 odsto žena fizički redovno aktivno, a to uključuje vežbe, šetnje i kućne poslove.

U istraživanju je učestvovalo 3.500 učenika, od kojih samo polovina hoda do škole, a minimalan broj njih učestvuje u sportskim takmičenjima. Vreme najčešće provode u sedećem položaju, a pored toga, vreme provode nekvalitetno – u proseku četiri sata dnevno provode ispred televizora i kompjutera.

Gojaznost kod dece je najčešće uzrokovana upravo ovakvim načinom života – pasivnost i slaba fizička aktivnost, čemu se često može dodati i nepravilna ishrana. Lenjost koja dokazano iscrpljuje organizam, dovodi do niza ozbiljnih psihičkih oboljenja i poremećaja.

Ukoliko lenja deca odrastu u lenje ljude, u velikom broju mogu imati problema na emotivnom i poslovnom planu, a naučnici su ustanovili i da lenji ljudi češće imaju Alchajmerovu bolest.

Sve ovo se može izbeći redovnim fizičkim aktivnostima. Dovoljno je minimalno aktiviranje – počevši od pešačenja do škole ili posla, ukoliko je to moguće, ili ograničavanje vremena provedenog ispred televizora ili kompjutera.

Na taj način, može se kod dece ustaliti navika koju će nastaviti i kao odrasli ljudi, čime će sebi obezbediti zdraviji život i smanjiti rizik od psihičkih oboljenja.

Preuzeto sa http://edukacija.rs/zivot/od-lenjosti-do-bolesti

Svi se sećamo scena iz filmova u kojima profesori uhvate učenika da prepisuje na ispitu ili vara, suspenduju ga na neko vreme, a on bude nesrećan i osramoćen. Možda ste se i zapitali: pa šta? Fakulteti na Univerzitetu u Novom Sadu pokušavaju da promene sadašnju situaciju, kako bi se i kod nas studenti sramili zbog nedoličnog ponašanja.

Fakultet tehničkih nauka će ubuduće voditi evidenciju prepisivača, kako bi stao na kraj nedozvoljenim načinima polaganja ispita. Liste prepisivača neće biti javne, ali će svako snositi posledice, jer će biti nepoželjan kandidat za odbranu diplomskog rada ili neće moći da dobije preporuku za posao.

"Ima studenata koji to urade jednom i nikad više. Ne možemo određene gestove u mladosti, u društvu koje šalje dijametralno suprotnu poruku od ove koju mi želimo, da posmatramo kao nešto što će čoveku obeležiti život ili karijeru. To znači da, ako je student jednom koristio nedozvoljena sredstva na ispitu i spreman je da izdrži kaznu na fakultetu koja mu je predviđena, a da pritom mora da pokaže značajno više interesovanja za određene stvari, uživaće sve privilegije koje uživaju ostali studenti", kaže direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment Bojan Lalić.

Profesori pribegavaju različitim načinima kako bi sprečili prepisivanje, osmišljavanjem testova sa specifičnim primerima koji su pokazani samo na predavanjima, usmenim ispitima, korišćenjem "ometača" i slično.

Na Filozofskom fakultetu veći problem predstavljaju plagijati, pa je uveden softver za prepoznavanje plagijata Ephorus. Taj program pravi svoju bazu, prečešljava Internet i traži podudaranje sa tekstovima, bilo da su to web stranice, pdf ili word dokumenti, pa dojavi koliko ima procenata podudaranja.

"U nekim kulturama se plagiranje smatra sramotnim, a kod nas je sve dok nešto 'obavlja posao', dobrodošlo i odlično. Nadam se da će ovaj sistem biti samo jedan mali deo izgradnje kulture u kojoj prepoznajete da ste sami sebi učinili medveđu uslugu ako ste nešto prepisali", kaže docentkinja na Filozofskom fakultetu Jelena Kleut.

Razgovarali smo sa devojkom koja je baš uz pomoć bubice položila ispit. Odlučila se za to jer je predmet nije interesovao, međutim to joj se kasnije obilo o glavu.

"Onima koji koriste bubice bih poručila da to ne rade, zato što to nije način da se završi fakultet. Ako ste ga već upisali, mislim da to ima neku svrhu i da treba da učite, jer će vam to znanje kad tad trebati, iako to sada možda ne shvatate", objasnila je devojka koja je želela da ostane anonimna.

Uradili smo i anketu među studentima, u kojoj smo prepoznali tri stava: prvi osuđuju prepisivanje i korišćenje bubica, jer smatraju da je to problem neznanja koji će se ispoljiti u budućnosti, drugi bi koristili bubice ukoliko se pojavi potreba za tim, a treći ipak odgovornost sa studenata prebacuju na fakultete, koji nisu u stanju da spreče prepisivanje.

U Srbiji nisu razrešene sumnje oko doktorata i master radova političkih funkcionera na visokim pozicijama. Osuda javnosti je očigledna, ali se prema njoj ne dela, što može biti jedan od razloga zašto neki studenti prepisivanje na ispitima ne smatraju sramotnim.

Preuzeto sa oradio.rs

   „Debil, retard, idiot“ i svi drugi epiteti kojima krasimo voljene i nevoljene... Surova istina iz Foknerovog romana da „niko ne želi da vidi idiota“ i smatranje da je sve neželjeno takođe i mentalno zaostalo. Koristimo mentalni disabilitet kao najveću uvredu, ne znajući šta to u stvari znači.
 

 Osobe sa invaliditetom suočene su ne samo sa diskriminacijom, predrasudama, neznanjem, neprihvatanjem društva, nego i sa siromašnošću. Najveća stopa nezaposlenih su oni sa nekom vrstom invaliditeta. Najsiromašniji su među siromašnima.
 

Kada se ujutru probudite, prva stvar koju uradite je možda kuvanje kafe. Vama je to ništa. Otvorite oči, malo se okrećete po krevetu, svučete jorgan , pa vratite i tako tri puta. Ustanete (na desnu nogu, da levom ne baksuzirate), odšetate do kuhinje, stavite džezvu s vodom na ringlu i nastavite dalje s jutarnjim obavezama. Nikakva raketna nauka. Tako nije osobi sa invaliditetom. Osobi bez nogu nije lako da samo odšeta do kuhinje. Osobi sa autizmom trebalo je vremena da se navikne na ovakav režim. 

   Ljudima je najjednostavnije da presude o nečemu o čemu nemaju znanje, umesto da to znanje pronađu. Sude o ljudima koji na svoje stanje nisu mogli da utiču. Najlakše je izbegavati ili poricati činjenicu da invaliditet postoji, eventualno reagovati sa „daleko bilo”; „neka, ja ću to” umesto da dete nauči samo da se bori, jer je itekako sposobno; ili u najgorem slučaju poniziti ih ili reći „šta oni znaju/mogu, oni su invalidi“, „ja bih se ubio/la da sam na tvom mestu”. Nije izbor roditi se bez udova, sa Daunovim sindromom, disleksijom, autizmom... Jeste izbor kako se prema osobama koje imaju neki od sindroma ophodimo.
 

 Dan osoba sa invaliditetom obeležava se od 1992. godine sa željom da se skrene pažnja na način života koji vode osobe sa nekom vrstom invaliditeta, poteškoće sa kojima se oni suočavaju svakog dana, ali i da pored svega ne odustaju u svojim namerama da obavljaju radnje koje mi svakodnevno uzimamo zdravo za gotovo. Danas u Kulturnom Centru Vršac udruženje "Otvoreno srce sveta" organizuje manifestaciju u čast poštovanja različitosti. Na manifestaciji će se prezentovati udruženja za mlade osobe sa invaliditetom „Izazov“, dodeliće se nagrade najuspešnijim radovima konkursa „Zajedno možemo promeniti svet“, čitaće se najuspešniji literarnii radovi, izvešće se predstava „Kako probuditi uspavanu lepoticu“ u izvođenju Udruženja „Otvoreno srce sveta" i muzički nastup učenika MŠ „Josif Marinković“. Udruženje postoji da bi olakšalo život ljudima sa invaliditetom. Kako svako od nas to može da uradi? Na stranici www.efons.com pronašla sam par saveta koje možemo koristiti:
 

 Prepoznate li potrebu za pružanjem pomoći osobi sa invaliditetom, pitajte je kako joj najbolje možete pomoći;
   Razgovarajte normalno, služeći se svakodnevnim izrazima poput: „Vidimo se”, „Pozdravljam, trčim dalje”, „Čujemo se” - bez obzira o kakvom invaliditetu se radi kod osobe sa kojom razgovarate. Nemojte se bojati pogrešnih reči;
   Usresredite se na osobu koja ima neki poremećaj govora. Ako niste razumeli šta je rekla, zamolite je da ponovi. Nemojte glumiti da razumete;
   Govorite polako i direktno prema osobi sa oštećenjem sluha. Ne vičite, ne govorite joj u uvo. Vaši izrazi lica i pokreti usana pomažu joj da vas razume. Ako ipak niste sigurni da vas je razumela - napišite poruku;
   Gluvo-slepe osobe vas mogu razumeti jedino dodirom. Ako se nadjete u situaciji da komunicirate sa takvom osobom, uspostavite kontakt ispisivanjem velikih pisanih slova na njenom dlanu;
   Budite obazrivi i strpljivi, osobama sa invaliditetom može trebati više vremena da nešto učine;
   Čekajući u redu ustupite svoje mesto ili se zauzmite da teško pokretna osoba odmah dođe na red;
   Prilikom vožnje u sredstvima javnog prevoza ponudite svoje mesto osobama sa invaliditetom. Pomozite im pri ulasku i izlasku iz autobusa, tramvaja, aviona;
   Poštujte vozače sa invaliditetom. Kada u saobraćaju susretnete vozilo označeno znakom invalida, povećajte razmak, smanjite brzinu vožnje i povećajte oprez. Uvažite njihovu sporost u obavljanju radnji;
   Od vas se ne očekuje da pokazujete sažaljenje prema osobama sa invaliditetom. Prema njima se ponašajte kao prema jednakima, jer one to i jesu.

   Ljudi sa invaliditetom su upravo to – LJUDI. Budite ljubazni prema njima, kao što treba da budete ljubazni i prema svim ljudima. Svetu je to potrebno.
                                                https://www.youtube.com/watch?v=Ju-q4OnBtNU

Ekološko udruženje Avalon iz Vršca poziva mlade žene da učestvuju u jednodnevnom seminaru pod nazivom „Izgradnja kulture mira kroz socijalno-ekološki okvir". Seminar se realizuje u okviru programa „Mirovna Akademija za mlade žene – Srbija i Kosovo“, a uz finansijsku pomoć organizacije Kvinna till Kvinna, koja se bavi statusom žena u društvu.

Cilj seminara jeste razvoj svesti o punom smislu ideje solidarnosti koja je preduslov izgradnje kulture mira i društvenom životu s minimalnim stepenom nasilja koji nadilazi sukob polariteta, kako na drugim nivoima, tako i na relaciji roda. Ekološka svest kao osnova napora za harmonizacijom jača sposobnosti mladih žena da utiču na kreatore/ke politika na lokalnom i međunarodnom nivou kako bi se proižvele pozitivne promene što je i osnovna intencija ovog seminara.

Seminar će se održati 21. novembra 2015. godine u hotelu Majestic (Obilićev venac 28, Beograd), sa početkom u 10.00h.

Akademija je otvorena za mlade žene do 35 godina (studentkinje, diplomirane studentkinje i aktivistkinje, zaposlene u javnom i privatnom sektoru i sve ostale mlade žene zainteresovane za ovu temu) sa područja Srbije. Seminar podrazumeva učešće 20 mladih žena koje će biti izabrane na osnovu njihove motivacije i predznanja. Da biste se prijavili, potrebno je da ispunite priloženi Obrazac za prijavu i pošaljite na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. , upisavši u predmet poruke naslov: “Prijava na jednodnevni seminar“ do 19. novembra 2015. godine.

Organizatori seminara pokrivaju troškove putovanja, organozovan je ručak i kafe pauze u toku radnog dana. Potrebno je samo priložiti karte za prevoz organizatorima ako dolazite iz područja van Beograda.