Nakon trijumfa na takmičenju „Euroijada 2015” sa maksimalnih devet pobeda, vršački velemajstor Boban Bogosavljević poručuje: „Ako želite uspeh, morate da shvatite šah kao zanimanje i da sami sebi odredite „radno vreme”, a isto tako da budete sposobni da se odreknete mnogih zadovoljstava zarad višeg cilja.” 

Bogosavljević ukazuje na to da je svaki uspeh naših sportista izuzetno dragocen, jer finansijska situacija u zemlji nije sjajna, ali takođe napominje: „Pomoć ne treba da bude samo finansijske prirode, iako je to veoma važno, već je potrebno obezbediti tim izuzetnim talentima rad sa najboljim šahovskim igračima i pedagozima u zemlji.”

Ovaj iskusni šahista takođe predviđa da bismo, ukoliko se situacija popravi, mogli očekivati i igrače sa rejtingom preko 2700.

Čestitke na trijumfu postignutom na takmičenju „Euroijada 2015”. Kakav utisak je ostavio turnir na tebe i koliko je zahtevno bilo ostvariti svih devet pobeda?

Hvala! Ovo je bio moj prvi nastup za fakultet “Pep” (Poslovna ekonomija i preduzetništvo) i izuzetno sam zadovoljan kako svojim prvim mestom tako i svojim doprinosom da fakultet bude pobednik u generalnom plasmanu, s obzirom na to da je pored šaha bilo još sportova. Turnir u Krakovu ostavio je jak utisak, pre svega, jer je to bilo nešto sasvim novo za mene. U ovom slučaju nije samo šah bio u fokusu dešavanja, već je naš turnir bio samo deo jedne velike sportske manifestacije, gde je učešće uzelo preko 30 visokoškolskih ustanova iz čitave Evrope. S obzirom na to da se radi o najvećem Evropskom studentskom takmičenju, postojala je pozitivna trema pred početak, ali isto tako i velika želja da postignem što bolji rezultat i da na najbolji način pomognem fakultetu u borbi za najviša odličja. Što se krajnjeg rezultata tiče, smatram da je pored dugogodišnjeg rada i kvaliteta igranja u ubrzanom šahu, faktor sportske sreće u dobroj meri uticao da ostvarim svih devet pobeda, jer je taj elemenat nezaobilazan i deo je svakog velikog rezultata.

Koji meč je bio najteži na putu prema tituli? Da li ti je ovo najveći uspeh do sada?

Najteža, a ujedno i najvažnija partija bila je u petom kolu gde mi je protivnik bio poljski reprezentativac Maciej Klekowski, jer sam nakon te pobede preuzeo vođstvo na tabeli. Najznačajniji uspeh do sada mi je svakako titula prvaka Srbije iz 2013. godine.

Šta sve šahista treba da radi da bi dostigao takvu pobedničku formu i ostao u njoj?

Mora uporno da radi na svom šahovskom i sportskom usavršavanju, što podrazumeva izgrađivanje u svakoj od oblasti šaha – otvaranja, središnjice, završnice, šahovska psihologija. Takođe mora da vodi računa o svojoj fizičkoj pripremljenosti jer je to neophodno da se izdrže napori tokom dugih partija i održi koncentracija. Ako uz to sve ima i pravilnog trenerskog rada, a pre svega talenta, rezultat neće izostati.
Održavanje vrhunskog nivoa šahovskih rezultata moguće je jedino ako se svakodnevno usavršavate i pratite sve novosti sa turnira širom sveta i pri tome vodite računa o svojoj fizičkoj pripremljenosti. Vrhunskog šahistu niko ne kontroliše koliko je posvećen šahu i koliko vremenski provodi u pripremama, ali rezultati to neumoljivo pokazuju. Ako želite uspeh, morate da shvatite šah kao zanimanje i da sami sebi odredite "radno vreme", a isto tako da budete sposobni da se odreknete mnogih zadovoljstava zarad višeg cilja.
Svakako je veoma važno da imate stabilan i harmoničan život kako bi bili skoncentrisani što više na ono čime se bavite, u ovom slučaju na šahovsku igru i izgrađivanje.

Pored toga, od pomoći može biti i trener. Kako izgleda njegova saradnja sa šahistom? Ko su bili tvoji dosadašnji treneri?

U najranijem dobu i početnom šahovskom stadijumu, prisutnost trenera je neophodna radi stručnog usmeravanja i bržeg napretka. Njegova uloga ogleda se u zajedničkoj analizi partija i otklanjanju grešaka, pripremi tokom turnira, motivaciji, podršci… U kasnijoj fazi, kada se postigne određeno šahovsko znanje i šahista osposobi za samostalan rad, pomoć trenera nije primarna (svakako je dobrodošla) već je lično angažovanje i vreme provedeno u radu (najčešće je to sada rad na računaru sa šahovskim bazama i programima) ključan faktor za dalji napredak. Moj prvi učitelj bio je vršački fide majstor Milorad Kapelan. Posle njega, dosta mi je pomogao internacionalni majstor Goran Vojinovic, a u periodu kada sam kao omladinac igrao za “Spartak” iz Subotice, kraću saradnju imao sam sa velemajstorom Nikolom Sedlakom. Već dugi niz godina nemam klasičnog trenera, ali mi dosta pomaže prijatelj iz Niša velemajstor Miroslav Miljković.

Koliko je zahvalno biti profesionalac u Srbiji? Koliko se situacija razlikuje u zemljama regiona?

Nažalost, ekonomska situacija u državi je izuzetno teška i to se odražava na svaki segment društva, pa tako i na sport i šah kao deo njega. Nekada je šah na ovim prostorima zauzimao važnu poziciju i naši šahisti su osvajali najviša odličja na šahovskim olimpijadama i drugim takmičenjima. Druge zemlje su konstantnim ulaganjem u razvoj šaha i svojih najperspektivnijih igrača u protekle dve decenije, postigle da mnogo napreduju i postižu bolje rezultate. Danas je veliki uspeh u bilo kom sportu pa i šahu kada naši takmičari bez šire podrške zajednice i organizovanog stručnog rada osvoje neko od evropskih ili svetskih odličja. 
Šahovski profesionalci imaju prihode od nastupanja za takmičarske ekipe klubova, zatim od osvojenih nagrada na turnirima kojih je u našoj zemlji malo i relativno male su nagrade, kao i od trenerskog rada kom se igrači prirodno posvećuju tek na kraju svoje takmičarske karijere. 
Vreme i ekonomske prilike u našoj zemlji su takve da su standard i materijalne nadoknade za sve vrste poslova pa i za vrhunske šahiste neuporedivo manje nego u razvijenim zemljama pa čak i u odnosu na većinu zemalja u okruženju. Teško je šahovskim profesionalcima, ali je isto tako teško i u drugim oblastima.

U jednom ranijem intervjuu rekao si da upravo od ekonomskog faktora zavisi da li Srbija u skorijoj budućnosti može dobiti supervelemajstora (rejting preko 2700). Kako možemo pobošljati situaciju u tom domenu?

Razlog je isključivo finansijske prirode. Sa rejtingom od 2700 poena, vi ste praktično u prvih 50 na svetu, što je, složićete se, ogroman uspeh. Velika je konkurencija i dosta je šahista koji imaju te i veće ambicije. Potrebno je da imate novca za trenere, putovanja na najjače turnire i moderne računare sa šahovskom opremom, a to iziskuje određenu svotu novca koju je jako teško obezbediti samo ličnim zalaganjem. Potrebno je postaviti ispravne kriterijume za selektovanje izuzetnih talenata i njima pružiti potrebnu pomoć da se razvijaju i ne zaostaju za sličnim talentima u razvijenijim sredinama. Ova pomoć ne treba da bude samo finansijske prirode iako je to veoma važno, već je potrebno obezbediti tim izuzetnim talentima rad sa najboljim šahovskim igračima i pedagozima u zemlji pa čak ako je moguće angažovati i neke od autoriteta iz inostranstva.

Pošto smo pomenuli rejting u šahu, možda bi bilo korisno objasniti kako se on određuje i na šta utiče. Koliki je tvoj trenutni rejting?

Šahisti se rangiraju po šahovskim titulama i zvanjima, a sa druge strane po rejtingu. I titule i rejting dodeljuje, priznaje i obračunava na osnovu postignutih rezultata svetska međunarodna šahovska federacija FIDE.
Šahovske titule su od najniže ka najvišoj majstorski kandidat, fide majstor, internacionalni majstor i najviše zvanje velemajstor. U poslednje vreme postoje razmišljanja o uvođenju nove titule supervelemajstora, ali to još nije ustanovljena titula.
Šahovski rejting ili ELO rejting, uveden je 1970. godine i dobio je ime po Mađarskom fizičaru i šahovskom majstoru Arpadu Elo-u. To je broj koji predstavlja statistički uspeh takmičara postignut protiv protivnika određenog rejtinga – ako pobeđujete rejting vam se povećava, a ako gubite on se smanjuje. Moj trenutni rejting na novembarskoj listi iznosi 2521.

Šta misliš o našoj organizaciji?

Moje mišljenje o organizacijama koje okupljaju i pomažu mlade ljude da se izraze, da se obrazuju i imaju mogućnosti za izgrađivanje je veoma pozitivno. Verujem da mladi ljudi zaslužuju mnogo veću brigu i pažnju nego što im se pruža a vaša organizacija je jedan od oblika borbe da se nešto promeni na bolje što ja iskreno pozdravljam i podržavam.