Marinel Cuculj je osnivač dizajn studija ClickMan i Centra za energetsku efikasnost - CEFIX. Autor je sajtova Unije Studenata Vršca, Oklagija.rs, Gradske Biblioteke i drugih. Iako je danas uspešan dizajner, njegov početak ni na koji način nije ukazivao na to, s obzirom na to da je bio posvećen medicini u srednjoj školi i fakultetu. Honorarno je počeo da se bavi dizajnom u četvrtoj godini fakulteta, a nakon par godina zaposlenja, pokrenuo je biznis – svoj dizajn studio. Pročitajte šta poručuje početnicima u dizajnu, preduzetnicima i kako vidi Vršac u budućnosti.

1. Počećemo sa uspešnom pričom Vašeg ClickMan studija. Kada i kako ste shvatili da treba da se bavite grafičkim dizajnom i koliko je prošlo vremena do donošenja odluke o pokretanju sopstvenog biznisa? Ako bi Vas početnik u grafičkom dizajnu pitao za savet, koje su tri stvari koje biste mu poručili?

Uprkos tome što sam još od kraja osnovne škole kada sam dobio prvi računar, pored redovnog igranja, veliki deo vremena provodio „čeprkajući“ kako se to prave vizitkarte, listići za YAMB i druge štampane stvari, relativno sam kasno od „čeprkanja po kompjuteru“ počeo i da zarađujem. Naime, posle osnovne škole upisao sam srednju medicinsku školu u Pančevu, a posle toga i Medicinski Fakultet u Novom Sadu. Voleo sam prirodne nauke i medicina me je strahovito privlačila... ali uprkos tome što sam stigao do četvrte godine te, sada daleke, 1998. godine počeo sam honorarno da radim na TV LAV. I dalje možete pretpostaviti kako to ide... počnu da kamplju prve parice, a interna medicina biva zamenjena 3D animacijom, nelinearnom video montažom i ostalim čudesima kompjuterske grafike. Karijeru ka “holivudu” prekinulo je obavezno služenje vojnog roka. Međutim, po povratku ispostavilo se da je moj rad bio zapažen na TV LAV i bez većih problema sam dobio angažman u Centru Millennium. Tada je krenula prava avantura... dizajn, priprema za štampu, marketing, bilbordi... formiranje tima, zapošljavanje ljudi, fakture, otpremnice... šest-sedam izuzetno zanimljvih godina. I sada se već sigurno pitate: „Pa dobro bre, kada si se osamostalio?“. To pitanje je i meni odzvanjalo u glavi dugi niz godina i trebalo mi je dosta da prevaziđem strah. Da sigurna i redovna primanja zamenim nepoznanicom. Avgusta 2008. godine odlučio sam da probam, pa i ako ne uspem znaću da sam probao i neću se kajati u starosti, jer eto nisam probao. Sada, šest godina kasnije, sebi kažem: “A što nisi ranije?” :) 

Šta bih poručio početniku? Pre svega bih mu rekao da sam izuzetno srećan, jer radim posao koji volim, koji je lak i izuzetno lep. Poručio bih mu da ima priliku da stvara rešenja koja će koristiti hiljade ljudi. A da bi uspeo u tome mora pre svega da dobro savlada Adobe Photoshop i Adobe Illustrator, ako želi da radi na prelomu knjiga, časopisa, magazina onda i InDesign. Ako je baš početnik i nema portfolio rekao bih mu da poseti sajt 99design.com gde se može takmičiti sa drugima i dok gradi portfolio ima mogućnost i da zaradi, da odmeri stečana znanja iz fotošopa i ilustratora sa drugima. Nekima je 99design.com kancelarija i zarađuju nekoliko prosečnih plata u Srbiji, ali 99design.com zapravo može biti prava učionica. Početniku koji ima portfolio bih savetovao da se uključi na elance.com – odlična platforma na kojoj radi desetine hiljada dizajnera iz Srbije, i nećete verovati, posla ima za stotine hiljada.

Malo sam odužio pa da svedem na tri stvari: ljubav prema poslu, znanje i veština u radu i profesionalan pristup.

2. Kao neko ko  već godinama zarađuje radeći ono što ga zanima, bilo bi veoma interesantno čuti šta savetujete mladim ljudima koji se još nisu „pronašli“ u nečemu. Kako biti siguran da ste odabrali pravu stvar?

Da pokušam da budem pametan i da kažem:  „Sigurno ćete znati da je to prava stvar ako ste srećni!“ Međutim, danas mnogi sreću mere količinom novca koju zarade. Kažu „on je uspeo, zaradio je milione“.

Kada su dizajn i priprema za štampu, 2D / 3D animacija i WEB dizajn u pitanju, ako to volite da radite sasvim sigurno ćete biti srećni, a ako su pare merilo uspeha, možda nećete postati milijarderi, ali sigurno nećete brinuti o tome da li ima posla, jer nam je internet omogućio da ga bude svuda oko nas.

3. U oktobru smo u Vršcu imali drugu po redu wwvrsac konferenciju o freelancing-u. Budući da se Vaš posao takođe oslanja na rad sa klijentima širom sveta, šta biste Vi rekli o freelance svetu i koliki potencijal vidite u njemu?

Da, wwvrsac je zaista ove godine zabeležio još veći uspeh. Izuzeno kvalitetni predavači i zaista je bilo puno zanimljvih tema. O frilenserima smo dosta imali prilike da čujemo na konferenciji. Čuli smo predavače koji su tvrdili da oni rade po 16h dnevno, da ne spavaju, da su pedantni, marljivi, vredni, profesionalni. Bilo je i primera i saveta kako od frilensera postati uspešan preduzetnik sa stotine zaposlenih. Paaaaa... da! istina je sve to. Ali želim da vam kažem da kao frilenser ne morate da radite zilijardu sati, ne morate da budete najbolji na svetu, ne morate da znate baš sve i morate da zaradite milione da biste bili srećni. Radite koliko je vama dovoljno, naučite koliko je vama dovoljno, zaradite koliko je vama dovoljno. Zato se taj posao i zove frilensing... jer ste slobodni i radite koliko vi želite. Tržište i potreba za frilenserima raste i to je jasno ko dan te stoga vidim ogroman potencijal.

4. Pojedine statistike kažu da su prvih pet godina biznisa najteže, a Vi ste zakoračili u šestu. Koji su najveći izazovi sa kojima ste se susretali u tom periodu vođenja sopstvenog biznisa i šta biste poručili onima koji planiraju da se oprobaju u preduzetništvu? Koliki izazov predstavlja papirologija?

Lično sam prošao kroz nekoliko faza. Prva, koja je trajala oko šest meseci, bila je faza: „Jaoj, kako ću, šta ću?“. U toj fazi sumanuto sam zvao i nudio svoje usluge ne bih li sklopio što više poslova da zaradim za prvu platu. Posle šest meseci kada se na računu sakupilo dovoljno novca, što uspehom u radu, što zahvaljujući stegnutom kaišu, krenula je druga faza koju sam krstio „Zašto je on dobio posao a ne ja?“. U ovoj fazi, iako imate posla, ne radite punim kapacitetom, pa kad čujete da je neko drugi posao počinjete da sumjate u sebe i da se preispitujete šta ste vi to mogli da uradite da bi posao završio kod vas, a ne kod „konkurencije“. Međutim, na svu sreću, ova faza ne traje dugo pošto se stečeno znanje i veštine, marljivi rad i profesionalni pristup tržištu u prvih šest meseci isplate i počinjete da imate sve više i više posla, pa dođete brzo u sledeću fazu: „A šta sada, kako dalje?“. U ovoj fazi posla imate nekada i više nego što možete da uradite i tada treba da odlučite sami da li ćete uživati u frilensingu ili ćete da krenete put „uspešnog biznismena“ koji počinje da zapošljava i gradi sopstvenu imperiju. 

Početnicima bih rekao, kao što su i meni rekli kada sam počinjao, da je otvaranje preduzetničke radnje izuzetno jednostavna stvar. Cela procedura se završi za nekoliko dana i što se tiče papirologije, nje skoro da i nema. U proteklih nekoliko godina država je načinila nekoliko veoma uspešnih poteza da jednostavno poslovanje preduzetničke radnje učini još jednostavnijim i sa te strane, moram da priznam da na sređivanje “papira” ne ode ni 1% radnog vremena!

5. Cefix je predstavio svoj novi projekat „Eko Bajk Taksi“. Kako je došlo do ideje o pokretanju ove organizacije, koja je njena misija i kakvi su vam planovi za budućnost? Da li primećujete promenu svesti kod ljudi kada je reč o pitanju ekologije i energetske efikasnosti?

Ljubav ka prirodi, očuvanju prirode, energetskoj efikasnosti i popularizaciji obnovljih izvora energije nas je navela da osnujemo udruženje građana koje bi radilo na realizaciji projekata iz pomenutih oblasti. Detaljnije se o samom udruženju možete informisati na www.cefix.rs a ja sa ponosom mogu reći da pored „Eko Bajk Taksija“ imamo za nama projekte u kojima su izrađeni solarni kolektor od limenki i solarna sušara za voće i povrće, veoma uspešan projekat „Znanje podeli, nagradu osvoji“ i mnogi drugi i nadamo se da će ih u budućnosti biti još pa ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane, posebno mlade, da nam se pridruže u radu jer samo zajedničkim radom možemo doprineti da sutra bude bolje nego danas. Budimo energetski efikasni! 

6. Često se u Srbiji može čuti da je nemoguće promeniti bilo šta, ali Vi marljivo doprinosite raznim lokalnim događanjima, kojа obećavaju svetlu budućnost ovoj varoši. Kako vidite Vršac za deset godina?

Izgleda da sam na ovo pitanje sasvim slučajno već odgovorio u prethodnom rečenicom „...samo zajedničkim radom možemo doprineti da sutra bude bolje nego danas”.

Samo oni koje nemaju želju da išta promene mogu biti ti koji tvrde da je nemoguće promeniti.

Istina je da je teško, ali nije toliko teško da se ne možemo izboriti za bolje sutra. Dokazi o tome su svuda oko nas i ima ih bezbroj. Za mene su to nekada male stvari, kao na primer sreća i radost dece koja su se provozala na „Eko bajk taksiju”, ili ponos učenika koji su objavljivali članke na sajtu CEFIX-a. A nekada radovi drugih koji me inspirišu da razmišljam drugačije, da verujem „jeste moguće”, poput vaše generacije koja je pokazala da je moguće okupiti veliki broj ljudi kako bi zajedno nešto uradili zarad boljeg i lepšeg Vršca.