Svetla se gase. Potpuno puna hala centra Milenijum na trenutak zastaje. Odjednom, kreće ogroman aplauz, čuju se povici, a na binu konačno izlazi Aki Rahimovski i Parni Valjak!

 

Koncert je krenuo uz "Ljubavnu", a zatim su krenuli da se nižu hitovi: Zastave, Mijenjam se, Dođi, Jesen u meni... Publika iz svih krajeva nije stala punih dva i po sata, jer je energija sa bine bila ogromna. Svako je imao "svoju" pesmu Parnog Valjka, onu koja ga podseća na uspomene koje samo on ima i uz koju je pevao za mrvicu glasnije, jače i lepše. Ipak, poslednja pesma koju je Parni Valjak izveo kao bis bila je Sve još miriše na nju. Svih 2 i po sata kao da su se spremali za ovaj trenutak, jer već pri prvim ritmovima cela sala, nimalo izmorena nakon sveg vremena, ustaje i u transu peva najpoznatiju i mnogima najdražu pesmu ovog benda. Već nakon prvog stiha, pevanje publike je uspelo da nadjača ozvučenje, a ogroman osmeh na licu Akija Rahimovskog govorio je sve. "Za ovo treba živeti" rekao je on uz ogromni osmeh i sa naklonom i izašao sa pozornice, ostavivši vršačku publiku da ispunjeni odu svojim kućama.

 

Kada vidite jednog čoveka od 61 godinu kako, iako bolestan, skače po bini, peva iz sveg glasa i iskreno se smeje, to nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Parni Valjak je na sceni već 41 godinu, a nakon 30 godina su ponovo posetili Vršac.

 

Jedna od definitivno najpozitivnijih ličnosti balkanske muzičke scene, Aki Rahimovski na pitanje kako mu je bilo na koncertu, uzvratio nam je pitanjem: "Kako je vama bilo? Ako je vama bilo dobro, meni je bilo još bolje!". Dodao je i da mu je jako drago što je nakon toliko vremena ponovo u Vršcu: "Ovo je dokaz da je Vršac još uvek rokerski grad. Najbitnije za jedan koncert je energija. Publika tj. vi ste ti koji nam dajete podsticaj, to je jedna hemija koja se samo dogodi. Ne znam koliko da ste bolesni, oživite".