Nije toliko bitno koliko se ozbiljno bavis nekim sportom, već da voliš da to radiš. U sportu je najvažnije da se ti osećaš dobro i opušteno, kao i da budeš srećan. Ako lagano počneš od toga, i daš sve od sebe, možda ti sport i ta ljubav u jednom trenutku preraste u posao, stekneš nova poznanstva i pojave ti se nove šanse i otvore razni putevi u životu.
Rekreativac, kao prvo, bio bi neko ko se sportom bavi radi sebe, da bi se zabavio. Neprofitabilno, odnosno to mu nije glavno opredeljenje u životu ili se ne takmiči ozbiljnije. Naravno da rekreativac može biti i neko ko redovno trenira, trudi se i daje sve od sebe, ali naravno to uglavnom radi zbog sreće, zdravlja, ili želje da nauči nešto novo. Biti rekreativac, ne znači ništa loše, niti da si loš u tom sportu, samouk i nedovoljno dobar za takmičenje. Možeš biti jako dobar sportista, ali da te turniri jednostavno ne privlače.
Profesionalac, sa druge strane, je neko kome je sport izvor prihoda, tj. osnovno zanimanje. Ovakvi sportisti imaju tačno organizovane dnevne rasporede treninga (koji su uglavom i više puta dnevno po par sati), određenu ishranu koja im najviše odgovara i omogućava da od sebe daju maksimum. U svome stučnom timu ima veći broj članova, specijalizovanih za određenu stvar koju trebaju pružiti sportisti. Profesionalci naravno, mogu biti i treneri.
Kada malo bolje pogledamo, tanka je linija između rekreativaca i profesionalaca, u sportskom pogledu (izuzev nekih malo manje ozbiljnih rekreativaca). Skoro svaki profesionalac ce u jednom trenutku nakon zavrsetka karijere postati rekreativac, tj postace ono od čega je najverovatnije i počeo.
Takođe u pogledu sportskih mogućnosti i veštini igre, svakako može postojati rekreativac koji je poprilično bolji od nekog profesionalca, i koji ga može pobediti. Jedino što verovatno nije takmičarski nastrojen, te ne spadaju u istu kategoriju sportiste.
Veliki broj ljudi sam taj pojam rekreativca vezuje za nesto losije, za nekoga ko možda čak i nije uspeo u sportu jer nije bio dovoljno dobar, pa sada igra za sebe. To je potpuno pogrešno. Nikoga ne treba podcenjivati, jer nikada ne znate kada neko može da vas iznenadi.
Kada vidite nekoga da se bavi sportom, na kakav god način pohvalite ga. U današnje vreme sve je manje mladih koji su spremni da izađu na teren i osete tu čaroliju u sebi.
Duh sportiste je živahan!
