„Bio sam administrator sa visokom platom, godišnjim bonusima i svim povlasticama. Nalazio sam se na pravom putu. U ponedeljak, sedmog januara 2008. godine, u tri sata popodne, u maloj prostoriji za konferencije na poslednjem spratu zgrade, direktor kompanije me je pozvao na kratak razgovor, koji je trajao čak i kraće od očekivanog. Otpustio me je. Nikada neću zaboraviti kako su mi njegove reči oduzele dah. Napustio sam prostoriju i otišao kući, pravo u krevet, gde sam u poziciji fetusa ostao naredna tri sata. Ono što sada shvatam je da je taj događaj stvorio najveću količinu nelagodnosti koju sam ikada osetio. Vidite, prijatelji, ono što čini da se osećate komforno može da vas uništi. Ono što vam stvara nelagodost je jedini način da rastete.“ Bill Eckstrom

Šta je to zona komfora? Možda je najispravnije reći da je ona nešto što čini da se osećate dobro i sigurno, ali budimo iskreni, zona komfora je često kutija u kojoj se nalazimo i koja nam dopušta da preživljavamo, ne i da živimo. Ovo može značiti da ne radite nove stvari jer ne želite da izađete iz zone komfora, ne jedete novu hranu, ne otkrivate novu muziku i stalno radite iste stvari, jer ste na to navikli. Svako od nas ima nešto što može predstavljati zonu komfora, ali šta kada poželimo nešto drugačije, a plašimo se nepoznatog?

Pokušajte da se setite neke situacije u kojoj ste izašli iz zone komfora. Setite se osećanja koja su tada vladala u vama. Možda ste bili pomalo uplašeni, ali uzbuđenje je bilo veće od straha, zar ne? Zbog čega onda sebi uskraćujete taj osećaj? Zašto se ne trudite da svaki dan izlazite iz svoje zone komfora i proživljavate ga iznova i iznova?

Ali šta ako je strah veći od uzbuđenja? I to onaj najgori strah, onaj koji nas sprečava da uradimo ono što želimo? Onda je vreme da udahnete duboko, izbrojite u sebi do deset i preispitate svoje strahove. Stavite na papir sve sitnice koje želite da uradite, a van su vaše zone komfora. Odslušati novi muzički žanr, probati kinesku hranu ili ispijanje čaja umesto kafe. To su nekome možda beznačajne sitnice, ali ako će one učiniti da izađete iz vaše zone komfora bez straha, zašto ne pokušati? Kasnije možete preći na veće stvari, kao što su pisanje bloga ili promena frizure.

Možda se pitate čemu sve to? Zašto juriti u nepoznato, kada već imate ispitan teren i znate koje vam stvari idu od ruke i šta vas čini srećnima. Zato što možda pronađete još stvari koje vam idu od ruke i još stvari koje vas čine srećnima. Nikada ne treba ograničavati sebe. Možda u sebi imate mnogo više od onoga što mislite, ali se plašite da to iskoristite. Jednog dana će vam biti krivo što niste uradili sve ono što ste želeli, zato izađite iz svoje zone komfora već danas i ne dozvolite da se to desi. Ne razmišljajte previše. Uradite nešto novo odmah. Shvatićete da je život sačinjen od trenutaka koji mogu biti mnogo lepši i bolji od onoga na šta smo navikli. Samo zamislite kako je lepo usuditi se na isprobavanje novih stvari. A onda ih probajte.

„Hladno je i maglovito zimsko jutro, a ja stojim na najvišem bandži tornju na svetu. Platforma na kojoj stojim je toliko uska da moram da stojim na prstima i balansiram svojim telom u odnosu na vetar. Rukovodilac mi vezuje konopce oko zglobova. Osećam kako me njihova težina lagano vuče na dole. Pogledam dole. Svi putevi i građevine su zakopani u magli. Čujem glas u svojoj glavi koji mi govori „Ne možeš ti ovo“. Okrećem se i saopštavam rukovodiocu da želim da odustanem, a onda ugledam veliki tekst na prozoru pored mene. „Život počinje tamo gde zona komfora prestaje“. Ni sama ne znam zašto, ali ova kratka, a opet, toliko snažna rečenica mi daje snagu i shvatam da se krećem ka platformi i skačem sa najvišeg bandži tornja na svetu. Tih pet sekundi, koliko je trajao slobodan pad, u sebi sam pomislila „Nije strašno koliko se čini“. Yubing Zhang