Studentima koji su upisali fakultete po starom planu i programu biće poništeni ispiti koje su položili a koji su u međuvremenu ukinuti ili im je promenjen naziv, a nove će morati da ponovo polažu i plate.

 

Ovih dana je na fakultetima gotovo nemoguće dobiti informaciju kakva će biti sudbina tzv. večitih studenata, koji su upisali studije pre „bolonje”, a koji imaju zakonski rok da diplomiraju do 30. septembra. Zainteresovani od studentskih službi i fakultetskih uprava dobijaju oprečne informacije, a najčešći odgovor je – čekamo odluku ministra prosvete.

 

Većina fakulteta je već pripremila cenovnike za slučaj da ne bude produženja roka, a na pojedinima su već istakli i datume (na primer, 14. septembar na Tehničkom fakultetu u Boru) do kada treba da se izjasne da li prelaze na bolonju. „Politika” je pozvala ove studente koji po nekim podacima ima i 19.000 u Srbiji, da nam kažu kakva je situacija na njihovim fakultetima i za samo sat vremena stiglo je stotine imejlova.

 

Oni ukazuju da se u javnosti zanemaruje činjenica da su studenti koji studiraju po tzv. starom planu i programu, mahom apsolventi, a nekima je ostala samo odbrana diplomskog. Ukoliko im država ne produži rok, kako je to već urađeno u zemljama bivše SFRJ, oni moraju da položu dodatnih i do 15 predmeta, a istovremeno bi bili vraćeni na neku od prethodnih studijskih godina. U tom slučaju moraju i da ponovo pohađaju predavanja i vežbe, pišu seminarske radove, što je i najveći problem onih koji su se vratili u svoje domove, zasnovali porodice i zaposlili se.

 

 

Izvor: www.politika.rs

 

Honorarni posao je većini studenata koji se odluče za indeks stranog univerziteta jako bitan, a nekad i glavni izvor prihoda, pa nije svejedno da li će im uz studije biti dozvoljen rad, kao i da li će tokom nedelje moći da rade 10 ili 40 sati. U Bugarskoj i Kini srpskim studentima nije dozvoljen rad uz studije, dok se u Italiji radna dozvola za akademce van EU jako teško dobija. U Grčkoj je zabranjen rad uz studije na privatnim univerzitetima. S druge strane, stranim studentima u Švedskoj većina univerziteta nudi pomoć pri traženju honorarnog posla, a tokom godine se organizuje i veliki broj sajmova za zapošljavanje.

 

Za smeštaj i troškove života u Australiji je potrebno najmanje 1.550 australijskih dolara mesečno, u Velikoj Britaniji 1.350 funti, a u Holandiji najmanje 1.100 evra svakog meseca. Najskuplji je studentski život u Japanu, a najjeftiniji u Bugarskoj. U Nemačkoj nema školarine, već se po semestru plaća upisnina od 100 do 150 evra, dok se u Češkoj studije na engleskom jeziku plaćaju 5.000 evra.

 

U Austriji i Nemačkoj bez znanja nemačkog jezika možete da upišete studije, ali samo kao vanredni student. U Velikoj Britaniji i Švajcarskoj ne postoje stipendije, a u Belgiji na ovu vrstu pomoći mogu da računaju samo master studenti. Prijemni ispiti uglavnom ne postoje na stranim univerzitetima, izuzetak su Bugarska, Italija, Japan, Turska i Španija.

 

Ovo su samo neki od zanimljivih detalja koji se mogu pronaći u brošuri o studiranju u inostranstvu, koju je nedavno objavio OSSI – Organizacija srpskih studenata u inostranstvu. Aleksandar Jakovljević, predsednik OSSI, objašnjava za “Politiku” da je ovo prvi dokument ove vrste kod nas, redovno se ažurira, a trenutno je na spisku 21 zemlja.

 

On dodaje da su akademci nekada morali da prođu trnovit put od Srbije do nekog stranog univerziteta, jer su, osim novca, morali da prikupljaju i informacije poput – da li je potrebna boravišna dozvola i koja je procedura za njeno dobijanje, da li mogu da se dobiju stipendije i koje, da li postoje prijemni ispiti, kolika je školarina ili koliko iznose troškovi života i smeštaja. Sada je sve to dato na jednom mestu, uz sajtove, kontakte i iskustva kolega koji već studiraju ili su studirali u inostranstvu...

 

– Pokrili smo sve ključne zemlje u kojima ima najviše naših studenata, ali ćemo u narednom periodu dodavati i one za koje ne vlada veliko interesovanje poput Slovenije ili Južne Koreje. Mladi koji nas zovu se i dalje najviše interesuju za Ameriku, jer je procedura komplikovana i nepoznata, a Zapadna Evropa je već razrađen sistem, lakši je pristup informacijama. Najnoviji hit je Kina – objašnjava Jakovljević.

 

„Politika” je izabrala da detaljnije predstavi nekoliko zemalja: Kinu, kao sve popularniji akademsku destinaciju, Švajcarsku, Rusiju i Ameriku, kao i Austriju u kojoj je najveća srpska studentska dijaspora na svetu (procene su da u Beču studira oko 6.000 naših studenata).

 

KINA:

 

Osim za studente koji žele da upišu studije na kineskom jeziku, poseban prijemni ispit na univerzitetima u Kini ne postoji. S obzirom na to da je većina studijskih programa namenjena strancima na engleskom jeziku, poznavanje kineskog nije uslov za upis na fakultet, izuzev za one koji žele da studiraju kineski jezik ili neki program koji postoji samo na kineskom jeziku.

 

Srpski studenti koji borave u Kini duže od šest meseci treba da budu zdravstveno osigurani za ovaj period, a ukoliko studije traju duže od godinu dana, moraju da obave lekarski pregled u državnoj bolnici, mesec dana pre dolaska u Kinu. Kvalitet zdravstvene zaštite je nizak. U većim kineskim gradovima moguće je naći kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, budući da su bolnice bolje opremljene i veći deo osoblja govori engleski jezik. Bolnice u seoskim kineskim oblastima su u vidu ambulanti.

 

Rad uz studije sa nepunim radnim vremenom ili stažiranje su ponekad dozvoljeni, a izvor zarade može da bude i držanje časova engleskog jezika. Asistiranje na fakultetu, takođe, može biti dobro plaćeno, kao i rad na različitim projektima, kojih ima u velikom broju.

 

Većina univerziteta nudi veoma dobre domove, posebno za strane studente, a dozvoljeno je i biranje cimera.

 

SAD:

 

Stipendije za studiranje u Sjedinjenim Američkim Državama mogu se dobiti na osnovu uspeha na fakultetu, zatim finansijske situacije i na osnovu sportskog ili umetničkog dostignuća. Stipendije prvenstveno obezbeđuje fakultet na kojem student planira svoje studije, a ne američkaa vlada, ali postoje i privatne fondacije.

 

Kada je reč o osnovnim studijama, stipendiju najčešće dobijaju sportisti, dok se stipendije za master i doktorske studije dobijaju mnogo lakše, s obzirom na to da se postdiplomske studije u Americi zapravo smatraju nekom vrstom zaposlenja. Stipendije koje pokrivaju apsolutno sve troškove postoje pretežno na najboljim „IVY League” univerzitetima. Većina fakulteta praktikuje da maksimalno pokrije školarinu, dok hrana i smeštaj najčešće ne ulaze u tu sumu.

 

Fakulteti insistiraju na potvrdi o poznavanju engleskog jezika, a prilikom upisa nema prijemnih ispita, već se piše esej.

Studenti se u Americi zapošljavaju uglavnom na svojim fakultetima, ali zbog obaveza nije dozvoljeno puno radno vreme. U prvoj godini student može da radi u kampusu, a posle toga i van njega, ali samo u svojoj oblasti studiranja.

 

RUSIJA:

 

Stipendiju za studiranje dodeljuje Vlada Ruske Federacije, a zainteresovani mogu da konkurišu posredstvo Ruskog doma u Beogradu. Obuhvata besplatno studiranje, korišćenje literature i mogućnost smeštaja u domu. Za lične troškove se mesečno dobija oko 25 evra, što je simbolično i može da pokrije na primer troškove interneta i mobilnog telefona.

 

Prijemni ispit ne polažu strani studenti, osim za umetničke fakultete. Školska godina počinje 1. septembra, a na fakultetima važi stari sovjetski sistem studiranja i paralelno bolonjski sistem. Knjige se iznajmljuju besplatno, u univerzitetskoj biblioteci. Smeštaj u studentskim domovima je veoma povoljan, a mesečno košta, u zavisnosti od grada, od pet do 15 dolara. Menze postoje pri fakultetima, ali je hrana skuplja nego u prodavnicama.

 

Studenti se u Rusiji od 2014. godine mogu zaposliti, ali samo u organizacijama koje imaju dozvolu za zapošljavanje stranih akademaca. Međutim, ti poslovi su loše plaćeni, a sistem studiranja je strog, obavezno je prisustvo na fakultetu, pa ostaje malo vremena za rad.

 

AUSTRIJA:

 

Preduslov za upis na bilo koji univerzitet u Beču, osim Konzervatorijuma, jeste da prethodno budete upisani na nekom od fakulteta u Srbiji (sličnom onom koji se upisuje). Upis studenata se, na skoro svim univerzitetima, obavlja dva puta godišnje, i to u zimskom i letnjem semestru.

 

Poseban sistem upisa imaju npr. Medicinski i Veterinarski fakultet, kao i smerovi poput psihologije, biologije, farmacije, novinarstva i ekonomije, za koje je neophodno ponovno polaganje prijemnog ispita, ali ovog puta u Beču.

 

U Austriji studenti na osnovnim studijama mogu da rade do 10 sati nedeljno, na masteru pola radnog vremena. Student može da upiše fakultet i ako ne zna nemački (kao i na nemačkim univerzitetima), ali samo kao vanredni, uz obavezu da tamo završi kurs jezika, nakon čega može da promeni status u redovni.

 

ŠVAJCARSKA:

 

Stipendiranje srpskih studenata nije omogućeno od strane švajcarskih univerziteta. Potrebna je boravišna dozvola, odnosno viza, pre početka studija. Proces dobijanja vize može da traje i do četiri meseca. U ponudi su studije na nemačkom, engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Pojedini univerziteti traže prijemni ispit, na drugima je neophodno da se prvo upišu studije u Srbiji.

 

Smeštajni kapaciteti studentskih domova su ograničeni, pa se savetuje da se pitanje smeštaja reši pre odlaska u Švajcarsku. Najčešće se iznajmljuju stanovi koje deli nekoliko studenata.

 

Iako su školarine relativno niske, mesečni troškovi života su visoki zbog visokih cena stanovanja i hrane. Najveći životni troškovi su u gradovima poput Ženeve i Ciriha.

 

Preuzeto sa: Politika

 

Odlična vest za sve ljubitelje rock, blues, reggae i funk muzike- večeras počinje RockVillage- festival dobrih vibracija! Banatski Sokolac, tj. dvorište Osnovne škole „Jovan Sterija Popović“ ovog vikenda biće centar zabave i dobrog provoda, a najvažnije je da je ulaz za oba dana BESPLATAN.

 

Kamp koji se organizuje u okviru festivala je takođe besplatan, a redovne posetioce svake godine čine i velike grupe bajkera.

 

Rockvillage je festival koji uglavnom populariše rock, reggae, blues, kao i funk muziku, ali ne beži ni od elektronskog zvuka. Takođe, o Rockvillage-u se uvek priča i kao o festivalu u okviru kojeg je 2008. godine podignuta statua Boba Marlija, prva u Evropi, i to upravo u školskom dvorištu u kojem se festival održava.

 

Tokom oba dana festivala aktivna su dva stage-a, a program možete pogledati na slici ispod. 

 

Odavno je poznata priča o „odlivu mozgova“ iz Srbije, koja se svake godine ponavlja. To je činjenica koju potvrđuju razne statistike. Međutim, malo ili nikako se ne govori o neiskorišćenom intelektualnom potencijalu. Pogledajte šta kaže statistika u vezi sa ovim problemom...

 

Statistika kaže od na 100 ljudi dvoje su geniji, odnosno imaju koeficijent inteligencije (IQ) preko 148, po Katelovoj skali. Tako bi trebalo da bude, ali je taj broj manji, jer se ne razvije potencijal osobe do kraja (inteligencija zavisi od broja veza između nervnih ćelija – sinapsi, koje se formiraju raznim stimulacijama u mladosti). Radi lakšeg shvatanja, intelektualni potencijal možemo zamisliti kao ove boce sa fotografije (svako od nas ima drugačiji potencijal i on je nasledan), a IQ kao količinu vode nasute u njima (ostvareni potencijal).

 

Pozivajući se na statistiku, u razredu od 25 đaka, 0,5 trebalo bi da imaju IQ preko 148. Razred, u koji sam išao, imao je najmanje pet članova Mense (udruženja ljudi sa IQ-om preko 148). Možda ih je bilo i više, ali se nisu svi testirali. Poznajući sve osobe iz razreda, sklon sam da poverujem da ih je bilo i više od petoro. U svakom slučaju, to je preko 20% (10 puta više od proseka).

 

Gde su sada ti ljudi? Dvojica su totalno izgubljeni. Tavore sa fakultetom, a prema njihovim rečima, skoro ništa produktivno ne rade. Jedan je na granici da li će završiti fakultet ili ne, iako je pri kraju studija. Dvoje su završili fakultet, a samo se jedan iskazao na fakultetu. Ne baš sjajno...

 

Šta nam budućnost donosi kada su ovakvi studenti u pitanju?

 

Kada imate tako perspektivan razred, onda očekujete i da ih usmere i forsiraju da više uče (kvalitativno, ne kvantitativno; odnoso funkcionalno umesto reproduktivnog znanja), jer su sposobni za to. To nije bio slučaj u srednjoj školi.

 

Na fakultetu se ista stvar nastavlja. Studenti su, za pojedine profesore, brojevi, kao kod Kafke, koji prolaze kao na traci, bez posvećivanja ostvarenju njihovih potencijala, što bi trebalo da bude jedan od glavnih zadataka profesora. Naravno, ima krivice i u studentima, jer su zalutali u međuvremenu i nisu se potrudili da ostvare svoje potencijale, ali je mnogo manji njihov udeo u toj krivici, nego roditelja, škole i okoline.

 

Pored pitanja (ne)iskorišćavanja potencijala, imamo i pitanje discipline, koje je podjednako važno. Kant u svojoj knjizi „Vaspitavanje dece“ piše kako bi ljude, odnosno decu, trebalo prvo naučiti disciplini, kao i sistemu vrednosti (šta je dobro, a šta loše), pa tek onda dati slobodu da se samostalno deluje i razmišlja. Na kraju zaključuje da bi decu trebalo, što je moguće bolje, vaspitavati za buduće delovanje.

 

Kada se sve uveže u celinu, slika postaje vrlo mračna. Odlaze nam najbolji, ne koristimo prirodni potencijal, zato što se u našem društvu nedovoljno radi na uspostavljanju discipline i pravih vrednosti... Dodajmo na to zastareli obrazovni sistem (rezultati PISA testova to potvrđuju) i uslove u kojima se nalaze prosvetni radnici i zaposleni (radnička klasa), koji su često ponižavani, možemo zaključiti da ovakva situacija ne izgleda obećavajuća.

 

Evidentno je da imamo određenih problema i nedostataka u algoritmu društva, samim tim i problema u obrazovanju. Da li bi nešto moglo da promeni postojeće stanje? „Okupacija bioskopa Zvezda“ može biti dobar primer građanskog aktivizma i želje da se ponudi nešto drugačije na tržištu filma. Ali, da li će se mnoge stvari pokrenuti po uzoru na njih? Za sada nema nagoveštaja sličnih aktivnosti ili aktivnosti koje su inspirisane „Okupacijom“, a definitivno nam je potreban neki pozitivan impuls koji će nas, kao društvo, pokrenuti iz učmalosti.

 

Autor: Saša Stevanović

Preuzeto sa: www.iserbia.rs

Ekipa Anđela i prasići je  osvojila je turnir u odbojci u ženskoj konkurenciji , savladavši u finalu tim M3 rezultatom 2:0 (15:6, 15:4). Treće mesto zauzela je ekipa Trio fantastiko pobedivši u neizvesnoj borbi  ekipu Max123 sa 2:1 u setovima (13:15, 15:2, 19:17). 

 

Pobednička ekipa je igrala u sastavu: Anđela Močnik, Dragana Jovanović, Jovana Tošić. Finale je odličnim servisom otvorila Dragana Jovanović i tako svojoj ekipi donela prednost. Prvi set se završio rezultatom 15:6 Ostatak meča je prošao bez mnogo neizvesnosti,  a Anđela i prasići su na kraju slavili rezultatom 15:4. 

 

 Detalje sa turnira u odbojci i informacije o nadmetanju u basketu možete pronaći na sajtu  sportijada.rs

Prvog dana Vrščke ulične sportijade igrala se odbojka na pesku na gradskom jezeru. Tokom prvog kvalifikacionog dela odigrano je  4 meča u ženskoj  i  6 u muškoj konkurenciji.

 

 U prvom meču igrala je ekipa Anđela i prasići protiv tima Terminatorki. Pobedu su odnele Anđela i prasići rezultatom 2:0 (15:8, 15:8).

 

Nakon ovog meča, na teren su izašli Trio fantastiko i Max123. U neizvesnom meču oba tima su osvojila po jedan set, a rezultat je bio 5:15, 15:13. Time su sebi obezbedili po jedan  bod.

 

U 16:00 počeo je meč između Terminatorki i ekipe M3. Pobedu su odnele devojke iz ekipe M3 rezultatom 2:0 (15:9, 15:6).

 

Poslednji meč za danas kod devojaka odigrali su timovi Trio fantastiko i Bezimeni. Trijumfovala je ekipa Trio fantastiko pobedom od 2:0 (15:9, 15:4).

 

U 17h počelo je takmičenje u muškoj konkurenciji. Rezultate mečeva, kao i program za subotu možete pronaći na sajtu sportijada.rs

 

 

Svečano otvaranje Vršačke ulične sportijade, manifestacije koja za cilj ima promociju amaterskog sporta, volonterizma, solidarnosti i aktivizma, održaće se danas, 21. jula, u 20 časova na letnjoj pozornici gradskog trga. 

 

Publici, volonterima i organizatorima će se obratiti Dušan Gvozdić, košarkaški trener, i Dejan Santrač, član veća grada Vršca zadužen za sport. Tokom otvaranja biće održan i žreb za basket i odboju na pesku.

 

Ovogodišnja Sportijada je treća po redu i trajaće od četvrtka do nedelje, 24. jula. Tokom ova četiri dana, sportisti će se nadmetati u odbojci na pesku, basketu, stonom tenisu i trčanju (više o sportovima možete pročitati OVDE). Osim toga, organizovali smo i tri humanitarne akcije koje će trajati tokom cele manifestacije (više o tome pogledajte OVDE). Uz rekreaciju, druženje i solidarnost, očekuje nas i dobra zabava na žurkama u Eskada baru.  Prva žurka je večeras, nakon otvaranja Sportijade! 

 

Usled tehničkih i administrativnih problema, došlo je do male izmene sportskog programa. Naime, Ulična trka BIĆE ODRŽANA, ali na atletskoj stazi Gradskog stadiona. Više o ovoj izmeni pročitajte OVDE.

 

U životu je bitno imati sreće, a onda će sve ostalo će onda sigurno doći. Nije bitno ni koju ste školu završili, ni šta ste u njoj naučili, bitno je samo da li će vas u poslovnim  poduhvatima pratiti sreća. Upravo je takva situacija sa top 10 svetskih milijardera, od kojih neki nemaju diplomu fakulteta.

 

Međutim, postoje i oni koji su u svoje obrazovanje ulagali kako bi danas iza sebe imali ogromno bogatstvo.

 

Evo šta su oni studirali:

 

10. mesto – Filozofija

 

Filozofiju je studiralo četiri od 100 svetskih milijardera, među njima je i Džordž Soroš, a na osnovu istraživanja može se zaključiti da bavljenje ovom naukom može biti unosno.

 

9. mesto – Trgovina

 

Fakultete na kojima se izučava trgovina učilo je petoro od 100 svetskih milijaredera među kojima je i Robert Kuok, biznismen iz Kine.

 

8. mesto – Matematika

 

Džejms Haris Simons je jedan od petorice milijardera koji je za svoje bogatstvo zahvalan ovoj prirodnoj nauci.

 

7. mesto – Kompjuterske nauke

 

Sergej Brin je jedan od osnivača kompanije “Gugl”, te je tako dobar predstavnik milijardera koji su završili fakultet vezan za kompjutere i isti unovčili. Inače, na svetu ima šest milijardera u 100 koji su završili ovakve fakultete.

 

6. mesto – Istorija

 

Istoriju je studiralo čak sedmoro milijardera koji se nalaze u top 100 na svetu.

 

5. mesto – Fizika i hemija

 

Na petom mestu se nalaze fizika i hemija, a njihov predstavnik je svakako Rus Oleg Deripaska. Osmoro milijardera se nalazi među 100 najboljih na svetu.

 

4. mesto – Studije prava

 

Čak 15 milijardera, koji se nalaze u top 100 na svetu, studiralo je prava, a njihov predstavnik je Sumner M. Redston, medijski magnat.

 

3. mesto – Ekonomija

 

Nakon četvrtog mesta, broj milijardera koji se nalaze u top 100 na svetu se strmoglavo uvećava,tako da je onih koji su studirali ekonomiju i zaradili ogromne svote novca čak 36. Među njima je investitor Čarls R. Švab.

 

2. mesto – Biznis (uključuje administraciju, finansije i internacionalno poslovanje)

 

U top 100 milijardera na svetu nalazi se 38 onih koji su studirali biznis studije. Njihov predstavnik je Ananda Kiršnan.

 

1. mesto – Inženjering

 

Na svetu postoji čak 48 ljudi koji su završili fakultete vezane za inženjering i nalaze se u top 100 milijardera.

 

Preuzeto sa: http://www.studentskizivot.com/

Kao što smo najavili, Vršačka ulična sportijada održaće se od 21. do 24. jula. 

 

Učesnici će moći da se takmiče u basketu (3x3, 1x1 i šut za 3 poena), odbojci na pesku, stonom tenisu i trčanju. Pored sportskih nadmetanja, ovu godinu obeležiće i edukativna predavanja, humanitarne akcije, promocija volonterizma, kao i ono po čemu je Sportijada posebno poznata – fenomenalne žurke! 

 

Otvaranje Sportijade obeležiće predavanje o sportu koje će se održati 21. jula. Narednog dana održaće se takmičenje u odbojci na pesku na gradskom jezeru. Turnir će se igrati i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. U subotu 23. jula odigraće se turnir u basketu u kategorijama 3x3, 1x1 i šut za 3 poena, a u nedelju, 24. jula turnir u stonom tenisu i ulična trka (5km i 10km).

 

Obrazac za prijave, informacije o smeštajnim kapacitetima i volontiranju, kao i druge bitne informacije možete pronaći na sajtu  www.sportijada.rs.

 

Promo video Vršačke ulične sportijade možete pogledati OVDE.

 

Čekamo vas!

Veliki broj studenata odlaže svoje obaveze zbog straha od neuspeha. Takozvana prokrastinacija može se suzbiti.

 

U vreme ispitnog roka, svaki izgovor je dobar, kako bi se učenje odložilo. Misli poput ako sad odspavam, bolje ću učiti ili uradiću to kasnije, mogu se činiti bezopasnim, ali nisu. Stručnjaci upozoravaju na opasnost od prokrastinacije, odlaganja početka neke aktivnostи usled straha od neuspeha. Ova pojava može dovesti do osećanja krivice i pojave anksioznosti kod studenata.

 

Marsela Pas Gonsales, profesorka Fakulteta za psihologiju na Naconalnom univerzitetu za učenje na daljinu u Španiji, kaže da osobe koje odlažu svoje obaveze su, u velikom broju slučajeva, perfekcionisti, koji imaju prevelike ambicije.

 

Usled nemogućnosti da ostvare nerealan cilj koji su postavili, osećaju se loše i sve im izgleda suviše teško i zahtevno. Ona objašnjava da studenti odlažu početak učenja, kako bi izbegli ova osećanja. Tada im se obaveze nagomilaju, pa osećaju aknsioznost.

 

Osećaju se nesposobnim da odrede prioritete. Umesto da traže rešenja, često provode vreme žaleći se. „Ostavljanje svega za sutra predstavlja trajnu kočnicu“, dodaje psiholog. Radi se o nesvesnom pronalaženju izgovora, kao što je „hitan“ odlazak u kupovinu ili u posetu rodbini koju dugo nisu videli.

 

Da biste se suočili sa ovim problemom i počeli da učite završne ispite na vreme, grupa eksperta predlaže sledećih šest tehnka.

 

 

Pogrešno je čekati inspiraciju. Inspiracija za početak rada ne dolazi uvek, a i ako dođe, ne održava se dugo. Rešavanje problema zahteva da se očuva napor.

 

Prema Vilijamu Nausu, autoru knjige „Prekinite prokrastinaciju sada“, koji je objavio više od 20 publikacija na ovu temu, bolje je započeti sa učenjem iako niste inspirisani, jer je veća verovatnoća da inspiracija dođe ukoliko učite, nego dok to ne radite. Ako i ne dođe, posao će već biti obavljen i ne treba da se brinete.

 

 

 

Cilj je podeliti sadržaj za učenje na više delova i učiti ih u blokovima od 15 ili 20 minuta, kako bi se postigao osećaj dostignuća. Student treba da napravi pauzu od 5 minuta između svakog bloka. Poželjno je otkloniti svaku vrstu distrakcije (mobilni telefon, televizor...), što znači da ne treba da budu na dohvat ruke.

 

 

Aplikacije kao što su Google Calendar, Sunrise Calendar, Awesome Calendar ili The Homework App su korisne za organizovanje rada.

 

Ana Injesta, direktorka Centra za edukativnu inovaciju na Univerzitetu ESADE, preporučuje da se analiziraju svi tekući zadaci i rasporede na vremensku liniju. „Postojanje pregleda različitih ispita, projekata i rokova, pomaže da se vidi kojim zadacima treba dati prioritet“ - kaže Ana.

 

Prema studiji, koju je realizovao Hose Visente Pestana, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu u Barseloni, pokazano je da studenti, koji nemaju plan rada, imaju lošije ocene. „Studenti koji uče i rade, teže podležu prokrastinaciji. Odgovornost dovodi do većih akademskih dostignuća“ - tvrdi.

 

 

Nekima je teško da ustanu rano ujutru, ali imaju više energije popodne. Bioritam se može modifikovati rutinom, menjajući svoj raspored.

 

Pestana tvrdi da, ako ustanemo rano i tokom prvih nekoliko sati obavimo najzahtevnije poslove, da će naše telo odgovoriti. Profesorka na Univerzitetu u Oklandu, Barbara Okli, preporučuje da ne ostavljate sav posao za kasno popodne.

 

 

Radi se o komunikaciji sa tekstom, postavljanjem pitanja, odbacivanjem nebitnih delova i izvlačenjem najbitnijih informacija. Mnogi misle da je sve jednako važno, pa treba da nauče da pronađu bitnu informaciju.

 

Za ovo treba napraviti, tzv. mape uma, uz pomoć alatki kao što je Cmap Tools. Razvijanjem ove šeme, student čini napor da razlikuje ono bitno od manje bitnog i time bolje obrađuje informacije.

 

Obično je frustracija ono što zauzima najveći deo unutrašnjeg dijaloga. „Prva velika frustracija pravi ranu i otvara jamu tame u koju padaju sva negativna iskustva. Ovo izaziva strah od budućeg neuspeha“, kaže Gonsales.

 

Student treba da promeni unutrašnji govor da bi ostvario poverenje. Nisu u stanju da zamene unutrašnji govor onim govorom koji realizuju u trenucima uspeha, kada ostvaruju dobre rezultate. Gonsales smatra da novi govor treba da bude povezan sa realnim pozitivnim iskustvima studenata kojih on treba da se priseti.

 

Preuzeto sa: http://www.iserbia.rs