Jasmina Krajovan

Jasmina Krajovan

Četvorogodišnja devojčica izgubljena u svetu odraslih. 

 

 

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Portal Studentski život poziva sve studente grafičkog dizajna i sve zainteresovane mlade da se prijave za nagradni konkurs za izradu novog logotipa za portal Studentski život. Autor pobedničkog rešenja biće nagrađen sa 12.000 dinara. 
 
Traži se originalno grafičko rešenje, primenjljivo za veće i manje formate, štampane i elektronske medije, koje će na kreativan i zanimljiv način dočarati sve ono što studentski život predstavlja, od predavanja i ispita do studentskih žurki i putovanja.
 
 Ideje treba da  simbolizujui studente, obrazovanje, životni stil studenata s jedne strane, kao i profesionalni medijski servis sa druge strane.
Kada je reč o kreativnosti i detaljima, učesnici imaju apsolutnu slobodu, ali su poželjne vesele i jarke boje, moderan dizajn koji će se savršeno uklopiti u web portal i zvanične stranice na društvenim mrežama, ali i sve štampane i promotivne materijale.
 
Logotip treba da sadrži ime portala Studentski život, natpis mora biti jasan i čitljiv. Uz završen rad potrebno je poslati i link fonta koji je korišćen.
 
Propozicije konkursa:
 
Logotip treba da predstavi duh portala Studentski život,
 
Logotip mora biti originalno delo autora i ne sme sadržati delove nijednog drugog autorskog dela,
 
Logotip treba da sadrži naziv portala i parolu: Zakoračite u svet studentskih informacija,
 
Logotip mora imati mogućnost skaliranja od velikih formata (plakata, panoa…) do malih (flajeri, štampani materijal…),
 
Mora biti jednako izražajan, kako u boji tako i u grayscale-u,
 
Konkursni rad mora biti dostavljen u JPEG, PDF ili TIFF formatu u visokoj rezoluciji (300 dpi) na e-mail adresu Studentskog života, sa podacima o autoru/autorskom timu (poseban dokument),
 
Podaci o autoru/autorskom timu moraju sadržati: ime i prezime, e-mail adresu, broj telefona,
 
Predajom rada učesnici prihvataju sve propozicije konkursa.
 
Autor pobedničkog rešenja biće nagrađen sa 12.000 dinara.
 
 
 
Rok za predaju logotipa je 11. januar 2016. godine.
 
Radove slati na mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
Rezultati će biti objavljeni 29. januara 2016. godine na portalu Studentski život.
 
Medicinski fakultet u Novom Sadu otvorio je novu katedru na kojoj će od naredne školske godine biti upisivani studenti.
 
Osim novog smera – Sportska medicina, Medicinski fakultet u Novom Sadu otvorio je i novu laboratoriju.
 
U pitanju je laboratorija za izokinetičku dijagnostiku koja je refenentna za evaluaciju funkcije lokomotornog sistema, odnosno za rad mišića.
 
Uz pomoć nove opreme, na ovom fakultetu će biti moguće izvršiti analizu statusa svakog sportiste kako bi se na vreme otkrile potencijalne povrede.
 
Profesor dr Miodrag Drapšin imenovan je za prvog šefa Katedre za Sportsku medicinu.
 
Velika nezaposlenost i povećana stopa mladih visokoobrazovanih građana koji iz godine u godinu u sve većoj meri napuštaju Srbiju slika je na koju smo navikli. Međutim, da izuzeci postoje potvrđuju i ovi novosadski studenti koji imaju po dva indeksa.
 
Ksenija Vojinov na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu studira Srpsku književnost, gde je na četvrtoj godini, a školske 2015/16. paralelno je upisala i studije filozofije. Kaže da je filozofiju upisala, jer je osim književnosti to jedina oblast kojom bi se bavila, pisala i istraživala. Na pitanje šta smatra najvećim benefitima i da li misli da će joj dve diplome državnog fakulteta u budućnosti možda lakše doneti zaposlenje, skromno odgovara.
 
“Benefit koji vam nudi studiranje na ove dve studijske grupe jeste na strani duhovnosti. Svako može da uživa u čitanju knjiga, predstavama i filmovima, i da piše o tome, ali vi stičete znanja koja vam daju dublji uvid u ove tvorevine duha”, smatra Ksenija i dodaje da se nada lakšem zaposlenju, ali ne razmišlja intenzivno o tome.
 
Ova ambiciozna devojka se trudi da odlazi na sva predavanja, a pored toga je i član Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta.
 
Vanja Glišin pohađa studije žurnalistike na Filozofskom fakultetu i političke nauke na Fakultetu za evropske pravno-političke studije (FEPPS). Interesovanje za retoriku, pisanje i izlaganje tekstova na različite teme, ali ujedno i interesovanje za savremene međunarodne odnose i geopolitiku bili su presudni da upiše baš ova dva fakulteta.
 
Vanja kaže da mu je cilj kvalitetno znanje i visoke ocene, koje će mu, kako se nada, obezbediti da doktorske studije završi u inostranstvu, na univerzitetu Uni Wien u Beču. Ovaj mladi intelektualac je živi dokaz da je dobra organizacija pola posla, jer osim fakulteta ima široku lepezu aktivnosti kojima se bavi.
 
“Treniram 4-5 puta nedeljno, pohađam kurs stranog jezika, izlazim, družim se sa ljudima, takođe sam volonter u Crvenom krstu, u Kancelariji za mlade i u neformalnoj grupi „Wake up“, ali i fudbalski sudija”, objašnjava Vanja.
 
Njegova poruka za sve vas je: “Koliko ste preduzetni, toliko ste uspešni.”
 
Aleksandar Vukmir je još jedan akademac – društvenjak. Pohađa studije sociologije i filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, ali smatra da bi zakon trebalo da se promeni.
 
“Nije dobra praksa da neko ko poseduje dva indeksa, po Zakonu o visokom obrazovanju, na jednom fakultetu može da bude na budžetu, a na drugom mora biti samofinansirajući student, jer bi valjda obrazovanije stanovništvo trebalo da bude cilj svima”, kaže Aleksandar i tvrdi da je svrha života sticanje znanja, iskustava, ali i veće konkuretnosti na tržištu.
 
Master stipendije – Švedski institut za Zapadni Balkan (Swedish Institute for the Western Balkans) ima za cilј podršku višem nivou obrazovanja i istraživanja u okviru određenih polјa u nameri zbližavanja Zapadnog Balkana i Evropske Unije. Prijave su otvorene za kandidate sa prostora Albanije, Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine.
Stipendije su namenjene za puno vreme Master studija u Švedskoj, pokrivaju troškove života kao i besplatnu školarinu. Školarina je namenjena za programe koji počinju u jesenjem semestru (avgust, septembar) i dodeljuje se za jednu akademsku godinu.
 
Produžiće se za programe koji traju duže od dva semestra i to za studente čiji rezultati studiranja budu zadovoljavajući. Ovo se odnosi samo na programe iz oblasti društvenih nauka i životne sredine.
 
Stipendija neće biti dodeljena studentima:
 
Koji već žive u Švedskoj u periodu od 2 godine ili dosta ranije od perioda za stipendije.
 
Koji imaju Švedsko državljanstvo ili državljanstvo neke od zemalja Evropske Unije, dozvolu za privremeni boravak ili radnu dozvolu u Švedskoj.
 
Kojima je već bila dodeljena stipendija Švedskog instituta za master studije ili studiranje na nekim od Švedskih univerziteta.
 
Koji već imaju diplomu sa Švedskog univerziteta.
 
Koji trenutno studiraju u Švedskoj.
 
Stipendija obuhvata:
 
Školarinu koju plaća direktno Švedski institut Švedskom univerzitetu.
 
Iznos od 970 EUR mesečno po osnovu troškova života.
 
Iznos od 540 EUR za putne troškove, koji se daje samo jednom.
 
Zdravstveno osiguranje koje pruža Švedska osiguravajuća kuća u slučaju bolesti ili preživljene nesreće u toku boravka.
 
Aplikacija:
 
Napominje se da je aplikacija za stipendiju odvojena od aplikacije za Master program na nekom od Švedskih univerziteta.
 
Aplicirati za Master program na: www.universityadmissions.se/intl/start.
 
Rok za prijavu je 15. januar 2016. godine.
 
Uplatiti doprinos od 900 SEK kancelariji Univerziteta. Rok za uplatu je 1. februar 2016. godine.
 
Aplicirati za stipendiju: Kada jednom popunite aplikaciju za Master program, biće smatrana personalnom. Dobijeni aplikacijski broj čini 6 brojeva. Aplikacijski broj se mora koristiti prilikom prijave za stipendije Švedskog univerziteta.
 
Rok trajanja aplikacije za stipendije je od 1. do 13. februara 2016. godine. 
 
Motivaciono pismo i Europass CV poslati zajedno sa aplikacijom.
 
Dodatne informacije možete pronaći ovde.
 
 
nedelja, 29 novembar 2015 14:04

Novi model finansiranja visokog obrazovanja

Studiranje o trošku budžeta ostaje, ali će država punu školarinu plaćati samo najboljim akademcima, dok će ostali, u skladu sa uspehom, učestvovati u ceni školovanja od 10 do 90 odsto * Ministarstvo prosvete obezbediće stabilno finansiranje samo onim univerzitetima koji ispune ciljeve na koje se unapred obavežu: na primer, upišu više studenata iz najsiromašnijih slojeva, povećaju broj akademaca na prirodnim i tehničkim naukama, skrate vreme studiranja…

Ministarstvo prosvete formiralo je četiri grupe koje rade na novom zakonu o visokom obrazovanju. Jedna od njih se bavi i finansiranjem, a kako smo nezvanično saznali na jučerašnjem skupu održanom u Palati Srbija, narednih nedelja stručnjaci će ministru prosvete predložiti i prva rešenja.
 
Stipendije u Hrvatskoj dodelju se prvenstveno na osnovu socijalnog statusa – uopšte ne gledamo ocene, jer smatramo da oni koji uče u otežanim uslovima ne mogu da ostvare i visoke proseke, kaže prof. dr Ružica Beljo Lučić, pomoćnica ministra znanosti, obrazovanja i sporta
 
Prof. dr Zorana Lužanin, državni sekretar Ministarstva prosvete, ističe da će i dalje biti studenata koji neće plaćati školovanje, dok će drugi plaćati samo 10 odsto, a neki 90 odsto školarine. Kako ističe, novi model će sprečiti ono što se sada dešava – da budžetski student zbog 0,1 boda ili male razlike u prosečnoj oceni izgubi smeštaj u domu, ishranu u menzi i slično.
 
Sudeći po onome što se čulo na prvom skupu posvećenom novom modelu finansiranja visokog obrazovanja, neka od rešenja biće nalik onima koja se u Hrvatskoj primenjuju već tri godine. To između ostalog znači da će Ministarstvo prosvete sklapati ugovor sa svakim univerzitetom, kojim će se obavezati da mu obezbedi stabilno finansiranje, bez obzira na budžetske rezove, ukoliko ispune ciljeve na koje se unapred obavežu: na primer, povećaju broj studenata iz najsiromašnijih slojeva i akademaca sa invaliditetom, povećaju broj studenata u prirodnim i tehničkim naukama, skrate vreme studiranja i stopu odustajanja od studija…
 
Kako to u Hrvatskoj izgleda u praksi, za „Politiku” govori prof. dr Ružica Beljo Lučić, pomoćnica ministra znanosti, obrazovanja i sporta.
 
– Pravo na školovanje o trošku države imaju svi koji prvi put upisuju prvu godinu studija, kao i oni koji osvoje više od 55 bodova (u Srbiji je taj prag 48 bodova, iako je po zakonu, od uvođenja „bolonje”, 60 bodova). Za ostale se primenjuje linearni model – oni sa boljim uspehom manje plaćaju. To praktično znači da neko plaća 80 evra, što je najniže učešće, a neko punu cenu od 1.200 evra – kaže prof. dr Ružica Beljo Lučić, precizirajući da se polovina studenata u Hrvatskoj školuje besplatno.
 
Kako privući strane studente
Ministar prosvete dr Srđan Verbić rekao je da treba osmisliti takve studijske programe koji će na naše fakultete privući studente iz inostranstva.
– To je u Mađarskoj gotovo privredna grana. Interesovanje za Srbiju u tom smislu takođe postoji, posebno u zemljama nekadašnjeg nesvrstanog sveta, ali da bi studente privukli, moramo mnogo toga da promenimo, pre svega činjenicu da im trenutno nudimo samo programe na srpskom jeziku, što je velika prepreka za masovniji dolazak stranih studenta – rekao je Verbić.
Upitana kako se snalaze studenti čiji roditelji nisu u mogućnosti da im plate školovanje, ona odgovara da je razvijen rad putem studentskih servisa, a univerziteti oslobađaju školarine studente slabog socijalno-ekonomskog statusa.
 
– Stipendije mogu da dobiju i oni koji osvoje 45 bodova. Trudimo se da čitav sistem bude socijalno pravedan. Ne gledamo ocene uopšte, već socijalni status i da se zadovolji minimum od 45 bodova, jer pretpostavljamo da oni koji uče u otežanim uslovima ne mogu da ostvare i visoke proseke – objašnjava Beljo Lučić.
 
Inače, pregovori između Ministarstva znanosti i hrvatskih univerziteta trajali su godinu dana i u njih su od početka bili uključeni i studenti. Prvi ugovori su potpisani 2012. na period od tri godine i svi su objavljeni na sajtu Ministarstva.
 
Univerziteti su sa liste ciljeva morali da odaberu četiri, a Ministarstvo je osiguralo dodatni novac kao nagradu onima koji su postigli zacrtane rezultate. Univerziteti su tako mogli da se obavežu da će povećati broj studenata slabijeg socijalnog statusa, da će da spreče dugo studiranje, da će da povećaju broj studenata u prirodnim ili tehničkim naukama, pojačaju međuuniverzitetsku saradnju…
 
– Sada su ti ugovori istekli i mi ćemo neke stvari promeniti, na primer, uvesti listu obaveznih ciljeva koji će važiti za sve – rekla je gošća iz Hrvatske.
 
– Ovakvi ugovori između univerziteta i države uobičajeni su u zemljama Evropske unije – rekao je obraćajući se predstavnicima univerziteta, okupljenim u Palati Srbija, prof. dr Hans Vosenstajn sa Univerziteta Tvente u Holandiji, navodeći primere iz svoje zemlje, Danske, Norveške, Finske… Kako je istaklo nekoliko učesnika iz inostranstva, takav model je neka vrsta „šargarepe” kojom se univerzitetima jasno stavlja do znanja da priliv državnog novca direktno zavisi od ostvarenih rezultata.
 
 
 
utorak, 24 novembar 2015 08:23

Stipendije za studiranje u Holandiji

Program stipendija za studiranje u Holandiji namenjen je međunarodnim studentima koji dolaze izvan Evropske ekonomske zone, a koji žele da steknu diplomu prvog ili drugog stepena studija u ovoj zemlji.
Program finansira holandsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i kulture, kao i 48 holandskih istraživačkih univerziteta i univerziteta primenjenih nauka.
 
Studenti se mogu prijaviti za stipendije visokoškolske ustanove po sopstvenom izboru, pod uslovom da izabrana ustanova učestvuje u programu.
 
Za stipendiju se moguće prijaviti između 16. februara i 31. marta 2016. godine, a institucija će izabrati stipendiste i direktno komunicirati sa njima.
 
Opis idealnog kandidata:
 
državljanin države koja nije član EEP
kandidati koji se prijavljuju za celokupne studuje na prvom ili drugom stepenu
ispunjavanje specifičnih zahteva izabranih institucija
studenti koji nisu ranije studirali u Holandiji
Rok za prijavu je 31. mart 2016. godine.
 
Stipendija iznosi 5.000 eura i u potpunosti pokriva sve troškove studiranja.
 
Dodatne informacije: www.studyinholland.nl.
 
Preuzeto sa: portalmladi.com
ponedeljak, 23 novembar 2015 10:35

FTN ili ETF: Aleksandra vs Bojan

Srednjoškolci sa afinitetom prema matematici i fizici često imaju dilemu da li da upišu Elektrotehnički fakultet u Beogradu ili Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. U čemu je razlika? Koji je bolji? Zašto?

Naši sugrađani Aleksandra Zarija i Bojan Todorović imali su taj problem. Na kraju, Aleksandra je odabrala FTN, a Bojan ETF i, kako kažu, nisu pogrešili. Srednjoškolci, pročitajte njihove odgovore, možda će vam pomoći da rešte ovu dilemu i napravite pravi izbor.

aleksandra

Aleksandra

bojan

Bojan

Zašto si se opredelila/o za FTN/ETF?

Još u nižim razredima osnovne škole sam počela da gajim ljubav prema matematici.Ta ljubav je tokom mog daljeg školovanja prerasla u ljubav prema prirodnim naukama uopšte. Iako sam se tokom četvrte godine srednje škole dvoumila izmedju PMF-a i elektrotehnike na FTN-u, ipak sam se opredelila za elektrotehniku jer se pretežno bavi konkretnim problemima i povezuje više različitih disciplina.

Oduvek sam više bio okrenut prirodnim nauka, pre svega matematici i informatici, zbog čega sam i upisao matematički smer u vršačkoj Gimnaziji, a nakog toga i ETF. Takođe, veliki uzor imao sam i u svom starijem bratu od ujaka, koji je pošao istim ovim putem i zahvaljujući njemu imam te afinitete prema spomenutim naukama. Jednostavno, sebe nikada nisam video ni u jednoj oblasti, osim IT sektora, a ETF je fakultet koji pruža najbolje znanje iz te sfere.

Koliko dugo si se spremala/o za prijemni i kakav je bio?

U skriptarnici FTN-a postoji knjiga za pripremnu nastavu iz koje sam u početku učila i odakle sam radila zadatke. Međutim, od najveće pomoći je bila pripremna nastava koju fakultet organizuje već nekoliko godina u nazad. Pripreme na fakultetu traju 10 dana i drže ih asistenti koji su uspeli da mi razreše sve nedoumice. Sam prijemni je bio poprilično obiman, ali ako se temeljno spremi, uspeh je zagarantovan.

Sa pripremom prijemnog ispita krenuo sam dosta rano, početkom novembra, jer tada počinju pripreme na mom fakultetu. Nastavu sam imao jednom nedeljno, uglavnom subotom, u trajanju od 2 sata i to je trajalo negde do sredine juna meseca (oko 2-3 nedelje pre samog prijemnog). Osim toga, samostalno sam vežbao iz zbirki za pripremu prijemnog, a dosta mi je pomoglo i znanje koje sam stekao tokom srednje škole. Nakon svih ovih temeljnih priprema, prijemni sam položio sa maksimalnim brojem bodova.

Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?

Na FTN-u je nastava organizovana u vidu  kombinacije predavanja i vežbi. U zavisnosti od godine studija i rasporeda, nekim danima se na fakultetu zadržim više, a nekad manje. Bez obzira na to, kad dođem kući učenje se naravno nastavlja. Ono što često praktikujem jeste odlazak na konsultacije koje se vrlo lako zakazuju kako sa asistentima tako i sa profesorima, jer su i jedni i drugi krajnje otvoreni za dogovor. Na konsultacijama se profesor ili asistent posvete konkretno onome što nisam shvatila i tako skraćuju moje vreme učenja.

Moj raspored se ne razlikuje mnogo od srednjoškolskog rasporeda. U 1. i 3. godini predavanja i vežbe imao sam prepodne u periodu od 8h pa do 12h ili 14h, a u 2. i 4. u periodu od 14h pa do 18h ili 20h (nekad i do 22h), u zavisnosti od dana. Ostatak dana mi je bio slobodan, osim u nedeljama kada smo imali i praktičnu nastavu na računarima, a ona se odvijala u smeni suprotno od vežbi i predavanja u trajanju od 2 ili 3 sata. Prisustvo na predavanjima i vežbama nije uopšte obavezno, tako da student može i selektivno da dolazi i sluša predavače koje želi.

Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faksu što se toga tiče?

Na svakoj godini postoji makar jedan predmet za koji sam od starijih studenata čula: „Ako taj položiš, završila si faks!“ Ipak, na to ne možeš da se osloniš. Svako na fakultet dolazi sa drugačijim predznanjem i ono što je jednom studentu lako, nekom drugom će biti preteško. Svaki predmet se može položiti ako se stolica dovoljno zagreje. Tu su naravno i profesori, ali i asistenti čija je reputacija što se tiče predusretljivosti besprekorna, a ja mogu samo da se pridružim rečima hvale na njihov račun.

Svi ispiti na ETF-u polažu se pismeno i tokom studija nisam imao problema sa korektnošću profesora, jer je ocenjivanje uvek bilo objektivno i prema utvrđenim kriterijumima. Rezultati svakog ispita, bilo da sam položio sa desetkom ili nekom nižom ocenom, ili da sam pao, zavisili su isključivo od mene i moje posvećenosti tom ispitu. Naravno da ima i lakših i težih predmeta, neki zahtevaju manje, neki mnogo više posvećenosti, ali po mom iskustvu, ponoviću, isključivo od studenta zavisi kako će proći.

Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko faks pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?

FTN ima tesnu saradnju sa NIS-om i sa Simensom, ali i mnogim drugim kompanijama, koje studentima viših godina omogućuju studentske prakse. Takođe nije tajna da postoje kompanije koje su iznikle iz FTN-a, što automatski omogućuje i lakše zapošljavanje studentima nakon završetka fakulteta.

U ovkiru samih predmeta na fakultetu, postoji dosta projekata u kojima student treba praktično da pokaže ispredavano gradivo. Ti projekti često nose i do 50% završne ocene. Što se prakse tiče, da bi stekao diplomu, student mora odraditi stručnu praksu u nekoj kompaniji u trajanju od 2 nedelje (80 radnih sati). Kada su u pitanju studenti ETF-a, pronalaženje prakse ne predstavlja problem, a često se dešava i da kompanije zadrže svoje praktikante i ponude im produžetak saradnje.

Šta sve možeš da radiš kada završiš FTN/ETF?

Danas živimo u doba trijumfa tehnologije; u doba elektronike, informatike, komunikacije i interneta. To budućim inženjerima omogućuje more istraženih i neistraženih mogućnosti. Ono za šta se konkretno na mom smeru (koji je samo jedan od smerova elektro departmana) budući inženjeri mogu opredeliti jeste Elektroenergetika, Merni sistemi, Komunikacione tehnologije i obrada signala i Mikroračunarska elektronika. Kako bilo, na kraju osnovnih akademskih studija svi dobijamo istu diplomu.

Tokom studija na ETF-u, stiče se dosta širok dijapazon znanja, tako da svaki ozbiljan student dobija dosta dobru osnovu za skoro sve segmetne IT industrije. Konkretno, studenti sa mog odseka se na kraju školovanja(a često i dosta ranije), zapošljavaju kao programeri u domaćim i stranim IT kompanijama.

Kakav je noćni život grada u kom studiraš, a kakav kulturni sadržaj? Koje mesto bi neizostavno trebalo obići?

Novi Sad ima poprilično raznolik i dinamičan kako noćni, tako i kulturni život. Sasvim sam sigurna da može da ponudi po nešto za svakoga. Ono što je meni najzanimljivije jeste bioskop koji mnogo bolje radi od našeg vršačkog.

O noćnom životu i kulturnom sadržaju Beograda smatram da je suvišno govoriti, u zavisnosti od vaših interesovanja, možete pronaći ono što vam odgovara. Ono što bih samo napomenuo jeste da bi svaki student ETF-a obavezno morao da poseti KST, koji se nalazi u podrumu zgrade fakulteta.

Kada bi ponovo upisivala/o faks, da li bi upisala/o isti ili neki potpuno drugačiji?

Nisam jedna od onih koji su oduvek znali šta žele da budu kad porastu. Baš suprotno, fakultet sam praktično izabrala na blef. Znala sam odprilike o čemu je reč, ali mi je sve postalo jasno tek posle nekoliko meseci na fakultetu. Ipak ne mogu da kažem da sam pogrešila. Štaviše, sasvim sam sigurna da sam napravila pravi izbor i da ne bih mogla da studiram bilo šta drugo.

Opet bih sve potpuno isto uradio, bez sekunde premišljanja.
subota, 21 novembar 2015 17:36

Završen prvi dan obuke „Budi novinar!“

 
Prvog dana obuke u Kultrurnom centru održana su četiri predavanja kroz koja su Andrea Gašparević i Mariana Fodor uputile učesnike u osnove novinarstva. Andrea je govorila o izveštaju i intervjuu, a Mariana o vesti i reportaži. 
 
Sutra u 11h se nastavlja praktični deo obuke, polaznici će vežbati pisanje vesti i izveštaja, a potom će, kako smo već najavili,Vladimir Vašalić, osnivač portala MOJKraj.rs i dopisnik Blica, podeliti sa vama zanimljiva iskustva sa terena. Ivan Ćosić, vlasnik marketing agencije Plain&Hill, održaće bonus predavanje „Lično brendiranje”.
 
Unija studenata zahvaljuje Televiziji Banat na medijskoj podršci, pekari „Hermes“ na donaciji u vidu posluženja za učesnike,  predstavnicima DOF-a, koji su ispratili ceo događaj i Kulturnom centru na ustupljenom prostoru.
 
Open Data Hakaton namenjen je mladim ljudima koji žele da na inovativan način doprinesu napretku lokalne zajednice. Programeri, aktivisti i dizajneri imaće 48 sati da kroz mnogo kreativnog i zabavnog rada, naprave prva rešenja koja će koristiti građani.
Sledećeg meseca, od 4. do 6. decembra organizuje se hakaton posvećen javno dostupnim podacima, koje su pojedine institucije u Srbiji otvorile i dale povod za kreiranje tehničkih rešenja koja će povezivati ove podatke.
 
Tokom 48 sati hakatona kreiraće se 10 rešenja koja će biti dostupna građanima, organizacijama i novinarima za upotrebu i pretragu, te samim tim pružiti kvalitetnije javne usluge, omogućiti bolju komunikaciju građana sa državom i doprineti transparentnosti rada javne uprave. Ovi projekti će ujedno i upotpuniti aktivističke projekte, ponuditi rešenja lokalnih problema i podstaći pozitivne promene u našem društvu.
 
Otvoreni podaci (open data) su digitalni podaci besplatno dostupni na internetu, koje svako moze koristiti i dalje objavljivati u bilo koje svrhe, i koji su u formatu pogodnom za dalju kompjutersku obradu i analizu.
 
Open Data Hakaton realizuje SEE ICT u saradnji sa UNDP Srbija i održaće se u novom centralnom prostoru domaće IT zajednice, Startit Centru. Poziv za prijavu je otvoren do četvrtka, 19. novembra u ponoć.
 
Pre samog hackathona, biće održana uvodna radionica u četvrtak, 26. novembra u 18h u Beogradu (Startit Centar). Ovo će biti prilika da se učesnici upoznaju, razmene ideje i oforme timove. Nakon toga će dobiti više informacija o otvorenim podacima, kako bi osmslili početne koncepte svojih rešenja.
 
Učesnicima na hackathonu će pomagati mentori koji imaju relevantno iskustvo u primeni otvorenih podataka u zemljama koje su primenile ovakvu praksu. Open Data Hakaton će povezati aktiviste i IT profesionalce iz cele Srbije u zajedničkom poduhvatu smislene upotrebe  otvorenih podataka. Osim vrednog i kreativnog rada, učesnike očekuje i mnogo zabave, energetskih pića i kafa, turnira u igrama, dremki u obezbeđenom smeštaju i drugih aktivnosti.
 
Rešenja koja budu kreirana na ovom hakatonu će biti predstavljena 8. decembra na nacionalnoj konferenciji „Otvoreni podaci za efikasnost, odgovornost i razvoj”  u hotelu Crowne Plaza u Beogradu, a okupiće predstavnike i predstavnice državne uprave, organizacija civilnog društva, međunarodnih organizacija, donatore, kao i aktiviste i aktivistkinje u oblasti otvorenih podataka i informacionih tehnologija. 
 
Pet institucija je omogućilo pristup otvorenim podacima iz različitih oblasti:
 
Ministarstvo unutrašnjih poslova (depersonalizovani podaci o saobraćajnim nesrećama u Beogradu u kojima se nalazi tip nesreće i geolokacija će biti dostupni i ažurirani na dnevnom nivou)
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (lekovi za ljude, lekovi za životinje, medicinska sredstva)
Ministarstvo unutrašnjih poslova (depersonalizovani podaci o saobraćajnim nesrećama u Beogradu u kojima se nalazi tip nesreće i geolokacija će biti dostupni i ažurirani na dnevnom nivou)
Uprava za javne nabavke (informacije o javnim nabavkama)
Agencija za zaštitu životne sredine (istorijski podaci o kvalitetu vazduha i vode, dnevni podaci o koncentraciji polena, registar zagađivača)isti i dizajneri imaće 48 sati da kroz mnogo kreativnog i zabavnog rada, naprave prva rešenja koja će koristiti građani.
 
Učešće u projektu je besplatno i održaće se u novom centralnom prostoru domaće IT zajednice, Startit Centru.  Stručni žiri biraće tri najkreativnija i najefiksnija rešenja, za koja će biti obezbeđene nagrade u vrednosti od 500 evra. 
 
Za učesnike koji žive van Beograda pokriveni su troškovi prevoza i smeštaja. Više informacija i prijavni formular možete pronaći na zvaničnom sajtu.
 
Preuzeto sa: http://startit.rs/
Da li želite praksu tokom koje možete steći novo, praktično iskustvo i nove poslovne kontakte, usavršavati se, razvijati svoje radne potencijale i sposobnosti sa mladim i profesionalnim timom koji se iz dana u dan sve više razvija? Portal ISerbia vam to omogućava! 
Na stotine novinara volontera iz cele Srbije, odlikovanje PC Press top 50 sajtova za 2013. godinu, polufinalisti European Youth Award 2015, četiri nove rubrike, posećene aktivnosti i van okvira onlajn sveta, promocija mladih i neafirmisanih umetnika iz Srbije, izgrađeno Uredništvo i izgrađen Izvršni tim portala. Ovo je prilika da baš Vi budete još jedna jaka karika koja izgrađuje jedan od najjačih omladinskih portala u zemlji i da se jednom kvalitetnom praksom karijerno usavršite!
 
Uslovi:
Studenti završnih godina, diplomci i postdiplomci fakulteta pretežno društevnih nauka, preduzimljivi, kreativni, ambiciozni, organizovani, prilagodjljivi za timski rad, zainteresovani za omladinski aktivizan, za sticanje iskustva u nevladinom sektoru, u oblasti marketinga, komunikativni i ekstrovertni.
 
Opis aktivnosti: 
Asistiranje marketing menadžeru u organizaciji i izvršavanju poslova koji se tiču marketinškog dela portala iSerbia. To podrazumeva:
• Planiranje strategija razvoja portal uopšte i s obzirom na određene projekte na kojima portal radi, 
• Komunikaciju sa spoljnim aktuelnim i potencijalnim saradnicima,
• Komunikaciju i periodične sastanke (najčešće preko skajpa) sa članovima iSerbia Izvršnog tima.
 
Prosečni utrošak vremena: Četiri sata nedeljno. Poželjno je da praktikant često boravi u Beogradu zbog mogućnosti odlazaka na sastanke sa spoljnim saradnicima.
 
Šta dobijate za uzvrat?
• Mogućnost dobijanja važnih uloga na budućim projektima, ukoliko ste inicijativni i produktivni,
• Članstvo u Izvršnom timu iSerbia portala,
• Novinarske benefite za prisustvo skoro svim javnim događajima,
• Stručno usavršavanje,
• Mogućnost napredovanja.
 
 
Rok za prijavu: 15. 11.2015.
 

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

OklagijaRS

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

PricajmoOTome

iserbia

ArchLAB

ClickMan

parakvadvs

VrsacMOJKraj

edukacija

Cefix

VrsacPlus

eVrsac

KulturniCentarVrsac

VAK

TOV