Kulturni centar Vršac poziva Vrščane da budu volonteri na ovogodišnjem festivalu folklora "Vršački venac", koji će se održati u periodu od 10. do 13. jula.
Svi zainteresovani treba da dođu u četvrtak 6. jula, u prostorije Kulturnog centra u Sterijinoj ulici 62.
Organizatori kažu da je ovo sjajna prilika za mlade da steknu nova poznanstva i da se upoznaju sa različitim kulturama i tradicijama, kao i da usavršeznanje stranih jezika i steknu nova iskustva u organizaciji međunarodnih kulturnih događaja.
Očekuje se da će ove godine biti oko 500 učesnika iz Italije, Grčke, Rusije, Amerike, Meksika, Španije, Kolumbije, Rumunije, Hrvatske, Indonezije i Srbije.
Izvor: eVrsac.rs
Kompanija DDOR poklonila je server primary part i dataguard server za centralnu bazu podataka fakultetu tehničkih nauka.
Vrednost servera je oko 100.000 evra i oni će pomoći fakultetu da se brže i bolje prilagodi tehničko-tehnološkim promenama.
Reč je u SUN serverima na SPARC tehnologiji, a imajući u vidu specifičnost ove opreme studentima će koristiti za edukativne, laboratorijske i testne potrebe. Osim višegodišnjeg stipendiranja studenata, prema rečima rukovodstva DDOR-a, trude se da ulaganjem u stručno osposobljavanje pomognu akademcima da postanu vodeći stručnjaci.
izvor: najstudent
Klub ekstremnih sportova "Izazov" iz Vršca, u subotu 3. juna, sa početko od 21 sat, otvara novu sezonu programa Forest Cinema.
Forest Cinema je mali bioskop na otvorenom, koji se nalazi na adresi Kluba "Izazov", Topovski put bb.
Prve večeri programa na repertoraru je film "What We Do in the Shadows".
Udruženje muzičara Vršca "Sax" večeras u 20 časova, u Narodnom pozorištu "Sterija", organizuje Dečji festival "Pevajmo srcem".
Festival "Pevajmo srcem" je takmičarskog tipa, i na njemu učestvuju deca sa teritorije opštine Vršac, uzrasta od 8 do 12 godina .
Idejni tvorac Festivala je nastavnik Ivan Kostić, koji je ovakvu manifestaciju duži niz godina prethodno organizovao u Plandištu, dok je tamo radio kao nastavnik muzičkog u osnovnoj školi.
Cilj Udruženja "Sax" je da ovaj festival postane tradicionalan.
Izvlačenje takmičarskih brojeva - žrebom, održano je 25. marta, a 12 učesnika festivala, nastupiće ovim radom:
01. Mila Davidov
02. Katarina Obradović
03. Tijana Rajković
04. Tamara Radlovački
05. Ana Trenevski
06. Katarina Rajković
07. Nina Paunović
08. Marija Kovačević
09. Ana Koršoš
10. Ana Milović
11. Dorotea Udovičić
12. Jovana Radivojević
Izvor: evrsac.com
Besplatan kurs pravljenja sajtova, namenjen nezaposlenima, organizuje se su Startit Centru Vršac od 26. aprila, a zainteresovani su mogli da se prijave do 16. aprila.
Kurs se sastoji iz učenja HTML-a i CSS-a kroz 13 predavanja od po tri sata, koja će se održavati u Startit Centru Vršac. Kurs traje od 26. aprila do 7. juna, i održavaće se sredom i subotom u prepodnevnim časovima.
Predavač na kursu će biti Alan Molnar, jedan od osnivača Whale Shark studija.
Nakon kursa ćete steći sledeća znanja i veštine:
• solidno poznavanje HTML-a i CSS-a
• umećete da napravite osnovni sajt za sebe ili klijenta (prema dizajnu koji vam se dostavi)
Ukoliko imate nekih pitanja postavite ih na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
.
Vršački gimnazijalci su postigli odlične rezultate na Međunarodnom takmičenju iz računarske i informatičke pismenosti "Dabar" za školsku 2016/2017. godinu. Državni nivo takmičenja održan je u Elektrotehničkoj školi "Mihajlo Pupin" u Novom Sadu.
U kategoriji učenika trećih i četvrtih razreda srednjih škola, Matija Petrović (IV2) osvojio je 4. mesto i srebrnu medalju, dok je Adam Maran (IV2) osvojio je 11. mesto i takođe srebrnu medalju.
Matija Petrović, dobitnik srebrne medalje, rekao nam je da je konkurencija bila jaka, ali da im nije bilo teško da završe u vrhu. "Takmičimo se treću godinu za redom, imamo iskustva i očekivali smo dobar plasman. Nadamo se da će u narednim godinama mlađe generacije pratiti naše stope i nastaviti tradiciju uspeha na takmičenju", dodao je Matija.
Učesnik ovog takmičenja bio je i Aleksandar Tanasijević (IV2). Mentor vršačkim đacima bio je profesor Goran Nikolić.
Novi Sad-Tri nova interdisciplinarna studijska programa biće otvorena na Filozofskom fakultetu i to jedan smer osnovnih i dva master studija.
Biće otvorene osnovne i master studije Socijalnog rada, master studije Sociologije u socijalnoj zaštiti i ponovo master studije Liderstvo u obrazovanju.
Prva generacija na Master programu Liderstvo u obrazovanju upisana je u školskoj 2016/2017.godini, dok se upis za preostala tri programa planira za školsku 2017/2018.godinu.
Detaljnije informacije o ovim studijskim programima kandidati mogu pronaći ovde.
Izvor: novisad.com
Uprkos višegodišnjim najavama još neće biti uvedeno sufinansiranje, već će i dalje postojati budžetski i samofinansirajući akademci. – Duži rok za okončanje studija dobiće oni koji studiraju uz rad, studenti sa invaliditetom, kao i akademci upisani po afirmativnim merama. Uvođenje zvanja „asistent sa doktoratom” i „višeg predavača”, srpsko obrazovanje u skladu sa trendovima Evropske unije i spuštanje granice za budžetski indeks na 48 bodova, neke su od novina koje predviđa Nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju, u koji je „Politika” imala uvid.
Dobra ili loša vest jeste da uprkos višegodišnjim najavama i Strategiji razvoja obrazovanja Srbije, još neće biti uvedeno sufinansiranje, prema kome bi, zavisno od uspeha, neko plaćao deset, a neko devedeset odsto pune školarine, već će i dalje postojati samo budžetski i samofinansirajući akademci.
Upis bez prijemnih ispita zaživeće tek pošto budu doneti propisi kojim se uređuje opšta, stručna i umetnička matura, dakle i upis na fakultet, odnosno visoke škole ostaje po starom...
Kao što je „Politika” već pisala, najvažnije novine odnose sa i na pooštravanje procesa akreditacije, zatim na neograničen mandat dekana i rektora, kao i na produženje radnog staža profesora koji su napunili 65 godina života. Šta će „preživeti” od predloženih rešenja, znaće se po okončanju javne rasprave.
U aktuelnom zakonu, budžetski indeks dobijaju studenti koji osvoje maksimalnih 60 poena. Prvi put se u Nacrtu navodi da je ta granica 48 bodova, što je inače bio razlog za studentske bune svake godine od uvođenja „bolonje” u Srbiji. U članu 103. se kaže da „student koji u tekućoj školskoj godini ostvari 48 ESPB bodova ima pravo da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta”, a rangiranje obuhvata studente upisane iste školske godine na određeni studijski program, polazeći od broja ostvarenih ESPB bodova, ukupnih godina studiranja i postignutog uspeha u savlađivanju studijskog programa. Student može biti finansiran iz budžeta samo jedanput na istom stepenu studija.
Broj ispitnih rokova nije ograničen na šest, odnosno pet, kako je bilo ranije, već se u Nacrtu navodi da broj ispitnih rokova i termine održavanja utvrđuju visokoškolske ustanove pojedinačno.
Studenti moraju da dobiju diplomu u dvostrukom broju akademskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa, dok će duži rok za studiranje dobiti oni koji studiraju uz rad, studenti sa invaliditetom, kao i oni upisani po afirmativnim merama. Na primeru četvorogodišnjeg fakulteta to znači da će redovni studenti morati da dobiju diplomu za osam godina, dok će ostali moći da studiraju 12 godina.
Nacrt uvodi i novu kategoriju: asistent sa doktoratom. U članu 85 se navodi da visokoškolska ustanova može u ovo zvanje da bira lice koje je steklo titulu doktora nauka, sa prosečnom ocenom najmanje osam i koje pokazuje smisao za nastavni rad. Dekan fakulteta će sa asistentom sa doktoratom zaključivati ugovor o radu na period od tri godine, sa mogućnošću produženja.
Zvanje asistenta, samo da uporedimo, stiču studenti doktorskih studija (prosečna ocena najmanje osam i smisao za nastavni rad), kao i magistri nauka (umetnosti) kojima je prihvaćena tema doktorske disertacije. Dekan i sa njima potpisuje ugovor o radu na tri godine, ali uz mogućnost produženja za samo još tri godine.
Na visokim školama strukovnih studija uz zvanje predavača (lice koje ima najmanje stručni naziv specijaliste akademskih studija), uvodi se i zvanje višeg predavača, odnosno lica koje ima naučni naziv doktora nauka, a radni odnos se zasniva u trajanju od pet godina.
Fakulteti će dobiti zakonsku mogućnost da osnivaju preduzeća i pružaju usluge, a na tim projektima moći će da angažuju i studente. U aktuelnom zakonu se navodi da u cilju komercijalizacije rezultata naučnoistraživačkog ili umetničkog rada, univerzitet odnosno druga visokoškolska ustanova može da osniva centar za transfer tehnologija, inovacioni centar i poslovno-tehnološki park.
Novim rešenjem, u članu 59. fakultet će moći da osniva „naučni institut, inovacioni centar, centar izvrsnosti, centar za transfer tehnologija, poslovno-tehnološki inkubator, naučno-tehnološki par i druge organizacije za obavljanje inovacione delatnosti i pružanje infrastrukturne podrške za razvoj inovacija i komercijalizaciju rezultata istraživanja”.
Srpsko obrazovanje usklađeno sa trendovima EU
U Nacrtu se pojavljuje novi član 32. pod nazivom „Evropske integracije u obrazovanju”, u kojem se navodi da se Ministarstvo prosvete stara o usklađivanju sistema obrazovanja i vaspitanja Srbije sa trendovima obrazovanja u Evropi.
Radi ispunjenja tog cilja, ministarstvo se obavezuje da će obezbediti punopravno učešće u programima Evropske unije za saradnju u oblasti obrazovanja, kao i da će obezbediti učešće predstavnika Srbije u radnim grupama i aktivnostima koje se organizuju u okviru Bolonjskog procesa i drugih sličnih inicijativa pokrenutih na nivou EU i Evrope u celini.
Zapečaćena sudbina „večitih” studenata
Novim zakonom će se formalizovati i ono što su tzv. večiti studenti tražili u prethodnom periodu: oni koji su fakultet upisali do 10. septembra 2005. godine (pre uvođenja „bolonje”) moraju da završe studije do kraja školske 2017/18 godine, a akademci medicinskih nauka do kraja školske 2018/19 godine. Deo koji neće naići na odobravanje „večitih” poslediplomaca jeste da i oni moraju da završe svoje magistarske, odnosno doktorske studije takođe do kraja školske 2017/18 godine. Podsetimo, ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da je „večitima” ovo poslednja šansa da završe studije i da novih produžetaka neće biti.
Izvor: Politika.rs
Meetup o 3D tehnologiji, njenom stvaranju i primeni na tržištu, održaće se u petak 24. februara od 18 sati u Startit Centru Vršac.
Ovonedeljni meetup u Startit Centru Vršac baviće se 3D tehnologijom, a o poslu i tržištu pričaće Slobodan Đurić, 3D artist u Eipixu.
Prisustvo je besplatno, ali je potrebno svoj dolazak potvrditi ovde.
Drugi meetup u Startit Centru Vršac održaće se u petak 10. februara u 18h.
Tema meetupa će biti freelance, pojam na koji možemo često naleteti u poslednje vreme.Boris Hegediš i Stevan Petrov,nekadašnji član Unije studenata, pričaće o tome kako se postaje “full time freelancer”, ali i kako doći do poslova namenjenih freelancerima.
Ulaz na događaj je besplatan, ali svoje prisustvo morate potvrditi popunjavanjem obrasca ovde.