Unija studenata i Evropski omladinski centar (EOC) organizovali su danas u Hotelu Srbija okrugli sto u okviru projekta „Zeleni aktivista – mladi za životnu sredinu“, sa namerom da se identifikuju problemi životne sredine na lokalnom nivou i osmisle potencijalna rešenja. 

Predavači, Jelena Mihajlović i Marina Jusufi, ističu da je u većini od preko stotinu lokalnih strategija, ekologija navedena kao prioritet, ali u praksi nisu preduzete konkretne akcije. Shodno tome, kako bi se dodatno motivisale nevladine organizacije da učestvuju u rešavanju problema na lokalnom nivou, osmišljena je nagrada „Zeleni pečat“, pored dosadašnje nagrade „Zeleni aktivista“, a obe su promovisane i na drugim okruglim stolovima širom Srbije.

Takođe navode da bi akcenat trebalo staviti na uključivanje mladih u rad nevladinih organizacija, zbog toga što one već poseduju iskustvo u prikupljanju finansijskih sredstava kroz konkurisanje na projektima. Predlažu osnivanje baze podataka koja bi sadržala obaveštenja o svim raspisanim konkursima i dostupnim fondovima, a sve to bi bilo ostvareno uz saradnju sa lokalnim kancelarijama za mlade, koje takođe treba „oživeti“.

Predstavivši svoje projekte i aktivnosti, organizacije Avalon, Stanište, Gea i Cefix su pozvale prisutne mlade da im se pridruže. Deo vremena je bio posvećen formalnim i neformalnim diskusijama o šansama za uključivanje mladih u rešavanje lokalnih problema, s tim što je glavna reč prepuštena srednjoškolcima i studentima.

Okruglom stolu su takođe prisustvovali Julkica Mitrašinović Marković i Dragan Popović.

Unija Studenata je iskoristila ovu priliku kako bi okupila i spojila mlade zainteresovane za ekologiju sa lokalnim ekološkim organizacijama, s namerom da ih podstakne da se zajedno uključe u očuvanje životne sredine. 

Pogledajte slike ovde.

Dejan Marković je student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nacionalni koordinator Alumni kluba Dostignuća mladih u Srbiji, Alumnize.RS. Dejan će sa nama podeliti svoja iskustva stečena kroz preduzetničke programe organizacije Dostignuća Mladih u Srbiji, objasniti nam šta je Alumni klub i približiti atmosferu sa sastanka nacionalnih koordinatora evropskih alumni klubova, koji se održao u Beogradu od 21. do 24. novembra 2014. godine.

1. Pre nego što nam kažeš kakav se evropski sastanak održao kod nas, reci nam nešto više o organizaciji Dostignuća Mladih u Srbiji, njihovim programima i svom iskustvu iz tih programa. Šta si ti naučio kroz DMuS programe?

Sa programima Dostignuća mladih upoznao sam se školske 2008/2009. godine, kao učesnik srednjoškolskog preduzetničkog programa “Učenička kompanija”. Ovaj program predstavlja simulaciju realnog preduzeća, čime se učenici na jedinstven način pripremaju za poslovnu karijeru. Svrha programa je da edukuje i inspiriše mlade ljude da uvažavaju vrednosti slobodnog preduzetništva i da razumeju biznis i privredu.

Dodatno što sam uvideo jeste da u našem društvu postoji problem koji mora da se reši u cilju osnaživanja ekonomije i stvaranja novih poslovnih prilika za mlade ljude, a odnosi se na činjenicu da većina mladih u Srbiji sebi kao cilj postavlja zapošljavanje u državnoj firmi. U Dostignućim mladih i u Alumni klubu (Alumnize.RS), verujemo u preduzetničke vrednosti, a samim tim i u potrebu razvoja malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

2. Gde god se pojavi DMuS, tu su i članovi Alumni kluba. Kako je nastao prvi Alumni klub u svetu, a kako je do toga došlo kod nas? Šta je zapravo Alumni klub?

Prvi evropski Alumni klub idejno je nastao 2003. godine, na inicijativu nekoliko mladih evropljana koji su želeli da ostanu u toku sa preduzetničim programima JA-YE Europe organizacije, koja predstavlja najvećeg “proizvođača” preduzetnika u Evropi. Prva JA-YE Alumni Europe konferencija održana je u Litvaniji 2004. godine. Tada je zvanično i osnovana evropska Alumni organizacija JA-YE Alumni Europe.

Alumni duh je donet u Srbiju 2009. godine iz Danske, nakon šeste JA-YE Alumni Europe godišnje konferencije. Kao uspešan i zapažen učenik u programima Dostignuća mladih u Srbiji, pozvan sam da budem deo tima koji će predstavljati Srbiju na ovom prestižnom događaju. Po povratku u Srbiju, želeo sam da podelim to nezaboravno iskustvo, da ga prenesem mladim ljudima u Srbiji, te sam po povratku iz Danske inicirao osnivanje Alumni kluba Dostignuća mladih u Srbiji. Ove godine je JA-YE Alumni Europe mreža proslavila svoj deseti, a Alumnize.RS (srpski alumni klub) svoj peti rođendan.

3. Sada, kada smo naše čitaoce uputili u DMuS i Alumni klub, reci nam više o Sastanku nacionalnih koordinatora Alumni klubova Evrope koji se održao kod nas. Zašto baš u Srbiji?

Sastanak nacionalnih koordinatora je zvanični sastanak nacionalnih i internacionalnih koordinatora evropskih alumni klubova. Ugostili smo 34 mlada lidera iz 15 evropskih zemalja. Nacionalni koordinatori JA-YE Alumni Europe mreže proveli su četiri dana u Beogradu gde su, deleći znanja i iskustva iz oblasti liderstva, preduzetništva i organizacionog razvoja, dokazali da današnja omladina brine o ostvarivanju uspešne prekogranične saradnje u Evropi.

Isti sastanak se održao i 2010. godine u Beogradu, te je tako Beograd postao prvi i za sada jedini grad u Evropi koji je imao čast da dva puta bude domaćin istog događaja unutar JA-YE Alumni Europe mreže. A zašto baš u Srbiji – od reorganizacije kluba 2011. godine, naši Alumni članovi su sve više prisutni na evropskim događajima, a naš klub postiže sve značajnije rezultate i pleni pažnju unutar evropske mreže. Pretpostavljamo da je to uticalo na ponovno ukazivanje ovakve časti.

4. Krajem leta je takođe održana i Druga Nacionalna Alumni konferencija kod nas. Šta predstavlja ova konferencija i koju ulogu igra u funkcionisanju Alumni kluba?

Nacionalna alumni konferencija okuplja trentutne i bivše polaznike programa Dostignuća mladih u Srbiji. Ideja konferencije je da motiviše i poveže mlade i ambiciozne ljude koji imaju zajedničko preduzetničko iskustvo stečeno unutar DMuS programa. Ovim projektom nastojimo da stvorimo mrežu budućih srpskih i evropskih lidera koji šire preduzetničke vrednosti i podstiču preduzetnički duh u svom okruženju.

 Takođe, ova konferencija je sjajna prilika za sve koji žele bliže da se upoznaju sa alumni klubom, angažuju na projektima i tako steknu jedinstveno iskustvo koje će im biti od neprocenjivog značaja kada krenu u potragu za poslom ili odluče da osnoju svoje preduzeće.

5. Pojedini članovi Alumni kluba su postigli velike rezultate nakon DMuS programa u preduzetničkom svetu, a neki se zaposlili i u velikim kompanijama, navedi nam neke primere.

 Posebna vrednost alumni mreže je što bivše polaznike preduzetničkih programa možete da sretnete bukvalno u čitavom svetu, u najrazličitijim poslovnim sektorima. Evropske statistike pokazuju da alumni članovi imaju znatno veću uspešnost pri zapošljavanju i postizanju uspeha pri osnivanju svojih preduzeća. Uspešniji su u zadržavanju i napredovanju na poslu, čime su i njihove zarade veće od proseka.

Pored uspešnih preduzetničkih priča u kojima su srpski alumni već osnovali svoje firme i uspešno posluju u zemlji i inostranstvu, oni rade i u nekim od vodećih svetskih i domaćih kompanija. Neke od njih su Etihad Airways sa sedištem u Abu Dabiju (UAE) i AirSerbia. Pored toga, Beogradski i Megatrend univerzitet će pamititi, za sada, dva studenta prodekana koji dolaze iz redova Alumnize.RS mreže.

6. Čini se da mladi veoma dobro prihvataju preduzetnički duh – broj učeničkih kompanija se brzo povećava, te od ove godine imamo i regionalna takmičenja učeničkih kompanija (pored nacionalnog). Samo u Vršcu smo u prethodne dve godine imali tri učeničke kompanije.

Kako bi ovo moglo uticati na budućnost Srbije, jer „na mladima svet ostaje“?

Da, od 2014. godine po prvi put imamo regionalna takmičenja, što je, po mojoj proceni, značajno poboljšalo kvalitet takmičenja. Čitav koncept regionalnih takmičenja ide ruku pod ruku sa idejom o regionalizaciji naše mreže, odnosno otvaranjem regionalnih DMuS kancelarija i osnivanjem regionalnih Alumni klubova u Srbiji. Ohrabrujuće je što se brojevi učenika koji pohađaju preduzetničke programe povećava iz godine u godinu. U tom kontekstu, što pre mladi shvate da treba sami da se izbore za željenu poziciju u poslovnom okruženju i željeni društveni status, to će budućnost Srbije biti svetlija. Kada kažem “sami da se izbore” mislim na to da se izdvoje iz mase srpske omladine koja ne ulaže u sebe, koja ne želi da se obrazuje i nema ambicije i hrabrost da izazove sebe, svoju okolinu i sistem u kome živi, u cilju pravljenja promena na bolje. Neophodno je buđenje svesti na ličnom i profesionalnom planu, a za potrebe rešavanja mnogih društvenih problema u Srbiji, od kojih bih izdvojio nezaposlenost mladih kao jedan od najozbiljnijih, a koji je direktna posledica problema koji sam istakao u odgovoru na prvo pitanje.

7. Reci nam nešto o učeničkim kompanijama Candela, Petrako i BookzMatter, koje su bile pobednici dosadašnjih nacionalnih takmičenja.

Sve tri kompanije su predstavljale Srbiju na evropskom takmičenju najboljih učeničkih kompanija, kao naši nacionalni pobednici. Zanimljivo je da su pobednici iz Candela kompanije, koja je bila nacionalni pobednik 2012. godine, bili mentori učeničkoj kompaniji BookzMatter, koja je naš obogodišnji pobednik. Kompanija Petrako pobedila je 2013. godine i na početku je takođe imala mentorsku alumni podršku. Ipak, to ne znači da su alumni uticali na odluku žirija na samom takmičenju, već da su ove kompanije bile bolje pripremljene za ono što ih čeka na nacionalnom finalu. Moram da priznam da se ta mentorstva nisu organizovano obavljala kao nešto što je pokrenulo rukovodstvo alumni kluba ili kancelarija Dostignuča mladih, već kao lična inicijativa uspešnih pojedinaca unutar naše mreže, koji su želeli da pomognu svojim drugarima iz iste srednje škole da ostvare što bolji rezultat. Time smo shvatili značaj mentorisanja i monitoringa učeničkih kompanija i to je naredno što želimo da implementiramo u što više škola koje su u DMuS programu.

8. Ako bi u jednoj rečenici pokušao da motivišeš srednjoškolce da se uključe u DMuS programe, koja bi to rečenica bila?

Budućnost možete menjati! :)

Članovi nevladinih organizacija Vojvodine, uključujući predstavnike Vršačke organizacije CEFIX, bili su od 21. do 23. novembra u Zrenjaninu na drugom regionalnom seminaru za razvoj lokalnih strategija „Strateški planiramo – dajemo doprinos bržem razvoju lokalne zajednice“ organizovanom od strane organizacije CenTriR u cilju osposobljavanja civilnog društva za učešće u razvoju lokalnih strategija u svojim opštinama.

Organizacija CenTriR je istakla da je procenat opština u kojima su pripadnici civilnog društva učestvovali u razvoju lokalnih strategija do sad bio izuzetno nizak, iako oni imaju puno pravo da daju svoj doprinos u izradi strategija, što je i bio glavni motiv organizacije obuke.

Trodnevnom seminaru je prusustvovalo oko 20 članova nevladinih organizacija iz Vojvodine, a predavanja Venese Belkić (CenTriR), Peđe Martinovića (UG Građanska šansa, Valjevo), Petra Đurovića (UG Narodni parlament, Leskovac), Sanele Veljkovski (SKGO) i Admira Veljovića (Koordinator Kancelarije za mlade, Prijepolje) bila su propraćena radionicama u kojima su učesnici, podeljeni u dve grupe i dve podgrupe, prošli kroz ceo proces kreiranja strategija na ekološkom, odosno socialnom planu na imaginarnim primerima opština „Zeleni Sad“, odnosno  „Crni Dol“.

Zeleni Sad je zamišljen kao opština koju krase međunarodna reka i nacionalni park. Iako prometna, reka ne poseduje pristanište, zbog negodovanja stanovništva uzrokovanog strahom od potencijalnog ugrožavanja ekosistema reke. Polovina stanovništva je zaposlena u cementari koja negativno utiče na zdravlje ljudi zbog stalnog zagađivanja vazduha. Veliki broj neodgovornih turista značajno ugrožava nacionalni park.

Crni Dol predstavlja opštinu sa izraženim problemima socijalne prirode. Visok procenat nezaposlenih (pogotovo mladih) uzrokovao je visok procenat siromaštva i odliva stanovništva. Zastarela fabrika duvana predstavlja sve slabiji oslonac za razvoj ove opštine, jer nema kvalifikovanih kadrova,a pored toga, negativno utiče i na životnu sredinu. U opštini živi nekoliko desetina dece sa posebnim potrebama, od čega se samo pet procenata školuje, zbog velike udaljenosti specijalne škole.

Po oceni učesnika, seminar je u velikoj meri ispunio očekivanja.

Slika: CenTrIR

Kao početniku u freelancing-u, konferencija wwvrsac mi je pružila gomilu korisnih informacija, pa sam se potrudio da najbitnije prenesem, kako bi i drugima bile od koristi na putu da žive lokalno, a rade globalno.

Prvog dana smo čuli govore Ketrin Hippler (E-Lance), Dragane Đermanović (PRPepper), Srđana Ercega (HugeMedia), Jelene Radovanović (Freelance copyrighter), Sandre i Dragana Simonović (Community manager/UX specialista) i Vladimira Leličanina (DooApp).

Ketrin Hipler je predstavila sajt Elance na kom freelancer-i mogu pronaći klijente, dok je Jelena Radovanović sa nama podelila nekoliko sajtova koji su joj pomogli da zarađuje pišući na internetu – writersincharge, makealivingwriting, beafreelanceblogger i workingwritersandbloggers.

Od Vladimira Leličanina smo saznali, kako je on rekao, pet saveta za siguran uspeh u freelancing-u:

1. Ne potcenjujte freelancing, već zaista naučite svoj posao. Sa lošom uslugom ćete se provući dva-tri puta, a onda ćete izgubiti klijente;
2. Izgradite iskustvo i portfolio radeći volonterski za lokalne organizacije;
3. Napravite web sajt koji će sadržati samo vaše najbolje radove – jedan odličan rad će biti bolja reklama od gomile dobrih;
4. Početak je najteži, pogotovo dok ne počnete da zarađujete, tako da je najbolje da svojoj porodici odmah, jednom ozbiljnom PowerPoint prezentacijom, objasnite šta vi to zapravo radite. Vaša porodica vas može i veoma dobro reklamirati kada zna šta radite, jer kao što je Vladimir rekao: „Nemate pojma koga sve vaša baba zna!“
5. Društvene mreže mogu biti odličan način da ljudi čuju za vas.

Drugi dan konferencije je bio posvećen outsourcing-u. Govorili su Jan Dolinaj (Levi9), Alan i Bojan (WhaleSharkStudio), Goran Pilipović (FirstBeatMedia), Adrijan Đura (Eipix), Vukan Simić (FishingBooker) i braća Divjak (Fliiby).

Adrijan je ispričao kroz šta je prošao Eipix pre nego što je doživeo svetsku slavu u svetu HOPA igara. Kompanija ima kancelariju i u Vršcu, a danas zapošljava više stotina ljudi u Srbiji. Budući da se Eipix razvio u veliku kompaniju, istakao je da su dobrodošli i ljudi van struke grafičkog dizajna i programiranja (npr. čistačica).

Priča braće Divjak je možda i najznačajnija za početnike u freelancing-u, jer su oni osnivači Fliiby platforme koja omogućava zaradu svima koji prave nekakav digitalni sadržaj. Naime, na Fliiby-u možete postaviti svoje crteže, fotografije, kodove, muziku i drugi sadržaj, a na osnovu broja pregleda vašeg materijala dobićete novac.

Dodatak: Dok sam čekao da mi ovaj tekst pregledaju u redakciji, naleteo sam na jedan drugi koji sadrži 14 citata sa konferencije, pa bih vam i to preporučio kao bonus.

Foto: Branislav Nenin

Konferencija je održana u Vršcu 31.10. i 01.11.

Svetlana Njegomir je jedna od nekoliko veoma aktivnih profesora srednje škole „Nikola Tesla“, u kojoj predaje multimediju, osnove elektronike, digitalnu elektroniku, merenja u elektronici i druge predmete. Njeni đaci postižu sjajne rezultate na takmičenjima i projektima RAF Challenge, FILMić, Poslovni izazov, Učeničke kompanije, Virtuelni zavičaj i Mladi na Teslinom putu, a nedavno je sa profesorima Mirjanom Ankić, Milanom Njegomirom i Nenadom Cvetkovićem ostvarila značajan rezultat na konkursu „Kreativna škola“. Pre par dana je prisustvovala Junior Achievement konferencija za nastavnike i profesore, a trenutno volonterski radi na projektu Školski kalendar sećanja. O svojim i aktivnostima svojih đaka, piše na svom blogu već nekoliko godina. U nastavku teksta saznajemo gde pronalazi motivaciju za projekte, kako podstiče učenike, kako koristi inovativne tehnologije u nastavi i nešto više o njenom blogu.

1. Profesorka, čestitke i Vama i profesorima na uspehu ostvarenom na konkursu „Kreativna škola“ . Možete li nam reći nešto više o tome i radovima sa kojima ste učestvovali?

„Kreativna škola“ je nacionalno takmičenje nastavnika. Primeri dobre prakse koji zadovoljavaju sve predviđene kriterijume bivaju postavljeni u Bazu znanja koja je javno dobro svih nas. U radovima su opisani načini na koje primenjujemo savremene nastavne metode i kako ih povezujemo sa praktičnim radom. Radovi imaju različitu tematiku. „Primenjena multimedija“ se bavi očuvanjem kulturne baštine Srbije i grada Vršca primenom onlajn alata, „ Ipak se okreće“ prikazuje đačke realizacije motora jednosmerne struje, a rad „Kad alarm zapišti“ primenu mapa uma u osmišljavanju projektnog zadatka. Najveći uspeh nastavnici Školskog centra „Nikola Tesla“ imali su 2011. godine. Osvojili smo prvo i drugo mesto. Moj tim je sa radom „Više od igre“ osvojio prvo mesto, a rad je predstavljen u Lisabonu na Evropskom takmičenju inovativnih nastavnika.

2. Vest ste objavili na svom blogu na kom takođe možemo videti da ste veoma aktivni u raznim projektima, kako sa đacima, tako i bez njih. Gde nalazite motivaciju za takav aktivizam i koliki je značaj ovakvog pristupa Vašoj profesiji?

Mislim da je to u velikoj meri stvar temperamenta. Pokušavam da učenicima omogućim ono što je meni nedostajalo tokom školovanja. Dodatnu motivaciju mi pružaju moja deca. Verujem da mnogo bolje razumem svoje đake od kada su oni tinejdžeri. Slušam šta im nedostaje, znam šta bih želela da im bude pruženo i pokušavam da to uključim u svoj rad. Projektni zadaci su prilika da moji đaci i ja sarađujemo sa kolegama iz cele Srbije. Meni je saradnja sa kolegama donela mnogo dobrog. Verujem da će to koristiti i mojim učenicima. Nažalost, mislim da učenici još uvek ne razumeju i ne koriste u dovoljnoj meri ono što im nudimo.

3. Pomenuo bih programe Junior Achievement-a „Učeničke kompanije“ i „Poslovni izazov“ u kojima su Vaši đaci bili veoma uspešni prošle dve godine. Kako sada, nakon dve godine, vidite ove programe i ulogu koju igra preduzetničko obrazovanje?

Mislim da je pored znanja o struci izuzetno važno razvijati preduzetnički duh. Nismo svesni koliko je on važan i za privatni i za poslovni život. Bez obzira čime se bavimo bez toga nema značajnog uspeha. Većini starih inženjera je najvažnije da imaju dobre uslove da rade, a pare su na n-tom mestu. U mojoj staroj firmi su govorili: "Kupi im novi instrument i daj im da rade, oni će da ćute i neće ništa primetiti". Sa ovoliko godina koliko imam shvatam da sam zbog takvog razmišljanja uglavnom bila iskorišćavana. Ja sam sa tim rasla, tako sam vaspitavana, to mi je u krvi i teško mogu da se menjam. Zašto mladi ne bi naučili da rade i da imaju bolji uvid u svoje poslovanje? Takmičenja kao što je Poslovni izazov predstavljaju priliku da se oslobodite i slobodno iznosite ideje, da steknete prijatelje i da se osamostalite. Učeničke kompanije su dobra prilika da se oprobate u zaštićenom okruženju. Naša prva učenička kompanija je pokrenuta da se pored preduzetništva podstakne i savladavanje praktičnih veština i sticanje samostalnosti pri praktičnom radu. Ceo sistem učeničkih kompanija kako trenutno funkcioniše nije najbolje osmišljen. Nema razumevanja od strane države (osim na rečima), ali bi i pod ovim uslovima bilo šteta odustati od ove ideje.

4. Ne možemo, a da se detaljnije ne osvrnemo i na Vaš blog koji predstavlja pravu „živu“ arhivu korisnih informacija za đake i profesore. Kada ste i zbog čega pokrenuli ovaj blog?

Mogućnosti onlajn učenja počela sam da koristim čim sam dobila prvu priliku, davne 2007. godine. Nakon jednog takvog kursa sam počela da uređujem svoj blog. Mana besplatnih platformi je što ne zavisi od korisnika do kada će i pod kojim uslovima biti dostupni korisnicima, pa sada na blogu ima dosta reklama. Moj blog ima podnaslov Svetlanin prostor i predstavlja arhivu mojih aktivnosti i aktivnosti mojih učenika. Aktivnosti i uspesi o kojima pišem treba da podstaknu nove učenike da se uključe u aktivnosti koje im svakodnevno nudim. I o tebi je, sa dobrim razlogom, više puta bilo reči na mom blogu. Nove generacije treba da shvate da imaju nastavnike zainteresovane za dodatni rad sa njima. Trudim se da uz to povremeno „provučem“ sadržaje korisne za nastavu.

5. Kao Vaš bivši đak, znam da redovno koristite e-alate kao ispomoć časovima u školi, pa bih Vas zamolio da nam kažete kako se to odražava na nastavu, kako učenici prihvataju ovaj inovativni pristup i da li biste ga preporučili drugim profesorima.

Nažalost, nemam tehničke mogućnosti da na željeni način iskoristim u učionici sve ono što sam naučila tokom mnogobrojnih domaćih i međunarodnih obuka. Zbog toga u učionici mogu da koristim samo sadržaje koji se mogu preuzeti sa interneta, a ne i onlajn materijale koji su često znatno kvalitetniji. Ono što ne mogu da prikažem u učionici postavljam na platformu za elektronsko učenje. I u učionici i van nje ovakve sadržaje najbolje prihvate učenici koji predstavljaju dve krajnosti, najaktivniji i oni najmanje aktivni, oni kojima najviše nedostaje „nešto“ u školi. Ovo je vreme doživotnog učenja i moramo ići u korak sa njim. Svim nastavnicima bih preporučila da pred svoje učenike postavljaju nove izazove motivišući ih na taj način da kvalitetnije uče.

6. Kao neko ko veoma aktivno radi sa učenicima, verovatno imate želju da ih time dodatno pokrenete i stimulišete ka ličnom usavršanju, koje je danas gotovo neophodno za opstanak. Šta biste, na tom polju, poručili đacima svoje, a i drugih škola Vršca?

Moja preporuka mladima je da koriste sve mogućnosti učenja koje im se pruže. Poslednjih godina su vrlo popularni masovni onlajn kursevi (MOOC). Organizuju ih najpoznatiji svetski univerziteti. Veliki broj polaznika se na njih prijavljuje zato što su besplatni, a to za sobom povlači mali broj polaznika koji završavaju kurseve. Prvi takav kurs koji sam pohađala, Circuits and Electronics, imao je preko 150.000 polaznika iz celog sveta. Zavšilo nas je nešto preko 7000. Iskoristite ovu mogućnost dok je dostupna u besplatnoj varijanti.

Kako je Mirko Kaldaraš postao jedan od najboljih hemičara uprkos neizmerno teškim uslovima u kojima je živeo? Kakve je sve uspone i padove doživeo novinar Vladimir Vašalić i koliko je truda bilo potrebno Milošu Tirnaniću da postane grafički dizajner?

Detalje ovih inspirativnih priča i savete, koje su posetioci imali priliku da čuju, prenosimo za sve koji nisu stigli da posete Lead Up događaj u Pedagoškoj akademiji.

Mirko Kaldaraš nam je približio svoj životni put koji je pravi dokaz da one fraze „Nikada ne odustaj“ i „Sve je moguće“ nisu samo puke motivacione bajke, već realnost. Uprkos činjenici da je njegova porodica bila veoma siromašna i imala gotovo nemoguće uslove za učenje i napredak, jer nisu imali struju i vodu, Mirko je već u osnovnoj školi nastavnike iznenadio svojim zalaganjem, zatim u srednjoj školi otkrio ljubav prema hemiji kojoj se potpuno posvetio, da bi konačno upisao fakultet i postao jedan od najboljih mladih hemičara. Sada je na master studijama, a njegova neverovatna priča je jedna od onih sa srećnim krajem.

A o tome da svaka priča treba da ima srećan kraj, pričao nam je Vladimir Vašalić, koji nam je poručio da poslove gradimo sa prijateljima, jer je sa svojim prijateljem pokrenuo radio stanicu – biznis u kome su obojica izuzetno uživali. Ali iz istog tog biznisa, na bolan način je naučio i još jednu lekciju – da grešimo ako mislimo da ćemo kasnije naći vremena za snove. Naime, kako nam je otkrio, razvijala se želja da njihova radio stanica ima jutarnji i večernji program, ali ovu su ideju odlagali u uverenju da imaju vremena da je realizuju nešto kasnije. Plan se izjalovio, jer su naredne godine na snagu stupili razni ograničavajući zakoni i ova zamisao je ostala samo san. Takodje je napomenuo i da je osnivač portala EVršac i konferencije wwvršac, te kako trenutno radi na realizaciji i promociji novog portala vrsac.mojkraj.rs.

Miloš Tirnanićnam je poručio da mnogi danas ne koriste pravu moć interneta, a to su ogromne količine besplatnog znanja koje se nalazi na njemu. Od sedmog razreda se bavio grafičkim dizajnom i primarno obrazovao putem interneta. Kako je većinu svog vremena ulagao u svoju strast, uskoro je postao veoma dobar i počeo da zarađuje radeći ono što voli. Iako su mu roditelji preporučili da bude ekonomista, jer je to sigurniji posao, on je dokazao da ako radite ono što volite i dajete sve od sebe, možete biti uspešni u tome.

Na kraju ovih govora, publika je postavljala pitanja govornicima, a kako je svako od troje ljudi imao potpuno različite životne priče, svako pitanje je bilo sagledano iz tri različite perspektive, što je ovaj deo događaja učinilo veoma poučnim.

Na ovaj način su AIESEC i Unija studenata opštine Vršac približile mladima tri motivišuće priče kako bi ih podstakli da, kako kaže moto ovog događaja, ne budu samo pasivni posmatrači, već i pokretači pozitivnih promena. 

Ove nedelje u Zrenjaninu i Temišvaru održane su dve radionice za srednjoškolce Srbije i Rumunije u okviru projekta Sustaining Mathematical Excellence, na kojima je Vršac imao dva predstavnika iz Školskog centra „Nikola Tesla“.

Kako su realizatori projekta naveli, cilj radionica je bio međusobno upoznavanje srednjoškolaca Rumunije i Srbije, koji su se istakli u ovom projektu. Na prvoj radionici, koja je održana u utorak u Zrenjaninu (TF „Mihajlo Pupin“), učenici su podeljeni u timove sa po jednim učenikom iz Srbije i jednim iz Rumunije, te su se tako takmičili rešavajući test iz matematike. Najuspešniji tim je nagrađen.

Druga radionica, održana u Temišvaru (West University), postavila je drugačiji izazov pred mlade matematičare – u svakom timu je bilo po tri đaka iz obe države i rešavali su znatno teži test. Tri najuspešnije ekipe su dobile diplomu kao potvrdu za ostvareni uspeh.

Atmosfera na radionicama je bila izuzetno prijatna, učenici su se veoma dobro sporazumevali na engleskom jeziku i zabeležili značajne rezultate na testovima, a organizatori su, po svemu sudeći, veoma uspešno ostvarili zacrtani cilj radionica.

Sustaining Mathematical Excellence je projekat saradnje Srbije i Rumunije koji je pokrenut krajem prošle školske godine i centar dešavanja je portal prilagođen đacima i profesorima, na kojem se postavljaju zadaci koje đaci rešavaju. Profesori boduju priložena rešenja, a ukupan učinak svakog đaka se može pratiti na rang listi.

Program traje do kraja ove godine, ali su realizatori projekta istakli da će portal, u koji je uloženo mnogo truda, ostati dostupan i nakon završetka samog projekta.

Članovi Alumni kluba su se po drugi put okupili na godišnjoj Nacionalnoj Alumni konferenciji, ovog puta u Leskovcu, kako bi čuli priče uspešnih preduzetnika, stekli nova poznanstva i razmenili ideje.

Tokom prvog dana (petak), imali smo priliku da čujemo priču Nenada Ristića, uspešnog mladog preduzetnika i osnivača tri firme, od kojih su trenutno dve aktivne. Opisao nam je svoje prvo Junior Achievement iskustvo u jednom od prvih programa ove organizacije, koji ga je uveo u preduzetničke vode.

Predstavili su nam se i članovi Impact Hub-a Milana Milošev i Dušan Janković. Impact Hub predstavlja svetsku mrežu ambicioznih ljudi koja pruža podršku drugim ljudima da ostvare svoje ideje. Ono što se meni posebno svidelo kod priče Impact Hub-a jesu karakteristično uređeni prostori pod nazivom „Host“ širom sveta u kojima možete upoznati potencijalne saradnike, razvijati svoju ideju i dobiti podršku za njenu realizaciju. I mi ćemo uskoro dobiti jedan ovakav prostor u Beogradu.

Tijana Marniković i Filip Radojičić, članovi Udruženja mladih privrednika Srbije, približili su nam misiju te organizacije i predstavili takmičenje „Ring Srbija“, u sklopu internacionalnog takmičenja „Get in the Ring“, koje ima veoma domišljat koncept – takmičari ulaze u ring i predstavljaju svoju biznis ideju pred publikom tokom nekoliko rundi. Pobednik ovog internacionalnog takmičenja osvaja 1,000,000 eura.

Još jedan od ljudi koji rade na realizaciji „Ring Srbija“, Ilija Dragišić, podelio je sa nama svoj put kao osnivač Dimis dizajn studija.

Na kraju prvog dana i početku drugog, Tibor Jona, inače komunikolog, objasnio nam je neke od osnovnih principa javnog nastupa i prezentacijskih veština, prateći dobre i loše primere komunikacija velikih kompanija i javne nastupe poznatih ljudi.

Naravno, nezavisno od toga koliko znamo o marketingu, prodaji ili organizaciji, ukoliko ne verujemo u svoje sposobnosti, uspeh u biznisu (i životu) će izostati. Kako se to ne bi dogodilo, Iva Pavlović Pušica nam je dala vredne savete za ostvarivanje sopstvenih potencijala kroz postavljanje i dostizanje ciljeva, kako na poslovnom, tako i ličnom planu. 

Konferencija je završena u znaku panel diskusije na kojoj se govorilo o potencijalnim rešenjima jednog od najvećih problema programa „Učeničke kompanije“, Junior Achievement-a, a to je pravni okvir neophodan za legalno poslovanje učeničkih kompanija, koji kod nas i dalje ne postoji.

Do naredne konferencije, članovi Alumni kluba nastavljaju sa širenjem Junior Achievement priče i podsticanjem mladih na akciju uz slogan: „Budućnost možete menjati“.

Slike: Junior Achievement

Da li ste jedan od srednjoškolaca kog više brine da li će upisati pravi fakultet nego da li će uspeti na prijemnom ispitu?
Bojite li se da, ako pogrešite fakultet, nećete uspeti da ga završite?
Ne zvuči li vam previše idealno kada kažem da se ne treba bojati pogrešnog izbora fakulteta, jer ćete lako završiti drugi kada budete znali šta želite?
Sve je ovo neopisivno zastrašujuće, jer su u pitanju velike sume novca i previše vremena, a pritisak okoline je preveliki.
Ali, na svu sreću, postoji bezbolniji način da privremeno zaplivate u vodama hrpe različitih branši, ne biste li se pronašli u nekoj od njih, a onda se ustremili ka pravom fakultetu.
Predstavljam vam sajt Coursera.org na kome se nalazi više stotina besplatnih onlajn kurseva iz programiranja, matematike, istorije, hemije, biznisa, biologije, fizike, zakona, nutricionizma, zdravlja...

Pre nego što vam približim princip rada kurseva na ovom sajtu, ispričaću vam odakle mi uopšte ideja da vam predlažem ulaganje vremena u onlajn kurseve, kad nas škola i ovako dovoljno zatrpava obavezama.
Pre četiri godine sam počeo da se bavim programiranjem, tj. pisanjem programa i igrica za računare. Budući da smo u školi iz predmeta „Programiranje“ presporo napredovali, bio sam prinuđen da sam učim programiranje sa interneta i da sam radim na mini-projektima, kako bih se usavršavao. To sam radio ukupno tri godine, ali uprkos trudu koji sam ulagao u razvoj te veštine, napredovao sam neobjašnjivo sporo.

Tada sam rešio da celu priču podignem na potpuno novi nivo i krenem na onlajn kurs iz programiranja veštačke inteligencije. Ovaj kurs je od mene zahtevao da znam (ili da tokom kursa učim) matrice, determinante, izvode i integrale. Uprkos činjenici da sam do tada imao već jedan kompletiran kurs, ovde nisam uspeo da izdržim ni dve nedelje. Nedeljne vežbe i testovi su me pojeli i nije bilo druge osim da odustanem i pomirim se sa činjenicom da nisam u stanju da ubrzano učim matematiku, a kamoli da to primenjujem u programiranju, što je bio i početak kraja bavljenja tom vrstom programiranja.

Iako mi je tada bilo zaista zaprepašćujuće da trogodišnji trud pada u vodu nakon što sam ukapirao da nisam stvoren za tu vrstu posla, iza toga se zapravo krila neverovatna istina – otkrio sam koliku nam slobodu pruža ovaj sajt da se upustimo u nepoznato, a ako se u njemu ne pronađemo, bez posledica možemo napustiti datu branšu!
Nakon propasti na ovom kursu, moram priznati da sam ozbiljno počeo da razmišljam i o tome da ne upisujem Elektrotehnički fakultet, na kome sam imao nameru da se bavim upravo tom delatnošću. Na kraju i jesam doneo drugačiju odluku.
E, sad, kad sam vas, nadam se, ubedio da ne pričam gluposti, hajde da se upoznamo sa samim sajtom.
Nakon brzopotezne registracije, na početnoj strani možete odabrati oblast iz koje biste želeli da pogledate kurs. Kada vam se naziv nekog od kurseva učini zanimjivim, otvorite stranicu kursa kako biste se detaljno informisali o sadržaju kursa, njegovom trajanju koje može varirati između četiri nedelje i nekoliko meseci, zatim o neophodnom prethodnom znanju (mada vam često ne treba predznanje), a takođe i da li se dobija PDF sertifikat. Pored svega toga, možete pogledati i kratkotrajni video o kursu.

Prava lepota ovih kurseva je to što su lekcije u video zapisu. Dakle, faktor “žive reči” je prisutan i lako ćete prionuti na učenje, čak i ako do sada niste imali prijatnih iskustava sa onlajn učenjem iz raznih knjiga.

Svake nedelje, tim profesora izbacuje nove video lekcije, nakon kojih najčešće imate jedan ili više testova koje treba uraditi, a vaš učinak se boduje zarad sticanja PDF sertifikata po okončanju kursa.
Ukoliko biste se oprobali u programiranju, imali biste nešto teži izazov, a to je izrada aplikacija na zadatu temu. Sertifikat koji vidite ispod je sa kursa “Creative Programming for Digital Media & Mobile Apps” na kom je, pored nedeljnih provera znanja, trebalo odraditi i dva projekta – jedan na polovini šestonedeljnog kursa, a drugi na samom kraju. Oba puta sam pravio mini-igrice i sjajno se proveo!
Kada vam nešto nije jasno, uvek možete pristupiti forumu, koji je stvoren upravo iz razloga razmene znanja među pohađačima kursa. Ako ste se prijavili za neki kurs koji je baziran na izradi nečeg praktičnog (kao što je ovaj koji sam pomenuo), na forumima možete uživati razgledajući radove drugih.
Po završetku kursa i sabiranja svih bodova, dobijate sertifikat u PDF formatu, pod uslovom da ste sakupili neophodan broj poena. Ovi sertifikati vam ne znače nešto mnogo pri zapošljavanju, što bi trebalo da vam bude dodatan stimulans da kurseve pohađate isključivo sa motivom koji sam pomenuo na početku teksta.

Nemojte da vas zabrinjava učinak na kursevima. Već smo rekli da ih pohađate kako biste saznali u kojoj se struci pronalazite, pa vas učinak ne treba zabrinjavati.
Na primer, ja sam se oprobao u kursevima o genetici, ishrani, programiranju, inovacijama, svemiru i dinosaurusima. Odustao sam od većine, ali sa osmehom na licu, znajući da sam otkrio još jednu oblast koja me ne zanima.
Savetujem vam da nikako ne upisujete više od jednog kursa. Statistika pokazuje da ni jedan kurs nisam završio kada sam radio dva istovremeno (ili više od dva, daleko bilo).
Pravo uživanje u kursevima ćete postići ukoliko budete beležili zanimljivosti. Za tu namenu biste mogli da nabavite neko blokče i u njemu hvatate beleške.
Hvatanjem beleški ćete izbeći jedno negativno iskustvo koje se meni dogodilo – kompletirao sam kurs sa maksimalnim učinkom, a danas nemam odakle da ponovim to što sam tad znao (verovatno bih opet morao da gledam sve lekcije iznova).
Šalio sam se kada sam na početku teksta pomenuo da nas škola zatrpava obavezama. Ljudi, leto dolazi! Imate koliko god vremena hoćete da se oprobate u minimum dva-tri kursa. Iz ličnog vam iskustva kažem da je leto najlepši period za onlajn kurseve, zato što imate pregršt slobodnog vremena i možete se potpuno posvetiti gradivu.

Vidimo se na sajtu coursera.org?