Prvi mesec faksa pakao ili raj- o da, ta odvratna ljudska navika da sve svrstavaju u dve kaste, ili je dobro ili je loše, ili jesi ili nisi. E pa nije to sve tako jednostavno, pogotovo kad studiraš društvenu nauku pa se vremenom navikneš da je u većini slučajeva i jedno i drugo, a i nešto treće što nikada nikome ne bi palo na pamet, ali ipak se nalazi na spisku literature.

Dakle, kada se sastavi hronologija ovog meseca, to otprilike izgleda ovako.

 

 

Ako ste introvert poput mene, ili stidljivi, tihi, niste stigli da popijete kafu, ili jednostavno ne volite da sedamdeset puta izgovorite svoje ime i znak u horoskopu, pa srećno, to su upravo draži koje donosi ova prva nedelja.

Usput profesori koji vam govore informacije pretežno nevažne, poput plana rada koji se ionako nalazi na stranici fakulteta, ili zastrašujuće poput koliko nedelja imate do prvog kolokvijuma, kako vam je literatura na engleskom jeziku i kako je potrebno naučiti drevnu tehniku lova na vanzemaljce u podvodnim uslovima dok dubite na trepavicama u gradskom prevozu kako biste položili njihov predmet. Nabacite osmeh za sve to, jer je preterivanje. Niko od vas ne očekuje nešto do sada nemoguće za ljudsku rasu. U svakom slučaju imate manje predmeta nego u srednjoj školi, više vremena, predodređenu literaturu i možete krenuti s učenjem koliko god ranije mislite da je potrebno. Naravno radna navika se ne rađa tek onako, svako se sam sa sobom mora organizovati. (makar to zahtevalo i vino ponedeljkom u 4 popodne)

 

 

Period kada bi trebalo da ste primetili kako se gomila nepročitanih skripti na vašem stolu povećava, a broj studenata u učionicama smanjuje. Da li su upravo oni možda shvatili koliko ste svi vi pogrešili i doneli su pravu odluku da napuste fakultet pre nego što je i počeo? Ne znam, ne želim da unosim lično mišljenje ali (sad sledi lično mišljenje) ne slažem se sa takvim postupkom. Nedelju dana nije dovoljno kako biste uspeli da se adaptirate na sve novo što vas je snašlo, a to nije malo. Govorimo o promeni škole, većine predmeta, najverovatnije i mesto stanovanja i ljudi s kojima živite. Sve je to zastrašujuće i samo za sebe, a ne tek kombinovano. Ako ste upravo vi napustili školovanje i planirate da gledate anime godinu dana, možda ipak pokušajte da odete na još neko predavanje (pa makar to zahtevalo vodku sa cimerima u 8 ujutru, odlično vreme za zbližavanje i rešavate 2 problema s pola prazne čaše)

 

 

Roditelji su vam poslali gomilu hrane koju nemate gde da smestite u  već prepunom frižideru, sudopera je puna sudova, ne znate čiji je red da ih opere, skripte koje su vam potrebne se samo pojavljuju iz prostora između dva kosmosa, i dalje se niste učlanili ni u jedan fakultetski klub, propalo vam je minimum 7 obroka iz menze? Čestitam, zvanično ste ispunili sve uslove da spremno zakoračite u drugi mesec studentskog zivota. Nikoga posedovanje indeksa nije pretvorilo u sposobnu, samostalnu i zrelu osobu za samo mesec dana. Obucite neki glupavi kostim i simbolično kraj oktobra proslavite na nekoj žurki za noć veštica, jer ako ste preživeli ovaj oktobar, nijedna babaroga ne može više da vas uplaši.