Svetlana Njegomir je jedna od nekoliko veoma aktivnih profesora srednje škole „Nikola Tesla“, u kojoj predaje multimediju, osnove elektronike, digitalnu elektroniku, merenja u elektronici i druge predmete. Njeni đaci postižu sjajne rezultate na takmičenjima i projektima RAF Challenge, FILMić, Poslovni izazov, Učeničke kompanije, Virtuelni zavičaj i Mladi na Teslinom putu, a nedavno je sa profesorima Mirjanom Ankić, Milanom Njegomirom i Nenadom Cvetkovićem ostvarila značajan rezultat na konkursu „Kreativna škola“. Pre par dana je prisustvovala Junior Achievement konferencija za nastavnike i profesore, a trenutno volonterski radi na projektu Školski kalendar sećanja. O svojim i aktivnostima svojih đaka, piše na svom blogu već nekoliko godina. U nastavku teksta saznajemo gde pronalazi motivaciju za projekte, kako podstiče učenike, kako koristi inovativne tehnologije u nastavi i nešto više o njenom blogu.

1. Profesorka, čestitke i Vama i profesorima na uspehu ostvarenom na konkursu „Kreativna škola“ . Možete li nam reći nešto više o tome i radovima sa kojima ste učestvovali?

„Kreativna škola“ je nacionalno takmičenje nastavnika. Primeri dobre prakse koji zadovoljavaju sve predviđene kriterijume bivaju postavljeni u Bazu znanja koja je javno dobro svih nas. U radovima su opisani načini na koje primenjujemo savremene nastavne metode i kako ih povezujemo sa praktičnim radom. Radovi imaju različitu tematiku. „Primenjena multimedija“ se bavi očuvanjem kulturne baštine Srbije i grada Vršca primenom onlajn alata, „ Ipak se okreće“ prikazuje đačke realizacije motora jednosmerne struje, a rad „Kad alarm zapišti“ primenu mapa uma u osmišljavanju projektnog zadatka. Najveći uspeh nastavnici Školskog centra „Nikola Tesla“ imali su 2011. godine. Osvojili smo prvo i drugo mesto. Moj tim je sa radom „Više od igre“ osvojio prvo mesto, a rad je predstavljen u Lisabonu na Evropskom takmičenju inovativnih nastavnika.

2. Vest ste objavili na svom blogu na kom takođe možemo videti da ste veoma aktivni u raznim projektima, kako sa đacima, tako i bez njih. Gde nalazite motivaciju za takav aktivizam i koliki je značaj ovakvog pristupa Vašoj profesiji?

Mislim da je to u velikoj meri stvar temperamenta. Pokušavam da učenicima omogućim ono što je meni nedostajalo tokom školovanja. Dodatnu motivaciju mi pružaju moja deca. Verujem da mnogo bolje razumem svoje đake od kada su oni tinejdžeri. Slušam šta im nedostaje, znam šta bih želela da im bude pruženo i pokušavam da to uključim u svoj rad. Projektni zadaci su prilika da moji đaci i ja sarađujemo sa kolegama iz cele Srbije. Meni je saradnja sa kolegama donela mnogo dobrog. Verujem da će to koristiti i mojim učenicima. Nažalost, mislim da učenici još uvek ne razumeju i ne koriste u dovoljnoj meri ono što im nudimo.

3. Pomenuo bih programe Junior Achievement-a „Učeničke kompanije“ i „Poslovni izazov“ u kojima su Vaši đaci bili veoma uspešni prošle dve godine. Kako sada, nakon dve godine, vidite ove programe i ulogu koju igra preduzetničko obrazovanje?

Mislim da je pored znanja o struci izuzetno važno razvijati preduzetnički duh. Nismo svesni koliko je on važan i za privatni i za poslovni život. Bez obzira čime se bavimo bez toga nema značajnog uspeha. Većini starih inženjera je najvažnije da imaju dobre uslove da rade, a pare su na n-tom mestu. U mojoj staroj firmi su govorili: "Kupi im novi instrument i daj im da rade, oni će da ćute i neće ništa primetiti". Sa ovoliko godina koliko imam shvatam da sam zbog takvog razmišljanja uglavnom bila iskorišćavana. Ja sam sa tim rasla, tako sam vaspitavana, to mi je u krvi i teško mogu da se menjam. Zašto mladi ne bi naučili da rade i da imaju bolji uvid u svoje poslovanje? Takmičenja kao što je Poslovni izazov predstavljaju priliku da se oslobodite i slobodno iznosite ideje, da steknete prijatelje i da se osamostalite. Učeničke kompanije su dobra prilika da se oprobate u zaštićenom okruženju. Naša prva učenička kompanija je pokrenuta da se pored preduzetništva podstakne i savladavanje praktičnih veština i sticanje samostalnosti pri praktičnom radu. Ceo sistem učeničkih kompanija kako trenutno funkcioniše nije najbolje osmišljen. Nema razumevanja od strane države (osim na rečima), ali bi i pod ovim uslovima bilo šteta odustati od ove ideje.

4. Ne možemo, a da se detaljnije ne osvrnemo i na Vaš blog koji predstavlja pravu „živu“ arhivu korisnih informacija za đake i profesore. Kada ste i zbog čega pokrenuli ovaj blog?

Mogućnosti onlajn učenja počela sam da koristim čim sam dobila prvu priliku, davne 2007. godine. Nakon jednog takvog kursa sam počela da uređujem svoj blog. Mana besplatnih platformi je što ne zavisi od korisnika do kada će i pod kojim uslovima biti dostupni korisnicima, pa sada na blogu ima dosta reklama. Moj blog ima podnaslov Svetlanin prostor i predstavlja arhivu mojih aktivnosti i aktivnosti mojih učenika. Aktivnosti i uspesi o kojima pišem treba da podstaknu nove učenike da se uključe u aktivnosti koje im svakodnevno nudim. I o tebi je, sa dobrim razlogom, više puta bilo reči na mom blogu. Nove generacije treba da shvate da imaju nastavnike zainteresovane za dodatni rad sa njima. Trudim se da uz to povremeno „provučem“ sadržaje korisne za nastavu.

5. Kao Vaš bivši đak, znam da redovno koristite e-alate kao ispomoć časovima u školi, pa bih Vas zamolio da nam kažete kako se to odražava na nastavu, kako učenici prihvataju ovaj inovativni pristup i da li biste ga preporučili drugim profesorima.

Nažalost, nemam tehničke mogućnosti da na željeni način iskoristim u učionici sve ono što sam naučila tokom mnogobrojnih domaćih i međunarodnih obuka. Zbog toga u učionici mogu da koristim samo sadržaje koji se mogu preuzeti sa interneta, a ne i onlajn materijale koji su često znatno kvalitetniji. Ono što ne mogu da prikažem u učionici postavljam na platformu za elektronsko učenje. I u učionici i van nje ovakve sadržaje najbolje prihvate učenici koji predstavljaju dve krajnosti, najaktivniji i oni najmanje aktivni, oni kojima najviše nedostaje „nešto“ u školi. Ovo je vreme doživotnog učenja i moramo ići u korak sa njim. Svim nastavnicima bih preporučila da pred svoje učenike postavljaju nove izazove motivišući ih na taj način da kvalitetnije uče.

6. Kao neko ko veoma aktivno radi sa učenicima, verovatno imate želju da ih time dodatno pokrenete i stimulišete ka ličnom usavršanju, koje je danas gotovo neophodno za opstanak. Šta biste, na tom polju, poručili đacima svoje, a i drugih škola Vršca?

Moja preporuka mladima je da koriste sve mogućnosti učenja koje im se pruže. Poslednjih godina su vrlo popularni masovni onlajn kursevi (MOOC). Organizuju ih najpoznatiji svetski univerziteti. Veliki broj polaznika se na njih prijavljuje zato što su besplatni, a to za sobom povlači mali broj polaznika koji završavaju kurseve. Prvi takav kurs koji sam pohađala, Circuits and Electronics, imao je preko 150.000 polaznika iz celog sveta. Zavšilo nas je nešto preko 7000. Iskoristite ovu mogućnost dok je dostupna u besplatnoj varijanti.