Neću početi kritikom, počeću osmehom, jer je to upravo ono što nam fali.

Ne mora on da bude iskren koliko mora da postoji.

Jer samim tim što znamo za njega, prvi je korak ka sreći.

Nasmejte se, ne možete reći da za to nema razloga.

Zaboravili smo da se radujemo sitnicama!

Svi imamo velike snove koji se menjaju, jer čovek sanja dok god je živ.

Hitamo za dalekosežnim zvezdama, koje nam dosade kada ih dostignemo.

Radujemo se skupim stvarima, koje bacimo posle nekoliko meseci!

A zaboravljamo koliko je važno radovati se jedni drugima.

Otuđujemo se jedni od drugih!

Sećam se koliko sam bila srećna svaki put kad mi se tata vrati s posla.

A, sada? Sada se radujem kada ide.

Onda pomislim na to kako postoje osobe koje nikoga nemaju.

I zapitam se zašto je onda stvoreno ovoliko ljudi, kada postoje ljudi koji su sami?

Čemu onda ratovi, svađe, ponos kada su oni još jedan korak ka samoći?

To što kazu da “ ČOVEK NA KRAJU OSTAJE SAM”  nije opravdanje.

Ni ne znamo koliko smo zapravo srećni dok ne krenu nemiri.

Nemiri protiv kojih se ne može, koji ne zavise od naše odluke, u kojem vidite da ste srećni samim tim što su vaši bližnji dobro i što možete da budete pored njih.

Okrenite se oko sebe. Sigurno postoji neko ko vas voli I neko ko jedva čeka da vas vidi.

I obavezno je zagrlite, jer ste možda vi razlog njenog osmeha tog dana.

Svega ce biti..

I crnih rupa u kojima cete jedva svetlost naći,

I obasjanih dana kao stvorenih za vaše snove.

I novca i novih početaka i krajeva..

Ali, neće biti nas! Mi nismo večni..

Zato treba da oprostimo,

I da se nasmejemo sebi, jer smo veliki onoliko koliko znamo da praštamo!

Da pružimo ruku nekome kome je ruka potrebna,

I nasmejemo se sebi, jer smo vratili osmeh na lice čoveku.

Da uradimo nesto kako bi nam bilo bolje,

I opet se nasmejemo, jer smo uradili pravu stvar.

I na kraju treba da nas bude sve više, ali ovog puta bez otuđenika i bez onih koji su zaboravili čime im je duh hranjen kao mali.

Neću opet reći da treba da se nasmejemo, jer ste do sada već zapamtili da to treba da uradite, već ću dati sebi za pravo da kažem da to treba uraditi u inat onima koji su ljudi, a rade protiv čoveka i onih čija se sreća zasniva na tuđoj samoći i suzama!