Sport može biti itekako važan deo života. Sa sobom nosi puno pozitivne energije, pa samim tim i zdravlja, kao i vedrine u našim životima. Bavljenje sportom može znatno doprineti razvoju ličnosti, radnih navika, pa i želji za takmičenjem i težnji ka usavršavanju.

Naravno, ne može svakome svaki sport poći za rukom tj. ležati. Neki vole timski rad, dok neki više vole da zavise od samoga sebe. Razmisli dobro o sebi i svojim osobinama i kakvu bi ličnost voleo da izgradiš. Pokušaj da se vidiš u nekom sportu i kako bi se osećao dok ga igraš. Razmisli šta bi ti bilo zabavno, da li voliš adrenalin ili nešto opuštenije. Šta bi ti želeo da postigneš nekim sportom, da li bi to radio zbog takmičenja ili želiš da se njime baviš rekreativno?

• Ako tražiš sport koji zahteva strpljenje, preciznost, hladnu glavu, da radiš sam i razmišljaš, za tebe su sportovi poput tenisa, golfa, streljaštva ili neke borilačke veštine. Držiš se perfekcionizma i voliš da imaš kontrolu nad situacijom.
• Sa druge strane, ako si hiperaktivan i nikada nemaš mira, avanturista si i stalno tražiš neko zanimljivo, ludo društvo, probaj nešto poput trčanja, biciklizma, skijanja ili čak plivanja. A ako zaista imaš toliki višak energije, mogao bi probati i boks.
• Ako si nezavisan i miran, ne želiš puno jurnjave i dinamičnog timskog rada, pokušaj da radiš jogu ili pilates. Ostani u dobroj formi i maksimalno se opusti, bez velikih odricanja.
• Osećaj pripadnosti nekoj celini i zajedništva te ispunjava, pravi si timski igrač. Osećaš kako te tim gura napred i da budeš bolji. Voliš da se ponekad opustiš na terenu dok saigrač na trenutak „sređuje situaciju“ i veruješ da zajedno možete postići sve, da radite kao jedan. Za tebe su tu odbojka, košarka, fudbal, rukomet...
• Ceniš umetnost i hteo bi da je pretočiš u nešto dinamično, aktivno. Držiš do sebe i imaš držanje i osećaj za ritam. Plesni podijum je tvoj teren.

Naravno, može se desiti da se jednostavno zaljubiš u neki sport, ma koliko god po ovome ne odgovarao tvojoj ličnosti. To nikako ne sme da te spreči. Onog trenutka kada ti osetiš da je to ono pravo za tebe, onda to tako i jeste.

Sportovi se lako mogu opisati svim tim osobinama, kada se zagledaš u njihovu dubinu, zaista ih možeš tako i posmatrati. Da ne ponavljamo uvek samo zdravlje, to svi znamo, ali sport može još mnogo toga pozitivnog učiniti za tebe. Kada odabereš ono pravo, što ti leži, jednostavno će ti i teški treninzi postati odmor i uživanje, i na neki način će postati deo tebe i nećeš znati kako bi bez toga. Sportom možeš postati i bolja osoba, u njemu se kriju i mnoge životne lekcije. Ako pregrmiš neki težak period na treningu ili takmičenju, naučiš da se boriš, ustaneš i uvek nastaviš još jače, tako ćeš i u bilo čemu drugom u životu nastaviti.

Probaj i uživaj.

Zašto baš ti ne bi postao nova zvezda sporta?
Zamisli jednog da se dana sva deca ugledaju baš na tebe, zamišljaju se da su TI. Stojiš na terenu, na centru velike arene, dok hiljade ljudi uskliče tvoje ime. Pripremaš se da odigraš do sada neviđeni potez i uplivaš u novu pobedu. Još jedan turnir u nizu je tvoj. Kreću suze radosnice, još uvek nisi siguran da li je sve ovo samo san. Penješ se na „presto“ i dižeš pehar iznad glave. Gromoglasan aplauz.

Sve je moguće ako imaš veru u sebe. Kada si bio mali gledao si svoj omiljeni sport, verno bodreći najdražeg sportistu zamišljajući sebe u njegovoj ulozi. Kako bi to bilo lepo... Vučeš tatu za rukav i pitaš ga da te upiše na taj sport. Početak je kao igra, što je naravno i dobro i dokaz da zaista to i voliš da radiš. Rasteš i krećeš sve ozbiljnije da treniraš, imaš osećaj da se polako približavaš svom idolu iz detinjstva.

Onda u jednom trenutku ti kažu: „Treniraj dok ti idol ne postane rival.“ To je sasvim u redu i toga se treba pridržavati. Idol ti ne mora biti neki značajan sportista, možda je to baš i tvoj trener. Daje ti motivaciju to da ga sustigneš, da mu se suprotstaviš (u sportu naravno) na pravi način. Da mu zadaš težak zadatak da te pobedi i da se konačno osetiš da si dostigao visok nivo znanja u sportu koji voliš.

Imati idola je sa jedne strane dobro, ali i loše. Idol te vuče napred, natera te da se više trudiš, da postigneš to čemu težiš, ali kada stigneš do toga, šta tada? Ako težiš ka tome da budeš neka određena ličnost koja već postoji kao takva, teško ćeš to i zaista postići. Jer su se i veliki naučnici izdvojili po tome što su mislili drugačije od drugih i stvorili nešto novo. Tako je u svemu u životu, pa i u sportu. Naravno, postavi sebi cilj kakav želiš da budeš, drži se toga jedno vreme, ali i postani bolji od toga! Prevaziđi sve granice, a onda jednoga dana možda i ti postaneš nečiji idol.

Svi mi ljudi po prirodi težimo ka nekom vidu uspeha. Želimo da za nas to ostvarenje samo po sebi bude veliko i značajno, ali često zaboravljamo da je za to potreban trud. Tražimo lakša rešenja, odnosno prečice, kako bi do toga došli, ponekad zanemarujući posledice takvog ostvarenja.

U samom sportu postoje brojna, takoreći, pomagala koja ubrzavaju sam proces do željenog cilja. Naravno, ništa se ne dešava samo od sebe, ali opet korišćenje bilo kakvih sredstava je na neki način varanje. Nije bitno da li se neko sredstvo koristi samo radi ličnog zadovoljstva ili pak radi ostvarenja na nekom takmičenju, odnosno pokazivanju drugima.

Šta su suplementi?
Suplementi su delovi hrane. Prirodni su. Koriste se kao alternativni izvor proteina i oni deluju uz samo telo. Unose se iz jednostavnih razloga: jednostavnija priprema, mala količina nekog suplementa odgovara velikoj količini neke hrane (npr. ono što od proteina unesemo kroz 1kg mesa mogli bi da unesemo kroz 5g suplementa kreatina). Pogodni su za one koji nemaju puno vremena za brigu o ishrani, a treniraju. Vrhunski sportisti bi morali da unose suplemente različitih vrsta.
Naravno ni sa samim suplementima ne treba preterivati. Sve ono što njima možemo uneti, možemo i adekvatnom ishranom. Važno je posvetiti vreme i pažnju ishrani i svome zdravlju, samim tim nije u potpunosti u redu raditi to na lakši način, odnosno unošenjem suplemenata.

Šta su steriodi?
Steroidi su hormoni, veštački derivati, odnosno sintetički stvoreni (npr. testosteron koji je sam po sebi zadužen za dodavanje mišićne mase). Steroidi se ne mogu naći u prirodi, odnosno u hrani. Mogu da izazovu neželjene reakcije (neke trajne posledice, npr. uništenje kože, smanjenje prirodne sinteze nekog hormona u telu koji je unešen steroidom, propadanje organa...) i takođe da naruše zdravlje. Testosteron npr. kao jedan od steroida prisilno tera mišić da raste. Steroidi poboljšavaju performanse sportista, uvećavaju snagu i povećavaju izdržljivost. Naravno ne povećavaju spretnost, tj. vaše atletske veštine. Ubrzo se gubi sva snaga koja je stvorena unošenjem steroida.

Kada malo bolje razmislite, da li je vredno toga? Rano i bez potrebe narušiti sebi zdravlje, možda zbog nekog kompleksa ili nedostakta volje i truda. Da li bismo se kasnije zaista osećali dobro posle svega toga što ste uradili? Možda i da, ali sa druge strane i sami znate da ste prevarili sami sebe. Onda se svaki smisao dobro odradjenog treninga i zadovoljstva posle toga gubi, kao i sam smisao sporta.

Naravno postoje razna mišljenja kako o suplementima, tako i o steroidima. Donekle, kako neki smatraju, i suplementi se predstavljaju kao vid hemije. Navodno, zašto bismo unosili nešto putem praška što možemo i samom hranom? Ono što je stečeno prirodno kroz trening uz san i pravilnu ishranu ostaje za ceo život, dok ono stvoreno na brzinu, brže, nestaje kada se prestane sa treninzima.

Prečica do uspeha ne postoji, možda možete malo sebi potpomoći, ali nikada zaista nešto napraviti kao prirodno. Savest će vam biti čistija, a i telo „srećnije“. Ako zaista odlučujete da se sportom bavite onda se bavite time u pravom smislu te reči.

Srećno!