Ruka kojim jedemo najčešće je ista kojom i pišemo i kojom se više koristimo. U svetu je poznato da ima više ljudi kojima je desna ruka ona koju češće koriste, tj. 96% ljudi na svetu su desnoruki.

 

Mozak je taj koji “bira” koja ruka će nam obavljati te svakodnevne radnje kao što je pisanje, pranje zuba i slično. S obzirom na to da leva hemisfera mozga kontroliše aktivnosti na desnoj strani tela i obrnuto, te da je leva hemisfera zadužena za jezik, naučnici smatraju da je moguće da su desnoruki samo slučajnost, da je veća aktivnost desne ruke samo nuspojava evolucije leve hemisfere mozga.

 

Razvijanje leve hemisfere mozga primećeno je i na životinjama koje su živele pre 500 miliona godina, kada im se leva hemisfera mozga razvila tako da bude funkcionalna za rutinska stvari (potraga za hranom i slično) a desna je bila oslobođena toga i bila je slobodna da reaguje na promene u okruženju. Isto se može primetiti i danas na životinjama koji će uspešnije napasti žrtvu ako im se ona nađe sa desne strane.

 

Postoje i neki dokazi o tome kako su se pre dva miliona godina ljudi na sličan način kao i danas sližili desnom rukom, kada su, na primer, pravili prvi alat. Međutim, nije moguće dati čvrste dokaze za ove teze jer mi bilo nužno uraditi i neurološke testove na davno umrlim precima.

 

Ono što današnja istraživanja mogu da pokažu kao razliku između levorukih i desnorukih ljudi jeste to da je moguće da se levoruki lakše oporaljaju od oštećenja mozga, da, zbog veće funkcionalnosti leve ruke u odnosu na protivnika, mogu biti bolji u borbama, ali ono do čega se ni jednim istraživanjem (za sada) ne može doći je – zašto je čovek počeo da se oslanja više na desnu stranu tela, odnosno kako je došlo do toga da se leva strana mozga u tom smislu više razvije.

 

Preuzeto sa: edukacija.rs