Dušan Tatalović je rođeni Vrščanin i diplomirani ekonomista. Ono što Dušana izdvaja od većine svojih vršnjaka nisu samo dobre ocene na nedavno završenom fakultetu. Od svoje mladosti on je veoma aktivan u biznisu. Osnivač je Podruma vina Tatalović i tokom svog rada razvio je brend Dušanovo vino koje mnogi nazivaju vinom koje leči pošto ima blagotvorno dejstvo na krvnu sliku i leči anemiju. 

1. Kako si došao na ideju da se baviš proizvodnjom vina od kupine? Da li je to porodična tradicija možda ili si sam započeo biznis?

Kupine smo posadili 2004. godine i tada smo posadili 400 sadnica. U početku sam sveže kupine prodavao na pijaci u Vršcu (pošto su to bile manje količine), dok kupine nisu dostigle svoju punu rodnost. Kada su dostigle svoju punu rodnost, javili su se viškovi koje nisam mogao da plasiram na pijaci i tada sam došao na ideju da bih mogao da napravim kupinovo vino. Pronašao sam stari narodni recept za proizvodnju kupinovog vina i napravio sam prvu količinu 2006. godine. Svi koji su probali vino su bili oduševljeni i tada sam dobio potvrdu da sam na dobrom putu. To me je ohrabrilo da nastavim da i dalje pravim kupinovo vino i da povećavam proizvedenu količinu vina iz godine u godinu. Pored povećanja proizvodnje, bilo je potrebno da povećam i svoje znanje o samom proizvodnom procesu. Taj proces učenja i dalje traje. Potrebno je konstantno usavršavanje i učenje kako bi se ostvarili što bolji rezultati i obezbedio visok kvalitet vina.

2. Kaži nam nešto više o tome koliko same kupine iziskuju vremena, kakve su sve obaveze oko njih?

Kao i svaki posao, i ovaj zahteva veliku posvećenost. Potrebno je posvetiti dosta vremena i truda. Radovi u samom kupinjaku počinju u martu mesecu i traju do oktobra. Radovi počinju prolećnim orezivanjem i vezivanjem kupina, nakon čega sledi đubrenje zasada. Košenje trave je posao koji oduzima dosta vremena, i traje tokom cele sezone, ali je neophodan pošto izbegavamo korišćenje herbicida u zasadu. Tu su i poslovi oko pripreme berbe, kao i sama berba koja traje oko mesec i po dana. Nakon završene berbe sledi jesenje orezivanje i priprema kupina za fazu mirovanja. Pored radova u samom kupinjaku tu je proizvodnja i nega vina, kao i prezentacija i prodaja vina. Sama proizvodnja vina počinje u vreme kada i berba, početkom jula i traje do kraja avgusta. Nakon završene fermentacije, počinje proces nege vina kako bi vino odležalo i bilo spremno da se iznese pred potrošače.

3. S obzirom na to da si u isto vreme završavao Ekonomski fakultet i bavio se razvojem svog biznisa, na kakva si sve odricanja morao da pristaneš? Da li su bila vredna i da li bi opet pristao?

Kako sam već rekao, svaki posao zahteva veliku posvećenost. Pošto sam studirao u Subotici, samo putovanje do Vršca je oduzimalo dosta vremena i nisam mogao često da dolazim. Trudio sam se da redovno polažem ispite, kako bih iskoristio pauze između semestara i vreme za dodatne ispitne rokove da dođem kući i iskoristim to vreme za završavanje poslova koje imam oko kupina i vina. Bilo je naporno studirati i posvetiti se svom biznisu, ali uz dobru organizaciju i viziju onoga što želim da postignem, uspeo sam da uskladim sve obaveze. Osnovni motivator tokom studija koji me je gurao napred kad god bih se našao pred problemom bio je upravo taj moj biznis! Zahtevao je puno ulaganja, ne samo finasijskih, već sam morao da uložim sebe. Puno vremena i truda sam uložio u svoj biznis i sve je to dalo rezultate. I kad podvučem crtu, mnogo toga sam dobio i naučio. Razvijanje sopstvenog biznisa zahteva mnogobrojna odricanja. Navešću samo par primera na šta sam morao da pristanem: brojne neprespavane noći tokom berbe, pošto je potrebno kupinu pripremiti za fermentaciju odmah nakon završene berbe tog dana (muljanje kupine ume da potraje do jutra) i nadzirati sam početak fermentacije; moram da se odreknem odlaska na letovanje sa prijateljima u periodu dok traje berba i dok se ne završi fermentacija (što znači da nema letovanja pre septembra); ponekad moram da propustim i poneki izlazak i druženje sa prijateljima jer sam previše umoran itd. Ali bez obzira na sve ono čega sam morao (i moram) da se odreknem zbog toga što sam odlučio da budem preduzetnik, smatram da nisam pogrešio i da mogu ponovo da biram, ponovo bih izabrao isto. Šta sam tačno dobio razvojem sopstvenog biznisa? Pre svega, radim ono što volim i uživam u svakom trenutku koji provedem sa vinom i kupinama. Napravio sam svoj proizvod i kreirao brend Dušanovo kupinovo vino. Nakon završetka studija nisam morao da tražim posao, kreirao sam ga sam za sebe. Kada imaš sopstveni biznis obezbeđuješ svoju samostalnost, sam određuješ kada ćeš i šta ćeš raditi.

4. Prilikom studiranja i pokretanja posla, sigurno je da si nailazio na razne problem i poteškoće. Kako si se nosio sa njima i ko ti je pružio najveću podršku u svemu? 

Ne ide uvek sve glatko, suočio sam se sa brojnim problemima, ali sve se može rešiti i nisam dozvolio da me pokolebaju. Naravno da sve ovo ne bih mogao da postignem samostalno, bez podrške moje porodice. Ne bih mogao da započnem svoj biznis da nije bilo njihove moralne, fizičke i finansijske podrške. Kada god je zapelo, bili su tu da me podrže i pomognu. Mnogo mi je značila i njihova pomoć oko svih radova koje sam imao oko samih kupina i vina.

5. Po ugledu na “Dušanovo kupinovo vino” tvoj mlađi brat razvija svoj proizvod – “Gojkov med”. Možeš li nam nešto više o tome reći?

U našoj porodici postoji tradicija pčelarenja. Pčelarenjem je počeo da se bavi naš pradeda i to se prenosilo sa kolena na koleno. Gojko je nastavio tu tradiciju i kao rezultat toga, nastao je “Gojkov med”. On uz našeg oca radi oko pčela i polako uči od njega o pčelarenju.

6. Šta u budućnosti možemo očekivati? Da li ćeš raditi na povećanju količine “Dušanovog kupinovog vina” i “Gojkovog meda “, ili ćete zajedno razvijati još neke brendove?

Pošto sam završio studije, sada se u potpunosti mogu posvetiti proširivanju svog biznisa. Planiram da proširim zasade kupine i povećam količinu “Dušanovog kupinovog vina”, jer trenutna količina proizvodnje nije dovoljna da podmirim zahteve tržišta. Ista je situacija i sa “Gojkovim medom”, pošto ni njega nema dovoljno kako bi se podmirili zahtevi tržišta. Pored proširenja pčelinjaka, planiramo da proširimo i ponudu pčelinjih proizvoda.
Ono što je logičan nastavak priče o vinu i medu, jeste vinski turizam. I naši napori će ići u tom pravcu, da na mestu gde uzgajamo kupine, proizvodimo vino, pčelarimo, stvorimo uslove da dođu ljudi koji žele da uživaju u seoskoj idili, kvalitetnoj hrani i vinu. Nastojaćemo da im omogućimo da uživaju u svemu tome, kao što i mi uživamo.

6. Da li bi mogao da daš savet ostalim Vrščanima pre svega svojim vršnjacima?

Veoma je bitno da kod odabira zanimanja, odaberu ono čime bi zaista želeli i voleli da se bave. Ukoliko imaju neku ideju od koje bi mogli da razviju svoj biznis, potrebno je da pokušaju. Moraju biti uporni i da se bore za ono što žele da postignu, ništa ne pada samo sa neba.

U vinu je istina – zapisali su Rimljani. Nakon što smo degustirali Dušanovo kupinovo vino možemo reći – U vinu je uživanje. Ukoliko i Vi želite da uživate u ovom vinu, sve informacije možete dobiti putem facebook stranice klikom ovde.

“Zovem se Јasna Krsmanović, rođena sam 10.09.1990.godine u Užicu, živim u Vršcu Abraševićeva 34b. Od rođenja boluјem od dečiјe cerebralne paralize, što znači da ne hodam i da koristim invalidska kolica. Imala sam 13. operaciјa i dva epi napada. I pored svega toga, uz ogromnu podršku moјe samohrane maјke uspela sam da redovno završim osnovnu i srednju školu. Sada sam studentkinja treće godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, odsek Komparativna književnost sa teoriјom književnosti. Na žalost pošto u našoј državi nema personalne asistenciјe za osobe sa invaliditetom, moјa maјka mi јe lični personalni asistent"

Ovo јe slika kada sam upisala 3. godinu Komparativne književnosti.

Iako me život niјe mazio, aktivan sam član ovog društva. Od malena pišem pesme, a prvu ozbiljnu pesmu „MOGU I HOĆU“, napisala sam sa 13. godina. Tri godine kasniјe na konkursu ,,Tragom Vaska Pope“ Opštine Vršac nagrađena јe moјa prva knjiga ,,MOGU I HOĆU“, koјa јe dobila mnogo nagrada od nagrade Gordane Braјović do Vitezove nagrade. Druga knjiga pesama „NA KRILIMA ЈASTUKA“, obјavljena 2010. i treća knjiga ,,ŽENA ЈAČA OD ČELIKA“ obljavljena 2013.godine. Bila sam i aktivan član Akademske pozorišne scene ĐUMB. od 2004 do 2008.godine. imala sam 5 premiјera u Narodnom pozorištu Steriјa u Vršcu. Imam јedan napisan filmski scenario, koјi se zove ,,Studentski brak“, napisan 2006.godine. Aktivan sam član Vršačkog književnog kluba od 2006.godine. Takođe imam јedan muzički spot, koјi se zove ,,SANjAЈMO ZAЈEDNO“. Spot se nalazi na you tube. A pesmu izvodi crnogorska estradna umetnica Andriјana Božović. Spot јe snimljen u Podgorici 2011.godine.

Toliko o meni, pored svih moјih životnih poteškoća, koјe moјa maјka i јa nekako rešavamo, DANA 30.07.2014. GODINE, zadesila nas јe strašna nesreća gde smo moјa maјka i јa ostale nemoćne, ne samo nas dve nego i lokalna samouprava grada Vršca pa i ceo sistem države koјi јe trebao i morao da reaguјe i pomogne.

Evo šta nas je zadesilo i kako je to sve izgledalo u očima moje majke koja je jedina ostala uz mene.

Zorica Krsmanović (Jasnina majka) citat...

“Velika kiša i grmljavina je bila 30.07.2014.god, padala je nekoliko dana neprestalno a 31. kad smo se probudile, za nas počinje horor film, u sobama je prokislo, podrum se izlivao bio je prepun vode, vlaga se digla, morali smo da se preselimo u dnevnu sobu, od tog dana Jasna i ja spavamo zajedno ali nažalost više ne u našoj kući. Povadili smo laminat i uradili smo izolaciju vlage. Najveći je problem što nemamo kupatilo i što nemamo gde da se kupamo. Celo leto smo se kupali na dvorištu, kao da ne živimo u 21. veku. Nemamo sredstava da renoviramo kupatilo, Jasna je jedina osoba sa invaliditetom, koja je imala 13 operacija i 2 epi napada. I uprkos tome je uspešan student treće godine, uz moju veliku podršku kao samohrane majke, sa invalidskom penzijom i da nije na budžetu ne bih mogla da je školujem. Evo sada će i Vaskrs a mi ne možemo da dođemo kući jer nemamo gde a nismo zbog situacije sa kućom bili ni za Božić, baš nam nedostaje da dođemo kući.”

Udruženje ''PARAKVAD VŠ'' i eVršac apeluju...

Pomoć lokalne samouprave Vršca, naših sugrađana bila bi od izuzetnog značaјa, kako za našu Јasnu, Udruženje, tako i za sve osobe sa invaliditetom kao PRIMER za јedan hrabar i human čin, veliki korak ka izlasku iz diskiriminaciјe našeg državnog sistema.

MOLIMO SVE LJUDE KOJI MOGU DA POMOGNU JASNI DA NAM SE JAVI NA KONTAKT.

Autor: PARAKVAR VŠ

Opština Vršac je na sajtu vrsac.com objavila spisak učenika i studenata koji su dobili materijalnu pomoć. Detalje možete videti klikom na link ovde.

Unija studenata opštine Vršac je januara meseca predložila izmene i dopune konkursa za dobijanje materijalne pomoći i tim putem uputila dopis Opštini Vršac. Naša osnovna tri zahteva su:

1. Povećanje sredstava koja se dodeljuju studentima i učenicima;

2. Uzimanje u obzir i studenata viših stepena školovanja;

3. Izuzimanje iz konkursa studenata privatnih fakulteta.

Celokupan dopis možete pročitati klikom ovde.

Odgovor na naš zahtev smo dobili i možete ga pročitati klikom ovde. Međutim, do izmena nije došlo. Nadamo se da će se naš zahtev usvojiti do konkursa naredne godine.