Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje.
Svake godine mi koristimo priliku da se za ova tri dana Uskrsa okupimo sa svojim bližnjima i uživamo u običajima kao što su farbanje jaja, čekanje uskršnjeg zeke i kucanje jajima.
Ali zašto to radimo? I kakve veze ima farbanje jaja sa vaskrsenjem Isusa Hrista?

Farbanje jaja
Tradicija farbanja jaja spada u najstarije hrišćanske običaje. Zašto je to tako, govori nam sledeća priča: Kada je Marija Magdalena otišla u Rim da propoveda jevanđelje, stigla je i do cara Tiberija. Kao poklon mu je donela korpu jaja. Car nije poverovao u Hristovo vaskrsenje i rekao da bi to bilo kao kada bi sva jaja u korpi odjednom promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla "Hristos Voskrese", i sva jaja su postala crvena.
Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima, neverujući da je Hristos vaskrsao, jer je to nemoguće, kao što je nemoguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine na dan vaskrsa sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a jaja su simbol proleća jednako kao i Uskrsa. Znak su novoga života.

Uskršnji zeka
Uskršnji zec takođe je simbol plodnosti. Iako se ne spominje u Bibliji, s vremenom je postao jedan od zaštitnih znakova Uskrsa. A ako se pitate zašto baš on nosi kokošija jaja, odgovor verovatno leži još u antici gde je zec zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio sveta Afroditina životinja. 

Kako se uskrs slavi širom sveta?
U Severnoj Americi najpoznatiji je običaj lova na jaja. Roditelji ih sakriju, a potom ih deca, koja veruju da ih je zec preko noći ostavio zajedno s poklonima, traže.
Belgijanci decu ubeđuju da uskršnja jaja donose zvona iz Rima.
U istočnom delu Holandije pale se uskršnje vatre u sumrak, dok u okolini nemačkog grada Magdeburga dečake lupaju po zadnjici kako bi se iz njih isteralo loše ponašanje. Taj je običaj bio čest i u Škotskoj gde postoji izreka “Istučen kao na Uskrs” što znači da je za neki prestup dobijena preblaga kazna.
U Norveškoj se na Uskrs rešavaju ubistva – na televizijskim kanalima se daju detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, čak se i na kartonima mleka otiskuju priče o nerešenim ubistvima.
U Finskoj i Švedskoj tradicija je takođe farbanje jaja, ali tamo deca, koja su pri tom odevena kao veštice, skupljaju slatkiše od vrata do vrata u zamenu za ukrašene grane vrbe. To je rezultat mešanja tradicije blagosiljanja kuća grančicama i skandinavske veštičje tradicije.
U Bugarskoj i Rumuniji ljudi stavljaju na prozore brašno, so, kvasac i jaja, od čega se na prvi dan Uskrsa zamesi hleb. Nakon toga, hleb se blagosilja kako bi godina bila plodna.