Svaki četvrti mladić u Srbiji smatra da "jedan šamar nije nasilje", a svaka treća mlada osoba u Srbiji, bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu "sama kriva" ako je neko napadne, pokazalo je istraživanje Autonomnog ženskog centra.

 

Istraživanje u srednjim školama širom Srbije je sprovedeno u okviru kampanje "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje".

 

Po istraživanju o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju među mladima, u kojem je učestvovalo 415 osoba iz 10 gradova u Srbiji, najveći broj mladih ljudi - u 80 odsto slučajeva, ne slaže se s tvrdnjom da ima prilika u kojima je "opravdano da mladić udari partnerku", ali na tu tvrdnju ipak različito gledaju devojke i mladići.

 

"Da je opravdano ponekad udariti partnerku, nažalost, misli svaki deseti mladić, dok se sa ovom tvrdnjom slaže samo 3,2 odsto ispitanih devojčica. S druge strane, da je tolerisanje nasilja vrlo prisutno među mladima i da ne umeju da razlikuju oblike nasilja, govori podatak da svaki četvrti dečak, ali i svaka deseta devojčica misle da jedan šamar nije nasilje", pokazuje istraživanje.

 

Vršnjačka edukatorka na projektu, Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra ističe da mladi ljudi ne prepoznaju sve oblike nasilja, i da postoji razlika u tome kako nasilje vide i doživljavaju devojke i mladići.

 

"Seksualno uznemiravanje kao deo šale i odrastanja je, na primer, potpuno prihvatljivo za svakog četvrtog mladića, dok tek svaka 25. devojka misli isto. Naravno, to je zato što su upravo devojke najčešće žrtve seksualnog uznemiravanja, pa jako dobro razumeju njegove posledice, dok ga mladići i ne prepoznaju kao nasilje", rekla je ona.

 

Rezultati istraživanja su pokazali da su vulgarni komentari upućeni devojkama, prihvatljivi za svakog trećeg mladića i za svaku desetu devojku.

 

"Najveći otpor i najmanje razumevanja pokazuje se, očekivano, prema LGBT zajednici, pa tako čak svaki drugi mladić smatra da momak koji je zaljubljen u drugog momka, treba da bude pretučen. S tom tvrdnjom se slaže tek svaka 25. devojčica, što dodatno pojačava utisak da su devojčice daleko manje tolerantne prema bilo kojem vidu nasilnog ponašanja", navodi se u istraživanju.

 

"Jedan od najjačih mitova je, na primer, stav da je devojka koja nosi usku majicu i mini suknju, sama kriva ako je muškarac napadne. Posebno je problematično što u to veruju čak i devojke, što nam pokazuje da i dalje treba mnogo rada kako bi se promenila ta patrijarhalna svest koja odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu", podvukla je ona. Grupe koje pohađaju radionice u 10 gradova u Srbiji, imaju i obuku o "javnom zagovaranju" tako da kasnije mogu same da organizuju slične akcije i pomognu vršnjakinjama i vršnjacima.

 

Tako su devojke iz jedne srednje škole u Smederevskoj Palanci uspele da se izbore da na putu gde su često izložene dobacivanju i seksualnom uznemiravanju, bude školski policajac, dok se druga grupa devojaka izborila da se zaključavaju sva vrata školskih toaleta.

 

AŽC će ove jeseni organizovati seriju radionica i na izabranim fakultetima u Srbiji da bi i studentkinje podstakao da prepoznaju forme seksualnog uznemiravanja, i da bi se, u saradnji s fakultetima, razvili interni akti o sprečavanju i kažnjavanju seksualnog uznemiravanja u tim ustanovama.

 

Kampanja "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" deo je projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koju sprovodi AŽC, a podržava Fond UN za suzbijanje nasilja prema ženama i trajaće dve godine.

 

Cilj kampanje je da nauči mlade devojke da prepoznaju nasilne obrasce u partnerskim odnosima i osnaži ih da ne pristaju na iste.

 

Izvor: N1

Studentski život uopšte nije jeftin. Potrebno je platiti dom/stan, hranu, knjige i skripte, a naravno, treba i izaći. Čak iako studirate o trošku države, sve ovo predstavlja popriličan udar na kućni budžet. Srećom, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja studentima izlazi u susret dodeljujući studentske stipendije i kredite.

 

 Konkurs za dodelu kredita i stipendija otvoren je od 1.10. do 31.10. tekuće godine. Mesečni iznos studentskih kredita i stipendija  iznosi 8.400 dinara i isplaćuje se u najviše 10 mesečnih rata. 

 

Konačnu rang listu kandidata kojima je odobren kredit, odnosno stipendija, utvrđuje Komisija za učeničke i studentske kredite i stipendije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a ona, pored postignutog uspeha u školi i na fakultetu, zavisi i od mesečnog prihoda po osobi, na nivou porodice, ali i od godine studiranja. Broj studentskih kredita i stipendija se utvrđuje prema raspoloživim sredstvima u budžetu Republike Srbije

 

 

• STIPENDIJA

Naravno da je stipendija poželjnija od kredita, jer se ona ne vraća, ali ju je mnogo teže dobiti, potrebno je baš zagrejati stolicu. Pravo na stipendiju imaju budžetski studenti državnih fakulteta koji su prvi put u tekućoj godini upisali prvi, drugi ili treći stepen studija, nisu gubili nijednu godinu, i imaju prosek najmanje 9.00.

 

Na konkurs se mogu prijaviti studenti od II do V godine osnovnih studija i studenti drugog stepena studija koji nisu u radnom odnosu i koji su odmah po završetku osnovnih studija nastavili studije drugog stepena. 

 

Aktuelni konkurs kao i potrebna dokumenta možete pronaći u „Službenom glasniku“ ili na sajtu UniCredit Banke. 

 

• KREDIT

 

Kredit vam je super stvar ukoliko ste vredni, ali ne baš toliko da imate prosek preko 9.00, i, za razliku od stipendije, mogu ga dobiti i brucoši. Dakle, pravo da konkurišu imaju studenti prve godine fakulteta, koji su u srednjoj školi ostvarili odličan uspeh i studenti viših godina, koji su tekuću godinu upisali o trošku države sa prosekom iznad 8.00.

 

Isto kao i za stipendije, konkurs i sva potrebna dokumenta možete pronaći u „Službenom glasniku“ ili na sajtu UniCredit Banke

Studenti kojima je kredit odobren zaključuju ugovor o kreditu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kojim se bliže određuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem i otplatom kredita. 

 

Ovo sve super zvuči do onog momenta kad shvatite da kredit morate vraćati. To je jedan od osnovnih razloga zašto studenti nisu baš radi da konkurišu za ovaj vid „državne pomoći“. Takođe je i procedura malo složenija nego za stipendiju jer vam je potreban žirant koji će potpisati menicu kojom garantuje da će, ukoliko vi ne budete u mogućnosti, on otplatiti vaš kredit. Studenti kojima je prvi put odobren studentski kredit, u obavezi su da dostave menicu i izjavu žiranta, popunjenu prema uputstvu sa poleđine Obrasca br. 6 (među dokumentima)  svojoj Visokoškolskoj ustanovi, a oni će to proslediti ministarstvu.

 

Obaveza otplate duga u slučaju studenata ne odlaže se duže od 18 meseci po isteku roka trajanja studija, a u slučaju zapošljenja, obaveza stiže u roku od mesec dana. Međutim, postoje i načini putem kojih dug biva “oprošten”. Ukoliko je student završio fakultet u roku, bez izgubljene godine, pritom ostvario prosek 8,5, oslobađa se obaveze vraćanja kredita u punom iznosu. Ako student uspe da ostvari ovaj uspeh, ali sa nešto nižim prosekom, dužan je da vrati polovinu iznosa isplaćenih kredita. Zahtev za oslobađanje od obaveze vraćanja primljenog studentskog kredita se dostavlja na adresu: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, učenički i studentski standard, Nemanjina 22-24, 11000 Beograd. Uz zahtev za oslobađanje od obaveze vraćanja primljenog studentskog kredita treba dostaviti i overenu fotokopiju Uverenja o diplomiranju.

 

Kada sam sve ove stvari stavila na tas-prevagnulo je strana sa pogodnostima, tako da sam u trećoj godini konkurisala za kredit, i verujte mi, nisam se pokajala. Konkurisaću i ove godine, a svakako da mi nije baš primamljiva ideja o vraćanju kredita, pa mi je to fantastična motivacija da „zagrejem stolicu!“

 

P.S. Ukoliko imate dodatnih pitanja ili nedoumica možete kontaktirati  Tim za studentske i učeničke kredite i stipendije UniCredit Banke, lično u ulici Dr Milutina Ivkovića 2a u Beogradu, radnim danom u periodu od 10 do 14 sati, ili putem telefona i mejl adrese: 

+381 (0)11 3691-057

+381 (0)11 3691-015

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

ili pitajte nas- u komentaru, putem Fejsbuk stranice ili Instagram profila.

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov" organizuje dodatni konkurs za upis studenata u prvu godinu studija u subotu 30. septembra. 

 

U prvu godinu studija može se upisati kandidat koji ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Izbor kandidata za upis obavlja se prema opštem uspehu postignutom u srednjoj školi i rezultatima na klasifikacionom ispitu. Svi kandidati polažu ispit za proveru govornih, muzičkih i fizičkih sposobnosti na kojem treba da postignu zadovoljavajući uspeh. Ispit je eliminatornog karaktera (ne boduje se).  Kandidati polažu sledeće testove: 

 

1) Test iz srpskog jezika i književnosti: obuhvata nastavne sadržaje ovog predmeta prema nastavnom programu gimnazije.

 

2) Test iz opšte kulture i informisanosti: kandidat treba da pokaže opšte znanje iz kulture i informisanost.

 

Prijava  kandidata: subota 30. septembra od 9 časova.

 

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov" iz Vršca obrazuje buduće vaspitače na srpskom, rumunskom i romskom jeziku. Studenti mogu sami kreirati svoj nastavni plan kroz module - smerove koji se nude i  time stvoriti  šire mogućnosti za zapošljavanje.

 

U okviru Erazmus+ programa EU više semestara mogu provesti i studirati na evropskim univerzitetima u Sloveniji, Norveškoj, Rumuniji, Litvaniji, Grčkoj,  uz stipendije koje ovaj program nudi.

 

Dodatne informacije dostupne su na sajtu www.uskolavrsac.edu.rs, i na brojevima  telefona  013/831-628 i 060 0129 123.

 

Izvor: eVršac

Studenti Filološkog i Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu juče su započeli proteste zbog promena uslova i cena upisa u narednu godinu studija.

 

• Protest studenata Filološkog fakulteta  počeo je zbog odluke Nastavno-naučnog veća da od ove školske godine studenti plaćaju punu cenu "ESPB boda", odnosno po oko 100 evra po jednom prenetom ispitu. Osim ove izmene, koja bi i nekoliko puta povećala školarine apsolventima iz generacija od 2008. do 2012, veći troškovi predstoje i studentima produženih master godina 2015. i 2016.

Noseći transparente "Pravda za studente", "Šta pije dekanat, ja plaćam za sve", "Filološka pijaca", studenti su ušli u dekanat i predali svoje zahteve: poništenje odluke Nastavno-naučnog veća od 18. septembra i šesti ispitni rok za neograničeni broj kako usmenih, tako i pismenih ispita.

Novo okupljanje studenata zakazano je za danas u 13h, a nadaju se i da će studentski predstavnici oko 12h moći da pregovaraju sa dekanom.

 

• Veliki broj akademaca okupio se i na Stomatološkom fakultetu, gde je, kako kažu, "odluka o promeni uslova doneta bez zasedanja Veća".

 

 

 

 

„ Sekretarica je to samo iskucala i zalepili su papir na šalter. Ljudi se upisuju i odjednom su obavešteni da ne mogu da upišu neke predmete, dakle automatski imaju sedmu godinu. Prekršen je statut fakulteta, prekršen je zakon, ali i sva naša prava“ , iznenađeni su okupljeni studenti.

Nakon što su dekanu lupali na vrata, on je izašao, ali i odbio njihove zahteve. 

 

Studenti stomatologije protestovali su juče od 10 do 13 sati, a na razgovoru sa dekanom su bili puna dva časa. Imajući u vidu da je nakon dvočasovnog izlaganja studenata na koji način nove odluke povređuju statut, dekan okončao razgovor, protest će se nastaviti i danas od 10 do 13 časova.

 

Izvor: N1/Blic

 

Dragi brucoši, bliži se taj trenutak kada ćete napustiti zavičaj i toplo porodično gnezdo i otisnuti se u pustolovinu poznatu kao studentski život. Bilo da pripadate grupi onih koje Vršac „smara“ i jedva čekate da odete ili ste pak uplašeni zbog ovih velikih promena koje vas čekaju, u jedno budite sigurni-studentski život je definitivno najbolji period života. Ali o tim ozbiljnim temama ćemo drugi put. Ovog puta pričamo o nečemu što bi vam malo ko govorio.

 

Elem, kao neko ko je dogurao do četvrte godine fakulteta, i to ( nije da se hvalim)  prilično uspešno, što je, uzevši u obzir moju urođenu trapavost i nesnalažljivost u izvenim situacijama, potpuna misterija (videćete u nastavku), odlučila sam da sa vama podelim neka svoja ne tako slavna iskustva života u Beogradu i da pokušam da vam olakšam ovaj tranzitni period. Prvo i osnovno što bi trebalo da znate jeste da se gafovi uvek i svima dešavaju i počnite da se navikavate na to i da gledate stvari sa smešnije strane. Lakše je, verujte mi.

 

• GRADSKI PREVOZ

 

 Koliko god često da ste dolazili u Beograd i koliko god ga poznajete (ili mislite da ga poznajete), šansa da se izgubite je obrnuto proporcionalna šansi da seniorska reprezentacija Srbije postane svetski prvak u fudbalu. Dakle, jasno vam je na šta aludiram. To gubljenje može da podrazumeva da ste promašili autobus/tramaj/trolu ili da ste seli u dobar prevoz, ali u pogrešnom smeru, pa čak i samo da ste sišli na pogrešnoj stanici. Svakako, panika koja krene da vas trese i znoj koji vas obliva u tom trenutku su užasno jezivi, pogotovo ako vam se tako nešto desi u kasnim večernjim satima ili ako žurite na jutarnje predavanje. 

 

Međutim, čak i ako uspete da ubodete i tačan prevoz i smer i da znate stanicu na kojoj treba da siđete, u Beogradu postoji još jedan problem. RADOVI. Iz nekog meni krajnje nepoznatog razloga, vlasti u prestonici vole početkom juna da raskopaju pola grada i, normalno, to ne završe do oktobra. Što će reći:

 

• ukinu se određene linije (ako ste srećković kao ja, upravo one kojima idete na faks) ili;
• izmene se trase prevoza koje koristite pa se šlogirate kad završite na petom kraju grada;  
• stvore se neopisivi saobraćajni čepovi i gužve pa, recimo, od Pravnog fakulteta do Slavije idete 15 minuta pa od Slavije do Autokomande 25, iako bi vam inače trebalo duplo manje vremena;
• kao da sve ovo nije dovoljno loše, ako, ne daj bože, padne kiša pa se od tih raskopanih ulica napravi blato do kolena = katastrofa.

 

Naravno, postoje i neke vanredne situacije, da recimo nestane struje pa tramvaji stanu  i nastane kolaps ili, još gore, da vam se pokvari prevoz.  Meni se jednom pokvario tramvaj na sred Slavije, a napolju- kijamet...kažem ja, srećković.

 

Elem, još jedan problem gradskog saobraćaja je što su prevozi uglavnom toliko krcati da ne možete da uđete u njih. Bukvalno. Pa čekate sledeći. Ili se gužvate među 1000 ljudi, a vazduha nema jer su, ako je zima, prozori zatvoreni i grejanje uključeno na maksimum, ili ako je leto, napolju ima 35 stepeni a unutra 40. Ali, ruku na srce, nije tako stalno, ja vam pričam o najgorim scenarijima čisto da vas pripremim. Istini za volju, dođe nekad i polu prazan autobus, nekad čak i nov, čist i to. Mislim, dešava se.

 

Ako već pričamo o prevozu, moramo spomenuti i najomraženije likove u istom-fantome (čitaj, kontrolu). Najviše operišu početkom meseca. Tako recimo dolazi bus na stanicu, uđe gomila nekih ljudi među kojima i ta fantomska trojka koja volšebno vadi aparate za kontrolu i samo odjednom čuješ onu jezivu rečenicu: „KONTROLA U PREVOZU, MOLIMO PRIPREMITE SVOJE KARTE“. Mučenici koji nemaju kartu u trenutku preblede, krenu da se guraju ka vratima, beže ko od kuge na drugu stranu busa, ali ako ne uspeju da uteknu, popiju kaznu i bivaju izbačeni iz prevoza. Ima doduše i finih kontrolora, pa te samo zamole da siđeš na sledećoj stanici, bez kazne i to. Svakako, oni su baksuzi i ako imaš neki kolokvijum/ispit nije dobro da ih sretneš.

 

• PRIMERI

 

1.Oktobar 2014, prvi vikend mog brucoškog života. Cimerka i ja otišle kući jer nam je već prva nedelja faksa izgledala prestrašno. Vraćamo se u Beograd vozom, sa koferima težim od nas i gomiletinom stvari koje bespotrebno vučemo sa sobom. Loša navika koju i danas imam. Elem, kao da nije dovoljno što imamo te preteške kofere, naše familije, uplašene da smo gladne, strpaju nam po 2 velike torbe krcate hranom, dovoljno da nahrani bataljon vojske. Sa tim bagažom, nas dve treba da promenimo 2 busa da bismo stigle do stana. Jedan od tih autobusa je ozloglašena 26, prilično raspadnuta, ali to vozačima ne smeta pa lupaju po gasu k’o blesavi. Plan je sledeći-cimerka ulazi prva, ja dodajem stvari pa ulazim za njom. Vrata se za mnom nisu ni zatvrorila, „Miško“ dade gas, a mi sa svim stvarima popadasmo po autobusu. Ona razbila koleno, ja lakat, pukle kese, prosule se činije sa hranom po busu-dakle, havarija! Pola busa se smeje, a druga polovina nam pomaže da skupimo sve. Stižemo do naše stanice, plan isti: ona izlazi, ja dodajem stvari, ali „Miško“ zatvara vrata meni pred nosom i daje gas! Ja se iz petnih žila proderem da stane na sred ulice i izlećem iz prokletog busa psujući mu sve po spisku. Godinu dana nakon toga nisam ušla u autobus 26.

 

2.Prva nedelja faksa, dolazi mi kuma iz Novog Sada na neko takmičenje koje se dešava na mom faksu i ja treba da je sprovedem. Zaboravljam da je nedelja i da prevozi idu ređe. Kasnimo. Na stanicu dolazi tramvaj 9L, to je super, on ide do Slavije pa ćemo odatle na neki bus do Voždovca. Ulazimo mi u taj tramvaj, ali on ne ide kuda sam ja mislila da će ići. Kontam ok, ovuda se njime nikad nisam vozila, ali sigurno je to to. Međutim, prelazimo Železnički most, dolazimo do Ušća, meni i dalje ništa nije jasno. Pitam jednu gospođu: „Izvinite, kad će Slavija?“ Žena me tužno pogleda i kaže: „Ovaj ide u Blok 45, Slavija je u drugom smeru“.  

 

3.Ponedeljak, idem na prvi kolokvijum u životu. Kiša lije k’o iz kabla, potop k’o u Bibliji. Propuštam prvi bus jer ne uspevam od gužve da se ukrcam. Kao za baksuz, već 10 minuta drugog busa nema. Počinje panika, zakasniću. Kišobran ne pomaže, pokisla skroz. Konačo, 5 minuta kasnije stiže bus, ukrcavam se. Kod „Franša“ ulazi fantomska trojka - kontrola. U JEBOTE, POČETAK MESECA. Naravno da sam zaboravila da uplatim bus plus. Šta mislite, ko je to bio izbačen iz autobusa sa sve kaznom od 8000 dinara? Pogađajte triput. Sreća pa sam krenula sat vremena ranije i što je iza mog išao još jedan bus. I baksuzima u inat, dobila 10 na kolokvijumu.

 

Šta je poenta ovog teksta? Nemam pojma. Ali ću se poslužiti rečima Milana Gutovića: „Ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali ne može da škodi. A čim ne škodi, znači da koristi“. Ako ništa drugo, možda sam uspela da vas nasmejem. 

 

Kada vidite čoveka visokog skoro dva metra, širokih ramena i guste, crne brade, na prvi pogled ne biste baš rekli da se bavi humanitarnim radom, zar ne? Ali ipak znamo da se o knjizi ne sudi po koricama ni ljudima po izgledu. Stefan Nikolić, iako izgleda kao „opasan lik“ zapravo ima ogromno srce, a humanitarnim radom se, na krajnje neobičan način, bavi pet godina. Predsednik je humanitarne ogranizacije "Dobro delo", koja iza sebe ima nekoliko nesvakidašnjih akcija, a suština priče  je podizanje svesti i pokretanje ljudi da čine dobra dela. Na pitanje ko je zapravo Stefan Nikolić, odgovara: 

 

Kaže i da je vrlo samokritičan i oštar prema sebi jer uvek misli da može više i bolje. Studirao je FON u Beogradu, ali je fakultet napustio na drugoj godini.

 

 

Ipak, ističe da iz perioda studiranja nosi brojna pozitivna iskustva i da se i dalje koristi znanjem koje je tamo stekao.

 

 

 

„U početku smo delili priveske, jer je ideja bila da ljudima damo neki predmet koji bi nosili sa sobom i kada učine dobro delo nekoj osobi, njoj taj privezak proslede. Računao sam da će to biti dobro jer svi nose priveske za ključeve, međutim, nekim ljudima su se ti privesci previše svideli da bi ih dali (smeh). Tako da sam odlučio da priveske zamenim silikonskim narukvicama i to je ispalo još bolje. Do sada smo podelili oko 1000 narukvica, a uskoro ćemo uraditi još jednu turu“, priseća se Stefan početka. 

 

Nakon toga, usledilo je nekoliko humanitarnih žurki, od kojih ističe žurku sa Unijom studenata u toku Meseca solidarnosti, žurku za našu sugrađanku Jelenu Stojanović,  potom Uskršnju žurku na kojoj su se prikupljali slatkiši za decu iz doma „Vera Radivojević“ iz Bele Crkve itd.

 

Aktivnosti „Dobrog dela“ su potpuno drugačije od rada drugih organizacija, a Stefan otkriva u čemu je fora.

 

Međutim, u  svom poslu naš sugrađanin se susreće i sa brojnim preprekama. Jedna od najvećih svakako je nepoverenje.

 

 

Trenutno aktuelna je akcija besplatnog šišanja dece sa spiska Crvenog Krsta, koja se obavlja u saradnji sa frizerom Tasketom.

„Svake druge srede po četvoro mališana dobije besplatno šišanje, biće ošišano njih ukupno 88. Ovim tempom trebaće mu godinu i po dana da ošiša sve klince, bilo bi mnogo lakše kad bi se još neki frizer priključio, ali šta je tu je, bitno je da se nešto radi, nadam se da će se uskoro još neko priključiti“, optimističan je Stefan.

 

 

Šta ima? 

 

„Postoji jedan projekat na kome radim već dve godine, to je portal koji se zove „Šta ima?“  i preko njega pravim mrežu lokala koji će se baviti humanitarnim radom. Cilj je da im uradimo jako kvalitetan marketing, lokal se snimi u 360 tehnologiji, ubaci se kompletan cenovnik, jelovnik, kontakt, u suštini, vi dobijete veb sajt na mom veb sajtu. Opet je pristup drugačiji, ponudite nešto ljudima da biste ih animirali da se bave humanitarnim radom, a ne stalno nešto da im tražite. Dakle, kad uđete na sajt i kliknete na neki lokal,  prikaže se slika sa kamere iz lokala i vi vidite šta se u tom trenutku tamo dešava“, priča Stefan i dodaje da je portal počeo sa radom pre nešto više od mesec dana. 

 

 

Ovaj mladi ambiciozni Vrščanin ne planira da se zadrži na lokalu, već da projekat „Šta ima?“ proširi na teritoriju čitave zemlje, ali i van granica Srbije.

„Već sam ispitao tržište u inostranstvu i vidim da svuda „Ima prođu“, jer je to jedinstven projekat koji ne postoji nigde u svetu. Takođe, u planu je izrada aplikacija za android i iPhone, čime će se zaokružiti kompletna priča. Nakon Vršca, koji je zapravo samo test projekat jer je cilj bio da prvo izvedemo da sve tehnički funkcioniše besprekorno, planiram da odem u inostranstvo i tamo implementiram ceo marketinški i humanitarni mehanizam pa da se tek onda vratim i nastavim da radim Srbiju. Iako bih najviše voleo da prvo završim sve u Srbiji, primoran sam da odem „preko“ jer su uslovi rada tamo, na žalost,  nesrazmerno bolji nego kod nas, pa na taj način mnogo lakše mogu da skupim sredstva za nastavak širenja mreže i kod nas. Najverovatnije će prvo biti Švajcarska, tamo je teren već utaban jer sam u kontaktu sa ljudima iz njihove socijalne službe. Oni finansiraju slične projekte, tako da se nadam da ćemo vrlo brzo ostvariti saradnju“, kaže kontroverzni humanitarac.

 

Dragi čitaoci, ukoliko ste nakon čitanja ovog pisanija poželeli da učinite dobro delo i da se priključite radu ove organizacije, to možete uraditi putem sajta dobrodelo.rs, svaka ideja je dobrodošla!  A tekst ćemo završiti rečima našeg sagovornika, jer potpisnica ovih redova ne može da smisli bolji zaključak od ovog: 

 

 

Ko kaže da se u Vršcu ništa ne dešava?! Ovog vikenda naš grad će biti prepun kulturnih, umetničkih i muzičkih događaja i to na različitim lokacijama- počinje festival „Cirkuliranje!“

 

Šta je zapravo „Cirkuliranje?“ 

 

„Festival i konferencija je tačka susreta kulturnih, sportskih i socijalnih aktivnosti sa jedne, festivalske strane, i poslovnih trendova iz oblasti turizma sa druge, konferencijske. Festival smo zamislili kao šetnju od istorijske znamenitosti do rok koncerta, od izložbe fotografija do sportskog terena, od dečjeg hora do predavanja o vinu, jednom rečju – CirKuliranje“, kažu organizatori.

 

Festival će trajati od 9. do 11. juna, a program se održava na više lokacija:

•Dom Vojske

•Ruski park

•Trg pobede

•Gradski muzej „Vršac“

•Klub „Izazov“

 

Svečano otvaranje počinje večeras u 19h. Posetioci će u  bašti Doma vojske imati priliku da vide samostalnu izložbu akademskog slikara Bogdana Đorića, a u gradskom muzeju biće postavljena izložba fotografija  „The Balkan Route“ autora Marka Đurice, fotoreportera Reuters-a, koji je migrantsku krizu počeo da prati 2013.vgodine. Na fotografijama su zabeleženi svakodnevni problemi i masovna kršenja ljudskih prava sa kojima se izbeglice, migranti i azilanti sa Bliskog Istoka susreću na putu ka boljem životu.

 

Drugog dana festivala centralni događaj je tribina „Zdrav život i mladi heroji“, gde će učešće, pored EXIT fondacije, Udruženja „Parakvad VŠ“, Paraglajding kluba „Berkut“,  VAK Vršac i drugih, uzeti i Unija studenata Vršca. Žurka će se nastaviti na „Mini rock fest-u“ u Domu omladine, a za dobro raspoloženje pobrinuće se: 

- Mladi Džek

- Irvasi

- Bolesna štenad

- Kanda, Kodža i Nebojša

 

Događaj koji će zatvoriti ovogodišnje „Cirkuliranje“ je monodrama „Lilika“ - master predstava Maje Nikolić, Akademija umetnosti Novi Sad, koja će se oržati u Domu Vojske sa početkom u 21:00h.

 

Naravno, ovo su samo NEKI od događaja u okviru festivala. Detaljan program i satnice možete pronaći na fejsbuk stranici Cirkuliranje i na zvaničnom sajtu http://www.cirkuliranje.com/

 

Pridruži se i ti, Cirkuliraj!:)

 

Imaš ideju kojom želiš da promeniš zajednicu? Razmišljaš o preduzetništvu? Ili te samo zanima šta je to društveno preduzetništvo? Jednodnevni seminar o društvenom preduzetništvu „Pokreni dobar biznis“ je prilika da svoje ideje pretvoriš u dobar biznis i naučiš kako da kreiraš dobru preduzetničku ideju.

 

Seminar će se održati 20. maja u Omladinskom klupu Opens (Bulevar Despota Stefana 5) u periodu od 11:00 do 18:00 časova. Cilj je da se mladim ljudima (od 14 do 30 godina) pruži prilika da razviju ideje, dobiju znanja i savladaju alate za pokretanje sopstvenog društvenog preduzeća.

 

Učešće na seminaru je potpuno besplatno, samo je potrebno prijaviti se OVDE

 

 Social Impact Award je edukativni program i takmičenje ideja za mlade čiji je cilj da razvije i implementira inovativna rešenja za društvene i ekološke probleme. Više informacija  o Social Impact Award programu možete pronaći OVDE. 

Kraj srednje škole, odabir i upis fakulteta svakako su neke od najvećih prekretnica u životu svakog mladog čoveka. Stoga je, dragi naši srednjoškolci, potrebno da pažljivo razmotrite sve opcije koje vam se nude i pokušate da napravite pravi izbor. Međutim, to nije nimalo lak posao, pogotovo ako niste sigurni čime želite da se bavite ili ako vas zanima više stvari. Ali ne brinite, mi vam možemo pomoći!

 

Naime, nekoliko članova Unije studenata prošlo je GIZ-ovu obuku za vršnjačko karijerno vođenje i savetovanje i organizovaće niz radionica u kojima će se pomagati mladima da spoznaju sebe, svoje lične potrebe, interesovanja i vrednosti, da se suoče sa realnim mogućnostima i ponudama na tržištu rada, da prikupe ključne informacije o različitim zanimanjima i obrazovanju. Takođe, pokušaće da ih motivišu da isprobaju razne poslove, uporede svoje želje sa saznanjima koje su stekli o određenim poslovima, te u odnosu na realne uslove i okolnosti donesu odluku o svojoj karijeri.

 

Prva radionica pod nazivom „Putevi razvoja karijere i njihovo upoznavanje“ održaće se u nedelju, 30. 4. u kancelariji Unije studenata Vršca (Sterijina 62) sa početkom u 12h. Radionica je namenjena učenicima 3. i 4. razreda srednje škole, a cilj je da se mladi upoznaju sa načinima informisanja i vidovima donošenja odluka u vezi sa razvojem karijere. 

 

Prijave se mogu izvršiti OVDE.

 

Broj učesnika je OGRANIČEN, desetoro najbržih će obezbediti svoje mesto! Oni koji ne uspeju da izbore svoje mesto na ovoj radionici, automatski će biti pozvani na sledeću.

 

Požuri, prijavi se što pre, čekamo te!