Za sebe kaže da je kreativac i „univerzalni vojnik”. Počeo je kao pomoćnik u uređivačkom timu školskog časopisa, a danas živi od grafičkog i veb dizajna i aktivan je deoučesnik „startup” zajednice. Uspeo je da organizuje konferenciju o poslovanju putem Interneta u sred Vršca i da ona postane jedna od najinspirativnijih događaja (prema rečima gostiju) u Srbiji sa preko dve stotine učesnika godišnje. Kada je rešio da se osamostali, pokrenuo je svoju marketing agenciju Plain&Hill, koja uspešno posluje već četiri godine. Bio je deo inicijative koja je okupila dizajnere i fotografe celog regiona na forumu DizajnZona. Pored svega toga, putem Interneta povezao je svoje komšije iz naselja Stepa, u Beogradu, gde sada stanuje, pokrenuvši sajt Stepa.rs, čime ih je motivisao za stalni aktivizam u cilju poboljšanja života u sopstvenom naselju.

Iz svog ogromnog iskustva izdvojio je nekoliko praktičnih saveta, a između ostalog, kada je reč o razvoju karijere, poručuje nam: „Kontakti su vaše pravo bogatstvo, povezivanje je nešto što će vam omogućiti bolje prilike tokom karijere… Nekada se smatralo da sve dolazi „preko veze”, a danas je gotovo sve preko preporuke.”

Pročitajte kako vidi internet scenu u Srbiji, koje knjige su na njega uticale, kako izgleda njegov radni dan i kako uspeva da bude kreativan.

1. Konferencija wwvrsac zaokuplja veliku pažnju domaće internet scene. Reci nam kako ste došli na ideju da organizujete ovakav događaj, šta možemo očekivati od predstojeće konferencije, a i kakav uticaj očekuješ da wwvrsac ima na rad putem Interneta u Srbiji, a posebno u Vršcu?

Do ideje da organizujemo konferenciju smo došli relativno jednostavno, te godine su Zrenjanin i Kikinda dobili svoje internet konferencije, tako su mi Anđela i Vlada postavili prosto pitanje: „A zašto Vršac nema svoju konferenciju?”, na šta sam ja odgovorio – „Ne znam, hajde da je napravimo!”

Još ranije sam negde imao osmišljenu ideju o konferenciji koja bi promovisala rad odavde za globalno tržište putem interneta. Nekada je postojala neformalna grupa Internet profesionalaca pod nazivom „Krokodili” i razmatrali smo ideju da ta grupa organizuje svoju konferenciju, moja je želja bila da to bude tema te konferencije. Ta ideja nije realizovana, ali od te prve diskusije nastale su mnoge konferencije u regionu.

2. Veruješ da Srbija ima veliki potencijal za razvoj freelancing-a.  Zbog čega tako misliš i u kojim oblastima možemo da postignemo najviše uspeha radeći na Internetu?

Vidi, Srbiju godišnje napusti oko 30 hiljada ljudi, manje-više to je oko pola opštine Vršac. Polovina opštine Vršac se iseli iz Srbije godišnje - zamisli to. E sad, ako podeliš taj broj na broj dana u godini onda shvatiš tužnu činjenicu – 80 ljudi se u ovom trenutku pakuje da napusti Srbiju. Dva glavna razloga su neizvesnost života ovde i niske plate, odnosno nezaposlenost. Sa druge strane spektra imamo jednu drugu krajnost – mogućnost da živiš ovde sa relativno niskim troškovima, a da imaš praktično platu kao da živiš u inostranstvu. Internet nam je to omogućio, tržište za digitalne proizvode i usluge je ceo svet.

Prošle godine konferenciju u Vršcu je otvorila Katrin Hippler, marketing menadžer platforme Elance - oDesk (sada UpWork) za pružanje digitalnih usluga putem Interneta. Ona je rekla da 39.000 frilensera radi preko ove platforme iz Srbije. Mada je ovaj broj impresivan, po broju ljudi smo relativno mali u odnosu na ostale države, ali po zaradi smo 11. u svetu, a još uže – u sekciji dizajn i multimedija smo četvrti. Kada otvorite stranicu o dizajnu i multimediji u Elance platformi, dva domaća –tima” su na prvoj strani, jedna ima ljude u Vršcu, a druga je iz Niša.

Ipak pogrešno je pričati samo o frilens poslovima, treba shvatiti da su oni često samo početak. Idealno bi bilo da se posle samostalnog rada povežemo sa ljudima koji rade slične ili komplementarne poslove, te da se onda posvetimo većim i bolje plaćenim poslovima, da možemo da uštedimo neki novac i kada imamo dovoljno kapitala i vremena – da razvijemo svoj digitalni proizvod koji bismo prodavali putem Interneta. To je negde ideja konferencije sa svojim blokovima – mi promovišemo sva tri tipa poslovanja – samostalno poslovanje, „outsourcing” usluga i na kraju startup kompanije – one koje imaju svoje digitalne proizvode.

Treba biti svestan da su usluge nužno ograničene vremenom koje imamo – kada imamo digitalni proizvod (bio to wordpress dizajn (tema), neka aplikacija ili stok fotografija) on se može prodati u neograničenom broju, a vreme koje smo uložili – uložili smo samo jednom.  

3. S obzirom na to da se sve više ljudi okreće onlajn poslovanju i konkurencija raste, koliko je truda potrebno da bi neko radio kao freelancer danas?

Konkurencija raste, ali raste i tržište, sve više ljudi na zapadu se okreće Internetu kako bi uštedeli na svojim troškovima. A stalno se pojavljuju i novi poslovi. To je bitno shvatiti i naučiti da permanentno učite. To je jedino trajno rešenje i uvek ćete imati posla.

4. A kako početi, koliko uopšte vremena treba?

Potrebno je oko 20 do 30 dana da biste ovladali osnovama bilo koje nove tehnologije ili znanja. Za početak komercijalnog rada je potrebno oko šest meseci učenja i rada, pod uslovom da imate Internet vezu i računar. Tada možete da počnete da živite od ovog posla.

Ipak, potrebna je i istrajnost – da biste postali profesionalac u bilo kojoj oblasti koji živi dobro od svog rada i koji konstantno dobija preporuke za nove projekte potrebno je oko pet do šest godina rada. Postoji čuvena teza koju je izneo Malkolm Gladvel u svojoj knjizi „Outliers” da je potrebno 10.000 radnih sati da bi postao profesionalac u bilo kom poslu.

5. Kako izgleda jedan tvoj radni dan?

Razlog zašto sam napustio firmu sa dobro plaćenim poslom i krenuo samostalno da radim jeste taj što ne želim da imam fiksni raspored. Drugi razlog je taj što odlazak na posao u kancelariju često troši veliku količinu vremena, koju želim bolje da iskoristim. Zato moj dnevni raspored nije fiksan i ne postoji prosečan dan, svaki je drugačiji. Ukoliko imam posla – radim, ali ukoliko vidim da mi se ne radi ili mi treba inspiracije radije ću nešto da pročitam, pogledam neki film, odigram neku partiju neke onlajn igre ili provedem vreme sa dragim ljudima.

6. Freelancing često uključuje rad sa klijentima širom sveta, možeš li nam reći u kojoj meri ovo otežava komunikaciju? Kako izaći na kraj sa tim izazovom?

Unapredite svoj engleski. Namerno ne kažem „naučite”, jer verujem da većina zna sasvim dovoljno, samo je potrebno da se unapredi, i krenite da komunicirate sa ljudima na engleskom, bićete zapanjeni koliko brzo se napreduje. Engleski koji učimo u školama je veoma dobar i sasvim solidna osnova, u ogromnoj prednosti smo u odnosu na države koje imaju sinhronizovane strane filmove i serije (naši su titlovani) tako smo u mogućnosti da „čujemo” engleski svakodnevno i da ga lakše naučimo. Dobra strana je što ne treba da se stidimo svog engleskog sa druge strane imamo najčešće strance kojima je maternji jezik engleski, ali je dobro jer oni očekuju od nas da pričamo kao Borat, i kad čuju smislenu rečenicu sa boljim akcentom uvek su prijatno iznenađeni.

Često se komunicira i sa ljudima kojima engleski nije maternji pa ćete biti prijatno iznenađeni koliko je ponekad vaš engleski bolji. Konačno, sve je stvar vežbe i prakse, meni je engleski bio „drugi jezik” u gimnaziji, sada ga govorim perfektno. Ponoviću još jednom – počnite sa vežbom odmah, sa drugarima pričajte na engleskom, prvih par puta bude glupo, osećate se neprijatno, posle shvatite da je ok. Ako imate tim, dogovorite se da jednom nedeljno pričate engleski, posle će vam biti svejedno koji jezik pričate.

7. Veliki broj poslova dolazi putem preporuka, dakle reputacija je veoma bitna. Kako znati da ste dovoljno vešti u svom poslu da bi ste ušli u komercijalne vode i ostavili dobar utisak na klijenta? Šta misliš o volontiranju?

Nekada se smatralo da sve dolazi „preko veze”. Došlo je do blage promene – danas je gotovo sve preko preporuke. Prošlogodišnje istraživanje kaže da tri od četiri posla danas dolaze od preporuka. Svaki posao je bitan i svaki može doneti preporuku. Zato je bitno razvijati odnos sa ljudima koje poznajete i sa kojima radite, oni treba da znaju šta radite, i mnogo bitnije - kakvi ste u radu. Sam rad često ne mora da bude najvišeg kvaliteta, ali treba da bude kvalitetan i na vreme, uz uživanje u saradnji. Ne treba raditi volonterski da biste dobili komercijalni posao. Ali ne kažem ni da ne treba volontirati – uradite volonterski posao koji ne bi nikada bio komercijalni. Za organizaciju, fakultet, školu, neki zajednički cilj. Vežbajte se na njima, a komercijalni posao naplatite. Možete uz osnovni posao uraditi neke poslove gratis, ali tek pošto uradite komercijalni posao kako valja.

Primer: ako ste konobar, nemojte nikad davati besplatnu kafu. Zapamtite kakvu kafu gost uvek naručuje, dajte mu dva keksića, veliku čašu vode, donesite mu novine koje stalno čita, ali kafu uvek naplatite i uvek će dolaziti kod vas na kafu.

8. Koji domaći fakulteti mogu najbolje da pripreme mlade ljude za poslovanje na Internetu? U kojoj je meri, zapravo, moguće ispratiti brz razvoj tržišta i tehnologija i to preneti studentima?

Ako si celog života želeo da budeš doktor, slikar, veterinar ili bilo šta drugo – onda to treba i da upišeš i tu saveta nema. Najlepša stvar na svetu je raditi ono što voliš.

Ako ne znaš šta da upišeš onda treba da gledaš na studiranje šire – često ljudi gledaju na studiranje kroz broj ispita, zvanje koje će na kraju dobiti, kolika je potražnja za tim poslom i kolika je plata u toj struci. Volim da savetujem mlade da treba imati u vidu i fakultativne aktivnosti tokom studiranja, studiranje se ne sastoji samo od znanja koje dobijate tokom fakulteta, već i od broja ljudi koje ste upoznali tokom fakulteta. Ti kontakti su vaše pravo bogatstvo, povezivanje je nešto što će vam omogućiti bolje prilike tokom karijere. Zato preporučujem fakultete koji imaju jake studentske organizacije kao što su Estiem, Aiesec, razne unije i slično. Znanje i poznanstva koje članovi ovih organizacija dobijaju tokom studija znače mnogo u daljoj karijeri i to je jedna od najbitnijih komponenti.

9. Otvorio si svoju marketing agenciju pre četiri godine. Koji je bio prelomni trenutak u kome si odlučio da se osamostališ?

Da ti iskreno kažem, prelomni trenutak je bio kada sam bio zarobljen u saobraćaju i kada sam u toku jednog dana izgubio tri sata da bih došao na posao i vratio se sa posla. Drugo zbog raznih troškova firma nikada ne može da vam plati onoliko koliko biste mogli da prihodujete kada biste sve vreme provedeno naplatili po pravoj tarifi. Zato sam shvatio da mogu u najmanju ruku zarađivati isto za mnogo manje vremena provedeno u radu. Kada sam krenuo da radim sam, više nije bilo potrebno trošiti „slobodne dane” na lično usavršavanje, konferencije, vreme sa prijateljima i slično. Ja više volim da radim ceo dan, ukoliko ima toliko posla, a da posle mogu da provedem dva dana na način na koji ja smatram da je najbolji za mene.

10. Jedan si od osnivača DizajnZone, najvećeg foruma u regionu posvećenog dizajnu koji okuplja više od 40,000 članova. Zbog čega ste pokrenuli ovaj forum i koliki uticaj ima na dizajnere?

Forumi su prve društvene mreže na ovim prostorima, nešto ranije se počelo sa „chat” servisima, ali forumi su preuzeli pravi primat za diskusije i razmenu informacija. Danas su malo pregaženi modernim društvenim mrežama, ali su i dalje bitna komponenta Internet eko-sistema.

Dizajnzona je pokrenuta kao mesto susreta za dizajnere i za razmenu informacija. S početka sam bio najviše fokusiran na sekciju „Poslovi” koja je tada bila veoma snažna do tog nivoa da sam dogovorio sa ljudima sa Infostuda da kopiramo sve dizajn poslove paralelno i na Zonu. I ta saradnja je funkcionisala fenomenalno. Mnogi domaći kreativci su preko Zone dogovorili neke od svojih prvih poslova. Zona je bila prvo mesto okupljanja i domaće foto-zajednice, koja je dovela do rapidnog rasta foruma, ali i do delimičnog udaljаvanja od osnovne ideje i svojevrsne podele na dizajnere i fotografe, nekada su ljudi posećivali sve podforume, a posle toga svako je posećivao samo ono što ga je interesovalo. Tada sam bio zadužen za najveću reorganizaciju foruma do tada, i posle tog glavnog perioda sam se malo udaljio, mada i dalje volim da posetim Zonu i vidim šta je aktuelno.

11. Koja tri saveta bi dao nekome ko počinje sa dizajnom? Koje resurse preporučuješ za učenje?

Prvi savet je da pronađete mentora, nevezano za dizajn – šta god da radite postoji neko ko je već prošao probleme sa kojima ćete se susreti i ko vam može pomoći. Skoro sam gledao jedno dobro predavanje u kojem se postavlja pitanje šta bi bilo sa mladim bankarom da u 18. godini upozna Vorena Bafeta ili sa mladim programerom koji u 18. godini upozna Bila Gejtsa. Koliko bi se njihove karijere razlikovale?

Poznanstva sa ljudima koji se već bave onim što će biti vaša karijera značе jako mnogo. Vi im možete pomoći sa poznavanjem novih tehnologija, nekim pešačkim poslovima, a oni vama sa neprocenjivim savetima.

Drugi savet je da ideje ne dolaze dok sedite za računarom. Kada treba nešto „novo” da smislite – zaputite se u prirodu ili se družite sa ljudima, mnogo ćete bolje smisliti šta da napravite kad sednete nazad za računar.

Treći savet je da treba pratiti aktuelne trendove i dešavanja u struci, međutim to je polje koje se stalno menja, i treba da se prilagodimo tako da stalno ponovo proveravamo svoje uzore koje pratimo. Jer trendove treba pratiti i znati ih, a onda na osnovu njih praviti nešto svoje, ne slediti ih slepo.

12. Kako pronaći mentora, kako ga zamoliti da ti pomogne?

Malo je teže pronaći ljude i doći u kontakt sa njima, ali biste bili zapanjeni koliko su ljudi koji su ostvareni profesionalno spremni da pomognu. Ali ne morate za ceo život imati samo jednog mentora, nije to brak. Pronađite nekoga ko vam može pomoći oko nekih stvari sa kojima se sada susrećete, sutra ćete pronaći nekoga drugog, u pitanju je navika uspostavljanja tog odnosa da imate od koga da učite. Svi imaju nekoga od koga uče, samo da možda i ne znaju da je to taj odnos. Treba ga urediti u svojoj glavi sa jasnim očekivanjima sa obe strane.

Sve što znam o pripremi novina i publikacija počelo je mentorskim odnosom još 96-97. godine u „Vršačkoj kuli”. Vlada Petrov je mene učio kako se prave novine. Kada se okrenuo webu nekoliko godina kasnije, ja sam njemu pomagao oko nekih nejasnoća. Ima još dosta primera ljudi od kojih sam ja puno učio o životu, a posle ja njima pomagao oko nekih drugih stvari.

13. Na svom sajtu si napisao da ljudi kažu da ne valja biti „univerzalni vojnik”, ali ti to jesi i dobro ti ide. Kako ti to polazi za rukom? Da li te, jednostavno, interesuje širok spektar delatnosti ili tu postoji još nešto?

Tako sam navikao. Kad sam želeo da se fokusiram na web dizajn iskrsli bi poslovi iz print dizajna i obratno. Negde sam se navikao ovako i prilagodio okruženje sebi, tako sad mogu da radim mnogo stvari, nisam u njima najbolji, ali mogu da budem „veoma dobar”.

14. Sebe opisuješ rečju „kreativac”, a budući da je kreativnost jedna od najtraženijih veština na tržištu, koji savet možeš dati dizajnerima u vezi sa tim? Kako izgleda tvoj „kreativni stvaralački proces”?

Kreativnost i ideje dolaze kroz proces novih iskustava, čuvanja i arhiviranja istih i onda dolaženja do nekih novih ideja mešanjem postojećih znanja, prepoznavanja problema i pronalaženja rešenja za njih. I to je sve. Teško je rešiti problem ležanjem na leđima i vrtenjem poznatih stvari. Izađi napolje, prošetaj, porazgovaraj sa ljudima…

15. Očigledno je da aktivizam smatraš veoma bitnim, a još jedan dokaz je i Zajednica stanara naselja Stepa Stepanović. Da li je ovo dobitna kombinacija kada je reč o pokretanju ljudi na lokalu?

Davno, davno su se ljudske zajednice okupljale oko vatre kako bi se dogovarali oko redovnih aktivnosti, kako bi delili informacije i kako bi sarađivali. Oduvek su se ljudi udruživali kako bi mogli da urade više, zajedno. Danas su nam tehnologije omogućile da komuniciramo iz svojih domova. Kada smo se useljavali u novo naselje Stepa Stepanović u Beogradu, koje je projektovano za broj stanovnika koliko ima recimo opština Plandište, shvatio sam da je neophodno da uspostavimo kanal komunikacije za buduće komšije i tako sam pokrenuo forum naselja. Sve ostalo je bilo posledica toga. I komšijske inicijative, i formiranje Udruženja, pa i razne akcije, protesti i slično. Kreiraj ljudima kanal komunikacije i osmisli zajednički cilj i sami će pronaći rešenje.

16. Koje knjige su ostavile najveći uticaj na tebe?

„Linchpin” od Seta Godina mi je pomogao u promeni karijere, u građenju samospoznaje i samouverenosti. „Rework” Džejsona Frajda mi je pomogao da spoznam kako zapravo izgleda moderan rad i poslovanje u 21. veku. „Tipping Point” Malkolma Gladvela mi je pomogao da prepoznam kako funkcioniše komunikacija među ljudima, a “Start with Why” od Sajmona Sajneka mi je pomogao da bolje formulišem svoje „poruke” ljudima.

17. Šta misliš o našoj organizaciji? Da li imaš neki savet za nas?

Mislim da radite super stvari, ali da treba da evoluirate u neku organizaciju koja nije ograničena generacijski, mislim na reč „studentska” u nazivu. Za kratko vreme ste postali centar organizovanja i informisanja mladih u Vršcu (i onih koji nisu fizički tu, ali su iz Vršca). Mislim da treba više raditi sa srednjoškolcima i sa onima koji možda više nisu studenti, a žele da pomognu mladima uopšteno.

18. Šta te još nisam pitao?

Uf, dosta toga, ali je ovo dovoljno za čitanje, da ne smorimo ljude, oni koji imaju dodatna pitanja neka ih postave u komentarima na ovaj tekst, pratiću pa ću odgovarati…