Svima koji vreme računaju po julijanskom kalendaru želimo srećnu i uspešnu novu godinu! 

Stara Nova godina ili pravoslavna Nova godina (Srpska Nova godina) je neformalni tradicionalni pravoslavni praznik, slavi se kao početak nove godine po Julijanskom kalendaru. U 20. i 21. veku, Srpska Nova godina pada 14. januara, budući da 13 dana zaostaje za Novom godinom po Gregorijanskom kalendaru.

U Srbiji stara Nova godina najčešće se naziva Srpska Nova godina, a ponekad i pravoslavna Nova godina ili Julijanska Nova godina. Tradicionalni narodni naziv za ovaj praznik je Mali Božići. 

Tradicija Pravoslavne Nove godine se zadržala u Rusiji, Armeniji, Ukrajini (Malanka), Moldaviji, Gruziji, Belorusiji, Kazahstanu, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji.

Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar slave Božić - rođenje Isusa Hrista, najradosniji hrišćanski praznik.

Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada hrišćanski svet slavi rođenje Hristovo i kada je, prema verovanju, duh Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje. Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po julijanskom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti. Od Božića do Bogojavljenja, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".

Unija studenata opštine Vršac čestita Božić svim vernicima i želim im da ga provedu u miru i veselju sa svojim najbližima. Hristos se rodi!

„Majkrosoft“ će novim operativnim sistemom Windows 10 svim korisnicima doneti potpuno novi program za surfovanje internetom - Spartan. Upućeni kažu da „Majkrosoft“ ovim korakom želi da polako raskrsti sa čuvenim Internet eksplorerom.

Novi program za surfovanje biće „lakši i brži“, poput konkurentskih „Guglovog“ Hroma i „Mozilinog“ Fajerfoksa, prenosi ZDNet. Iako će se u okviru Vindouza 10 naći i Internet eksplorer i Spartan, u „Majkrosoftu“ planiraju da novi program polako zameni istrošenog veterana.

Fajerfoks i Hrom su odavno već uzeli priličan kolač desktop tržišta od Eksplorera, koji je sa nekadašnjeg apsolutnog monopolskog položaja sada sveden na oko 58 odsto tržišta.
Ono što je još gore za „Majkrosoft“, kad je reč o mobilnim uređajima, jeste Eksplorerov udeo na tržištu od dva odsto. „Eplov“ program za pretragu Safari i „Guglovi“ Hrom i Android potpuno su dominantni na tržištu mobilnih uređaja.

Spartan će se, prema navodima ZDNet, uhvatiti ukoštac sa rivalima na oba tržišta. Vindouz 10 je dizajniran da radi na velikom broju uređaja, a Spartan će biti na raspolaganju za telefone i tablete, kao i laptope i deskrop računare.

Jedino što ostaje nejasno jeste da li će Spartan raditi na androidu, „Eplovom" operativnom sistemu iOS i drugim operativnim sistemima.

Izvor: RTS

Od velikih naslova krajem 2014. godine imali smo priliku da gledamo u domaćim bioskopima Egzodus: Bogovi i kraljevi kao i treći nastavak filma Luda noć u muzeju: Tajna faraona i toliko od filmske 2014. godine.

Ali, bez brige, 2015. godina je pred nama i ako je suditi prema trejlerima filmova koje ćemo imati prilike da tek da gledamo očekuje nas i više nego mnogo prijatnih iznenađenja.

U trejleru koji sadrži neke od potencijlnih velikih filmskih hitova koji izlaze u narednoj godini ima filmova iz gotovo svih filmskih žanrova i za sve ljubitelje pokretnih slika.

Verujemo da će svako barem jedan od najavljenih filmova s nesrpljenjem da isčekuje, bilo da se radi o naslovima kao što su Avengers: Age of Ultron, Star Wars: The Force Awakens ili Jurassic World. Ne sumnjamo ni da će naslovi poput Terminator Genisys, Furious 7 ili Taken 3 ostati nezapaženi od publike. A šta reći tek za recimo Jupiter Ascending, Kingsman: The Secret Service, Fifty Shades of Grey, Mad Max: Fury Road, Minions i Pan – verujemo da sada mogu da se rezervišu karte za premijere da bi bile već rasprodate! Naravno, ovo je samo manji deo naslova koji se očekuju u 2015. a verujemo da će iduća godina biti prava filmska jer će sigurno biti i nekih dobrih filmova a za koje još uvek ne smatramo da su budući miljenici publike.

Uživajte u trejleru i planirajte šta bi ste mogli da pogledate u 2015. godini, a do tada možete i skoknuti do najbližeg bioskopa i uživati u nekim filmskim hitovima koji se sada emituju, bogati su repertoari i svakako da ima nekog filma vrednog gledanja.

Tekst je preuzet sa sajta prolog.rs kao rezultat saradnje u okviru projekta „Mreža“

Naučnici Univerziteta "Lomonosov" u Moskvi uskoro će započeti radi na nečemu što se u svetskim medijima već naziva projektom veka - pokušaće da prikupi DNK uzorke svih bića na planeti - i živih i izumrlih.

Ruski državni fond za nauku odobrio je Univerzitetu "Lomonosov" finansijska sredstva za ovaj projekat, a reč je o najvećoj sumi ikad izdojenoj za naučno istraživanje u ovoj zemlji. Zahvaljujući tome, trebalo bi da se napravi prva svetska banka genetskog materijala ovog tipa.

"Projekat smo nazvali 'Nojeva barka'. Naš cilj je da stvorimo bazu podataka u kojoj će se skladištiti geni celokupnog živog sveta na našoj planeti, uključujući žive vrste, vrste u izumiranju i dostupan materijal izumrlih vrsta", rekao je predstavnicima medija rektor Viktor Sadivnič.

Prema planovima, "genetska barka" će biti završena 2018. godine u univerzitetskom kampusu u Vorobjevim brdima.

U prvoj fazi projekta, naučnici će prikupljati materijal iz svih prirodnjačkih muzeja u Rusiji, a programom je posebno regulisano da u njemu učestvuju najmlađi ruski naučnici.

"Ako sve to ostvarimo, ovo će biti veliki korak za Rusiju, koja će postati prva zemlja u istoriji koja jee stvorila pravu Nojevu barku", rekao je Sadivnič.

Budžet koji je država odobrila za ovaj projekat iznosi milijardu rublji, odnosno oko 195 miliona dolara.

Ipak, ruski naučnici nisu jedini koji su došli na ovu ideju. Sličan projekat imaju i Britanci ("Zamrznuta barka"), a vredi pomenuti i "Milenijumski zasad", čiji je cilj da se sačuva seme svake postojeće biljne vrste na Zemlji.

Prema planovima, “genetska barka” će biti završena 2018. godine u univerzitetskom kampusu u Vorobjevim brdima.

Izvor: National Geographic Srbija 

Dragi naši, da ste nam veseli i zdravi, da ispite polažete bez muke, da putujete, uživate i da godinu koja dolazi upamtite samo po lepom.

Želimo vam srećnu Novu 2015. godinu ispunjenu dobrim zdravljem, ljubavlju, uspesima i radošću.

Uživajte u prazničnoj atmosferi uz drage ljude i sjajno raspoloženje i nadamo se da ćemo zajedno uživati u novim projektima Unije.

Najbolji teniser sveta Novak Đoković iz Dubaija je poslao novogodišnju čestitku svim svojim navijačima preko društvenih mreža.

Đoković se trenutno sprema za početak nove sezone, a prvi mečevi čekaju ga u Abu Dabiju, na egzibicionom turniru koji počinje u četvrtak.

“Želim vam zdravlje, sreću, ljubav, uspeh i radost na svakom koraku u Novoj 2015. godini. Verujte u snove i vredno radite da ih ostvarite. Sve najlepše!”, napisao je Novak

Izvor: b92.net

Najnoviji podaci ukazuju da je naša zemlja u samom svetskom vrhu po „odlivu mozgova”.  Ne odlaze u kasnu jesen, niti se vraćaju u rano proleće. Svoju zemlju, najčešće, zauvek napuštaju.

Naše „pametne selice” ne lete u jatima, svaka za sebe zaleprša krilima i poleti na dalek put. Odavno su stručnjaci pojavi nadenuli ime „odliv mozgova” (brain drain). Prema najnovijim novinskim objavama koje se pozivaju na Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID), Srbija je po „odlivu mozgova” na drugom mestu svetske liste na kojoj se nalaze 133 države! Jedino joj je utekla Gvineja Bisao po broju visokoobrazovanih koji se otiskuju na put bez povratka. Uglavnom mladih koji su, u manjim ili većim talasima, oticali kao reka.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2010–2011. godinu, međutim, razvrstana je od 139 stepenicaSrbija je četvrta otpozadi. Za upoređenje: Slovenija je 48. po redu.

Prvi put je iseljavanje ljudi s visokom školskom spremom iz Jugoslavije obelodanjeno 1986. godine, zato što su do tada komunisti, zaobilazeći istinu, svakom odlasku na rad u inostranstvo pridodali pridev – privremeni. I sami ste se uverili da je pretežna većina trajno ostala u novostečenom boravištu.

Ogroman gubitak

U opticaju su svakojake (pr)ocene, jer nijedna nadležna ustanova u nas ne barata potpunim podacima. Zamislite samo: Ministarstvo za nauku nije uspelo da za više od dve decenije popiše otišavše! Danas niko pouzdano ne zna koliko je u tom ukupnom zbiru doktora nauka, kakvo su zvanje (i znanje) stekli, na kojim fakultetima i u kojim institutima i kompanijama su se skrasili, čime se sada prevashodno bave i tako redom.

Zar izrada takve baze podataka nije početak svakog temeljnog promišljanja budućosti Srbije?

Od 1990. napustilo nas je 40.000 stručnjaka s visokom spremom, a na usavršavanje svakoga utrošeno je, u proseku, 300.000 dolara (prof. dr Vladimir Grečić). Pomnožite li to, dobićete 12.000 milijardi dolara. Ne računajući višestruko veću izgubljenu dobit čijem bi stavranju, svakako, doprineli da se nisu odselili.

Ruski nobelovac Pjotr Leonidovič Kapica svojevremeno je zavapio: „Dovoljno je da iz velike zemlje ode 50 vrhunskih naučnika, pa da se u njoj obezglavi nauka”. Naša je mala, a svetu je više dala.

„Politika” je u nekoliko navrata zvonila na uzbunu, najmanje tri puta u niski članaka s potpisom novinara čiju tužbalicu čitate. Obećanja su stizala, dela su izostala. Ima li većeg zadatka za Srbiju koja se duže od decenije upinje da prođe kroz ulaznu kapiju Evropske unije? Nema. Zašto?

Svetski ekonomski forum ocenjuje koliko je neka zemlja kadra da se nadmeće sa ostalima, a jedno od bitnih merila jeste stručna radna snaga. I u broju, i u znanju. Uostalom, to je danas ključna stavka u svim razmatrinjima mogućih ulagača. U pomenutom odeljku navodi se da je naša četvrta ako naglavčke okrenemo spisak zato što je odlikuje veoma visok „odliv mozgova” – bolja je samo od Svazilenda, Bosne i Hercegovine i Kirgizije.

Plamičak nade

Uzaludna su sva skorašnja zaklinjanja, pa i visokoparne strategije, od kojih je poslednja (2009–2014) lane gromoglasno, uz visoke zvaničnike i televizijske kamere, obznanjena u „Sava centru”. I ništa! Najobrazovaniji se i dalje iseljavaju s kartom u jednom smeru. Ima li nade da se, barem, deo naučnika i stručnjaka ikada vrati?

Nije ni ispravno ni umesno kazati da nema. Ali ona tinja poput titravog plamička koji se lagano gasi. Nekoliko visokih prepreka se isprečilo na putu povratka.

Prva, u institutima ima mesta za malo povratnika.

Drugo, nešto više moglo bi da ih se zaposli na fakultetima.

I u jednom i drugom slučaju, neka nevidljiva ruka morala bi najpre da ukloni sve koji u naučno-stručnom pogledu zaostaju za budućim pridošlicama-povratnicima. Kako se to ustanovljuje? Jednostavno: pobrajanjem naučnih citata i priznatih patenata. Ispostavilo bi se da su naši istraživači u rasejanju premoćni.

Treća, u kompanijama koje su u olako izvedenoj privatizaciji završile u rukama privatnika jedva da su ikome potrebna istraživanja. Snalaze se, verovatno, na druge načine. Na državne je ionako godinama povika svakojakih neoliberalnih ekonomista i političara (novinare-analitičare izostavljamo jer su to dinosaurusi pred iščeznućem).

Zastanimo ovde, prepuštajući priliku p(r)ozvanima da nas izveste kako će zaustaviti raspamećivanje Srbije.

Izvor: Politika

"Sport je pojam koji se danas koristi u daleko širem značenju, a video igrice su pogodne za masovno praćenje", rekao je Prado u izjavi za BBC, dodajući da profesionalne e-sport manifestacije trenutno privlače milionsku publiku.

Takmičarsko igranje video igara, poznatije kao e-sport, trebalo bi da postane jedna od disciplina na Olimpijskim igrama, smatra Rob Prado, glavni dizajner „World of Warcraft“-a i doskora vodeći čovek kompanije „Blizard“.

Sport je pojam koji se danas koristi u daleko širem značenju, a video igrice su pogodne za masovno praćenje, rekao je Prado u izjavi za BBC, dodajući da profesionalne e-sport manifestacije trenutno privlače milionsku publiku.

Nedavno finale održano u Seulu, u Južnoj Koreji, napunilo je stadion sa 40.000 ljudi, dok je daleko više njih pratilo taj događaj na internetu ili na posebno određenim sastajalištima širom sveta.

„To je dobar argument da e-sportovi postanu deo Olimpijskih igara“, kazao Prado, koji je, takođe, bio glavni dizajner i „Starcraft-Brood War“-a, igrice koja se smatra začetnikom e-sport fenomena.

„Mislim da su e-sportovi splet veoma kompetitivnih veština. Posmatrate profesionalne gejmere koji moraju da imaju brze reflekse i da brzo odlučuju“, napomenuo je on, dodajući da je svestan da video igrice očekuje teška kulturološka bitka.

„Sve počinje s tim kako definišete sport“, kazao je on.

„Ukoliko ga definišete kao nešto što iziskuje veliko fizičko naprezanje, onda je nemoguće tvrditi da je igranje video igrica sport. Istovremeno, kada pomislim na discipline koje su već zastupljene na Olimpijskim igrama, tada počinjem da dovodim u pitanje tu definiciju“, objasnio je Prado.

Uključivanje neke discipline u red olimpijskih sportova je jako dugi proces, a od kada je Međunarodni olimpijski komitet ograničio broj sportova koji mogu biti zastupljeni na Olimpijadi to je postalo gotovo „nemoguća misija“.

Primera radi, ljubitelji šaha odavno traže da on bude olimpijska disciplina u okviru igara, ali to MOK uporno odbija, tvrdeći da je reč o „umnom sportu“ kome mesto nije na Olimpijadi.

Izvor: rtv.rs

Hrišćanske crkve koje vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru danas slave Božić.

Božić, dan kada se veruje da je rođen Isus, 25. decembra, obeležavaju Rimokatolička, protestantska, i anglikanska crkva, kao i neke pravoslavne crkve, koje su prihvatile gregorijanski kalendar. Zajedno sa Uskrsom i Duhovima, Božić spada u tri najveća hrišćanska praznika.

Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila devica Marija na današnji dan, bezgrešnim začećem putem Svetog duha, u gradu Vitlejemu. 

Unija studenata opštine Vršac čestita Božić svim vernicima koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru i želi im da Božić provedu sa svojim bližnjima u miru i veselju.