utorak, 03 maj 2016 17:10

Maturanti, srećno!

Nismo ni svesni koliko vreme brzo prolazi. Kao da smo juče tek krenuli u srednju, a ubrzo se rastajemo I sledi novi početak. Čim sledi novi početak, sledi i kraj. Kraj starog druženja, kraj bezbrižnog života i, mogu slobodno da kažem,  kraj uživanja. 
 
Ovo je sigurno jedan od najstresnijih perioda u životu jednog maturanta.Treba napisati maturski rad, učiti za prijemni, potruditi se da uspeh u školi bude što bolji, napraviti pravi izbor za budućnost i naći savršenu haljinu za matursko veče. Da stvar bude još gora, svemu tome ima prepreka: radije bismo izašli na piće nego učili, višak kilograma koje treba skinuti zbog te savršene haljine, možda poneki ljubavni problem ili prepirka s roditeljima čiji se plan za našu budućnost ne poklapa s našim. Kako se izboriti sa svim ovim stvarima? Da li je to uopšte moguće? 
Kada razmišljam o tome, vidim svoju ugojenu ličnosti kako radi trbušnjake dok joj je knjiga iz sociologije naslonjena na kolena, desnom rukom stavljam karmin jer treba da izađem kada završim s učenjem, levom rukom kuckam poruku nekom dečku, a maturski rad mi kucka baba, dok joj govorim šta da piše. I sve to bi bilo savršeno kada bih ja to zaista mogla da izvedem, ali baba ne zna da koristi računar, ne mogu da radim trbušnjake ako se ne oduprem rukama, pošto sam se , da budem iskrena, kilava rodila, nemam kom dečku da pišem, tako da to poništava moju viziju o svakoj toj radnji. 
 
Kako prevazići problem te vrste? Da li je moguće biti srećan I imati obaveze? Naravno! Samo treba imati lepu sliku o budućnosti. Zamišljam zgodnu sebe u prelepoj dugoj haljini, kako  bezbrižno odlazim na matursko veče jer sam naučila sve što treba za prijemni ispit i znam da ću upasti na fakultet bez problema. Tako zgodnu me primećuje dečko koji me je ostavio i plače za mnom na sred sale u kojoj proslavljamo završetak četvorogodišnjeg druženja, a onda uzima gitaru I mikrofon I peva pesmu koju je komponovao za mene. Tako bi moglo da izgleda matursko veče svakoga od nas. Šta nas sprečava u tome?
 
Strah. Plašimo se da nećemo sve postići, plašimo se vremena koje brzo prolazi, plašimo se samih sebe. Samih sebe, jer sumnjamo u svoje mogućnosti, znanje I lepotu. Kako prevazići strah? Treba da se fokusiramo. Ali,  umesto sto se fokusiramo na ono što bismo mogli da pogrešimo, treba da se fokusiramo na ono što bi moglo biti dobro. To “dobro” zavisi od nas! Uz dobar raspored obaveza i organizovanost, sve se može uspešno završiti. I sve to, naravno, bez sumnje u  nas same i našu sjajnu budućnost!
Niko vam ne može dati dovoljno dobar savet, dok sami ne otkrijete šta je to što će vas naterati da budete ono što želite. Ovo bi mogao biti i najlepši period jednog maturanta, kada bi on sam učinio da to tako I izgleda. Dragi maturanti, verujem da biste radije uživali, zato se potrudite da sve ove probleme posmatrate kao igru na koju nas život navodi da  bi proverio koliko smo spremni da radimo da bismo ostvarili svoje želje I sve će biti lakše. Ne dopustite strahu da vas “ pojede”, jer je on izmišljotina za odrasle. Nešto poput veštica u koje smo verovali kao mali. 
 
Verujte u sebe, radite na tome da tu veru nikada ne izgubite I imaćete savršenu liniju haljinu ili odelo za matursko veče, odličan prosek u školi, bolji ljubavni život I uspeh na prijemnom ispitu. Srećno!
 
Objavljeno u Blog
  • 1
  • 2
  • 3

VrsacPlus

OklagijaRS

VAK

parakvadvs

VrsacMOJKraj

KulturniCentarVrsac

edukacija

PricajmoOTome

ArchLAB

Cefix

OpstinaVrsac

eVrsac

ClickMan

iserbia

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu