Ako ste ikada šetali pijacom, sigurno  ste čuli onu rečenicu: “Jos malo, pa nestalo..”. Nestaje kupusa, graška, čarapa, ali šta je sa rečima? Njih ima dosta, ali ih niko neće. Neće ih, a ne koštaju ništa. Što je čudno za naš narod, jer Srbi uzimaju sve što im se ponudi za džabe, iako im ne treba. Možda će trebati kumu ili tašti. Uvek imamo ostavu u glavi ako je u pitanju materijalno. Em je besplatno, em ne psuje majku (i sami znate kako reagujemo kada nam neko uputi takvu psovku), tako da se ne da problem na videlo.

 

Kad sam bila mlađa mislila sam da je možda  to strašno IZVINI u suparničkoj tečinoj stranci, pa neće da ga spominje pred tetkom, ali onda sam shvatila da to nema veze ni sa politikom. Uvidela sam to u trenutku kada je tetka rekla: “Ništa od izvini, a? Ja pronađem trag karmina na košulji, a ti i dalje ništa!”. Tu mi je palo na pamet da se izvini krije u parfimeriji. Tamo su sve komšinice koje su me čuvale kupovale šminku. Nema gde drugde da bude. Međutim, na jednom rođendanu sam namerno udarila jednog dečaka. Mama mi je na to rekla: “Odmah da si rekla IZVINI!”  Izvini? Pa to se govori? Bila sam u čudu. Toliko sam bila srećna što sam saznala da je IZVINI zapravo reč  da se nisam uplašila da ću posle toga dobiti po turu. Ali ako je reč, zašto je onda ne izgovoraju često, kad već konstantno pričaju o nečemu? Govore i više nego što je potrebno. Nakon što sam se izvinila, mama je rekla: “Bravo, sad si velika devojčica!”.  “Mama, ako sam ja velika devojčica kada se izvinim, da li to znači da je teča mali čovek kada se ne izvini?”, pitala sam ispred svih gostiju. Teča se postideo, a profesor filozofije, koji je bio na rođendanu, pomazio me je po glavi i rekao: ”Bravo sine, bićeš ti jednog dana velika žena i veliki filozof”.

Vremenom mi je postajalo sve čudnije kada čujem tu reč, ali sam zato s godinama počela i više da je cenim. Možda ne nju toliko koliko ljude koji znaju da se izvine. Njih čuvam  jer je jedno izvinjenje jednako s poštovanjem koje imaju prema ljudima. Dobro, nije ni da je lako izgovoriti je. Treba za to hrabrosti, ljubavi, kulture. Postoji i ono prećutano IZVINI, e ono se već plaća. Ako ga prećutite, možda je više nikada ne zagrlite, ne popričate s njom, ne uživate vikendom zajedno, makar to bilo i samo gledanje u jednu tačku i ćutanje. Pre nego što rešite da  ga ne izgovorite, zapitajte se koja je cena ljubavi i mira, možda će se ipak više isplatiti da budete kulturni! Nebitno je koje je vreme,  “IN JE BITI FIN”.