PRODUŽEN ROK ZA PRIJAVE

Zbog izuzetno velikog interesovanja za DiscoverEU program inkluzije koji ove godine organizuje Unija studenata Vršac, odlučili smo da produžimo rok za prijave i pružimo priliku svima koji još nisu stigli da se prijave.

Ako imaš između 18 i 21 godine, pripadaš kategoriji mladih sa smanjenim mogućnostima i želiš da upoznaš Evropu, različite kulture, kao i da stekneš nova znanja i veštine, ovo je prava prilika za tebe. Program omogućava jedinstveno iskustvo putovanja uz plaćen prevoz i obezbeđen džeparac, te otvara vrata ka zemljama širom Evrope.

Novi rok za prijave je 19. januar u 23:59.
Potrebno je da ostaviš osnovne podatke i da u motivacionom pismu objasniš zašto baš ti treba da budeš izabran/a za učešće u programu.

Link ka prijavnoj formi ovde.

(Ili skeniraj QR kod sa prethodne objave)

Želimo ti puno sreće i radujemo se tvojoj prijavi!

Unija studenata Vršac

Izvor fotografije: Unija studenata Vršac

Izvor teksta: Unija studenata Vršac

Autor članka: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Danas se navršava 220 godina od rođenja Jovana Sterije Popovića

Danas se navršava 220 godina od rođenja Jovana Sterije Popovića (1806–1856), jednog od najznačajnijih i najuticajnijih stvaralaca u istoriji srpske književnosti i kulture. Ova godišnjica predstavlja priliku da se još jednom ukaže na izuzetnu ulogu koju je Sterija imao u oblikovanju kulturnog, književnog i prosvetnog identiteta Srbije u 19. veku. Njegovo delo i danas zauzima značajno mesto u obrazovnom sistemu, pozorišnom životu i javnom diskursu Srbije.

Jovan Sterija Popović rođen je u Vršcu u porodici koja je imala ugled u lokalnoj zajednici. Njegov otac, Nikola Popović, bio je trgovac i intelektualno aktivan čovek, poznat po svom obrazovanju i interesovanju za kulturu i književnost. Njegova majka, Julijana, ćerka Nikole Neškovića, poznatog slikara, bila je poznata po lokalnom nadimku Jula Molerova (po ocu slikaru – moler). Julijanin obrazovni i umetnički uticaj, zajedno sa vrednostima koje je negovao otac, oblikovali su Sterijinu ranu sklonost ka učenju, književnosti i umetnosti. Porodica Popović poticala je iz srednje klase i negovala vrednosti obrazovanja, kulture i društvene odgovornosti, što je imalo veliki uticaj na Sterijino formiranje i kasnije delo. Već od mladih dana, Jovan je bio okružen knjigama i intelektualnim razgovorima, što je dodatno podstaklo njegovu ranu sklonost ka učenju i pisanju.

Rođen u Vršcu, Jovan Sterija Popović bio je svestrana ličnost – književnik, dramaturg, pravnik, profesor, filozof i reformator obrazovanja. Njegov stvaralački opus obuhvata drame, komedije, pesme, romane i teorijske tekstove, a posebno mesto zauzima utemeljenje srpske građanske drame. Kroz književnost je nastojao da utiče na društvo, ukazujući na moralne i društvene slabosti svog vremena.

Sterija je ostao upamćen pre svega po svojim komedijama, koje su postale kamen-temeljac srpskog pozorišta. Dela poput „Pokondirene tikve“, „Kir Janja“, „Laže i paralaže“ i „Rodoljubaca“ kroz satiru i humor razotkrivaju pojave snobizma, pohlepe, lažnog obrazovanja, koristoljublja i ispraznog patriotizma. Upravo zahvaljujući univerzalnosti tema i prepoznatljivim likovima, Sterijina dela i danas imaju snažan odjek kod publike i često se izvode na pozorišnim scenama.

Malo je poznato da je Sterija još za života bio svestan da će njegova kritika naići na otpor. Smatrao je da je samokritika nužan uslov napretka, zbog čega nije štedeo ni pojedince ni društvene pojave koje je smatrao štetnim. Upravo ta beskompromisnost često ga je dovodila u sukob sa savremenicima, ali je i obezbedila dugovečnost njegovog dela. Njegova komedija „Rodoljupci“ decenijama je bila retko izvođena jer je direktno razobličavala lažno rodoljublje i političku korist, teme koje su i tada bile vrlo osetljive. Sterija je otvoreno kritikovao površno obrazovanje i „polu-učenost“, upozoravajući da znanje bez morala može biti opasnije od neznanja.

Pored književnog rada, Sterija je imao izuzetno važnu ulogu u razvoju prosvete u Srbiji. Bio je jedan od tvoraca modernog obrazovnog sistema i obavljao funkciju prvog ministra prosvete, zalažući se za sistematsko obrazovanje, unapređenje školstva i razvoj kritičkog mišljenja. Uprkos velikom doprinosu, poslednje godine života proveo je povučeno i razočarano, daleko od javnog priznanja koje danas uživa.

Sterija danas – paralele sa savremenim društvom

Iako je stvarao pre više od dva veka, Sterijini likovi i situacije deluju iznenađujuće prepoznatljivo i u savremenom društvu. Snobizam, lažno obrazovanje, koristoljublje, isprazno rodoljublje i potreba za društvenim dokazivanjem i dalje su teme koje izazivaju reakcije publike. Likovi iz „Pokondirene tikve“ ili „Kir Janje“ lako se mogu prepoznati u današnjim društvenim i medijskim obrascima, zbog čega Sterijine komedije ne gube na aktuelnosti. Sterija je upozoravao na opasnost forme bez suštine, titula bez znanja i patriotizma bez odgovornosti — pojave koje i danas izazivaju polemike u javnom prostoru. Njegova dela funkcionišu ne samo kao književna baština, već i kao ogledalo društva, koje postavlja neprijatna, ali neophodna pitanja o vrednostima, moralu i odgovornosti pojedinca.

Sterija i Vršac – lokalni značaj

Za grad Vršac, Jovan Sterija Popović nije samo znamenita istorijska ličnost, već jedan od ključnih simbola lokalnog identiteta i kulturnog nasleđa. Rođen u ovom gradu i sahranjen u njemu, Sterija za Vršac predstavlja trajnu vrednost i podsećanje na intelektualni i kulturni razvoj kroz istoriju. U Vršcu postoje brojne ustanove koje nose njegovo ime, od škola do kulturnih centara, dok njegov lik i delo redovno dominiraju školskim programima i lokalnim manifestacijama. Kroz ove inicijative lokalna zajednica čuva i neguje njegovo nasleđe, povezujući prošlost sa savremenim trenutkom i podsećajući da je kritičko mišljenje, kultura i odgovornost prema društvu univerzalna vrednost koja prevazilazi vreme.

Jovan Sterija Popović preminuo je 1856. godine i sahranjen je u rodnom Vršcu, na starom Pravoslavnom groblju, gde njegov grob, smešten odmah na samom ulazu, i danas predstavlja mesto poštovanja i kulturnog sećanja. Grad kroz različite kulturne programe i obeležavanja godišnjica neguje Sterijino nasleđe, potvrđujući njegov značaj za obrazovanje, kulturu i lokalni identitet.

U Vršcu se nalazi i kuća u kojoj je Jovan Sterija Popović rođen i proveo veliki deo života. Danas je ona pretvorena u muzej, u kojem se čuvaju njegove lične stvari, originalna dela i dokumenti, uključujući sto za kojim je pisao svoje drame. Posetioci mogu da vide autentične predmete iz Sterijinog života i da na neposredan način dožive atmosferu u kojoj su nastajala neka od najznačajnijih dela srpske književnosti.

Pored muzeja, u Vršcu se nalazi i Narodno pozorište „Sterija“, koje nosi ime po velikom srpskom dramatičaru. Ovo pozorište je važno kulturno središte grada i domaćin brojnih predstava i festivala. U njegovim prostorijama publika može da uživa u klasičnim i savremenim dramama, kao i u amaterskim produkcijama, doživljavajući pozorište na način sličan onome kakav je Sterija možda zamišljao, čime se čuva i neguje njegovo nasleđe i tradicija srpskog pozorišnog stvaralaštva.

Kada se Sterija razboleo pred kraj života, Vrščani su pokazali izuzetnu pažnju i poštovanje prema njemu. Prema svedočenjima, stanovnici su bacali seno na put kojim je prolazila kola, kako bi ga ne bi uznemiravala i kako se ne bi uznemiravao, pokazujući koliko su duboko cenili njegovu ličnost i doprinos društvu. Ovaj gest brige i obzira ostao je zapamćen kao simbol lokalnog poštovanja prema jednom od najvažnijih sinova Vršca.

Njegovo ime danas nosi i najznačajnija domaća pozorišna manifestacija — „Sterijino pozorje“, koja se svake godine održava u Novom Sadu. Festival okuplja najznačajnija pozorišna ostvarenja i predstavlja centralno mesto susreta teatarskih umetnika, kritike i publike, potvrđujući da Sterijino nasleđe i njegova ideja o društvenoj kritici i kulturnoj odgovornosti i dalje žive na sceni i u javnom životu.

Obeležavanje 220. rođendana Jovana Sterije Popovića prilika je da se podsetimo ne samo njegove književne veličine, već i njegove hrabrosti da misli drugačije i govori ono što mnogi nisu želeli da čuju. U vremenu brzih promena i površnih vrednosti, Sterijina dela i dalje postavljaju isto pitanje: koliko smo se, zapravo, promenili od njegovog doba?

Izvori fotografija: Internet

Autor članka: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Otkrij Evropu uz DiscoverEU Program Inkluzije!

Da li imaš između 18 i 21 godine, pripadaš kategoriji mladih sa smanjenim mogućnostima i sanjaš o avanturi koja menja perspektivu? Ako je odgovor „da“, ovo je prilika koju ne smiješ propustiti!

DiscoverEU program inkluzije daje mladima šansu da istraže Evropu na jedinstven način, kroz iskustvo koje kombinuje učenje, druženje i samostalno putovanje. Program je osmišljen tako da učesnicima pruži potpunu podršku, omogućavajući im da steknu nova znanja, razviju svoje veštine planiranja i organizacije, upoznaju različite kulture i stvaraju uspomene za ceo život.

U okviru programa:

• Do 5 izabranih učesnika biće u prilici da zajedno planiraju i realizuju putovanje, od izbora destinacija do logistike puta.

• Svi troškovi prevoza biće pokriveni, a učesnici će dobiti i džeparac za vreme putovanja.

• Ovo je prilika za osnaživanje, lični razvoj i upoznavanje novih prijatelja iz cele Evrope.

Ako osećaš da baš ti zaslužuješ da budeš deo ove priče, ne oklevaj! Prijave su otvorene do 15. decembra u 23:59, a potrebno je da popuniš prijavnu formu i pošalješ motivaciono pismo u kojem ćeš nam reći zašto baš ti treba da učestvuješ.

Za sva dodatna pitanja i pojašnjenja, slobodno nam se obrati putem DM-a na Instagram profilu @studentivrsac.

Ne propusti priliku da otkriješ Evropu iz drugačijeg ugla, izađeš iz svoje zone komfora i stvoriš iskustvo koje će oblikovati tvoju budućnost! 

Prijavi se putem linka ovde.

Izvor fotografije: Unija studenata Vršac

Autor članka: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Srećan Božić svim vernicima koji praznik slave po Julijanskom kalendaru!

Vernici koji vreme računaju po Julijanskom kalendaru danas obeležavaju Božić.

Danas pravoslavni vernici širom sveta proslavljaju Praznik Hristovog rođenja, koji se slavi 7. januara, u skladu sa Julijanskim kalendarom. Ovaj veliki hrišćanski praznik obeležava Srpska pravoslavna crkva, kao i Ruska, Jerusalimska i Gruzijska pravoslavna crkva, kao i manastiri Svete Gore, koji se drže starog crkvenog kalendara.

U Vojvodini, Božić po Julijanskom kalendaru tradicionalno proslavljaju pravoslavni vernici različitih naroda. Kroz bogate običaje i porodične tradicije čuva se duh ovog najradosnijeg hrišćanskog praznika. Posebno mesto u božićnim običajima ima položajnik, prva osoba koja na Božić ulazi u dom, a za koju se veruje da donosi sreću, zdravlje i blagostanje porodici tokom cele godine. Položajnik simbolično potpaluje badnjak ili prilazi ognjištu uz izgovaranje dobrih želja domaćinima, čime se naglašava značaj zajedništva, domaćinskog duha i vere u Božiji blagoslov.

Ovaj običaj i danas se brižljivo čuva u mnogim porodicama širom Vojvodine, uz tradicionalnu božićnu trpezu, lomljenje česnice i porodično okupljanje.

Prema hrišćanskom predanju, Isus Hristos, Sin Božji, rođen je u Vitlejemu od Presvete Device Marije, dejstvom Svetoga Duha. Njegovo rođenje predstavlja temelj hrišćanske vere i simbol je spasenja, nade, mira i Božije ljubavi prema ljudima. U Vojvodini, kao i širom sveta gde se Božić obeležava po Julijanskom kalendaru, praznik se proslavlja kroz brojne običaje – od paljenja badnjaka i božićne sveće, do okupljanja porodice oko praznične trpeze. Poseta porodici, zajednička molitva i slavlje odražavaju duh ljubavi, vere i zajedništva, koji je srž božićne poruke.

Unija studenata Vršac upućuje iskrene čestitke svim pravoslavnim vernicima koji Božić proslavljaju po Julijanskom kalendaru, uz želju da ovaj veliki praznik provedu sa svojim najbližima u miru, zdravlju i radosti.

Mir Božji – Hristos se rodi!
Vaistinu se rodi!

Srpska pravoslavna crkva (srpski):

Hristos se rodi! – Vaistinu se rodi!

Ruska pravoslavna crkva (ruski / crkvenoslovenski):

Христос рождается! – Славите Его!

Jerusalimska pravoslavna crkva (grčki):

Χριστός γεννᾶται! – Δοξάσατε!

Gruzijska pravoslavna crkva (gruzijski):

ქრისტე იშვა! – ჭეშმარიტად იშვა!

Sveta Gora – Atos (crkvenoslovenski / grčki u bogosluženju):

Христос рождается! – Славите Его!

Χριστός γεννᾶται! – Δοξάσατε!

Izvor fotografija: Internet

Autor članka: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Badnji dan – tišina slame i plamen badnjaka

Badnji dan: tišina doma i simbolika običaja

Badnji dan, koji se u srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava 6. januara, zauzima posebno mesto u narodnoj i verskoj tradiciji. Kao poslednji dan Božićnog posta, on protiče u znaku smirenja, molitve i pripreme za najradosniji hrišćanski praznik – Božić.
U ranim jutarnjim satima domaćini odlaze po badnjak, mladu granu hrasta ili cera, koja u hrišćanskoj simbolici predstavlja snagu, zdravlje i trajnost. Badnjak se u dom unosi uveče, uz tradicionalni pozdrav „Dobro veče, srećno Badnje veče“, dok ga domaćica posipa žitom, u znak želje za blagostanjem i napretkom porodice.

Poseban deo običaja vezan je za unošenje slame u kuću. Ona se prostire ispod stola ili po podu i simbolično podseća na pećinu u Vitlejemu u kojoj je, prema verovanju, rođen Isus Hristos. U mnogim domovima zadržan je i običaj „pijukanja“, naročito radostan za decu, kao simbol plodnosti i porodične sreće.
Badnjodnevna večera je posna, ali bogata značenjem. Na trpezi se nalaze riba, pasulj, suvo voće, orasi i med, dok se jelo započinje molitvom. Večera protiče u miru i tišini, bez preterane buke, jer se Badnji dan doživljava kao vreme unutrašnjeg sabranja i duhovne pripreme.
U večernjim satima vernici se okupljaju u hramovima na badnjem bdenju i paljenju badnjaka. Plamen badnjaka, uz molitve i crkvene pesme, simbolično najavljuje dolazak Božića – praznika koji donosi poruku mira, zajedništva i nade.

Badnji dan u Vojvodini: spoj ravnice i tradicije

U Vojvodini, proslava pravoslavnog Badnjeg dana nosi prepoznatljiv pečat ravničarskog načina života i bogatog nasleđa narodnih običaja. Badnje veče protiče u znaku porodičnog okupljanja i strogo utvrđenog reda radnji koji se poštuje iz godine u godinu. Badnjak se u dom unosi u sumrak, uz tradicionalni pozdrav i posipanje žitom, dok se slama prostire ispod stola ili po podu, kao simbol skromnosti i podsećanje na Hristovo rođenje.
U domaćinstvima se velika pažnja posvećuje pripremi posne večere, koja se sastoji od jednostavnih jela, ali bogatih značenjem. Trpeza se postavlja svečano, večera započinje molitvom, a obrok protiče u miru i tišini. Slama se, po običaju, ne uklanja odmah, već ostaje u kući do Božića, uz verovanje da čuva dom i donosi zdravlje i napredak.

Korinđanje: dečja radost Badnje večeri

Nezaobilazan deo badnjevečernje tradicije u mnogim vojvođanskim mestima jeste korinđanje, jedan od najprepoznatljivijih običaja Badnje večeri. U sumrak, grupe dece obilaze kuće u komšiluku, pevajući prigodne božićne, odnosno korinđaške pesme i izgovarajući dobre želje domaćinima, donoseći poruke mira i sreće. Zauzvrat, domaćini ih daruju orasima, jabukama, suvim voćem i slatkišima, a njihovi glasovi i smeh unose radost u praznično veče.
Korinđanje, koje i danas živi u brojnim sredinama, doživljava se kao važan deo praznika jer simbolizuje zajedništvo, darivanje i radost. Smatra se jednim od najlepših znakova Badnjeg dana u Vojvodini, budući da povezuje generacije i čuva živu vezu sa tradicijom.

Korinđanje nije samo dečja igra, već i važan deo nematerijalne kulturne baštine, koji simbolizuje zajedništvo, darivanje i radost pred veliki praznik. U mnogim mestima ovaj običaj se i danas svesno neguje, kao način da se mlađim generacijama prenesu duh Badnjeg dana i osećaj pripadnosti zajednici.

Na taj način, Badnji dan u Vojvodini ostaje praznik koji povezuje veru, porodicu i komšiluk, čuvajući ravnotežu između tišine doma i radosti zajedničkog iščekivanja Božića.

Izvor fotografija: Internet

Autor članka: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

81. godina od osnivanja Narodnog pozorišta „Sterija“ u Vršcu

Na današnji dan pre tačno 81 godinu osnovano je Narodno pozorište „Sterija“ u Vršcu, jedno od prvih kulturnih ustanova koje su počele sa radom nakon oslobođenja grada od nacističke okupacije. Vršac je oslobođen 2. oktobra 1944. godine, a osnivanje pozorišta usledilo je već u januaru naredne godine.

Iako originalni akt o osnivanju nije sačuvan, dokumentacija iz perioda nakon rata potvrđuje da je Narodno pozorište „Sterija“ zvanično osnovano 2. januara 1945. godine. U aktu pod brojem 154, upućenom 26. novembra 1945. godine Predsedništvu Narodne skupštine AP Vojvodine, Odeljenju za prosvetu, navodi se:

"Od 2. januara 1945. postoji u Vršcu Narodno pozorište 'Sterija'. Osnovali su ga građani, kulturni i javni radnici, koji su odmah po oslobođenju, čim su uređene administrativne i upravne prilike i novi socijalni i politički odnosi, osetili potrebu i želju da građanstvo uključe u kulturne aktivnosti novog poretka i uvedu ga u novi tok stvari."

Za razliku od drugih pozorišta u Vojvodini, čije je osnivanje bilo formalno potvrđeno dekretom, vršačko pozorište nastalo je spontano, inicijativom grupe građana, uglednih društveno-političkih i kulturnih radnika.

Osnivački odbor Narodnog pozorišta „Sterija“ činili su: predsednik Mata Matejić, Dimitrije Vučenov, tadašnji sekretar Narodnooslobodilačkog odbora i profesor, pesnik Vasko Popa, profesor Strahinja Kostić, slikar Svetislav Vuković, Vasa Milekić i Milan Petrov, radnici u kulturi, te pozorišni radnici Vlada Savić i Vitomir Bogdanović.

Od svog osnivanja, Narodno pozorište „Sterija“ postalo je ključna kulturna institucija u Vršcu, poznata po bogatom i raznovrsnom repertoaru koji obuhvata klasične domete srpske dramaturgije, kao i savremene dramske prakse. Među tradicionalno izvođenim naslovima česta su dela iz kanona srpske i svetske književnosti, a posebno su zapažene inscenacije drama koje su ostavile dubok trag u vršačkoj publici. Na vršačkoj sceni kroz decenije izvođene su i ponovo vraćane značajne predstave kao što je „Koštana“, jedno od najpoznatijih dela srpske književnosti, koje je imalo više postavki od osnivanja pozorišta do danas i izazivalo veliko interesovanje publike.

Pozorište je takođe domaćin i važnih pozorišnih manifestacija. Jedna od njih je međunarodni festival „Vršačka pozorišna jesen“, koji okuplja profesionalne scene iz zemlje i regiona, beleži gostovanja i nagrade za sopstvene produkcije te doprinosi afirmaciji pozorišne umetnosti na regionalnom nivou. Tokom jubilejne sezone, pozorište je izvelo više desetina predstava koje je pratilo više hiljada gledalaca, uz naglašenu posetu predstavama za najmlađe i rastuće interesovanje publike za premijerne naslove.

Pored velikih pozorišnih ostvarenja, „Sterija“ aktivno radi i na programu edukacije i afirmacije mladih umetnika kroz radionice, gostovanja i koprodukcije. Tokom svoje istorije, pozorište je predstavilo i originalne dramske tekstove lokalnih autora, doprinoseći tako razvoju savremenog pozorišnog izraza u Vršcu i šire.

Od prvih izvođenja do današnjih dana, Narodno pozorište „Sterija“ nastavlja da njeguje tradiciju kvalitetne dramske umetnosti, ostajući jedan od najvažnijih kulturnih simbola Vršca i snažno utičući na kulturni život grada i regiona.

Izvori: FB/Narodno pozorište Sterija, vojvodinauzivo.rs, vrsaconline.com

Izvor naslovne fotografije: FB/Narodno pozorište Sterija

Autor teksta: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Dragi čitaoci Portala,

Redakcija Portala Unije studenata Vršac sa velikim zadovoljstvom želi vam srećnu, uspešnu i inspirativnu 2026. godinu.

Godina za nama bila je teška i izazovna, a istovremeno obeležena rastom, kontinuitetom i većim učešćem studenata u našim aktivnostima. Nakon ponovnog pokretanja Portala, tokom 2025. godine uspeli smo ne samo da očuvamo redovan rad, već i da ga dodatno unapredimo kroz raznovrsne teme, kvalitetne autorske tekstove i veće uključivanje studenata u samo stvaranje sadržaja. Posebno smo ponosni na energiju i entuzijazam koji su obeležili svaki novi tekst i projekat.

Iskreno vam zahvaljujemo što ste i ove godine bili uz nas – čitanjem, deljenjem sadržaja, komentarima i sugestijama. Vaša podrška i poverenje predstavljaju temelj našeg rada i snažnu motivaciju da budemo još bolji, aktuelniji i otvoreniji za teme koje su vama važne. Svaka povratna informacija pomaže nam da Portal razvijamo u pravcu moderne, relevantne i dinamične studentske platforme.

U mesecima koji dolaze očekuje vas još bogatiji sadržaj: aktuelni članci, intervjui sa studentima i mladim profesionalcima, reportaže sa događaja, kao i novi formati koji prate savremene medijske tokove. Planiramo više multimedijalnog sadržaja, veće prisustvo na društvenim mrežama i prostor za glas studenata iz različitih oblasti.

Pred nama je još jedna godina puna ideja, izazova i prilika za zajednički rast. Verujemo da će 2026. godina doneti nove uspehe, kako Portalu, tako i svakom od vas.

Želimo vam mnogo zdravlja, ličnog zadovoljstva, istrajnosti u ostvarivanju ciljeva i snage da verujete u sebe. Neka nova godina bude ispunjena lepim trenucima, znanjem, solidarnošću i dobrim vestima.

Radujemo se svemu što nas zajedno očekuje!

Srećna Nova godina!

S poštovanjem,
Unija studenata Vršac

Izvor naslovne fotografije: Internet

Autor teksta: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Sretan Božić svim vernicima koji praznik slave po Gregorijanskom kalendaru!

Vernici koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru danas obeležavaju Božić.

Danas katolički vernici širom sveta proslavljaju Praznik Hristovog rođenja, koji se slavi 25. decembra. Ovaj praznik obeležavaju Rimokatolička, protestantska i anglikanska crkva, kao i pojedine pravoslavne crkve koje su prihvatile Gregorijanski kalendar.

U Vojvodini, Božić po ovom kalendaru tradicionalno proslavljaju pripadnici različitih naroda, među kojima su Mađari, Rumuni, Nemci, Slovaci, Česi, Hrvati i Rusini. Oni kroz bogate običaje i porodične tradicije čuvaju duh ovog praznika. Proslave često uključuju zajednička okupljanja porodica, pevanje božićnih pesama, pripremu tradicionalnih jela i razmenu poklona, što doprinosi očuvanju kulturnog identiteta i jačanju zajedništva unutar multietničkih zajednica Vojvodine.

Prema biblijskom predanju, Isus Hristos, Sin Božji, rođen je u Vitlejemu od device Marije, bezgrešnim začećem delovanjem Svetog Duha. Njegovo rođenje smatra se temeljem hrišćanske vere, simbolizujući nadu, mir i Božiju ljubav prema ljudima.

U Vojvodini, kao i širom sveta, ovaj praznik se obeležava kroz brojne tradicije – od postavljanja jaslica i pevanja božićnih pesama, do okupljanja porodica oko prazničnog stola i pripreme tradicionalnih jela. Poseta porodici, zajedničko slavlje i darivanje poklona odražavaju duh zajedništva i ljubavi, koji je srž poruke Božića.

Unija studenata Vršac upućuje iskrene čestitke svim vernicima katoličke veroispovesti koji Božić proslavljaju po Gregorijanskom kalendaru, uz želju da ovaj praznik provedu sa svojim najbližima u miru, zdravlju i radosti.

Sretan Božić!

Boldog Karácsonyt! (mađarski)

Crăciun fericit! (rumunski)

Frohe Weihnachten! (nemački)

Veselé Vianoce! (slovački)

Veselé Vánoce! (češki)

Христос ся рождає! (rusinski)

Izvor fotografija: Internet

Autor teksta: A.A.Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Fond za mlade talente Republike Srbije raspisao je Konkurs za stipendiranje najboljih studenata u okviru programa „Dositeja“. Konkurs je namenjen studentima završne godine osnovnih i integrisanih akademskih studija, kao i studentima završne godine master akademskih studija na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji.

Prijavljivanje na konkurs otvoreno je do 26. januara, a svi zainteresovani kandidati mogu se prijaviti isključivo elektronskim putem, korišćenjem usluge eTalenti na portalu eUprava. Detaljne informacije o uslovima konkursa, potrebnoj dokumentaciji i postupku prijave dostupne su na zvaničnom sajtu Fonda za mlade talente Srbije.

Stipendisti Fonda imaju mogućnost učešća u programu karijernog razvoja „Talenti u javnom sektoru“, koji podrazumeva obavljanje plaćene stručne prakse u institucijama javnog sektora. Minimalno trajanje prakse iznosi tri meseca, uz mogućnost produžetka do devet meseci, čime se studentima pruža prilika da steknu praktično iskustvo i dodatno unaprede svoje profesionalne veštine.

Do sada je u ovaj program uključeno više od 1.500 stipendista, čime Fond za mlade talente nastavlja da pruža podršku najuspešnijim studentima i podstiče njihov dalji akademski i profesionalni razvoj.

Način prijave

Prijavljivanje na konkurs otvoreno je do 26. januara i vrši se isključivo elektronskim putem. Kandidati prijavu podnose preko usluge eTalenti na portalu eUprava, u skladu sa uputstvima navedenim u konkursnoj dokumentaciji.

Obaveze stipendista

Korisnici stipendije uključuju se u program karijernog razvoja „Talenti u javnom sektoru“, koji se realizuje u okviru Fonda za mlade talente. Program podrazumeva obavljanje plaćene stručne prakse u institucijama javnog sektora, u trajanju od najmanje tri meseca, uz mogućnost produžetka do devet meseci.

U slučaju da kandidatu bude odobreno više stipendija koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, neophodno je da se opredeli za jednu stipendiju. O izabranoj opciji student je dužan da obavesti nadležne institucije, s obzirom na to da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija vrše usklađivanje rang-lista radi sprečavanja dodeljivanja duplih stipendija.

Broj raspoloživih stipendija

Program obuhvata ukupno 1.611 stipendija, od čega je:

• 1.111 stipendija namenjeno studentima završnih i integrisanih akademskih studija,

• 500 stipendija namenjeno studentima master akademskih studija.

Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju

Pravo učešća na konkursu imaju kandidati koji ispunjavaju sledeće uslove:

• da su državljani Republike Srbije ili imaju status izbeglice u skladu sa važećim propisima;

• da imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno boravište u slučaju lica sa statusom izbeglice;

• da su u školskoj 2025/26. godini upisani u završnu godinu osnovnih akademskih, integrisanih akademskih ili master akademskih studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija;

• da imaju prosečnu ocenu najmanje 8,50 (za studente osnovnih i integrisanih akademskih studija – tokom dosadašnjeg studiranja, a za studente master akademskih studija – sa osnovnih akademskih studija);

• da su položili sve ispite iz prethodnih godina studija;

• da do dana raspisivanja konkursa nisu navršili 25 godina (studenti osnovnih akademskih studija), odnosno 27 godina (studenti master i integrisanih akademskih studija).

•  2600 - 04:40 

•  2602 - 06:08 

•  2604 - 09:10 

•  2606 - 12:13 

•  2608 - 14:09 

•  2610 - 18:40

•  2601 - 06:50 

•  2603 - 09:52 

•  2605 - 11:24 

•  2607 - 14:50 

•  2609 - 16:25 

•  2611 - 20:50

U nastavku sledi sveobuhvatan red vožnje za 2025/26. godinu:

Izvor voznog reda: https://w3.srbvoz.rs/redvoznje

Izvor fotografija: FB/Regio voz Vršac - Beograd

Autor teksta: A.A.Korać, glavni i odgovorni urednik Portala Unije studenata Vršac