Koliko puta ste se u životu zapitali da li je nešto što radite vredno vašeg truda ili ne? Koliko puta ste stali zato što ste naišli na neku prepreku ili na neodobravanje autoriteta? Pred vama je jedan dečko koji nije stao i koji će vas inspirisati da i vi nastavite.

 

Njegovo ime je Samedin Rovčanin i upravo je postao omladinski delegat Srbije u Ujedinjenim nacijama. Zajedno sa svojom koleginicom, Tamarom Pavković, predstavljaće Srbiju i njene interese na mnogim bitnim događajima u toku svog mandata. Ipak, ovo nije jedino čime on može da se pohvali, iza njega je gomila rada, brojni uspesi (prevaziđeni neuspesi) i razna rešenja do kojih je došao. Zajedno sa Bobanom Stojanovićem i Tamarom Vukov, Samedin je održao predavanje u vršačkoj gimnaziji 18. septembra, a o svom doživljaju tog događaja, UN-u i generalno aktivizmu kod mladih , možete pročitati u intervjuu koji sledi. 

 

 

 

 

Hvala ti na čestitkama. Da budem sasvim iskren, nije ni bilo mnogo vremena da se utisci slegnu jer su par dana neposredno po izboru za delegata usledile temeljne i iscrpne pripreme koje traju i dalje. Tek kroz te pripreme sam nazreo ozbiljnost i značaj uloge koju treba da obavljam zajedno sa koleginicom Pavković.

 

 

 

U proces sam ušao bez ikakvih nada i očekivanja verujući jedino u svoje poznavanje omladinske politike i omladinskog rada, što je u konkursu navedeno kao bitna komponenta za budućeg omladinskog delegata. O drugoj komponenti, sistemu  i unutrašnjoj strukturi Ujedinjenih nacija sam morao da učim kao za ispit. Bilo je nekoliko krugova selekcije: pisali smo eseje na temu značaja UN-a, pa onda komisijska ispitivanja na teme omladinske politike i poznavanja organizacije rada UN-a, a na finalnom intervjuu su proveravane naše komunikativne kompetencije i  spremnost da zastupamo stavove Srbije. Do mene nije blagovremeno stiglo obaveštenje da je poslednji intervju trebalo da bude svečane prirode, pa sam umesto u odelu, kao ostale kolege, došao u šorcu i majici, što sam doživeo kao  i kočnicu i gas istovremeno.

 

 

 

 

Ne verujem u očekivanja, pa i u ovom slučaju gledam da ih svedem na minimum. Samim izborom Teodore i mene ostvaren je veliki cilj a to je kreiranje institucionalnog okvira za izbor omladinskog delegata Srbije u UN-u. To  praktično znači da je našim izborom utrt put mehanizmu učešća mladih iz Srbije u telima i agencijama Ujedinjenih nacija, koji će u godinama koje dolaze biti unapređivan i omogućiti punu participaciju mladih u procesima odlučivanja na najvišem nivou, a činjenica da kao delegat doprinosim tom procesu oplemenjuje moju dušu i čini me jako srećnim.

 

 

 

 

Konkretno, moj cilj je da u svojim obraćanjima pred različitim telima u UN potenciram teme aktivnog učešća mladih u procesima  donošenja odluka i brigu o mladima iz osetljivih društvenih grupa. Ove teme sam odabrao jer su univerzalnog karaktera i neporecivo važne sa stanovišta ciljeva održivog razvoja UN-a do 2030. godine a posebno važne za ECOSOC forum na kome ću učestvovati u januaru. U svetu a posebno kod nas je odavno nastupila kriza solidarnosti među ljudima, što se reflektuje i na sve slabiju zainteresovanost mladih za bilo kakav aktivizam, mladi kao kategorija čak najslabije učestvuju i na izborima. Onda, osetljive društvene grupe su veoma širok pojam, a vrlo malo se govori i zna o životu i potrebama mladih slabijeg materijalnog statusa, mladim roditeljima, mladima u konfliktu sa zakonom, mladima iz ruralnih područja, mladima koji su rano napustili školovanje...U zbiru, ovo su vrlo brojne grupe mladih ljudi koje predugo ostaju neprimećene od strane sistema a itekako im je potrebno posvetiti pažnju i pružiti podršku. Naravno, moja obraćanja u UN-u nisu lične prirode, pa će sve što budem iznosio biti detaljno brušeno i usaglašavano u konsultacijama sa Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom omladine i sporta, misijom Srbije u Ujedinjenim nacijama i različitim subjektima omladinske politike, ali obećavam da ću se boriti da teme koje sam naveo dobiju što više prostora!

 

 

Preuzimajući rizik da zvučim pomalo grubo, mlade sa ambicijom da postanu delegati u UN-u bih posavetovao da preispitaju svoju motivaciju za taj poduhvat. Biti omladinski delegat u UN nije za one koji ostaju fascinirani prestižom, titulama i protokolom. Radi se o zahtevnom angažmanu koji samo u pripremnoj fazi podrazumeva upoznavanje sa različitim pravilima i procedurama, iščitavanje stotina dokumenata, opsežno istraživanje tema koje će se naći na agendi UN-a i gotovo svakodnevno učešće na različitim događajima i konsultacijama, što ponekad zna da bude iscrpljujuće. Intimno verujući da ne postoje najbolji već samo oni koji napreduju u odnosu na sebe i oni koji to ne čine, mladima bih dao predlog da se do konkursa sledeće godine temeljno pozabave svojim aktivizmom i tako akumuliraju što više iskustva a istovremeno da prouče što više materije u vezi sa Ujedinjenim nacijama.

 

 

 

 

 

Naša kampanja „Borba za naše prostore“ prvo je podrazumevala formiranje šire mreže lokalnih omladinskih i organizacija za mlade, što je proces tokom kojeg je stvorena platforma za osnivanje prve lokalne krovne organizacije mladih u Srbiji. Druga etapa je bila kreativnije prirode i tu smo na različite načine pokušavali da privučemo pažnju lokalne samouprave kako bi nam izašli u susret i dodelili prostor: izrađivali smo makete prostora za mlade koje smo uz prisustvo televizijskih ekipa uručivali lokalnim funkcionerima a jednom prilikom smo im poklonili i građevinsku ciglu sa porukom „evo je prva cigla za prostor, vi nam donirajte još nekoliko hiljada njih da sagradimo omladinski centar“.

 

 

 

Prilikom preduzimanja svake inicijative važno je pažljivo planirati korake, dozirati pritisak i biti što vidljiviji! Ovo poslednje je naročito važno jer, što je vidljivost aktivnosti direktno proporcionalna šansama za postizanje uspeha. Ujedno, biti vidljiv znači biti kreativan a igranje sa sopstvenom kreativnošću je poseban benefit ovakvih aktivnosti. I nikada mladi ga neće iscrpeti do kraja jer je broj ideja koje čovek može da smisli neograničen!

 

 

 

Zvanično se položajem mladih bavim od 2012. godine, kada sam sa nekoliko kolega omladinskih radnika osnovao organizaciju „Mladi i Talentovani-MIT“. Bavili smo se uglavnom lokalnim projektima u sferama kulture i obrazovanja, ali smo lutali i do ekoloških i humanitarnih akcija. Posebno smo ponosni na međunarodne projekte i omladinske razmene. Produbio sam poznavanje omladinskog rada i omladinske politike kroz učešće na različitim nacionalnim i međunarodnim forumima pa sam i fokus svog zanimanja za položaj mladih pomerio u nešto globalnije okvire.

 

 

 

 

Odlično pitanje! Poznajem dosta mladih ljudi koji su nezadovoljni svojim studijama a nemaju hrabrosti da promene odluku plašeći se novih početaka, straha od neuspeha, straha od pravljenja nove greške i sl. Čini mi se da je problem socio-kulturološke prirode, odnosno da se kod nas na pravljenje grešaka gleda fatalistički i da to inhibira mlade ljude da prave promene u životu. Greške treba posmatrati kao prilike za učenje isto koliko i dobre odluke, i dragoceno može biti iskustvo dobijeno iz njih ako se svemu tome pristupi na pravi način. Isto tako, dosta mojih kolega se odluče za neki posao samo privremeno, da bi posle 5-6 godina i dalje radili isti posao, opet iz straha od promene odnosno neuspeha.

 

 

 

 

 Prvi put sam boravio u Vršcu i ostao prijatno zatečen arhitekturom grada a posebno Gradskim parkom u kom sam proveo nekoliko sati. Kao što sam ranije spomenuo, kriza aktivizma je prisutna svugde pa i u Vršcu i osetan je taj nedostatak motivacije kod mladih ljudi da se pokrenu da razmišljaju o problemima u svojoj školi, gradu... Čini mi se da je ovaj problem skopčan sa činjenicom da na lokalnoj omladinskoj sceni deluje jedino Unija studenata. Uveren sam da će razvoj omladinskog sektora i osnivanje i osnaživanje drugih omladinskih organizacija imati ishodište i u usmeravanju aktivističkih potencijala mladih. Situacija ni u drugim gradovima nažalost nije obećavajuća ali svugde mladi imaju snage i ideja, samo je potrebno uspostaviti efikasne mehanizme podrške koji bi od tih ideja izrodili konkretna i održiva rešenja.